Robovlasnici

Robovlasništvo u Srbiji: ko i kako dere kožu sa leđa radnicima u stranim kompanijama

Bič u rukama, milioni u sefovima

Politikom "opšteg prosperiteta" Aleksandra Vučića, nekrunisanog faraona najcrnje tranzicije u istočnoj Evropi, Srbija je za manje od deset godina vraćena na robovlasništvo i feudalizam. Tome u prilog govore kršenja svih ljudskih, građanskih i radničkih prava koji su bili standard još početkom Dvadesetog veka. Vučić je prepoznao svoju kriminalnu psihologiju u zelenaškoj politici multinacionalnih kompanija. Sve ostalo je bilo stvar "zbora i dogovora" oko toga kako da budžet ove države bude "na usluzi" stranim latifundistima i robovlasnicima... Tekst posvećujemo srpskoj opoziciji, koju Vučićevi zločini prema građanima uopšte ne dotiču

Luka Mitrović

Početkom 2022. godine, odlukom lokalnih vlasti u Njujorku, uklonjen je spomenik slavnom američkom predsedniku Teodoru Ruzveltu, koji je podignut davne 1940. godine ispred prirodnjačkog muzeja. Spomenik prikazuje Ruzvelta na konju uz koga stoje američki Indijanac i crnac (afroamerikanac).

Američki liberali i levičari nazvali su taj spomenik simbolom kolonijalizma i rasizma uprkos tome što je Ruzvelt tokom svoje vladavine u dobroj meri pokrenuo proces oslobađanja crnaca i Indijanaca od vekovnog robovanja beloj, protestantskoj većini...

Nijednom zapadnjačkom "liberalu" danas ne pada na pamet da postavi pitanje ljudskih, građanskih i radničkih prava miliona ljudi u jugiostočnoj Evropi i širom drugih kontinenata, gde surove multinacionalne kompanije grade gigantske fabrike, nalik na prave zatvorske ustanove, sa stotinama i hiljadama modernih robova bez najosnovnijih prava...

Svet je danas prepun simbola kolonijalizma, ali na drugi način...

U Srbiji koja je potpuno kolonizovana od strane Vučićevih "prijatelja" sa dna globalističke kanalizacije, ti simboli danas imaju drugu "estetiku"...

Tačnije rečeno, u Vučićevim radnim logorima, tu novu robovlasničku "estetiku" na surov način upoznaje današnja generacija modernih robova, koji nemaju pravo ni na sindikalno organizovanje niti ijedno drugo pravo predviđeno postojećim zakonima ove države.

Desetina hiljada ljudi zaposlenih u stranim kompanijama ili njihovim srpskim franšizama, ne smeju ni da pomenu godišnje odmore, bolovanja, topli obrok, troškove prevoza, praznike i plaćeno prekovremeno radno vreme, ili, ne daj bože, da pomenu poštovanje kolektivnih ugovora, pa čak ni postojeće zakone koji bi trebalo da ih zaštite...

Izmišljena je i kategorija "Radnici na lizing" koja znači da je čovek postao potrošna roba kao i svaka druga...

Poslednjih nekoliko godina, čak tri velike evropske novinske agencije (nemačka agencija Dojče Wele posebno se ovim bavila) istraživale su ovakvo stanje u Vučićevoj Srbiji i sve tri utvrdile da je u pitanju "...klasičan robovski status zaposlenih u kompanijama".

Skoro pola miliona ljudi u ovakvim kompanijama zaposleno je preko raznih "naprednjačkih" agencija, na način da direktno krše odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o radu... Istraživanje humanitarne fondacije "Share" i Međunarodnog centra za ljudska prava, „Ulaf Palme" govore detaljno o ovom robovlasničkom sistemu koji je u Srbiji zaveo Vučić, pa je između ostalog konstatovano da su u pitanju "...moderne omladinske zadruge, u kojima kompanije izrabljuju već izraubovane ljude, one preko 40-50 godina (i starije od njih)".

Po zlu poznata južnokorejska kompanija "Jura" u Leskovcu, prepustila je Vučićevom "sistemu zapošljavanja" da "sredi kardovsko pitanje", pa su tako i najsiromašnija domaćinstva ovoga kraja sakupljala novac i prodavali njive u bescenje da bi doslovno kupovali radna mesta u ovoj robovlasničkoj kompaniji... Prosečna cena radnog mesta (zavisno od "pozicije"), bila je i do 2.000 evra...

Plate se u ovoj kompaniji i danas se kreću oko 300 evra, veliki broj radnika ima lakše i teže zdravstvene posledice, nekoliko mladih žena koje su radile (mada su bile u drugom stanju) u toj fabrici imale su pobačaje zbog izloženosti psihičkim torturama i fizičkim naporima... Inače, kompanija "Jura" je jedan od najvećih zagađivača u Srbiji, a njeno "rukovanje otpadom" je ravno bio-terorizmu...

Pre godinu dana, rukovodstvo "Jure" (tačnije, menadžment "Šinvona", druge "Jurine" fabrike), poslalo je SMS porukom obaveštenja za 180 radnika da su ostali bez posla zbog "smanjenog obima proizvodnje"... U međuvremenu se taj broj povećao a slučaj "Jure" je danas strogo zabranjen u Vučićevim medijima.

Fabrika „Leoni" se bavi proizvodnjom automobilskih kablova za vozila „Jaguar" i „Lendrover". Fabrika u Doljevcu kod Niša ima površinu od 25.000 metara kvadratnih, vrednost investicije je veća od 21 milion evra, a Srbija je na samom početku rada dala podsticaj od 10,5 miliona evra, odnosno 7.000 evra po radniku. Gradnja fabrike počela je u avgustu 2013. godine, a u aprilu 2014. i probna proizvodnja. „Leoni" je u Srbiji prisutan od 2009. godine i bio je, uz kompaniju "Drekslmajer", među prvim investicijama velikih nemačkih firmi iz automobilske industrije. Ta fabrika trenutno u Srbiji ima tri proizvodna pogona, od kojih su dva u Prokuplju i jedan u Doljevcu kod Niša.

Vučić je "neposrednom pogodbom" toj komapniji odobrio dodatnih 19,25 miliona evra podsticaja iz budžeta Srbije, praktično oteo od siromašnih i dao bogatima, te naredio opštini Doljevac da bez nadoknade ustupi najkvalitetnije zemljište u blizini sela Malošište.

Upravo u tom selu Malošište, dešava se neviđeni robovlasnički teror, kakav verovatno postoji samo u zabitima indijskog potkontinenta, u siromašnim kineskim provincijama ili u afričkim kolonijama...

Naime, u kompaniji Leoni (puno ime Leoni Wiring Systems Southeast) u Malošištu, postoji jedna dnevna smena od 06-16h i jedna noćna od 20-06h, kad se radi subotom, iz noćne smene se izlazi u nedelju u 06h, a već u ponedeljak isti radnici rade prvu smenu od 06h... Uveden je sistem preraspodele radnog vremena tako da se za radno vreme od 58 sati nedeljno "zarađuje" mesečno između 28.000 i 33.000 hiljade dinara, a vreme isplate: "kad je kompanija u mogućnosti". U strahu od gubitka posla svi ćute i trpe, jer do posla na jugu Srbije ne može doći niko ko nije član Srpske napredne stranke... Strah je utoliko veći jer samo u Nišu na bilo kakav posao čeka najmanje 7000 ljudi svih profesija.

"Leoni" je tipična robovlasnička kompanija u kojoj je teror nad radnicima takav da se nameću nedostižni proizvodni ciljevi, a šefovi i kontrolori po nalogu poslodavca doslovno maltretiraju ljude da "poginu" na poslu. Ti "šefovi" i "kontrolori" su birani Vučićevi batinaši, nepismeni i neobrazovani, bahati, drski i nasilni. "Leoni" je uveo smene od po 12 sati dnevno, a većina zaposlenih iz Niša provede u putu (do posla i nazad) dodatnih dva sata.

Novi fenomen je masovan "uvoz" stranih radnika, kojih trenutno u Srbiji ima na svim Vučićevim "investicijama", i to iz Kine, Turske, Indije, Nepala, Bangladeša, Pakistana, Sirije, Iraka i nekoliko afričkih zemalja, te Albanije, Rumunije i Severne Makedonije. Mada je tačan broj tih radnika nepoznat, neki poluzvanični podaci govore da ih ima između 5.000 i 10.000 sa tendencijom daljeg priliva. Mnogi od njih (posebno iz Azije), došli su kao migranti i angažovani su kao "privremena radna snaga" jer domaći radnici sve teže trpe nasilje raznog polusveta koje sebe zove "investitorima" i "gazdama".

Mnoge od svečano otvorenih fabrika za koje je Vučić obećavao da će donositi milione evra u budžet Srbije, nakon dobijenih (ogromnih) subvencija od države, jednostavno su zatvorili svoje pogone i otpustili sirotinju koja se nadala dugoročnom zaposlenju.

Tako je, na primer, posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i obećanih dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, ugasio lanac svojih lokala u Beogradu. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. U međuvremenu su dospeli u u blokadu veću od 12 miliona dinara (prema podacima NBS). U jednom momentu imali su desetak lokala na najboljim lokacijama i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

Pre njih, i trgovinski lanac Home Plus je zatvorio firmu, a vlasnik je bez objašnjenja ostavio više od 100 radnika bez posla, lokali su zatvoreni preko noći, a zvanična blokada dostigla je više od 50 miliona dinara. Kompanija Home plus je imala lokale u velikim tržnim centrima i centralnim lokacijama u Srbiji, ali je vlasnik preko noći zatvorio sve lokale, potrošači koji su poručili robu, platili su je, i nisu je dobili. Firma je i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

Cinizam Vučićevih "prijatelja" u stranim kompanijama je zastrašujući... Primera ima mnogo. Recimo, na oglasnoj tabli fabrike Tigar Tyres, koja je u stoprocentnom vlasništvu kompanije Michelin Finance iz Luksemburga, osvanuo je natpis: "...Danas je ostvaren rekord u proizvodnji od ukupno 24.304 komada proizvedenih dobrih guma. S tim u vezi rukovodstvo fabrike je donelo odluku da svi zaposleni u fabrici dobiju u menzi po kolač i sok u znak zahvalnosti. Podela će biti organizovana... počevši sa trećom smenom. Hvala svima na ogromnom trudu".

I nemačka fabrika "Leoni" odlučila je da svoje zaposlene obraduje "Slatkim danom", jer su postignuća zaposlenih bila dobra: "...Za sutra u našoj kantini je organizovano deljenje jedne gratis krofne svakom zaposlenom u kompaniji Leoni..." - navodi se u njihovom saopštenju.

"...Ovim gestom želimo da nagradimo naše zaposlene i ujedno iskažemo zahvalnost na trudu prethodnih dana, kao i da ih podstaknemo da nastave da doprinose rastu kompanije svojm radom..." piše u nastavku ove drske, bezočne i kriminalne poruke...

Britanska kompanija "Aptiv", ugrozila je živote svojih zaposlenih, uglavnom mlađih žena, koje danas od teškog dvanaestočasovnog rada bez slobodnih dana, boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, lumbaga, išijasa... Ovu strašnu istinu na videlo je izneo doktor ortoped iz Leskovca, Aleksandar Rangelov, koji je ocenio stanje zaposlenih ovako: "....One su već poluinvalidi za hitno lečenje, a ne za rad!"

Vlada Srbije, na čijem čulu je bio upravo Vučić, subvencionisala je izgradnju fabrike "Geox", sa 9.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu, a takođe je dala i 100 miliona dinara za uređenje zemljišta u slobodnoj zoni, što je bio preduslov da kompanija uopšte dođe... Fabrika Geox u Vranju dobila je još 13.25 miliona evra subvencija i besplatno zemljište vredno 550.000 evra da zaposli 1.200 radnika sa 310 evra prosečne plate uz 75 odsto povraćaja doprinosa. Geox je danas, 2022. godine zatvoren, a radnici čekaju novog robovlasnika...

Zašto je to tako, govore samo neke od pogodnosti koje Vučićeva vlada omogućava stranim kompanijama, a to su: velike gotovinske subvencije, mogućnost prodaje po nižim cenama ili poklanjanje zemljišta, proglašavanje slobodno-trgovinskih zona sa različitim pogodnostima, kao što su ponuda građevinskog materijala, energije, transporta i troškova goriva bez PDV-a i preskakanje carinskih obaveza za sirovine, opremu i građevinske materijale, desetogodišnje poreske olakšice na korporativnu dobit za investicije koje uključuju više od 100 zaposlenih i koje iznose više od 8.5 miliona evra (CCC) i mnogo toga još. Tačnije, sve što njegovi "prijatelji investitori" požele!

Ako je neko možda zaboravio, valja podsetiti da je "južna pruga" platila debelo još jednu Vučićevu avanturu. Naime, kad je italijanski "Beneton" kupio niški „Niteks" sa 680 radnika za samo tri miliona evra, uz obećanje da će zaposliti 2.700 novih radnika, stvari su se ubrzo okrenule suprotno od njegovih prvobitnih obećanja o sreći i blagostanju... Prema tadašnjim zvaničnim informacijama, „Beneton" je za ovaj svoj "biznis plan" odmah dobio iz budžeta Srbije 10 miliona evra subvencija! Uz novac, italijanski gigant je tada dobio i zemljište vredno 24 miliona evra, kao i poslovno-proizvodno-magacinski prostor od 65.000 kvadratnih metara, čija je tržišna vrednost bila preko 40 miliona evra! Ali, umesto obećanog zapošljavanja novih 2.700 radnika, nekadašnji „Niteks", kasnije „Benetton", odmah je otpustio 250 radnika, pokupio novac iz budžeta Srbije i prekršio sve zakone države Srbije.

A šta je Vučić velikodušno ponudio kompaniji "Ikea" (protiv koje je Evropska komisija pokrenula istragu zbog milijardu evra utajenog poreza 2014. godine? Naravno, i prostor za rad i infrastrukturu i skoro besplatne radnike i tržište. Ne treba zaboraviti ni holandsku firmu "Vahali" koja se u Srbiji bavi brodogradnjom i koja nije plaćala nikakve dadžbine, a dobila je sve što je tražila...

Uostalom, Vučić se i javno hvalio na američkoj TV mreži CNN, kako "Srbija nudi najškolovaniju i najjeftiniju radnu snagu", te da je on lično spreman da na svaku ponudu zemalja regiona, odgovori još boljim uslovima za strane kompanije! To i jeste razlog zašto je za samo četiri poslednje godine iz Srbije u inostranstvo trajno otišlo preko 170.000 ljudi u najboljim godinama života, među kojima je veliki broj stručnjaka sa visokim obrazovanjem ali i najboljih zanatlija koji su na evropskom i svetskom tržištu rada traženi kao najveća dragocenost...

I najveća japanska grinfild investicija u Srbiji, kompanija Jazaki, otpustala je i do 300 ljudi. Radnici su otkrili da su žrtve mobinga, a neki i seksualnog uznemiravanja. Jazaki je kompanija otvorena 2017. godine. Na otvaranju je Aleksandar Vučić rekao da japanska korporacija ne bi došla u ovaj grad da Srbija nije ponudila „najbolje moguće uslove". Vučić je tada priznao i da je Srbija učestvovala u realizovanju tog projekta sa 10,1 milion evra. Srbija dala Japancima 10 miliona evra! Stotine radnika doživelo je u kompaniji Jazaki prinudno potpisivanje sporazumnog raskida ugovora uz novčanu nadoknadu, uzimani su im dani godišnjeg odmora, a "šibanje" po leđima zaposlenog, od strane poslodavca je bilo i ostalo ravno odnosu roba i robovlasnika...

Kraj ovom nasilju još se ne vidi, no treba znati da je pred zoru mrak najveći...

Glosa

Prema jednom novijem dokumentu (jun 2021) američkog Stejt departmenta, "Vlada Srbije ne ispunjava ni minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima i njihove eksploatacije na radu..."