Zrenjanin

 

Urbana legenda o kupoprodaji odbornika

 

Naprednjaci nezadrživo grabe unazad

 

Trebalo je samo 150 dana lokalne "narodnjačke" vlasti, da i laici shvate da su Zrenjaninu dani definitivno odbrojani. Duboka i bezgranična nesposobnost nove vlasti nagomilala je ošacovanu kvotu kadrova na dobro plaćene funkcije gde je jedini cilj, opstanak u foteljama.

 

Zoltan Horvat

 

Na poslednjoj gradskoj skupštini 23. novembra koja je poslužila za novu zajebanciju vlasti sa građanima Zrenjanina, naprednjaci, bolje reći nazadnjaci, tesnu većinu (35 odbornika pozicije naspram 32 opozicije) ponovo su namicali "kupovinom" ljudi.

 Prethodno je Svetlana Đajić, odbornik SNS i član stranke od osnivanja tri dana pre skupštine prešla u LSV nezadovoljna odnosom vrhuške SNS prema stranačkoj bazi Prelazak u opoziciju obrazložila je rigidnim odnosom vrhuške stranke prema stranačkoj bazi, časnim i odanim članovima koji su svojim radom u mesnim odborima izneli najveći predizborni teret. Na skupštini je ipak osvanula u odborničkim klupama nazadnjaka, jer je ovdašnjim pulenima Gorana Kneževića neko zabranio gubitak vlasti koju su 6. jula ove godine oteli kupovinom dva odbornika. Hvala na pitanju, novi odbornici su živi, zdravi, veseli i bezbrižni, usput primaju i nove birokratske plate, a i njihovi najbliži su propisno namireni.  

Svetlana je takođe dobila radni odnos odmah i sada, a njenog supruga, sa ganc novom radnom knjižicom, gospodin Kravarušić, novi (ničim izazvani) direktor Direkcije, smestio je u jednu od kancelarija ovog jav(d)nog preduzeća. Tako je bitka za dva nova radna mesta u Zrenjaninu dobijena na veličanstven, nazadnjački način.

Skupštinsko zasedanje je bilo "obogaćeno" i kapitalnim temama opstanka grada, razrešenjem članova Lokalnog antikorupcijskog tima i imenovanjem novih, gde će nova lokalna vlast pod komandom Slaviše Vlačića, člana gradskog odbora SNS, samu sebe najbolje kontrolisati. I o tome, naravno, sama sebi podnositi detaljan izveštaj. Naaplaudirali su se na skupštini nazadnjaci sami sebi za ovakve krupne iskorake unazad, a nije izostala ni smena gospođe Marice Kosanović sa funkcije direktora Turističkog centra grada.

Gospođa Kosanović, samohrana majka dvoje dece, jedna je od retkih u Zrenjaninu, valjda i jedina koja je nakon svega četiri meseca zavela red u ustanovi i postavila osnove za, kakav-takav, pristojan rad u siromašnim uslovima. Marica je za svoj rad "nagr(a)đena" smenom, a u njenu fotelju, zaseo je pravi. Po ukusu pravih, aktuelnih lidera Zrenjanina.

Nažalost, nova-stara podobnost, bez stručnih, sposobnih i mladih je i dalje vakat u Zrenjaninu. Očajni građani, duboko razočarani u lokalnu vlast su u službi još očajnijih funkcionera, a novinari skupštinska zasedanja prate sa balkona barokne sale, gde istina nema pacova i miševa, al ima prašine, paučine i prljavštine. Nema ni stolica, pa novinari, odozgo, u stavu mirno, posmatraju veličanstveno uterivanje vlasti nazadnjaka u raspamećeni narod. Šta građani misle o skupštinskim zasedanjima u svom gradu, ne bi smeli da saopštimo, da ne bi zaglavili zatvor zbog prejakih reči.

Zanimljiv je i slučaj najavljene smene već prežaljenog Dalibora Bubnjevića (31), direktora i glodura privatnog regionalnog lista Zrenjanin. Nekom iz vrha SNS je stalo da ovdašnji medijski prostor odiše nepreglednim nazadnjaštvom bez prisustva i uticaja mladog profesionalca Dalibora, pa je direktno pritisnut vlasnik lista, gospodin Stupar, kojem je rečeno da bi ovdašnji dugogodišnji dopisnik beogradskih novina, inače bivši savetnik Goran Kneževića u vreme njegovog gradonačelnikovanja, bio idealan za napredno, objektivno i nepristrasno informisanje (izuzmimo visokoprofitabilne čitulje od kojih list živi). Bivši načelnik službe bezbednosti "nije kuče od juče", još uvek odoleva žestokim pritiscima iz visokog kabineta, a istim pritiscima odoleva i ovdašnji RTV Santos čija uređivačka politika trenutno nije po ukusu foteljaša u Zrenjaninu. RTV Santos je trenutno na ledu, a ovdašnji nazadnjaci gaje zavidnu  količinu mržnje prema ovakvom elektronskom kritičaru njihove naopake vlasti i vlastoljublja. Za ovakve više nema ni kinte iz gradske kase, ali zato lokalni KTV (dal' legalno i legitimno emituje program, vrag bi ga znao), veoma napredno, objektivno i, naravno, nepristrasno informiše sugrađane.

Vratimo se nesretnom Kravarušiću, malom direktorskom junaku (radi se ipak o krupnom muškarcu) ovdašnje ružne zbilje. Da je jedini od direktora "koji se ističe", ni po jada. Ovaj čovek je fantastičan primer bespogovornog organizatora i izvršioca svih SNS zadataka u, oko i van svih poslova, a sve u korist sugrađana. Kada treba ići na doček Gorana Kneževića ispred zgrade Specijalnog suda, eto njega uparađenog (službeni auto parkirao malo dalje od zgrade). Treba li zaposliti nekog od nazadnjaka, još manji problem.

 Posao, direktorski, dobio je i jedan solidan igrač malog fudbala, idealan za još bolji ekipu Direkcije. Pri kraju radnog vremena, pre treninga malofudbalske ekipe,  postrojava podređene sve u šesnaest.

Posao, profitabilan, u Direkciji je dobila i privatna kancelarija arhitekata, Pećanac beše prezime, koja supervizoriše sve živo u firmi. Jes da im je gomila investitora proteklih godina rekla da im beže s očiju zbog diletantskog rada, al radi se o javno-privatnom biznisu od izuzetnog značaja za stabilnost firme, funkcionera, aktuelne vlasti I, naravno, u korist svih građana Zrenjanina.

Sve je, počev od Direkcije, overeno papirima, dakle, legalno i legitimno. Pristigla je i nova sekretarica Kravarušiću, na nju niko nema pritužbi, jer izgleda fantastično.

 

Trla baba lan

 

U gradskoj kući je u toku probno snimanje tipično urbane, banatski modifikovane narodnjačke serije Trla baba lan u 500 epizoda, jer se broj podobnih birokrata u ovoj zgradi opasno približava, do juče nezamislivoj cifri od pola hiljadarke. U glavnoj i sporednoj ulozi, gde je režiser angažovan iz Beograda, glavom, bradom i visokim stasom dominira gradonačelnik Ivan mr Bošnjak sa svojim pomoćnicima, koji se naročito ističu u virtulenim akcionim scenama sa smrtonosnim finansijama i investicijama.

Poslednja akcija povećanja plata isključivo funkcionerima snimana je čak trideset puta, jer tačno toliko procenata iznosi uvećanje za požrtvovan i nesebičan rad zrenjaninskog karakternog glumišta u gradskoj kući. Ima i letačkih scena, gde se nedovoljno narodnjačkim elementima, po oceni rukovodioca kastinga (opet onaj iz Beograda), otvoreno preti letenjem sa posla. Time je glavni i sporedni junak ove obećavajuće, ludo zabavne zrenjaninske serije dobio još jednu istinsku satisfakciju.

Pored dve mesečne plate, gradonačelnikove i pokrajinskog poslanika, sebi je zasluženo pridodao i bonus. Zaslužio je, jer od prethodnog četvorogošnjeg statiranja u ovdašnjoj Novoj Srbiji, u trenutnom vlasništvu Darka Karana, brata mu i još nekih, nije imao ni za burek.