Vojska
Aleksandar Vučić više zabavljen
ulogom Eliota Nesa, nego ulogom ministra odbrane
Eskplozije i pogibije, a niko ne
odgovara
Još jedna tragedija, pad vojnog
aviona u sred naseljenog mesta, i smrt vrhunski obučenog pilota u tehnički neispravnom
aparatu, napravljenom u pančevačkoj "Utvi" za paradne potrebe bivšeg
ministra odbrane Dragana Šutanovca, još nekoliko eksplozija i nekoliko smrtnih
slučajeva na samom početku mandata novog resornog ministra Aleksandra Vučića,
odsustvo odgovornosti na najvišem mestu (Generalštab, Ministarstvo odbrane...),
samo potvrđuju opšte uverenje da je Srbija duboko zagazila u državnu agoniju sa
neizvesnim epilogom.
Piše: pukovnik Milan Jovanović
Sve više na videlo izlaze
detalji o surovoj pljački vojnog budžeta, vojne pokretne i
nepokretne imovine, surovom uništavanju odbrambenog
sistema Srbije i uništavanju njene vojne moći. Razgradnja profesionalnog integriteta,
odstupanja od vojničkog kodeksa, urušavanje sistema vrednosti, promena svesti starešina-autoritarno nasleđe, nepoštovanje tradicije, stavljanjem pod zaštitu organizovanog kriminala od strane vojnih
bezbednosnih organa, korupcija, kriminalne i lopovske kompanije (poput JP
Jugoimport SDPR) skandalozna i haotična civilna kontrola sistema odbrane,
ubistva, samoubistva, ranjavanja, udesi i nesreće,
sve je to došlo kao posledica jedne dugoročne, destruktivne politike državnih
organa Srbije.
Hoće li biti odgovornih?
Istraživanja koja su obavile neke
strane obaveštajne službe anketiranjem uzorka od 2.500 bivših pripadnika JNA - građana
Srbije u razdoblju od marta 2003 do
marta 2012. godine, jasno ukazuju na permanentan pad poverenja u vojsku Srbije. Od 78,6 odsto
ispitanih (bivših pripadnika JNA - građana
Srbije) koliko je Vojsci Srbije najviše poverenja poklonilo u
martu 2003. godine, početkom marta 2012 godine
zadržalo je poverenje svega 8,4 odsto
anketiranih.
Poverenje anketiranih (bivših pripadnika JNA - građana Srbije) rapidno je opalo kada se radi i o drugim državnim organima u čijoj se nadležnosti nalazi odbrambeni sistem i odbrana zemlje u
celini. Početkom
marta 2012 godine oko petine ispitanika
iskazalo je stav da nemaju poverenja u vojsku
nasuprot dvostruko većem procentu onih koji
izražavaju stav tvrdeći da Srbija više nema vojsku. Rezultat
istog ispitivanja ističe jednako nizak nivo
poverenja u Ministarstvo odbrane , vojnu službu bezbednosti i Generalštab.
Nagli pad poverenja (bivših pripadnika JNA - građana
Srbije) u vojsku Srbije, većina anketiranih decidno tvrde da se isto ne može objašnjavati razbijanjem bivše SFRJ, nasleđem iz pre petooktobarskih
promena i socijalističkog razdoblja već izdajničkim i podaničkim delovanjem najvišeg vojno političkog vrha zemlje (predsednika države i ministra
odbrane) te nizom neregularnosti i afera koje su posredstvom medija dospele u
središte interesovanja javnosti.
Još
nisu rešene mnogobrojne afere, nesreće a na pomolu su
novi lopovluci i rasipanje sredstava kao što je oblast tzv. humanitarnog razminiranja teritorije od neeksplodiranih
kasetnih bombi i drugih neeksplodiranih minsko eksplozivnih sredstava, te građevinski radovi itd. Veliki maheri su na slobodi a
hapse se gladni, koji su ukrali veknu hleba.
Od dolaska gospodina Aleksandra Vučića na dužnost novog ministra odbrane do danas, desile su se
pogibije trojice pirotehničara na istom lokalitetu
Kopaonika (dvojica podoficira Vojske
Srbije i jednog radnika iz firme PMC inženjering-Beograd), i još
jedan, najnoviji pad aviona u kome je stradao i pilot, zvanično zbog
"otkazivanja komandi" (od 2008. godine, ovo je peti slučaj, dakle,
godišnje jedan pad, što je crni svetski rekord!). Ova događanja jasno potvrđuju da nestručnost ali i organizovani kriminal uz pomoć države, i dalje nastavlja
svoje delovanje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Izvor iz Ministarstva odbrane dešavanja u vojsci sa smrtnim epilogom i
povredama, vidi na sledeći način:"...Simptomatično je da posle svake nesreće nadležni uvek kažu: Istraga će biti sprovedena - krivci će
biti otkriveni i primereno kažnjeni". I, šta je epilog? Ko je
odgovarao? Niko. Glavešine su ostale. Mnogi će reći da je za pogibiju pirotehničara odgovorna
vojna organizacija zbog loše obuke ili pak poziv pirotehničara koji u sebi redovno nosi rizik pogibije i bez
sopstvene greške", kaže naš izvor i nastavlja. "...Pažljivom
analizom medijskih izveštaja o pogibiji
dvojice podoficira a posebno analizom
pogibije radnika "PMC inženjering" lako ćemo uočiti da su u laži kratke noge, odnosno da se ovde radi o očiglednom poremećaju funkcionisanja
sistema odbrane, nepoštovanju zakonske regulative, procedure, sukobu interesa
interesnih grupacija kao i o delovanju organizovanog kriminala uz pomoć države u strukturama Vojske i Ministarstva odbrane i
šire...".
Prljavi poslovi u okviru čišćenja
Uprkos padovima aviona, poginulim
pilotima, eksplozijama u takozvanim fabrikama namenske proizvodnje, pogibijama deminera
u nestručno organizovanim akcijama čišćenja kasetne municije i eksplozivnih
sredstava, nijedan čovek iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije
odgovarao, nego je samo u jednom ili dva slučaja došlo do procesuiranja
najnižeg komandnog kadra i civilnih lica. Niko, čak ni iz najosnovnijih, moralnih
razloga, do danas nije smatrao za potrebno da saopšti koliko je situacija
dramatična i da odstupi sa svoga mesta.
A razloga za odgovornost na
najvišem mestu ima puno...
Na primer, samo u slučaju deminera koji su stradali na Kopaoniku,
ispostavilo se da preduzeće koje je angažovalo radnika nema sistematizovano radno mesto deminera.
Inspektoru rada iz Kruševca, tim
nesrećnim povodom na radilištu nije pružena celokupna dokumentacija na
uvid koju poslodavac treba da poseduje po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na
radu. I ne samo to, nego je konstatovano da u spornoj firmi zapošljavaju osobe na tako delikatnim pozicijama samo na
osnovu ugovora o delu, i, eventualno, na osnovu nekog sertifikata o obučenosti za tu vrstu poslova.
Dodamo li ovome činjenicu da društvo "PMC Inženjering " posluje u sastavu
poslovnog sistema "Jugoimport SDPR"
kao zavisno Društvo, stvari postaju jasnije, jer je JP "Jugoimport SDPR" osnivač i stoprocentni vlasnik
ovog "inženjeringa". U osnivačkim aktima jasno piše "da društvo pruža inženjering i konsalting usluge u građevinarstvu, a posebno u oblasti upravljanja projektima
vezano za projektovanje i izvođenje građevinskih radova, vršenje konsultanskih i usluga nadzora, humanitarno razminiranje,
rušenje objekta i promet građevinskim materijalom...". Zašto onda neko iz
"Jugoimporta" ne podnese ostavku ili odgovara pred sudom?
Da li je Vučić ministar
odbrane ili ministar policije?
U brojnim smrtnim slučajevima, kako deminera, tako i pilota i građanskih lica
na službi u Vojsci Srbije, i u slučajevima padova aviona (posebno onih koje je
proizvela pančevačka "Utva"), i u slučajevima nestručnog rukovanja
eksplozivnim sredstvima, očigledno je da postoje
poslovi koji su se obavljali mimo mimo zakonske regulative i propisane procedure, rutinski,
neodgovorno, neozbiljno.... U ovom drugom slučaju, nesuvisle izjave
predstavnika državnog Centra za razminiranje i
Ministarstva odbrane date su isključivo zbog izbegavanja
odgovornosti kako predstavnika Ministarstva odbrane tako i prestavnika Centra
za razminiranje.
Izvor iz Ministarstva
odbrane ovako tumači ceo problem:
...Tragedije gotovo
nikada nisu slučajne, uglavnom su proizvod
nagomilanih propusta, a nakon svih ovih dešavanja ukazuju da sa sistemom vojne organizacije i
obuke nešto ozbiljno nije u redu. I mnogo
veće zemlje i vojske nego što je Srbija i
Vojska Srbije ne mogu sebi da dopuste,
javašluk, kriminal, neodgovornost i ovakve tragedije (u tako kratkom
vremenskom roku). Na početku mandata, kao
ministar odbrane, Aleksandar Vučić je morao da izvrši reviziju tz. reforme Vojske Srbije kako
bi mesto i ulogu Vojske Srbije vratio u ustavne okvire, da izvrši reviziju svih
kadrovskih rešenja (da li su ista nastala po osnovu partijske pripadnosti, rodbinskih
veza, kriminalnih radnji itd...), kako bi mogao da raščisti sa kriminalcima, lopovima, neradnicima i nestručnjacima iz redova Vojske Srbije i Ministarstva odbrane
(koji su se prilično namnožili za vreme mandata Dragana Šutanovca), da ispita kompletno materijalno finansijsko
poslovanje Vojske Srbije, Ministarstva odbrane i odbrambene industrije Srbije
najmanje za zadnjih pet godina, da ispita šta se desilo sa pokretnom i
nepokretnom imovinom koja je nastala posle rasformiranja, preformiranja bivših
jedinica ( mirnodopskih i ratnih sastava) Vojske Srbije i Crne Gore i
koja je to pokretna i nepokretna imovina uneta kod formiranja novih jedinica i
ustanova...
Naravno, još nije kasno
za sve ovo, ali, da bi u tome uspeo, prevashodno mora da na pravi način ispita sve propise
o sistemu odbrane i u Vojsci Srbije (Zakon o Vojsci, raznorazne Pravilnike
, Doktrine, Uredbe, Odluke...) donete za vreme mandata Dragana Šutanovca. U suprotnom, Vojska Srbije u sadašnjem stanju opremljenosti, obučenosti, borbenoj spremnosti Srbiji, kao što je već jednom
rečeno, neće biti ni potrebna. Na žalost,
Aleksandar Vučić je više zabavljen ulogom srpskog Eliota Nesa, nego
ulogom ministra odbrane. Ne bude li se uskoro sasvim posvetio samo jednoj od te
dve uloge, izvesno je, propašće u obe. Jer, niti ima kapacitet za sve, niti je nadčovek
da sve postigne.