Bez zaštite

Kraj Merkelove: suočenje sa posledicama porobljivačke politike odlazeće kancelarke

Sultanija evropskog kalifata

Sukob na jednom do skoro neočekivanom frontu izgleda da je završni udarac za Angelu Merkel. Bavarska CSU je uvek važila za sestrinsku stranku kancelarkinog CDU-a i do sada je čvrsto stajala uz nju, računajući tu i podršku politike otvorenih vrata prema migrantima i drugim strancima. Sa time je sada gotovo, jer predsednik CSU-a i ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer planira zatvaranje nemačkih granica za sve lažne azilante, što nije u duhu Merkeline politike. Kancelarka ovo ne može da spreči drugačije osim razrešenjem svog ministra, što bi rezultiralo napuštanjem koalicije svih poslanika CSU-a, ali i dve trećine poslanika CDU-a bi pružilo podršku Zehoferu. Odlazak Merkelove težak je udarac i za n jene ''momke'' Aleksandra Vučića, Tačija i Edi Ramu

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Kada bude sa vlasti odlazila Angela Merkel iza nje će ostati „merkelizam", odnosno plodovi njene politike po kojima će je pamtiti istorija. „Merkelizam", međutim, nije ono što je kancelarka zamišljala (ujedinjena Evropa puna migranata), već sušta suprotnost: Evropa u kojoj se svaka država bori sama za sebe da se odbrani od migranata. Čak ni u sopstvenoj državi i partiji Merkelova neće ostati upamćena kao neko ko je u burnim vremenima uspevao da sve konce drži u svojim rukama.

U svakom slučaju, 1. juli biće dan istine, kada će se videti ne samo koliko evropski lideri žele da se međusobno dogovore, već i u kolikoj meri sama kancelarkina partija, CDU, hoće još da je podržava. Posle toliko godina na vlasti neuobičajeno kratak rok od samo dve nedelje da se postigne čudo.

Sukob nje i njenog dojučerašnjeg vernog saveznika, ministra unutrašnjih poslova i predsednika bavarske sestrinske partije CSU, Horsta Zehofera nije za sve bio neočekivan. Pošto je 2015. u potpunosti podržao kancelarkin plan otvorenih vrata za migrante i na prošlogodišnjim izborima za Bundestag dobio jasan šamar od birača, Zehofer je morao radikalno da menja svoj stav, jer ga u oktobru čekaju parlamentarni izbori u njegovoj pokrajini, Bavarskoj, a po svim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja podrška birača spala je na ispod 50 odsto. Do sada je CSU uvek uspevao sam da formira vlast u ovoj južnoj nemačkoj saveznoj državi.

Ideja Zehofera je bila da kao ministar unutrašnjih poslova naredi policiji da blokira spoljne granice Bavarske i da tako spreči dolazak novih migranata, posebno onih za koje je jasno da ne ispunjavaju zakonske uslove da dobiju azil u Nemačkoj. To bi na prvom mestu bili oni koji su već u nekoj drugoj državi EU podneli zahtev za azil, ali i oni koji su već jednom proterani iz Nemačke.

Ovakav potez bi primorao i ostale države na migrantskim putevima, na prvom mestu Austriju, da i one učine isto i u konačnom ishodu bi se izbeglice ponovo našle tamo odakle su i krenule u osvajanje Evropske Unije - u zemljama Balkana ili Mediterana.

U suštini i Merkelova je za ovakvo rešenje migrantskog problema, ali traži da u pronalaženju rešenja učestvuju sve članice EU, a ne da Nemačka vuče jednostrane poteze. Sa druge strane, Zehofer je takođe za zajedničko rešenje, ali ukazuje kako ono već postoji i zove se Dablinski sporazum.

Tu nastaje jedan mali problem, a to je da je upravo Nemačka 2015. objavila kako do daljnjeg pomenuti sporazum o vraćanju izbeglica u zemlje preko kojih su ušle na teritoriju EU ne važi. Nemačka vlada je to učinila kako bi zemlje na migrantskim rutama, na prvom mestu buntovna Mađarska, uopšte dozvolile izbeglicama da uđu i nastave put ka severu, odnosno Nemačkoj i Skandinaviji. Biće zato veoma teško, ako ne i nemoguće ubediti sada te iste države kako je sve bila šala i da one, ipak, moraju da preuzmu migrante koje su svojevremeno registrovale.

Zehofer tu ne očekuje nikakvo čudo i priprema nemački samostalni put posle 1. jula. Merkelova još veruje u čuda. Drugo joj ništa ne preostaje, jer sa konačnom propašću njene politike dobrodošlice izbeglicama tone i ona. Zehofer (koji javno govori kako čvrsto ostaje rešen da sprovede svoju zamisao iako ne želi da ruši postojeću koalicionu vladu, dok privatno priča kako „onu ženu" ne može više da smisli) u ovom trenutku u rukama ima sve adute. Iza njega stoji kompletna poslanička grupa CSU-a u Bundestagu, dok stav Merkelove podržava tek svaki treći poslanik iz redova njene partije, CDU-a. Samim tim bi pravljenje eventualne nove koalicije bez Bavaraca bilo nemoguće.

Kao ministar unutrašnjih poslova Zehofer ima pravo da policiju pošalje na granice i bez odobrenja vlade ili same kancelarke. Osim toga, on u ovom trenutku može da računa i na to da evropske zemlje neće bez pogovora pristati na Merkelin predlog o zajedničkom rešavanju migrantske krize, jer je po njima Nemačka jedini krivac što je do krize uopšte i došlo. Nekoliko dana pre izbijanja sukoba na relaciji Merkel - Zehofer, u Berlinu je boravio austrijski kancelar Sebastijan Kurc koji je zagovarao ideju stvaranja tročlane grupe zemalja koje bi rešavale pitanje migranata. Osim Austrije, on je za članove predložio Nemačku i Italiju uz mogućnost da se grupa proširi na još jednog člana - Mađarsku.

U sve tri pomenute države ministarstva unutrašnjih poslova drže desničarske partije: u Austriji to su Štraheovi slobodarci, u Italiji Lega, a u Nemačkoj CSU. Stav Viktora Orbana o izbeglicama je odavno poznat svima. Kao poslednju slamku spasa i Merkelova je predložila sličan scenario uz dodatak Grčke koja je u okvirima EU među najugroženijim državama kada su u pitanju migranti. Političari iz pomenutih država bi definitivno sahranili Merkelinu ideju o Evropi punoj izbeglica, ali bi joj istovremeno omogućili i častan odlazak u penziju, jer bi u očima javnosti izgledalo kao da su Nemci podržavali svoju kancelarku, ali nisu ostale članice EU.

U trenutku kada ovaj članak odlazi u štampu jedino otvoreno pitanje je kada će tačno Merkelova morati da ode. Ono što analitičare učvršćuje u njihovom ubeđenju da su ovo kancelarkine poslednje nedelje u fotelji, jeste činjenica da je poslednjeg vikenda sukoba sa Zehoferom za medijatora ona predložila Volfganga Šojblea, predsedavajućeg Bundestaga i sivu eminenciju CDU-a koji nikada nije krio da se ne slaže sa politikom puštanja azilanata u Nemačku.

Na koji način se on uključio u sukob nije poznato, ali se zna kako je u nedelju 17. juna vrh CDU-a zasedao iza zatvorenih vrata do duboko u noć tražeći izlaz iz krize. Šojbleova misija se, očigledno, svela na traženje načina da Angela Merkel ode i istovremeno sačuva obraz.

Koliko su ostale EU države u suštini potpuno drugačijih pogleda na talase migranata koji već više od tri godine zapljuskuju Evropu, vidi se iz statističkih podataka. Nemačka je od ukupno 439.505 osoba koje su 2017. na evropskim granicama vraćene ili im je uskraćen ulazak u zemlju, to učinila sa samo njih 4.250, odnosno manje od jedan odsto.

Španija je prošle godine ulazak onemogućila 203.025 osobama (računajući tu i granice eksklava u Severnoj Africi), Velika Britanija je vratila 14.280 lažna azilanta, a Poljska njih 38.660 i Mađarska 14.010 (nisu svi bili izbeglice). Upoređujući otiske prstiju utvrđeno je da je 2017. u Nemačkoj azil tražilo 48.706 ilegalno pristiglih stranaca koji su to prethodno već učinili u nekoj drugoj EU zemlji. Najviše ih je došlo iz Italije (26.371), Grčke (18.312), Mađarske (2.015), Bugarske (711) i Španije (702). U suprotnom smeru, iz Nemačke su u druge zemlje EU u celoj prošloj godini otišla samo 87 registrovanih migranata.

Već po ovim podacima se vidi kako evropski partneri uopšte neće biti oduševljeni ponovnim uvođenjem Dablinskog sporazuma. Jedinu podršku, istina deklarativnu, Merkelova ima od francuskog predsednika Emanuela Makrona koji više ne pominje jačanje saveza svih EU zemalja, već samo tešnju saradnju država evro-zone. U svojim poslednjim nedeljama kao kancelarka Merkelova želi da izgleda kako se do kraja bori za evropsko jedinstvo iako su efekti njene politike upravo bili suprotni. Ako bi trebalo da se poredi sa nekom istorijskom ličnošću, njoj bi najviše odgovara Franjo Josif koji je kao austro-ugarski car sve što je mogao uradio pogrešno i na kraju svoju državu gurnuo u rasulo i nestanak.

A 1. Kap koja je prelila čašu

Ni na unutarpolitičkom planu Angela Merkel nije bila posebno uspešna. Njen plan je prilikom dolaska na vlast bio da se uvedu putarine za strana vozila, ali se sve svelo na zamarujuću diskusiju bez ikakvih konkretnih rezultata. Evropska komisija je od početka upozoravala kako ovakvo rešenje ne smatra u duhu sporazuma sklopljenih u okviru Evropske Unije. Fiskalna primanja su viša nego ikad od Drugog svetskog rata, ali to je najviše zasluga pedantnog bivšeg ministra finansija Volfganga Šojblea. Konačno, njene poslednje nedelje u kancelarskoj fotelji zasenili su teški zločini koje su počinili stranci.

Najpoznatiji je svakako slučaj četrnaestogodišnje Suzane F. koju je silovao i ubio Ali Bašar, izbeglica iz Iraka. Ovaj slučaj je najverovatnije bio prekretnica u odnosu javnosti i političara prema izbeglicama. U aprilu je osmočlana grupa momaka poreklom iz Bugarske grupno silovala jednu drugu devojku, staru samo 13 godina. Njih šestorica su uhapšena i kod njih je pronađen mobilni telefon sa snimkom silovanja koji će predstavljati krunski dokaz krivice na sudu. Dvojica su zajedno sa porodicom u međuvremenu pobegla iz Nemačke.

Konačno, upravo u danima kada se vodila žestoka rasprava između vrha CDU-a i CSU-a u vezi dalje strategije prema strancima, u završnicu je ušlo suđenje porodici čije prezime mediji ne navode, a radi se o bračnom paru Rade i Jovanka i njihovom sinu od 21 godine Đorđu. Ovi hrvatski državljani se sumnjiče da su na vrhu lanca lopova i prevaranata i da je svaka peta provala izvršena u leto 2016. u Nemačkoj delo bande koju su njih troje predvodili, a koju je u jednom trenutku sačinjavalo 500 osoba!?!