Ništa nije sveto naprednjačkoj kamarili kada je reč o sportskim legendama, ukoliko nisu u stranačkoj službi i pod njihovom komandom

Naprednjačko silovanje sporta

Skupština Olimpijskog komiteta Srbije na kojoj su usvojene promene Statuta, više je nalikovala na komemorativni skup. Bilo je tužno slušati izjavu Žarka Paspalja, potpredsednika OKS i predsedavajućeg na poslednjem zasedanju Skupštine nakon sednice, koja je više zvučala kao lament nad olimpizmom i sportom, nego li na optimizam sa promenama koje su izvršene u Statutu, zaključuje Miroslav Vislavski, urednik sportske rubrike Magazina Tabloid

Miroslav Vislavski

Po završetku sednice Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), potpredsednik ove sportske organizacije, legendarni košarkaški as, Žarko Paspalj, rekao je "...Lično mislim da sve što je naopako postavljeno u jednom momentu po nekoj logici stvari može da krene još gore", a zatim dodao: "...Ovo nisu normalne stvari i bilo koje logično biće i čovek u sportu, ovo shvata kao nešto što je iznuđeno i jedno najobičnije silovanje!".

Da li je sve moralo da ispadne ružno? To je pitanje i za Paspalja, ali još više za Vladu Divca i Đorđa Višackog kao čelnike Olimpijskog komiteta Srbije, koji su olako prelazili preko inicijativa da se izborna Skupština Olimpijskog komiteta Srbije zakazana za 28 decembar 2016 godine organizuje i održi u demokratskom duhu, da se u postupku izbornih aktivnosti predloži više kandidata za nosioce odgovornih funkcija. Bez obzira što im je Ivan Todorov više godina bio najbliži saradnik, to nije bilo dovoljno da ga favorizuju i „guraju" kao jedinog kandidata za predsednika OKS u narednom mandatu. Nisu imali sluha da liberalizuju kriterijume po kojima kandidati za predsednika mogu biti samo oni koji su bili olimpijci, sa barem 10 godina radnog iskustva u sportskim organima i bavljenjem olimpijskim sportom bar 15 godina. To ne mogu biti uslovi i kriterijumi koji imaju prednost u odnosu na radne rezultate i sposobnosti potencijalnih kandidata, njihove prethodne rezultate u karijeri...Naprosto, predsednik Olimpijskog komiteta nije i ne sme biti samo sportska ikona, fikus ili deo enterijera. On mora biti kredibilan u svakom pogledu: karijerno, moralno, karakterno... On mora biti čist, poštovan, ugledan... Sa uslovima koji su bili na snazi, teško da bi u jedinom kandidatu sa kojim su išli u izbore krajem prošle godine namirili kriterijume o kojima sam govorio, a koji su u percepciji svakog sportskog čoveka validni.

A, onda se dogodio Kokeza, kao sinonim kvalifikacije koju je upotrebio Paspalj, a koja govori o „silovanju". Tako to biva i u politici, u životu... Kada Demokratska stranka potroši svoj kredibilitet i istorijsku šansu, izneveri nadu koja je u toj političkoj opciji postojala u ogromnom delu biračkog tela, dogodi se Srpska napredna stranka! Dogode se presvučeni radikali Aleksandar Vučić i njegov politički otac Toma Nikolić sa svim prevrtačima, transformisanim i transferisanim političkim otpadom, bitangama i kriminalcima, koalicionim DOS - ovskim marginalcima... Kokeza je „počistio" Tomislava Karadžića, preuzeo štafetnu palicu u srpskom fudbalu i poneo barjak da sprovodi odluke i volju jednog čoveka u srpskom sportu! U duhu svojih referenci, najbolje definisanih od njegovog prethodnika koji ga je svrstao u red narko dilera i podvodača prostitutki, Kokeza je kao čelnik Fudbalskog saveza Srbije izvršio pritisak na članice OKS da opstruišu izbornu Skupštinu na kojoj je predsedničku dužnost trebao da preuzme Ivan Todorov. Njegov zahtev za promenu Statuta je dobio logičnu prohodnost od svih onih koji su podržali Todorova, a koji se nisu odazvali da dizanjem ruku na Skupštini to i potvrde. Da je Kokeza istinski pristalica demokratske procedure i postupka u izbornom procesu, ne bi dozvolio da na sednici na kojoj mu je poveren mandat, bude jedini kandidat za predsednika FSS. I u njegovom slučaju, ceneći da je reč o izborima u sportskoj organizaciji, trebalo je da su ga preporučile karijerne, moralne, karakterne vrednosti, čistota, ugled i poštovanje, kao i prethodni rezultati u sportu (fudbalu). Međutim, veoma je diskutabilno šta on od toga ispunjava. Po vrednosnim sportskim kriterijumima Kokeza ne bi prošao izbor za čelnika FSS, da se o tome nije pobrinuo onaj koji brine i odlučuje u ime svih nas. Aleksandar Vučić je odlučio da radikalski kompanjon bude isturena figura u sprovođenju njegove volje i odluka u sportu.

Razlog da se sumnja u njegove kvalitete ima dosta. Ti razlozi su pojačani činjenicom da su nedostupni podaci o njegovom radnom i sportskom angažmanu. Čudno je da ni danas na sajtu FSS nije istaknuta njegova biografija. Da li je Slaviša Kokeza čovek bez biografije ili ona nije prikladna da bude na sajtu nacionalnog fudbalskog saveza. Mala je verovatnoća da je po sredi nemarnost i neažurnost ljudi koji održavaju sajt FSS. Fudbalska Srbija i Evropa još uvek ne znaju na koji način je on doprineo razvoju fudbalskog sporta, niti šta ga je preporučilo za prvog čoveka srpskog fudbala. Kada toga nema, operiše se informacijama koje su dostupne na sajtu FSS u Otvorenom pismu Tomislava Karadžića upućenom javnosti 20. 08. 2013. Te informacije nisu povoljne po Slavišu Kokezu.

U međuvremenu pojavljuju se neki detalji koji stvaraju predstavu o čelniku srpskog fudbala. Ovih dana sam pročitao objavu na Fejsbuk profilu nekadašnjeg bokserskog šampiona Bore Novakovića koji već poduže živi u Minhenu. Pošto smo uspostavili Fejsbuk prijateljstvo zaključio sam da je Bora bio u veoma bliskim poznanstvima sa srpskim andergraund kremom od kojih se većina našla u čitulji. Od velikana koji su istinski autoriteti žestokim momcima, Bora je i danas u kumovskoj vezi sa Branom Mićunovićem, šefom nad šefovima u Crnoj Gori i - šire. U toj objavi, legendarni bokser kaže: "...Govorim javno, ko me poznaje - zna dobro. Kokeza je najveće govno u srpskom fudbalu. Bio je kod mene na operaciji i sve to preko Dragana Džajića, da bi posle zajebao i Džajića i mene. Jebaću ti mater, nećeš ti još dugo biti na čelu srpskog fudbala. Đubre jedno!"

Na šta i na koga je Paspalj mislio kada je govorio o „silovanju"? Ko je silovao, a ko je silovan? Silovan je Olimpijski komitet Srbije od strane politike. Prvo je prethodna vlast zloupotrebila Vladu Divca i ine koji su bili „podobni" demokratskoj opciji na vlasti. U proteklih godinu dana, silovanje primenjuje aktuelni režim. Zašto se Aleksandru Vučiću nije dopao Ivan Todorov, manje je bitno. Možda je u pravu što je zaustavio Todorova. Ono gde sigurno nije u pravu jeste to što je misiju rušenja Todorova, Statuta OKS, prethodnog rukovodstva koje su oličavali naši legendarni sportisti Divac, Paspalj, Višacki poverio nekome ko je u sportu novokomponovani i od režima nametnuti lider u fudbalskoj organizaciji.

Kada Kokeza ruši takve sportske gromade, dobijete rezultat koji su nakon razbijanja nekadašnje Jugoslavije, u Srbiji napravili svi potonji vladari - od Slobodana Miloševića do Aleksandra Vučića. Dobijete jedno veliko NIŠTA!

Razume se da ovim ne odstupam od kritičkih ocena kojima sam podvrgavao rad sportskih velikana kao funkcionera u OKS. Namera mi je da zaštitim njihov sportski dignitet od pošasti i samovolje onoga koji je privatizovao Srbiju. Od njegove bahatosti da na svetionike srpskog sporta usmeri svoje štićenike ispilele u aktuelnoj eliti kao „nove uglednike", sa svim recidivima svoje prošlosti. Žarko Paspalj i Vlade Divac nisu dali odgovor koji su nagovestili nakon neodržane sednice da će istražiti razloge zbog kojih je usledio bojkot izborne Skupštine krajem prošle godine. Ostali su dužni sportskoj javnosti šta se zapravo dogodilo, zašto delegati nisu došli na Skupštinu, da li su bili pritisnuti, ucenjeni i od koga su se uplašili? Možda su odlučili da dignu ruke od svega pa zbog toga Divac nije prisustvovao sednici na kojoj su izvršene promene Statuta OKS.

Odlazak Divca je izvestan odavno. Sa njime će i Žarko Paspalj. Još uoči Skupštine na kojoj je očekivan izbor Ivana Todorova, špekulisalo se da će Božidar Maljković po volji naprednjačke vlasti biti novi predsednik OKS. Nakon sednice na kojoj je izmenjen Statut, deo medija je već promovisao Maljkovića za Divčevog naslednika. Po svemu drugog kandidata neće biti. Slaviša Kokeza će sprovesti zadatak koji mu je namenio Aleksandar Vučić. Biće to novi šamar olimpijskom pokretu, ali i Božidaru Maljkoviću. Da li je jedan od najvećih stručnjaka naše košarke toga svestan? Ili je nešto drugo po sredi.

Da se u Srbiji živi u strahu od režima, potvrdio je nedavno proslavljeni trener i jedan od najuspešnijih selektora naše košarke Dušan Duda Ivković na kojeg su se ostrvili režimski novinari nakon njegove javne podrške i svrstavanja u izborni štab predsedničkog kandidata Saše Jankovića.

Insinuacije da se Ivković javno politički pozicionirao iz koristoljublja, su neverovatan autogol novinara koji na tome insistiraju. Takva pitanja i „istraživanja" su primerenija kada se radi o političarima kojima služe, a koji raspolažu sa velikim kapitalom stvorenim na „poslaničkoj plati". O njihovom kapitalu se može govoriti da potiče iz korupcijskih mahinacija, prljavog novca i kriminogenih poslova i iz tajkunskih „pažnji" za učinjene usluge. Kada je reč o sportistima poput Dude Ivkovića, Željka Obradovića, Vlade Divca, Baneta Ivanovića, Nemanje Vidića, Aleksandra Kolarova, Nemanje Matića, o Novaku Đokoviću da ne govorimo, kao i drugim istaknutim velikanima srpskog sporta koji su se naplatili u inostranstvu, sramno je zabijati nos u njihove džepove. To je kapital koji je zarađen tamo gde se njihovo umeće i sposobnosti dobro plaćaju, tamo gde u njihovom davanju svojih vrednosti, nema prevare. Drugo je pitanje što naprednjački novinarski botovi imaju zadatak da izmišljotinama kompromituju takve ličnosti poput Dude Ivkovića, što pristaju da budu u toj ulozi na sramotu svoju i svog zanimanja.

Srbija je najpogodnije tlo za rušenje kulta. To u nekim slučajevima nije loše. Naprotiv. Loše je što stvarne vrednosti pogazimo zarad jeftinih interesa ili naše podlosti. Upozoravajući su kritike i sumnje kakve pojedini „mudraci" pokazuju, na primer u slučaju krize rezultata Novaka Đokovića. Onda nije čudo što se jedan Duda Ivković, na zalasku svoje radne karijere stavlja od pojedinih novinarskih piskarala u fokus sumnji o njegovom moralnom kredibilitetu. Srbijo, sram te bilo!

Kao kada sam ranije kritički govorio o Vladi Divcu, Aleksandru Boričiću ili Toletu Karadžiću koji su se pozicionirali kao ljudi bliski Borisu Tadiću i Ivici Dačiću kad je bio lojalan „demokratama", zatim o Bogdanu Obradoviću, Dušanu Borkoviću, Vanji Udovičiću ili nekim drugim sportskim vedetama koji za razliku od vaterpolista pristaju da budu u službi promocije Aleksandra Vučića, tako sam mišljenja da je i Dudi Ivkoviću suvišno da se upušta u politički hazard koji mu donosi ovakvu situaciju kojoj je izložen. Razlika je ipak ogromna. Duda Ivković je nedvosmislen u oceni da je aktuelna vlast u Srbiji najgora! Da želi da pomogne nekome ko je po njegovom uverenju najbolje rešenje za državu u ovom trenutku. Ogorčen zbog prevara i manipulacija kojima pribegava Vučićev režim, njegovih nemuštih idolopoklonika, eksperata sa lažnim diplomama, smatra svojom ljudskom dužnošću da se tome odupre. Zato je Duda Ivković i u ovom slučaju poseban.

Na žalost, njegovi prijatelji nisu stali u zaštitu od montiranih „novinarskih" nasrtaja na njegov moralni kredibilitet. Izuzetak je častan i odvažan Dušan Vujošević koji se na njemu svojstven način stavio u odbranu vrednosti, ljudskog i stručnog dostojanstva i autoriteta legendarnog selektora.