KiM

Kako je Vučićev režim izigrao na Kosmeti i Gorance

Čija Gora Aco, Čija Gora Marko...

Požar tihe asimilacije nealbanskog u albanski narod, koji je Briselskim sporazumom potpalio zvanični Beograd, opekao je i Gorance i uticao na njihov život u svih 14 sela na Gori, koja oni naseljavaju. Kontrola nad svime što je uređivao državni sistem Republike Srbije, predata je u ruke nekolicine ljudi okupljenih oko braće Redže i Adema Hodže, koji su postali "gospodari života na Gori".

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Goranci kažu da je time "zakon na Gori suspendovan". A tamo gde ne važi zakon, vlada bezakonje. Njega sprovode oni koji ne misle na druge već na sebe i njih svuda možete naći a Vučić ih je našao u proverenim kadrovima - braći Hodžai njihovim ljudima.

Međutim, nikako se ne može reći da vlasti Srbije nisu znale koga biraju da ih predstavlja. Zapravo je suprotno, na osnovu dosadašnjih primera svih značajnijih funkcionera "Srpske liste", Vučićeve stranke formirane za potrebe zaokruživanja albanske države na Kosovu i Metohiji, braća Hodža su upravo najpoželjniji primerci političkih instrumenata Vlade Srbije u aktuelnoj postavci. Naročito, jer su već imali uigrani tim.

Današnjeg predsednika Privremenog organa Gora, Sahtijari Neima braća Hodža su još ranije zaposlila u PIO a on je odatle Albancima pomagao da postanu korinici zdravstvenog osiguranja Republike Srbije. Oni bi tako dobijali zdravstcvene knjižice i redovne upute za operacije koje na Kosovu i Metohiji koštaju i po nekoliko desetina hiljade evra, a u Beogradu bi dobili besplatnu negu. Novac za učinjenu uslugu Albanci bi isplaćivali braći Hodža, u zavisnosti od cene medicinskih usluga i troškova koje bi na ovaj način izbegli da plate. To je bio samo početak nove etape u globljenju srpskog državnog sistema, u čemu im je pomogla Vlada Aleksandra Vučića imenovanjem baš ovih ljudi za predsednike Privremenog organa opštine Gora, prvo Adema zatim Neima, koji tu funkciju i danas obavlja iako je prošlog avgusta napunio 65 godina kada je prema zakonu predviđeno penzionisanje.

Od nje ga je "spasao" Redžep Hodža koji mu je omogućio odlaganje penzionisanja do završetka i proglašenja konačnih rezultata albanskih kvazi-izbora na Kosovu i Metohiji jer je Neim član JGP (Jedinstvene goranske partije) koju vodi Redžepova brat, Adem Hodža inače samozvani predstavnik Goranaca i poslanik je u separatističkom parlamentu u Prištini. Tamo je uspeo da stigne sa 620 glasova zahvaljujući angažovanju svojih ljudi iz SO Gora, Centru za socijalni rad i NSZ gde su zaposleni ucenjivani da glasaju za njega. S obzirom da je na Gori od registrovanih 7.000 glasača na kvazi-izbore na KiM izašlo oko 4.000 što broj glasova koje je dobio i ne čini tako impozantnim.

Njima to i ne predstavlja problem jer je sve to postao tek deo formalnosti naspram njihovog dosadašnjeg iskustva na vlasti. Naime, Adem i Redžep ne dele samo zajednički porodični već i politički život. Obojica su nekadašnji članovi SPS-a, ali je Redžep naročito bio aktivan. Pamte ga po zastrašivanju i zlostavljanju u cilju jačanja podrške Slobodanu Miloševiću u ovom kraju i čak tvrde da je nesitomišljenicima udarao šamare. Bio je visoki funkcioner te stranke i poslanik u Skupštini Srbije. Danas je zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a živi u Beogradu.

Sahtijari se u svom političkom nastupu upodobio prosečnom funkcioneru, koga u nealbanskim redovima podržava Vlada iz Beograda. Na poslednjim kvazi-izborima održanim na Kosovu i Metohiji, osvojio je svega 42 glasa iako je pretohodno pretio i ucenjivao zaposlene kojima je bio nadređen ili je na njihova radna mesta nogao da utiče, tačnije da im uruči otkaze. Mada je sve ovo dobro poznato predstavnicima srpskih vlasti, on je odlukom Vlade Republike Srbije, nakon smene Adema o čemu će još biti reči, imenovan za predsednika Privremenog Organa SO Gora.

Redžepa Hodžu, prema tvrdnjama izvora Magazina Tabloid, u Kancelariji za KiM znaju pod nadimkom "Službeni glasnik" jer špijunira svakog sa kim radi, zbog čega ga se svi boje pa je, po staroj narodnoj koja kaže "ko te se plaši kad si tu, mrzi te kada nisi tu"

Borba za vlast nije jedina "aktivnost" braće Hodža, naprotiv, njihovo političko angažovanje napaćeni goranski narod skupo košta i to bez obzira na to da li žive u centralnoj Srbiji ili na Kosovu i Metohiji, svi oni njima plaćaju reket.

Prvi Redžepu, a potonji Ademu. Naš izvor objašnjava da Goranci plaćaju gotovo za svaku uslugu za ostvarivanje svog prava putem državnog sistema Republike Srbije, a to nije mali broj ako se zna da od 30.000 Goranaca jedna trećina ih još uvek živi na Gori, jedan deo u inostranstvu, mahom Evropi, a čak dve trećine na teritoriji centralne Srbije!

Međutim, on ne bi samo čekao da oni dođu kod njega vć bi sam preduzimao korake. Objašnjavaju kako je Redžep slao svoje ljude u goranske poslastičarnice da prete vlasnicima. Ubrzo nakon toga bi se pojavio kao slučajno i pošto bi mu se vlasnik požalio, on bi navodno pozvao nekog od funkcionera, a u stvari svog brata, i u dogovorenom razgovoru "rešavao bi problem". Kasnije ponovo svrati a vlasnici srećni što ih je "zaštitio" čašćavali bi Redžepa.

Goranci tvrde da je Redžep dugo vremena, do uhlebljenja u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, živeo isključivo od reketa, jer je do tada bio bez zaposlenja, još od 1999. godine od kada živi u Beogradu, u ulici Blagoja Parovića na Banovom Brdu u stanu koga je, kompletno opremljenog, dobio 1997. godine od Slobodana Miloševića za podršku koju je pružao. Jedino to može da objasni kako je Redžep sve ovo vreme uspeo da opstane u Beogradu bez ikakvog prihoda.

A Gorancima, gde god da se nalaze, a naročito na Kosovu i Metohiji, nije moguće čak ni da rade, jer bez aminovanja braće Redžepi niko ne može da se zaposli u institucijama Republike Srbije ili da dobije neophodne dozvole za pokretanje svog posla. Da bi došli do posla Goranci svojim "predstavnicima" plaćaju od 3. 000 do 5.000 evra u zavisnosti od plate na radnom mestu koje "kupuju".

Primera radi, pre šest meseci je u školama na području Gore zaposleno oko 35 čuvara. Izuzev škole u Vraništu, u svim drugim zaposleni su oni koje je Adem odredio, a svaki od njih platio je po 3.000 evra da bi dobio posao.

Na Kosovu i Metohiji, kako smo više puta o tome pisali u ranijim brojevima, pored Privremenih organa koji su tek tragovi nekadašnjih opština po sistemu Republike Srbije ugašenih u u prilog jačanja albanske vlasti, škole su najpogodnije za kontrolu stanovnštva jer pružaju makar nekakvu mogućnost zapošljavanja koja se naširoko zloupotrebljava na više načina. Gora ni po tome nije izuzetak.

Direktor O.Š. "22. decembar" u Restelici je dr Ćufta Vebija, čovek koji je u penziju trebao da ode još pre tri godine. Naravno, i za njegovo prolongiranje radnog staža i odlaganja penzije zaslužna su braća Hodža sa kojima je, naročito sa Ademom, dugogodišnji prijatelj.

Slično je i u O.Š."9. maj" u Rapči gde je od avgusta 2018. V.D. direktora škole Hajradini Nehru, učitelj koji je sa mukom završio VPŠ, kako kažu oni kojiga poznaju. Iako po zakonu mandat V.D. direktora škole može da traje najduže 6 meseci, on tu funkciju vrši već godinu i po dana. Pored te zakonske prepreke on je uspeo da savlada još jednu i, takođe, bez ikakvih smetnji radi i za to prima platu iako je sredinom decembra napunio 65 godina kada je po sili zakona trebao da ode u penziju.

Mnogo je pisano Ministarstvima i Kancelariji za Kosovo i Metohiju ali nije bilo baš nikakve rekacije jer je Miško Ademov doušnik u toj školi tako da uživa svu zaštitu braće Hodža a i načelnica školske uprave u Kosovskoj Mitrovici, Jasmina Dedić, komunicira isključivo sa Ademom i jedino njemu veruje.

U O.Š."Zenuni", u selu Brod, časove fizike drži nastavnik sa srednjom školom a jedina profesorka fizike na Gori nemože da dobije časove u svojoj struci, jer je nastavnik sin Ademovog čoveka.

Braća Hodža ne dozvoljavaju da se u SO Gora zaposle pošteni ni stručni ljudi jer se plaše da bi sve njihove malerzacije počinjene prethodnih 8 godina, bile ubrzo otkrivene. To bi ih na prvom mestu preporučilo za boravak u nekom od zatvora.

Zahvaljujući tako uspostavljenom sistemu, u opštini Gora vrše se malverzacije baš sa svime, od ogreva za škole, preko socijalnih primanja, donacijama iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, parama za izbore koje šalje Beograd i mnogo toga još...

Razume se, tu raskalašnost morali su sa otplate krupnim političkim potezima čije će posledice zauvek nositi na svom obrazu. Tako se, nakon perioda relativno tihog bivstvovanja u "Srpskoj listi", Adem Hodža u javnosti pročuo marta 2018. godine kada je u separatističkoj "Skupštini" u Prištini glasao za demarkaciju "granice" tzv "republike Kosovo" sa Crnom Gorom čime su albanska nastojanja o stvaranju svoje države na KiM dobila jasnije obrise. No, iako optuživan da je to učinio u dogovoru sa albanskim političarima, ispostaviće se da je ipak imao podršku Aleksandra Vučića za taj korak.

Već maja 2018. godine, na tradicionalnoj proslavi Đurđevdana, koga Goranci slave kao svoj najvažniji praznik Đurđevdan, Adem je pozvao i primio Kadrija Veseljija na Gori i tada je sa zgrade SO Gora skinuta srpska a istaknuta "zastava" takozvane "republike Kosovo". I glasanje i isticanje zastave bili su direktni činovi ne samo protiv politike Vlade Srbije već i protiv volje najvećeg broja svojih sunarodnika koji su taj dan proglasili istorijskom sramotom Goranaca iako su se protiv njegove "politike" bunili i protestovali otvoreno u više navrata.

Adem će ostati upamćen i po tome što je svog pašenoga, Hamzu Balju, Bošnjaka iz Prizrena i predstavnika Centra demokratske unije koja je vanparlamentarna organizacija, postavio na mesto zamenika tzv. "ministra za ekonomski razvoj", iako se punim pravom očekivalo da na to mesto bude postavljen Goranac.

Balju pamte po tome što je 2012. godine odbio pomoć države Srbije za devojčicu koja je izbegla stravičnu nesreću u Restelici, kada je deset članova njene porodice tragično stradalo u kući pod naletom lavine koja se obrušila sa Šare. Balja je tadašnjem predsedniku Srbije, Borisu Tadiću koji je ponudio pomoć, poručio da pogleda kartu Srbije i vidi gde se nalazi Restelica a da "Goranci imaju svog predsednika i državu".

Na upozorenja Goranaca Vlada Srbije je reagovala naizgled čudno, umesto opreznosti i uzdržavanja ona je Adema podržala i kasnije imenovala na čelno mesto te opštine iako je on već osnovao svoj ustranku i uveliko vodio zaseban politički život.

No, nakon svega Vučićeva Vlada više nije smela da mu pruža podršku. Adem je razrešen dužnosti predsednika Privremenog organa maja 2018. godine što je Gorancima ulilo nadu da će se konačno nešto promeniti. Međutim, kasnijim imenovanjem Sahtijari Neima postalo je jasno da promena neće biti. Adem je do danas ostao čovek koji se na Gori zvanično pita baš za sve, naravno, i one poslove i aktivnosti koje kooridnira Kancelarija za KiM a uz saglasnost Vlade Srbije.

Goranci primećuju da je interesantno da su u srpskim sredinama ljudi koji su bili protiv "Srpske liste"dobijali otkaze, dok su kod njih protivnici "Srpske liste" nagrađeni. Sve to izazvalo je i vremenom jačalo ionako veliko nezadovoljstvo Goranaca.

Pored svih političkih nepočinstava, Adem Hodža je hapšen (2014.) i zbog pokušaja silovanja goranske devojke koja je studirala u Kosovskoj Mitrovici. Adem je što u zatvoru, što u kučnom pritvoru, proveo 5 meseci i 20 dana a onda je na volšeban način oslobođen pritvora.

Primetno je da je od tada veoma blizak sa Kadri Veseljijem i Ramušom Haradinajem. Ali je i sve vreme uživao neprestanu podršku Vlade Srbije koja je plaćala advokate i odbranu pred Sudovima na osnovu priče koju je njegov brat Redžep plasirao kako mu to Albanci politički smeštaju. Sa devojkom niko iz Vlade Srbije niti Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nije ni pokušao da obavi razgovor.

Goranci su danas uplašeni, ucenjeni ličnim primanjima, socijalnom pomoću, pa čak dobijaju i pretnje da će im biti ukinuta penzija. Zavladala je opšta nemoć a "kada vidimo ko nam kroji sudbinu, osećamo se i poniženo". Ćute i čekaju neka bolja vremena "jer drugu državu osim Srbije nemamo" kažu za Magazin Tabloid. Za Gorance je važilo da u velikom broju odlaze u beli svet ne bi li zaradili koru hleba, od dolaska Vučića na vlast i politike koju je počeo da sprovodi prema Kosovu i Metohiji, broj mladih koji odlaze znatno je povećan.

Nakon svega što su otrpeli opstajući u delu zemlje koji kao klin prodire na teritoriju Albanije, za vlast države Srbije, a naročito za Marka Đurića i Aleksandra Vučića imaju samo jedno pitanje - Zašto?