Mutne radnje u Crvenom krstu u Kragujevcu

Šta to Kragujevcu fali što Nevenki sreću kvari?

Nevenka Bogdanović, psiholog i psihoterapeut, sekretar Crvenog krsta Kragujevca, svojski se potrudila da znanja i veštine stečene dugogodišnjom privatnom praksom, iskoristi i ubedi javnost, organe upravljanja i krovnu organizaciju da bez javnog poziva, kako Zakon o javnim nabavkama nalaže, razmeni imovinu Crvenog krsta Kragujevca u ekstra zoni za građevinske radove na parceli koju je Crvenom krstu Kragujevca poklonila pokojna doktorka Desa Milosavljević Branković.

M. Hadžić

Obezbedila je donatore, podršku grada, podršku medija, učestvovala u formiranju novog preduzeća samo za ovaj projekat, ubedila javnost da je ovo istorijski događaj za sve građane Kragujevca, a organe upravljanja da Crveni krst Kragujevca prvi put u istoriji dobija svoj objekat, potpisala Sporazum o saradnji, a kasnije i Ugovor o gradnji. Ubedila je i zaposlene i volontere u neophodnost preseljenja, a oni su 2021. godine crtali izgled svojih kancelarija u nepostojećem objektu, kako bi arhitekte napravile što bolji objekat za Crveni krst Kragujevca. Svi su se angažovali, a od novih prostorija ništa, samo kamen temeljac.

Možda je to zbog toga što promovisani donatori u stvari i nisu donatori, jer će za uzvrat od Crvenog krsta Kragujevca dobiti imovinu daleko veće vrednosti od njihove „donacije", skoro 20 ari placa sa objektima od preko 1000 m2 u ekstra zoni, gde Crveni krst Kragujevca vlasnik i gde trenutno posluje.

Možda zbog toga što podrška grada ne postoji, već samo podrška pojedinaca i bivših predstavnika grada koji su potpisnici i akteri ovog ugovora. Njima je lako objasnila da nije odgovorna što je poklon kuću ne održavanjem i zapuštanjem dovela do zatvaranja.

Možda zbog toga što ne postoji ni podrška medija jer su kragujevački mediji bez izlaska na teren i bez postavljenog pitanja, objavljivali naručene tekstove sekretara Crvenog krsta Kragujevca i „donatora" koji inače sponzoriše većinu kragujevačkih medija.

Možda zbog toga što novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću sa osnovnim kapitalom od 2000,00 dinara i bez ikakvih referenci nije pouzdan partner organizaciji koja postoji od 1876. godine.

Možda zbog toga što su građani Kragujevca na društvenim mrežama izrazili sumnju zbog ne transparentnost procesa i zbog toga što ih u ispravnost ovakve odluke ubeđuje sekretara Nevenka Bogdanović koja je idejni tvorac ovog „istorijskog događaja za sve građane Kragujevca", a krije se iz odluka organa upravljanja Crvenog krsta Kragujevca.

Možda zbog toga što su organi upravljanja, na čelu sa penzionisanim prim. Dr. Stevanom Kitanićem rođenim 1938. godine, višedecenijskim volonterom Crvenog krsta, zaboravili da je Crveni krst Kragujevca osnovan 1876. godine i da funkcioniše i radi na postojećoj lokaciji. Zaboravili su i na principe i obavezu javnosti u radu, zaboravili sve donatore i volontere koji su izgradili ovu organizaciju i oberučke prihvatili teoriju Nevenke Bogdanović da Crveni krst Kragujevca prvi put u istoriji dobija svoj objekat.

Možda zbog toga što ni zaposleni nisu verovali da neko može da predloži ovako nešto, već su primorani da maštaju o novim kancelarijama, strahujući od gubitka posla, svesni da ustupanje ogromne imovine Crvenog krsta Kragujevca ne može i ne sme da bude opravdano novim kancelarijama i boljim uslovima za zaposlene.

Možda zbog toga što je Sporazum o saradnji sa novoformiranim društvom sa ograničenom odgovornošću rezultat obmane članova skupštine Crvenog krsta Kragujevca da se on potpisuje sa donatorom i da su oni vlasnici zemlje gde se nalazi Narodna kuhinja, pa predstavljeni „donatori" mogu da ih isteraju. Istina je da je donator kupio tu parcelu iako je činjenica da je Crveni krst Kragujevca dobio saglasnost prethodnih vlasnika parcele da na istoj napravi objekat narodne kuhinje bez ikakvog ograničenja.

Privremeni objekat Crveni krst Kragujevca mora da se ukloni samo ukoliko lokalna samouprava izmeni urbanistički plan kojim je ta parcela definisana kao prostor za socijalnu delatnost. Naravno lokalna samouprava nije izmenila urbanistički plan ali je Crveni krst Kragujevca sam tražio tu promenu. Do promene još uvek nije došlo.

Možda zbog toga što je Ugovor o gradnji potpisan, a opet ostavio građane bez odgovora šta će se tačno dobiti ovom razmenom Ugovorom koji nije definisao vrednosti ulaganja u nov objekat i rekonstrukciju postojećeg, skupština i upravni odbor Crvenog krsta Kragujevca su završili angažovanje. Tako je nadležnost skupštine Crvenog krsta Kragujevca preneta na sekretara koja kao član tročlanog tima, bez odgovornosti, odlučuje koliko će „donator" uložiti sredstava da bi dobio imovinu u ekstra zoni, odnosno odlučuje o uloženim sredstvima „donatora" u odnosu na netransparentnu procenu imovine Crvenog krsta Kragujevca koja se istupa „donatoru".

Ugovor o građenju potpisan 02.11.2023. godine, overen 11.01.2024. godine, u delu rezervisana prava izvođača, definisano je da ukoliko Crveni krst Kragujevaca u roku od 8 meseci od dana overe Ugovora o građenju ne izvrši konverziju dela zemljišta na kom se nalazi objekat Narodne kuhinje i prenamenu zemljišta za socijalnu zaštitu u gradsko građevinsko zemljište sa namenom za izgradnju stambeno poslovnog prostora, „donator" može raskinuti ovaj ugovor dok će se prethodno izrađeni projekti i nastali administrativni troškovi smatrati kao donacija Crvenom krstu Kragujevca.

Na pitanje da li je „donator" blizu raskida ugovora obzirom da konverzija i prenamena nisu ni na vidiku, niti su uklonjeni ili legalizovani objekti koji su podignuti bez odobrenja za izgradnju na trenutnoj adresi Crvenog krsta Kragujevca što je preduslov za početak radova na parceli gde se nalazi poklon kuća dr Desanke Branković Milosavljević, niko nema odgovor.

Postavlja se pitanje i ko će snositi troškove koje je Crveni krst Kragujevca imao u ovom periodu. Primera radi zbog potpisanog sporazuma o saradnji od 1. januara 2023. godine Crveni krst Kragujevca primio je u radni odnos na neodređeno vreme dve osobe da bi se sekretar Nevenka Bogdanović rasteretila nekih poslova i nesmetano pratila realizaciju sporazuma.

Izgleda da je direktor Crvenog krsta Kragujevca, kako sebe predstavlja sekretar Nevenka Bogdanović, i „donatora" dovela u zabludu jer su zbog zajedničke ideje o izgradnji stambeno poslovnog kompleksa na 50 ari u ekstra zoni, kupili i imovinu sa objektom pod zaštitom spomenika kulture sa objektom narodne kuhinje, obećana imovina Crvenog krsta Kragujevca im još uvek nije dostupna, nisu se dogovorili sa svim vlasnicima parcela o kupovini, niti mogu da grade objekat na 9 nivoa na toj lokaciji, a saznali su i da nisu prvi i jedini kojima je ovo nuđeno.

Činjenica je da je adresa „donatora" promenjena i da su parcele koje se graniče za objektima u vlasništvu Crvenog krsta Kragujevca promenile vlasnika, pa je nejasno kako i zašto je novoformirano društvo sa ograničenom odgovornošću koje je sekretar Crvenog krsta Kragujevca dugo najavljivala kao donatora, umesto planiranih 50 ari spalo na imovinu od 6,35 ari. To i dalje ne sprečava sekretara Nevenku Bogdanović da ih promoviše pa tako 27. jula prilikom polaganja kamena temeljca novinari nisu pozvani ali su im dostavljeni tekstovi samo u vezi početka radova na izgradnji novog objekta Crvenog krsta bez ijedne reči koliko će ta „donacija" koštati Crveni krst Kragujevca.

Da je sekretaru Crvenog krsta Kragujevca izgradnja novog objekta prioritet, a da su programske aktivnosti, javna ovlašćenja, položaj socijalno ugroženih i ugled organizacije sporedna stvar, govori i činjenica da je izostala reakcija na prijavu da je zaposleni u Crvenom krstu Kragujevca duži period prodavao obroke narodne kuhinje privatnoj firmi kao i prijavu da je došlo do fizičkog nasilja nad korisnikom od strane istog zaposlenog u dvorištu Crvenog krsta Kragujevca.

Reakcija je izostala i od strane Crvenog krsta Srbije, koji je takođe upoznat sa ovim dešavanjima.