Zrenjanin

Pocetak kraja nazadnjacke vlasti u Zrenjaninu: zdravo bolesni kupuju vreme parama sugradana

Nema casti kod gole vlasti

Dok je armija Zrenjaninaca zdravo bolesna od bede, nemaštine i kukavicluka, lokalni drmatori, najobicniji kradljivci vlasti, boluju od neizlecive bolesti. Zabole ih za sugradane u svojim bezbrojnim stranacko-šarenim mandatima gde se, nešto veštije nego ranije, drpa, otima i muze lova iz sve siromašnije gradske kase.

Zoltan Horvat

Ovdašnji vlasnici valstodršci u Gradskoj kuci, javnim preduzecima i ustanovama su, po svemu sudeci, svetski rekorderi u studiranju na Fabusima i Megatrendima. Mesec, dva, najviše tri, i eto novopecenog besramnog vlasnika diplome u direktorskoj fotelji. Jes' da ovaj i ovakav "favorit" uglavnom nema bele veze sa odgovornim poslom koji (bolje da ne) obavlja, al' zato ima VIP nazadnjacki rasporedivacke kadrove poput Džegera... Iako je industrijska zona Zrenjanina proglašena jednom od najboljih za ulaganje stranih investitora u Evropi, zapinje samo oko ugradnje. Veciti "ugradivaci" u poslove, punjaci sopstvenih džepova, ovdašnji vlasnici bednog života sugradana, rasteruju i ono malo ozbiljnog inostranog sveta.

Sve se u Zrenjaninu "idealno" stopilo u nazadnjaštvo. Clanovi Gradske Agencije za borbu protiv korupcije ušli su u Ginisovu knjigu rekorda: nema ni jedne, jedine prijave, srednji Banat je valjda najispravnije mesto na zemaljskoj kugli. U Direkciji su inokosni za minuli dvoipogodišnji rad odavno "zreli" za robijanje, al' je još uvek u modi "koordinisanje" Džegera nad neizvesnom sudbinom direktora Gorana Kravarušica i nekolicinom njegovih izbornika. Prosto je neverovatno na šta sve pristaje Džegerov miljenik i na koji nacin se arce pare iz najjace komunalne kase, pa je kafansko alko-delirijum razbacivanje petohiljadarki iz gradske kase svih gradana Zrenjanina, samo vrh ledenog brega. Muljatorski kapaciteti Džegera, bivšeg prodavca tekstila i zavesa, nisu za potcenjivanje, ali diplomski rad ovom i ovakvom direktoru je ipak pisao, neko drugi.

Drugi nazadnjacki direktor je takode, cist Fabus proizvod. Vuce za sobom dvojicu nesretnih saradnika, proverenih u vrhunskom poltronisanju i savršenom neznanju, što je navelo zaposlene na ono što poslednjih godina tako retko rade, na valjanje od smeha. U ustanovama kulture ima kulture za jeftine novce, ali još više, mobbinga, odnosno teškog omalovažavanja radnika. U Narodnom pozorištu Toša Jovanovic, radnik koji je pre nekoliko dana vracen na posao nakon sudske presude, prvog radnog dana dobio je nemoguc zadatak: da se, rizikujuci život, pentra i vere po visokim stubovima. Srecom, opasno pentranje prošlo je bez problema, cime se kulturno zaj... radnicke klase nesmetano nastavlja.

Valjanje od smeha, inace zaštitni znak nazadnjacke kulture u Zrenjaninu, imao je predigru prošle godine prilikom posete nekog bg guzonje. Nesretnik, dobro naliven alkoholom, popeo se na merdevine u pokušaju da postavi na zid svecane sale uramljenu fotografiju svog stranackog idola. Merdevina se opasno zaljuljala, ali VIP nazadnjak nije ljosnuo na pod jer su ga spasli ovdašnji poslenici kulture. Brzo su priskocili, uhvatili cvrsto meredevine, što je i kamera zabeležila, pa su Zrenjaninci, kao retko kad, imali priliku da se valjaju od smeha ovdašnjim, bez imalo srama, groznicavim hvatacima kulture. Prošlogodišnji ocekivani pad nazadnjaka u Zrenjaninu se nije dogodio, ali su Zrenjaninci dobili retku utehu da se valjaju od smeha na racun nosilaca nazadnjaštva.

Stvar je daleko ozbiljnija u zrenjaninskoj Palati nepravde. Recimo, u Javnom tužilaštvu, trenutno pod komandom Svetlane Vlajkov, retko neophodnom kadru pridošlom iz Kikinde, caruju kadrovici koji su svoje bogato akademsko školovanje natenane i savršeno dugo, dugo, dugo izucavali. Ako pitate zamenike JT, Slobodana Josimovica ili Savu Petrova, da li se bogomdani kadrovi u zrenjaninskom sudstvu smeju ponositi prosekom od desetak godina studiranja, necete dobiti odgovor jer postaju besni zbog javnih prozivki, pa informaciju morate tražiti pismenim putem.

Tim povodom, spremljen je poveci papir sa ukupno 17 pitanja, gde bi mogli da se dobiju i odgovori, npr. da li se u radni odnos iskljucivo primaju kandidati sa prosecnom ocenom jedva 6 za 10 godina studiranja (da nisu kojim slucajem narodni heroji Zrenjanina?), da li kao daleko najslabiji kandidat u jednom danu mora biti primljen na oba radna mesta na koje je konkurisao, da li je možda na prethodnom radnom mestu uterivao dugove, zašto se uhodani biznis na relaciji PU-Palata (ne)pravde-Centar za socijalni rad nesmetano odvija na radost vlasnika dubokih džepova, zašto se samo kažnjavaju golje dok lokalne zverke uživaju najvecu zaštitu...

Advokat iz Zrenjanina, Irena Tapavicki, jedan od najboljih studenata novosadskog Pravnog fakulteta ikada (ime i prezime i uspeh studiranja uklesani na ulazu zgrade), ima ogromnu "falinku". Velicanstven uspeh i znanje koje ponosno nosi ova dama, nepotrebni su Palati nepravde i instituciji Zaštitnika gradana grada Zrenjanina. Ova divna dama, majka takode vrhunskog studenta, dobila je otkaz kao zamenik Zaštitnika gradana, uz obrazloženje da je racionalizacija kadrova neophodna. Time se, dabome, otvorio prostor za vlasnike prosecnih šestica tokom decenija uspešnog studiranja. Slicna sudbina zadesila je i mladu autoritativnu damu vrhunskog, ali nepotrebnog strucnog znanja (sa prosekom ocene u indeksu 9), trenutno na obavljanju posla na odredeno vreme u Gradskoj stambenoj agenciji. Bila na radu i u gradskoj upravi, ali joj istekao rok zbog pokazanog znanja i strucnosti...

Nazadnjacki se ponašaju i socijalisti, suvlasnici vlasti u Zrenjaninu.

Na prvom spratu zgrade oronulog komiteta nalaze se kancelarije ovdašnjeg SPS-a, koje danas lici na privatno preduzece jednog coveka, Željka Malušica i šake poltrona koja veoma dobro živi od sluganjstva. Vec mesecima, nit ima konferencija za štampu, nit informacija da li uopšte nešto rade, sem dobropozicionog uterivanja vlasti u sopstvene lagodne živote. Ali, zato ima mnogo pitanja bez odgovora u gradskom odboru. Predsednik skupštine Rade Bulajic i nekolicina casnih socijalista (dr Tošic, dr Đukanovic...), nezadovoljna je stihijom i apatijom clanstva kojem je pun kufer samovlašca uvek jednog, jedinog coveka. Posebno se naglašava da razgovori u 4 oka na relaciji Džeger - Malušic, gde se navodno uspešno rešavaju svi problemi stranke, prete da socijaliste u Zrenjaninu svedu na margine. Slicno je i u drugim strankama, koalicionim satrapima, gde osuto clanstvo sa jednim jedinim direktorom u fotelji može komotno da stane u dva kantrimena i na dva muška bicikla (eventualna vožnja na šipki).

Vrhunac nazadnjacke zabave dokonih, nalazi se medu sve vecom gomilom ljudi na "pravoj", vecinskoj strani gradskog parlamenta. Smejanje, dobacivanje i nekultura iz redova vladajuce vecine (od tesne vecine kupoprodajom se naguralo 40 od ukupno 67 odbornika), gde se za desetak hiljadarki dinara mesecno ugomilava prosecan gradanin u nazadnjake, nudi zakljucak: izbori ovde nisu potrebni, najjeftinija roba je danas covek, živela smejurija od vlasti u Zrenjaninu!