Zakonopravila
Osiromašena
srpska policija se nalazi u stanju rasula, a njome vladaju nestručni kadrovi
Samo je
direktoru dobro
Sunovrat srpske policije usledio je od momenta dovođenja Milorada Veljovića na mesto
direktora. Njegovim postavljanjem kao najvažniji kriterijum za zapošljavanje
postala je partijska pripadnost a policija je postala produžena ruka
vlastodržaca. Kako onda očekivati od policajca da se bori protiv mafijaških „ala",
kad radi za 200 ili 300 evra, bez rešenog stambenog pitanja, bez adekvatnih uslova rada?
Izgleda da je bitnije da sadašnji direktor policije čuva političarima fotelju
nego da se bori za status običnog policajca, zaključuje Tabloidov urednik Josip Bogić,
bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala
Josip
Bogić
U poslednjih nekoliko meseci izgleda da
je postalo najvažnije
pitanje u državi da
li će
novi(stari) direktor policije biti ličnost koja je okarakterisala stanje u srpskoj
policiji u poslednjih osam godina upravo suprotno od onog stanja kakvo je u uređenim demokratskim
društvima. U suštini
jedno nevažno pitanje postalo je pitanje života ili smrti jednog čoveka koji je
uspeo da preživi skoro sve Vlade od 2004. godine naovamo. Da li je u pitanju
stručnjak ili običan folirant kome je pre svega stalo samo do fotelje i
funkcije, jasno je i običnom građaninu. Nasuprot tome, za sve ovo vreme stanje
u srpskoj policiji je katastrofalno. Umesto da se direktor policije bori za
policiju, za njen materijalni status, za rešavanje životnih pitanja ljudi koji
svoju glavu stavljaju u torbu da bi mnogi mirno spavali, njegov prioritet je da
se dodvori svim političkim partijama na vlasti, „prodajući" poverljive
kompromitujuće materijale bivših čelnika vlasti sa kojima je do juče „usko"
sarađivao i bio uvek na usluzi i da bi sačuvao fotelju.
Koliki je poznavalac borbe protiv korupcije direktor
policije govore svakodnevne njegove izjave o tome da nema nedodirljivih i da
nema pojma šta je visoka korupcija. Problem ove države je visoka korupcija koja
nije kažnjiva i koja je ozakonjena, kroz razne privilegije koje su nagrađene ogromnim sumama
novca a ona se ne rešava hapšenjima. Da je u
pitanju iskrena borba protiv korupcije najpre on ne bi bio na tom mestu a i
mnogi drugi koji vode ovu državu. Iskrena borba protiv korupcije znači borbu protiv
privilegija, odnosno u krajnjem slučaju novca za koji se svi bore.
Potrebno mu je znanje i odrečan stav prema
političarima i
kabinetu u koji ide po mišljenje šta treba da
radi. Ako sam dobro razumeo direktora policije do sada nije bilo kriminala i
korupcije i te pojave će se tek
desiti. Šta on lično
smatra da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u
koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja mora da ima
podršku i ostalih državnih organa, da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju,
da neće biti
zaštićenih, i da će hapsiti sve
koji su umešani u korupciju i kriminal, svako ko se ogrešio o zakon, moraće da odgovara,
visoka korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da
to treba razbiti, samo su naučene fraze. Nije rekao da je on deo te organizovane
kriminalne grupe koja se zove politika. Kako neko ko je već dugo na tom
mestu nezakonito da hapsi one koji krše zakon. On po tom principu treba da hapsi one koji
su ga postavili na to mesto. Ovom svojom izjavom je pokazao po ko zna koji put
da nije direktor policije i da ga niko ne pita ni za šta. Da je samostalan i nezavisan
u svom radu kao što najavljuje, odavno bi zatvori bili puni onih koji su njega
postavili na to mesto u znak zahvalnosti za lojalnost i poslušnost. A to će da se desi na „kukovo
leto".
Doskora je u Srbiji o svim hapšenjima nije odlučivao tužilac i istražne sudije već Savet za
nacionalnu bezbednost na čelu sa
Predsednikom države i šefom kabineta
bez ukidanja ovako naopako postavljene postavke nema ništa od hapšenja.
Odnedavno se desila „drastična promena". Sada o tome odlučuje Prvi
potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi, umesto
tužilac. Sve do momenta kada se tužilaštvo ne osamostali a sud ne počne da radi svoj
posao nema ništa od
toga. Šta bi se
desilo u nekoj uređenoj državi da ministar
vojni rukovodi hapšenjima,
policijom i tužilaštvom? O takvim
stvarima niko i ne pomišlja.
Kakvo je stanje u srpskoj policiji sada i kakav međunarodni
kredibilitet uživa i
kakav je položaj
nekada imala govore mnoge činjenice i poređenja. Pošto sve policije sveta rade na isti ili sličan način, epohalnih
inovacija u ovoj oblasti sem tehničkih dostignuća nema. Takav je
slučaj i sa
srpskom policijom bio u prošlosti. Nekada je srpska policija bila u korak sa policijama
u svetu po rešavanju
slučajeva
kako u oblasti klasičnog
kriminala tako i oblasti finansijskog kriminala. Na čelu sa ovim „trajnim"
direktorom status policije je toliko srozan da je pitanje borbe protiv
korupcije sa ovim i ovakvim sastavom smešno. Nekada kada su vršena zapošljavanja u policiji,
objavljivani su konkursi za upražnjena mesta, za kandidate su vršene detaljne
provere, čak i
provere šire i uže porodice koje
su trajale po nekoliko meseci, vršeni su detaljni lekarski pregledi kao i ozbiljni
razgovori sa kandidatima.
Nakon prijema u policiju pripravnici su bili u „prolazu"
kroz sve organizacione jedinice kako bi se upoznali sa svim službama i to je
trajalo godinu dana. Kasnije se prema afinitetima vršio raspored po
organizacionim jedinicama. Pri tome je kadrovska služba bila veoma važan segment.
Vodilo se računa o
tome da je otprilike trećinu
kadrova činio
sastav operativaca koji su bili nosioci posla, trećinu operativaca
koji su se obučavali da
zamene kasnije ove nosioce posla i trećinu operativaca koji su bili pred penzijom iz čijih redova su
se regrutovali rukovodioci. Postojao je jedan kontinuitet kojeg danas nažalost nema. U
policiju tada nije mogao da bude primljen kandidat koji je imao „dosije" u
policiji, da je osuđivan ili
prekršajno kažnjavan. Za upražnjena mesta se najpre objavljivao interni konkurs
pa ukoliko ni je bilo kandidata tada je objavljivan eksterni konkurs.
Nekada su krivična dela otkrivali inspektori policije tako što su u
provere odlazila dva operativca policije. Ceo posao se odvijao unutar firme ili
ustanove bez dizanja tenzija, bez pravljenja cirkusa kakav se sada odvija. Nije
bili zaustavljanja saobraćaja niti
zab rana ulaska radnicima u radne prostorije. Kada bi se oduzimala poslovna
dokumentacija uredno je izdavana potvrda o privremeno oduzetim predmetima,
pretresanje se odvijalo uz prisustvo starešine organa ili direktora firme. Po
tadašnjem zakonu privremeno oduzeta dokumentacija nije smela da se nalazi u
posedu policije duže od 30 dana osim kada se podnosila krivična prijava uz
koju je priložena i
originalna dokumentacija. Pri tome nije oduzimana kompletna dokumentacija
preduzeća jer
takvu i toliku dokumentaciju može da oduzima samo neko ko nema pojma sa
poslom koji obavlja. Danas se sve informacije o kriminalu objavljuju u
novinama pa onda idu u proceduru kod tužioca.
Načelnici postaju operativci sa nekoliko godina staža, neadekvatni
kadrovi koji ne znaju ni šta je
krivično delo
a kamo li da znaju šta je to
dokaz u krivično
pravnom smislu i gde da traže takve dokaze. U nedostatku pameti i struke koristi se
fizička snaga
i drugi „metodi" kojima se obezbeđuju i pronalaze dokazi. Naravno kada
takvi dokazi „padnu na sudu" kriv je ili tužilac ili sudija koji su
korumpirani ili ne znaju posao.
Uništen je stručni, kriminalistički deo policije, čija obnova će da traje dugo, dugo. Umesto toga uveo je odranije
dobro oprobani metod formiranja radnih grupa kako bi zavadio još više ionako zavađenu
policiju.
Nekada je
policija imala saradnike u „podzemlju", koji su radili za policiju a ne
obrnuto kao što su zabeleženi slučajevi u novijoj istoriji gde kriminalni krugovi vode i
kadrovsku politiku MUP-a. Nekada je policija imala evidencije svih kriminalnih
grupa, navijačkih grupa, pojedinaca
sklonih kriminalu, pratila njihov rad, a danas za policiju predstavlja problem
da se pronađu imena članova pojedinih organizacija i grupa kojima je glavni
argument „topuz". Današnjoj policiji treba
nekoliko dana da pronađe pripadnike određenih kriminalnih grupa i da ih privede pravdi. Danas
izostaje preventivni rad policije kakav je nekada postojao. Kada dođe do represije tada je već kasno.
Šta tek reći o ukidanju srednje
škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, koja je iznedrila mnoge poznate
policajce i mnoge generacije policajaca koji su proslavili ime Srbije u svetu?
Sada se za pripadnike policije regrutuju kandidati iz „civilstva" koji
prolaze kojekakve kurseve, kao da se zanat uči za par meseci.
A 1.
Bele
knjige, guste magle...
U policiji i
dalje ključne odluke u pogledu reforme i
pozitivnih promena donose ljudi koji nikada nisu uhapsili kriminalca niti pak
podneli krivičnu prijavu sa svojim potpisom,
ali su zato podneli više anonimnih prijava protiv kolega, kao i ljudi
koji su pribavljali kojekakve diplome raznih neadekvatnih fakulteta ili diplome
fakulteta iz mesta koja nisu vidljiva na geografskim kartama. Isti ti ljudi
godinama opstaju u svim strukturama zamajavajući
ministre raznim glupostima, belim knjigama i dr., kao i Koordinatora
bezbednosnih službi.
GLOSA
Očekivati da socijalno nezbrinuti pripadnik srpske policije
rešava pitanje korupcije je sizifov
posao!