Rusija

Ruska vlada za loše rezultate okrivila Federalnu službu državne statistike

Krivo je ogledalo

Ruska vlada je nezadovoljna kvalitetom statističke informacije koju joj je dostavio Rosstat (Federalna služba državne statistike) i razmatra mogućnost njenog ponovnog prebacivanja od nadležnosti Belog doma na Ministarstvo ekonomskog razvoja. Izvori iz vlade kažu da bi o Rosstatu trebalo da se raspravlja u bliskoj budućnosti, i da će se tim problemom baviti prvi potpredsednik ruske vlade Igor Šuvalov.Razlog za to su podaci Rosstata objavljeni krajem marta, o padu ekonomskog rasta Rusije. Prema izveštaju, industrijska proizvodnja u februaru 2017. je pala za 2,7% u odnosu na februar 2016. godine. Izuzimajući sezonske i kalendarske faktore, u februaru 2017. industrijska proizvodnja je pala za 1,5% u odnosu na januar. Osim toga, u februaru 2017. godine, kako proističe iz podataka Rosstata, realni prihodi stanovništva smanjeni su za 4,1% u poređenju sa istim periodom 2016. godine.Primećujemo da se podaci Rosstata uzimaju kao osnova za prognozu budžetskih rashoda za određenu godinu, smatra istraživač Valentin Katasonov

Piše: Valentin Katasonov

Nakon objavljivanja izveštaja Rosstata, ministar ekonomskog razvoja Rusije, Maksim Oreškin je rekao da su podaci za februar „nereprezentativni iz fundamentalnih i tehničkih razloga". Prema njegovim rečima, statističke podatke je iskrivilo to što su za osnovu uzeti podaci iz prestupne 2016. godine. Takođe, na podatke se odrazilo i prebacivanje u februar 2017. dodatnih prazničnih dana. Osim toga, Oreškin je kritikovao novu metodologiju Rosstata i ukazao na to da je zbog nje došlo do kašnjenja objavljivanja izveštaja, a „ocene nisu bazirane na relanim podacima", prenosi TASS njegove reči. Zaključak ministra je da podaci za januar i februar ove godine mogu u budućnosti biti značajno revidirani.

Od 1. januara 2017. godine sva ruska ministarstva su prešla na novu klasifikaciju: opšteruska klasifikacija vrste ekonomskih aktivnosti (OKVED-2) i opšteruska klasifikacija proizvodnje prema oblicima ekonomske aktivnosti (OKPD-2).

O tome da Rosstat crta neke lukave grafikone, govorili smo više puta. To se tiče pokazatelja BDP-a, indeksa industrijske proizvodnje, tempa inflacije, statistike spoljne trgovine itd. Ali, sudeći po svemu, oni prave nedovoljno lepu sliku sa tačke gledišta viših instanci i njihovih potreba. Zato je ljut gospodin Oreškin.

On izjavljuje sa važnih govornica da je „sve dobro, prelepa markizo", pa i neke važne institucije tipa Svetske banke govore o tome da se u Rusiji situacija stabilizuje, poboljšava, oživljava. A onda odjednom, Rosstat objavljuje negativne ocene ekonomskog rasta. Naravno, sve je to udar na ugled ministarstva ekonomskog razvoja, lično na renome gospodina Oreškina, ali se i ne uklapa u planove današnje vlasti. A planovi su sledeći: da se uspešno sprovede predizborna kampanja - do predsedničkih izbora ostalo je još godinu dana. Mislim da je najbolji način vođenja predizborne kampanje oživljavanje ekonomije, a ne crtanje grafikona.

Moram da kažem da su u nekim zemljama statističke službe u potpunosti nezavisne. Treba reći da je u Sojvetskom Savezu postojao Državni komitet za statistiku koji je bio potčinjen Sovjetu ministara SSSR. To je bio sasvim dobar sistem. Ali, u datom slučaju mi, kao što se vidi, ne sledimo primer najboljih, nego najgorih. Naprimer, SAD. Tamo je osnovni izvor zvanične ekonomske statistike Biro za ekonomsku analizu koji je deo Ministarstva trgovine. Mnogo je pisano o tome kako Biro za ekonomsku analizu crta statističke cifre. BDP (bruto domaći proizvod) SAD, kao rezultat i manipulacije sa metodologijom statističke analize, predstavlja „maglu". Oko 22% BDP-a odlazi na realni sektor privrede: industriju, poljoprivredu, građevinarstvo i tome slično. Ostatak, na sektor usluga. Veliki deo tog sektora „lebdi u vazudhu". Bez obzira na to, sve se to odražava na pokazatelje BDP-a. Kod nas, naravno, ima manje magle. Rosstat je još uvek u kratkim pantalonama. On još nije sazreo, još nije naučio tako besramno da laže. Ali, mislim da ako Rosstat pređe u nadležnost gospodina Oreškina, sigurno će veoma napredovati u tom smeru.

U svojoj analizi koristiću podatke Rosstata. Ali, sa ispravkama. Neki podaci me nikada nisu zanimali, naprimer pokazatelji BDP-a. O tome kako se pravi BDP napisano je mnogo knjiga i u Rusiji i u inostranstvu, ali ja posebno preporučujem knjige Vasilija Simčere koji je dovoljno dugo rukovodio Naučno-istraživačkim institutom za statistiku. On je otrkio mnoge tajne konstruisanja BDP-a. Veoma pažljivo koristim pokazatelje vrednosti. Čak i u sovjetsko vreme, kada sam studirao statistiku na fakultetu, profesori su govorili da je poželjno orijentisati se na fizičke pokazatelje koji adekvatnije odražavaju dinamiku ekonomskog razvoja. Takav pokazatelj je npr. oblast energetike. Treba koristiti skup indikatora različitih grana privrede. Ili, ako koristite vrednosne pokazatelje, onda treba preispitati metodologiju njihovog proračuna. I, u skladu s tim, praviti neke lične ispravke.

Podatak o padu industrijske proizvodnje u poređenju sa februarom 2016. godine za 2,7%, to je vrednosni pokazatelj koji, ako i uzima u obzir promene velikoprodajnih i maloprodajnih cena, ne uzima ih u potpunosti. Zato što tempo inflacije kod nas vara nekom „korpom". A ta „korpa" je veoma lukava. Kako sam saznao od svojih izvora, proizvodi i usluge u toj korpi mogu da se menjaju skoro svakog meseca, u zavisnosti od situacije - na taj način da uvek pokazuje ono što treba pokazati. Tako da je to, generalno, lukavstvo, prevara, nazovite kako hoćete.

Realan tempo pada proizvodnje još je gori od onoga što je objavio Rosstat. Zato što se kod nas danas opasno pojednostavila struktura privrede, treba razmotriti dinamiku na osnovu nekih fizičkih pokazatelja. Naprimer, na osnovu eksploatacije uglja, nafte, prirodnog gasa, gvožđa, proizvodnje čelika. Možda je hemija velikog kapaciteta samo začetak. Ako mi napravimo takav grafikon (recimo, deset njih), to će biti mnogo ubedljivije. Mislim da će većina grafikona prikazivati krivu koja ima smer ka gore, a ne nadole.

Hteo bih da vam skrenem pažnju na još jednu osobenost. Radi se o tome da brojkama Rosstata ne veruju naročito čak ni rukovodioci pojedinih ministarstava i državnih agencija. Svako od njih ima svoju statistiku. Recimo, ministarstvo ekonomskog razvoja je ne jednom ulazilo, i verovatno će još puno puta ulaziti u polemike povodom toga kakav je, npr. neto odliv kapitala iz Rusije. Takve diskusije mogu da nastanu između ministarstva finansija i Centralne banke, povodom makroekonomske statistike koja je u vezi sa spoljnim sektorom. Što se tiče makroekonomske statistike unutrašnje privrede, tu često nastaju rasprave između ministarstva ekonomskog razvoja i ministarstva industrije. I tako dalje. Posebno je ilustrativna ova statistička kakofonija bila u vreme Gajdarovskih foruma koji su bili organizovani početkom svake godine, gde su se okupljali državni službenici visokog ranga, ponekad je i sam premijer dolazi na taj forum, i tamo su se pojašnjavali odabrani pokazatelji. Ta situacija je dostojna Gogoljevog pera, ili pera Mihaila Saltikov-Šćedrina.

Mislim da Rosstat neće besramno lagati, koristiće, recimo, nominalne cene za gotove proizvode. On će, naravno, reći: a mi smo već uzeli u obzir promenu cena. Ali, oni su uzeli u obzir promenu cena po pokazatelju zvaničnog deflatora BDP-a! Zvanični deflator BDP-a, a to je faktički inflacija u razmerama cele privrede, veštački je smanjen. I ne za procente, već taman za onoliko koliko treba.

Šta s tim u vezi može da se kaže o nedavnim susretima predsednika sa predstavnicima biznisa, gde su se čule ekstremno optimistične brojke o rastu industrijeske proizvodnje? Ti susreti i život uopšte se ne ukršatju u realnosti. Putinov susret sa predstavnicima biznisa, koje podržava Šohinova Ruska unija industrijalaca i preduzetnika (Aleksandar Nikolajevič Šohin, predsednik Unije), to je nekakva PR akcija. Pre svega povezana sa početkom predizborne kampanje. Delimično je to bio i pokušaj predsednika da urazumi naše tajkune (oligarhe), ali oni koji su ovo videli obratili su pažnju na izraze lica učesnika susreta. Izraz je bio tipa „samo ti pričaj", „ništa ne verujemo".

Mislim da je rezultat ovog događaja za predsednika bio nula, a možda čak i minus, zato što su pažljivi posmatrači, eksperti, shvatili da između predsednika i „naših" ruskih oligarha stoji jaz, i malo je verovatno da će oligarsi poslušati preporuke predsednika. Predsednik, nažalost, nema nikakve realne poluge upravljanja. privredom. To je očigledno. Jedina poluga upravljanja su verbalne intervencije, ubeđivanje. Ali, nažalost, metod ubeđivanja danas ne deluje. Shodno tome, dolazi do odliva kapitala iz Rusije. Naši mediji obraćaju pažnju na jednu stranu medalje: to što se tobože aktivirao dotok kapitala u Rusiju bez obzira na ekonomske sankcije Zapada.

Ali, radi se o tome da se ekonomske sankcije Zapada ne odnose na kretanje problematičnog spekulativnog kapitala. Ozbiljni investitori koji bi mogli da ulože novac u razvoj realnog sektora privrede, stvaranje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta - oni ovde ne dolaze. Ne dolaze zato što su na snazi ekonomske sankcije, ne dolaze zato što u uslovima privrede koja doživljava pad možda neće moći da vrate svoj uloženi novac, svoje investicije. Istovremeno traje odliv kapitala. Pogledao sam statistiku bukvalno jutros, kada pišem ovaj tekst. Kod nas nema platnog bilansa za celu 2016. godinu, ali postoji platni bilans za tri kvartala 2016. godine. Putem kanala bankarskog sektora u svakom kvartalu je u inostranstvo odlazilo 10-15 milijardi dolara. Eto takav je grafikon. Zar je pri takvom odlivu kapitala moguće obezbeđivati nekakve pozitivne pokazatelje ekonomskog razvoja?

Zatim je predsednik organizovao savetovanje o produktivnosti. Da, naravno, produktivnost je važan pokazatelj. Ali, postoji i drugi pokazatelj o kojem danas mediji, pa čak i visoke ekonomske škole ne govore, i nasuprot tome čak se trude da se na taj pokazatelj zaboravi - reč je o stopi viška vrednosti. Radnik isporučuje proizvod, npr. vrednosti 100 jedinica. Od toga proizvoda se odbija recimo 50 jedinica za materijalne troškove, a preostalih 50 jedinica predstavlja višak vrednosti. Od tog viška vrednosti kod nas u Rusiji ostaju bukvalno kopejke. Ostalo je dobit pomenutih tajkuna koji su na nedavnom susretu sedeli i blagonaklono slušali predsednika.

Bez uzimanja u obzir tog faktora, svi razgovori o povećanju produktivnost predstavljaju parodiju. Dovoljno je setiti se priznanja Olge Golodec o tome da kod nas gotovo pet miliona ljudi dobija platu koja je manja od minimalca. A minimalac iznosi 7500 rubalja. Kakva onda može da bude produktivnost?

Olga Golodec je sasvim tačno govorila da je rob - besplatni radnik (ona, istina, nije koristila reč „rob", to sam ja dešifrovao njen ezoterični jezik) - ne može da obezbeđuje produktivnost. Prirodno, takve male plate ne dozvoljavaju obezbeđivanje neophodne efektivne tražnje za proizvode domaće industrije.

Kod nas nema više privrede. Zato i nema razumevanja upravljanja privredom. Shodno tome, ako nema upravljanja privredom, čemu statistika? Statistika se tada pretvara u služavku ili kurvu. Čija je kurva, neću sada da razglašavam.

Prema većinskom mišljenju, u sadašnjoj situaciji, Rosstat ne bi trebalo potčiniti premijeru (zašto što je premijer takođe zainteresovan za manipulacije i statističku alhemiju), već direktno predsedniku.

Ove tendencije koje je, čak i u oslabljenom obliku, objavio Rosstat, govore o katastrofičnim scenarijima budućnosti naše zemlje. Zar to ne brine vladare? Zar su oni toliko privremeni, da pokušavaju da zatvore usta onome koji govori makar i poluistinu?

U ministarstvima se savršeno menja mentalitet čoveka. On prestaje da se orijentiše na neke više ciljeve i zadatke, već postepeno formira mentalitet korporacije, mentalitet ministarstva. Njegov osnovni zadatak postaje da: a) održi se u svojoj fotelji; b) na svaki način obezbedi pozitivne pokazatelje o radu ministarstva u kome se nalazi. Njega uopšte ne interesuje to šta se nalazi izvan zidova njegova kancelarije.

Upoznao sam mnoge ljude koji su se ponašali na sličan način, ali su ranije ili kasnije ipak dobili nogom u zadnjicu. Tako da su oni u tom smislu ništa drugo do radnici na privremenom radu. To je veoma ozbiljno pitanje. To više nije pitanje privrede i ekonomije, već socijalne psihologije, antropologije: zašto je čovek tako sazdan. Vlast je veoma ozbiljan test. I na vlasti se može nalaziti čovek koji je zaista stekao najmoćniji imunitet od sličnih iskušenja.