Feljton

Dosije Šolc - kancelar, novac i vlast (3)

Zlostavljanje poverenja

Magazin Tabloid, u prevodu Paje Ilića, objavljuje u nekoliko nastavaka izvode iz knjige nemačkih novinara Olivera Šrema i Olivera Holenštajna, pod naslovom ''Dosije Šolc - kancelar, novac i vlast''. Možda će se bolje razumeti sadašnja pozicija nemačkog kancelara koji je služio kao pudlica američkog predsednika Džozefa Bajdena. Da li će gospodin Šolc okončati mandat na slobodi, ili će ga u zatvor odvesti nakon prestanka funkcije, na ovaj ili onaj način.

Oliver Šrem

Oliver Holenštajn

Ponedeljak, 16 avgust 2021

Ružičasti fajl 5700 Js 1/20 i dalje visi kao Damoklov mač nad glavom Olafa Šolca. Kao u grčkom mitu, ne može da veruje da će ga sreća večno pratiti i da će preliminarna istraga tužilaštva

Hamburg neće iscuriti. Do izbora je još šest nedelja. I njegovo ime je na naslovnoj strani dosijea, uz sumnju na „zlostavljanje poverenja".

Za razliku od svojih rivala, čini se da je Šolc do sada prošao kampanju bez skandala. Analena Burbok je promenila svoj životopis i velikodušno počastila druge autore za svoju knjigu. A Armin Lašet je teško povređen nakon što ga je televizija uhvatila kako se smeje i ceri dok je savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer razgovarao sa žrtvama poplava.

Do sada je Šolcu bilo lako da odbaci kontroverzna pitanja kada su ga o tome pitali u intervjuu. Ovo bi se moglo promeniti ako suđenje za "proneveru" postane javno. Sada njegov advokat svim silama pokušava da izdejstvuje da tužilaštvo konačno zatvori slučaj. Blivir je u redovnom kontaktu sa Katrin Koepke. Nedavno je, pre jedanaest dana, izvršio pritisak na tužioca po optužbama za korupciju. Tužilac je svestan eksplozivne prirode slučaja i nespremnosti šefa njenog resora da pokrene ozbiljnu istragu protiv kandidata SPD za kancelara. Ni Koepke do sada nije uradio ništa posebno. Ona nije dobila nikakve dokumente od istražnog komiteta, nijedan iskaz od Šolca ili ključnih svedoka kao što je Sveene Pannhusen.

S druge strane, ona ne može tek tako da odbaci slučaj bez ubedljivog opravdanja. Koepke igra protiv sata, Blivir piše odgovor, ona je primila na znanje njegovo pismo. Slučaj je pravno složen, optužbe su uperene protiv drugih lica, pa je istraga još u toku. Međutim, završetak slučaja se nastavlja po hitnom postupku. Bliverov advokat je nastavio da deluje, ne prekidajući pritisak, a tri dana kasnije ponovo je kontaktirao Koepkea, ovog puta telefonom.

Petak, 27. avgust 2021

Šolc više ne treba da se plaši saslušanja svedoka u istražnom komitetu tokom predizborne kampanje, za to se pobrinula crveno-zelena većina. Kritički revizori Hojer, Majer-Špis i Halpap i kelnski tužilac Brorhilker pojaviće se tek posle izbora. Državni službenici Zell i Mohlenbrock iz Šolcovog trezora nisu ni zakazani do sledeće godine. U nedeljama koje prethode izborima, pojaviće se samo oni zvaničnici koji su nekada bili direktno uključeni u odluku da se od Varburga ne iznude milioni - i verovatno bi sami sebe inkriminisali ako bi sumnjali u svoje postupke.

Na današnji dan svedoči Angela Notelman, bivša šefica poreske uprave. U iščekivanju ovog događaja već je bilo uzbuđenja. Manager magazin i Der Spiegel objavili su da su poslanici u dokumentima poreske uprave pronašli pismo Olearijusa tadašnjem senatoru za finansije, a sada gradonačelniku. Na papiru je Čenčer napisao belešku zelenim mastilom: „Molim vas da izveštavate o stanju stvari". Iskusni visoki zvaničnici u Hamburgu kažu da se to svakako može shvatiti kao prijateljski nagoveštaj finansijskog senatora svojim zaposlenima da zahteve banke, iznete u obrazloženom dokumentu, shvataju veoma, veoma ozbiljno. Ovaj utisak je pojačan činjenicom da su određene fraze u pismu precizno podvučene, kao što su „još neutvrđene činjenice", „izlaz" i „egzistencijalna pretnja".

Najteža stvar kod podvlačenja: njihova boja. Oni su takođe zeleni. A pravo da koristi zelenu olovku u zvaničnim dokumentima tradicionalno ima samo jedna osoba u vladi ili ministarstvu u Nemačkoj: najviši šef. To je zapisano i u poslovniku Hamburškog finansijskog ureda, koji je, kao i Ministarstvo finansija, najviši organ u poreskim pitanjima u hanzeatskom gradu. Stoga je samo Peter Čenčer smeo da koristi zelenu boju tamo.

Da li je Čenčer suptilno jasno stavio do znanja svojim saradnicima kakvu odluku očekuju političari u slučaju Varburg? Opozicija je u to uverena. „Jasno je dokazano da su odluke poreske uprave i poreske uprave bile politički pod uticajem", rekao je pre sastanka Norbert Hakbuš, predsednik Levice. A predsednik CDU Ričard Selmaker rekao je da su Čenčer i Šolc „dali zvaničnicima uputstva da donesu odluku" o slučaju Varburg.

Ali uzbuđenje brzo nestaje. Posle Notelmana, u odboru se pojavljuje poreska službenica Brigitte Birkenberger. „Uzela sam zeleni marker i podvukla nekoliko reči", objašnjava ona. „Sada sam i ja iznervirana što sam uzela ovu olovku."

Birkenbergerove izjave su iznenađujuće za vlasti Hamburga - o uslovima u poreskim organima pod Čencerom. Zaista je nemoguće da državni službenik slučajno negde obeleži nešto zelenom olovkom. U organizaciji koja je hijerarhijska i nesklona riziku kao što je Trezor, a posebno sa tako osetljivim dokumentom, u najmanju ruku, veoma je neobično da bilo ko osim senatora radi na dosijeima zelenom olovkom i time izaziva opasnost od nesporazuma ili prekoračenja. I Angela Nottelmann, šefica finansijskog odeljenja, takođe je veoma iznervirana ocenama u komitetu. Kada su joj pokazani dokumenti, objasnila je da je zelena boja uglavnom za rukovodstvo vlasti. Ona i dalje ne zna ništa o izjavama svog bivšeg radnika.

U lokalnim medijima i na Tviteru zeleno mastilo sada krade emisiju. Međutim, službenice sa kojima je komisija razgovarala govore o drugim zanimljivim aspektima. Veoma je neobično da senator dostavlja dokumente aparatu za konkretne poreske slučajeve, objašnjava Angela Notelman. Ona takođe izveštava da je Čenčer bila obaveštena o slučaju nedeljama pre ovog pisma, i da je takođe nekoliko puta razgovarala sa njim o suđenju. Dakle, Chancher je bio uključen u proces mnogo dublje nego što se ranije znalo.

Iz izjava zvaničnika jasno je i da je pismo koje je predao Čančer izazvalo određene aktivnosti u resoru. Ovo nije iznenađujuće za one koji znaju. Tomas Ajgentaler, šef nemačke poreske asocijacije, a samim tim i glavni portparol nemačkih poreskih vlasti, kaže: „Zeleni zahtev za sastanak znači, posebno u pitanjima na visokom nivou, signal da više ne morate sami da donosite odluke, ali da se treba konsultovati sa vrhom.Upravo su to uradili državni službenici - ali su odboru objasnili da to nije politički uticaj.

Izjave takođe jasno pokazuju koliko su vlasti loše u pitanju cum-ex. Administracija je "zaglavila" kadrovski, kaže Birkenberger. "Posledica ovoga je da nemamo uvek ne samo broj osoblja, već i kvalitet koji nam je potreban da bismo zaista na pravi način istražili ove slučajeve. Nije bilo dovoljno osoblja da bi "stvarno odredili prioritete i ušli duboko" povremeno prosjačenje. Ono što ona radi na svojoj poziciji rade njene četiri kolege u Esenu. „Nemam vremena da ulazim u sve onoliko duboko koliko bi bilo potrebno u slučaju sumnje."

Sama najava državnog službenika Birkenbergera je šamar za Petera Čečera, koji je uvek hvalio efikasnost i tačnost poreske uprave Hamburga. A onda je i Angela Nottelmann prinuđena da prizna da je „iz budžetskih razloga" ukinut upravo odeljenje koje je bilo odgovorno za Cum-ex. Štaviše, oslanjala se na iskustvo svog šefa odeljenja Majkla Vagnera u temi cum-ex. „Gospodin Vagner je priznati stručnjak, posebno po ovim pitanjima", objašnjava Notelman. „Apsolutno sam se oslanjao na njegovo iskustvo. Ona je takođe iznenađena što poreska uprava nije proverila da li je banka zaista mogla da ode u stečaj. „Svaki poreski obveznik, ili skoro svako kome preti zastarelost, pokušava da nam kaže da ne može da plati, pa s tim u vezi prvo razjasnimo šta je naša sopstvena procena toga.

Ali na današnji dan, sve je izgubljeno. Baš kao i neverovatna formulacija u saopštenju poreskih vlasti sa zelenim mastilom. U njemu je pismo bankara u nevolji bez ironije nazvano „stručnim mišljenjem". Ovo daje duboko razumevanje i takođe odgovara ponašanju u vlasti. Prema dosadašnjim izjavama, pismo koje je Čenčer dao nadležnima izgleda da je zaista posmatrano kao neutralna osnova za argumentaciju - a ne kao dokument u odbranu glavnih vlasnika banke, koji su već bili pod istragom tužioca u vreme.

Utorak, 07.09.2021

Olaf Šolc može da odahne. Tri nedelje pre datuma izbora, tužilac za korupciju Katrin Koepke zatvara preliminarnu istragu protiv njega. Njeno rezonovanje ima 35 stranica. Na kraju je navela da nema dovoljno osnova za sumnju u krivična dela.

Koepke u svojoj odluci sledi argumentaciju advokata Šolca: Svedoci iz poreske uprave potvrdili su istražnom odboru da nije bilo političkog uticaja. U Šolcovom slučaju nije bilo dokaza da je on uticao na odluku. Čak je i tadašnji senator za finansije i sadašnji gradonačelnik Piter Čenčer samo bio upućen. Čak i da je Čančer intervenisao kao odgovoran senator, piše Koepcke, to ne bi bilo kažnjivo.

Tužilac za borbu protiv korupcije posebno se osvrće na moguće pronevere koje su počinili poreski službenici. Njen zaključak: nema početne sumnje pa samim tim ni razloga za dalju istragu. Varburgove transakcije sa kumom 2016. nisu mogle biti dokazane van sumnje, postojali su samo posredni dokazi, a pravna situacija nije bila jasna. Upravo to je argument koji su sami funkcioneri izneli u odboru.

Obrazloženja tužioca sadrže niz ozbiljnih grešaka. Na primer, ona tvrdi da plaćanja uopšte nisu zastarela, pošto § 228 nemačkog poreskog zakonika (AO) primenjuje duži desetogodišnji rok zastarelosti na utaju poreza. To nije u redu. Jer: Ova uredba je uvedena tek 25. juna 2017. godine i samim tim posle odluke 2016. da više ne važe potraživanja nadležnih za otplatu duga. O tome se razgovaralo i na odboru. Ali Koepke to ne zna. Ona nije dobila protokol, ali se očigledno oslanjala uglavnom na informacije koje je dao Šolcov advokat i na izveštaj lista Abendblat. Osim toga, Koepke tvrdi da je Poreska uprava 2016. godine sugerisala da isplate uopšte nisu kasnile. Ovo je takođe pogrešno. Sven Panhusen je u komitetu svedočio suprotno.

Što se tiče Šolca, Koepke takođe sledi manje oštru logiku od onoga što kažu advokati Šolca, Varburga i Olearijusa. Dnevnički zapisi ne izazivaju nikakvu sumnju, piše ona. U izjavi o "uzdržanom ponašanju" čak se kaže da Šolc nije obećavao da će pomoći bankarima. Međutim, odgovarajuća formulacija u dnevniku nikako nije tako jednoznačna kako je tumači tužilac. Nerad ne znači odbijanje. U svom stavu, Koepke ni ne pominje drugi, zapravo, odlučujući sastanak bez svedoka.

U dopisu od dve stranice, tužilac obaveštava podnosioce predstavke da u dostupnim dokumentima nema znakova namerne pronevere koji bi opravdali otvaranje službene istrage. Nije bilo znakova krivičnog dela - ni u odnosu na Šolca, ni u odnosu na Čencera, ni u odnosu na zaposlene u poreskoj upravi.

Sledećeg dana, odgovorna senatorka Ana Galina (Partija zelenih) dobija informaciju o odluci tužioca u Hamburškom odeljenju pravde. U međuvremenu, 400 kilometara jugozapadno, En Brohrhilker je za svojim kompjuterom i kuca belešku. Ona je dalje istraživala - i vidi stvari sasvim drugačije od njenog kolege iz Hamburga.

Prošle godine istragu protiv Svenje Panhuzena, kao i protiv Johanesa Karsa i njegovog mentora Alfonsa Pavelčika, osujetio je šef glavnog odeljenja Torsten Elšenbrojh. Međutim, na kraju su stručnjaci Ministarstva pravde Severne Rajne-Vestfalije odlučili da ona može da nastavi istragu. I takođe je jasno pobedila u borbi za vlast: u međuvremenu, Elšenbrojh nema više šta da joj kaže. Brorhilker je unapređena pre nekoliko meseci i sada je i sama šef odeljenja. Na raspolaganju ima 20 tužilaca, kao i 80 poreskih istražitelja i policajaca koji će voditi istrage o nepotizmu.

Ne znajući za stav Hamburga, Brohrhilker na 37 stranica detaljno opisuje koje su se sumnjive činjenice pojavile protiv tri hamburgera. To uključuje Panhusenovu odluku da ne vrati novac. Ona kaže da su revizori poreske uprave sumirali činjenice slučaja i pravne argumente još u maju 2016. Čini se sumnjivim zašto je Panhusen kasnije odstupio od ove linije.

Za Brohrhilkera, sastanak u poreskoj upravi u Hamburgu je poseban razlog za sumnju. Poređenje obrazloženja Panhusenovog članka iz oktobra 2016. i njenih beleški o sastanku u poreskoj upravi pruža činjenične dokaze o besmislenoj odluci namerno donetoj u korist Varburg banke. Novembarska beleška je očigledno bila manje duboka u svojoj argumentaciji, a opsežni dokazi iz oktobra odbačeni su na tako nerazumljiv način.

Kelnski tužilac na nekoliko stranica ispituje argumente hamburških poreskih službenika protiv naplate. Bez obzira na pitanje koja je odluka na kraju bila ispravna prema poreskom zakonu, s obzirom na stanje znanja u to vreme, generalno je teško objasniti zašto je, uz oskudne, jednostrane i uglavnom nenove argumente, ključna studija bila napuštena.i ocenjivanje dokaza sprovedeno u dopisu od 05.10.2016.

Loši, jednostrani, uglavnom nenovi argumenti - beleška praktično uništava pokušaje hamburške poreske službenice Svenje Panhuzena da argumentuje. I ona dolazi do procene koja je pogubna za državnog službenika: Panhusen jasno uzima u obzir samo interese banke, a ne poreskih obveznika, kako u odluci o porezu, tako i u pregovorima za de facto sporazum.

Za tužioca predmet je od krivičnopravnog značaja. Ona sumnjiči Panhusena za saučesništvo, proneveru, ometanje pravde u vršenju dužnosti i pranje novca. Za ova krivična dela zaprećena je kazna zatvora do deset godina.

Za razliku od svog kolege iz Hamburga, kelnski tužilac ima jake sumnje u odluku poreskih organa. I ona takođe smatra da je politički uticaj sasvim moguć. Prema njegovim dnevničkim zapisima, Kristijan Olearijus je održavao intenzivne kontakte sa političarima SPD Johanesom Karom i Alfonsom Pavelčikom, "očigledno sinhronizovano" sa odlukama poreske uprave. Bilo je indicija da je banka kroz ove kontakte uticala na kreatore politike. Po Brohrhilkerovom mišljenju, ovo bi moglo učiniti dvojicu političara SPD-a krivima za favorizovanje.

U svom dopisu, Brorhilker naglašava da bi se istraga ipak mogla proširiti i na druge pojedince. Ona pominje imena funkcionera uključenih u donošenje odluka, kao i „učešće tadašnjeg prvog gradonačelnika" u prosleđivanju „zaštitnog pisma" banke „tadašnjem senatoru za finansije Piteru Čenčeru".

Brohrhilker istražuje više od 1.000 ljudi u desetinama slučajeva zbog njihove umešanosti u cum-ex poslove. Ali ovaj slučaj u Hamburgu je ne pušta. U narednih nekoliko nedelja želi da izvrši raciju koju je planirala pre godinu dana: u kućama Panhusen i Kars, kao i u poreskoj upravi za velike kompanije i u poreskim upravama. Takođe želi da pošalje svoje istražitelje i kompjuterske stručnjake u Altenholc kod Kila kod provajdera IT usluga Dataport, pošto se kompanija od 2013. godine brine o elektronskim podacima poreske uprave Hamburga.

Brorhilker ima iskustva u organizovanju velikih prepada; oktobra 2014. koordinirala je stotine pretraga širom sveta, čak i u poreskim rajevima poput Britanskih Devičanskih ostrva, Malte i Luksemburga, sa kojima su istražitelji u to vreme sarađivali. Ali ovoga puta ona ima poseban problem: Brorhilker ne želi da pozove snage iz Hamburga, ne želi da obavesti svoje kolege tamo o tome. Čini se da je rizik da nešto curi prevelik. Zbog toga se pri Državnoj kancelariji kriminalističke policije u Dizeldorfu formira istražna komisija, u koju su uključeni tužioci, kao i određeni broj poreskih istražitelja i policajaca. Jedinica je dobila ime „Alster". U svom dopisu, Brorhilker je takođe odredila datum početka racija u Hamburgu: 27. septembar 2021. To je tačno jedan dan nakon izbora za Bundestag.

Petak 10.09.2021

Skandal cum-ex do sada nije igrao gotovo nikakvu ulogu u predizbornoj kampanji za Bundestag. Neki članovi Odbora za finansije žele da se to promeni. Šolcove izjave odboru Bundestaga u leto 2020. su u suprotnosti sa njegovim kasnijim javnim opisima u parlamentu i hamburškom istražnom komitetu da se ničega ne seća, ni sadržaja razgovora sa Oleariusom, ni samih sastanaka.

Njegove izjave Odboru za finansije su zabeležene u zapisniku. Ali poslanici ne mogu da naprave politički kapital od ove relevantne kontradikcije, koja se takođe može posmatrati kao laž kandidata za kancelara. Sastanak je proglašen poverljivim, a zapisnik se čuva u tajnoj kancelariji Bundestaga. Narodni poslanici mogu da pregledaju zapisnik pod nadzorom, ali ne smeju da ga beleže ili citiraju u svom skupštinskom radu. Inače bi bili krivi za otkrivanje tajni. A za razliku od Šolca i Šmita, koji su novinarima poslali izvučene delove protokola, poslanici se uzdržavaju od krivičnog dela.

Štefan Libig iz Levice pokušava to da uradi legalno i pre nekoliko dana je pisao sekretarijatu Odbora za finansije sa zahtevom da se protokol VS „spusti". Šef sekretarijata je uputio zahtjev Federalnom ministarstvu finansija i pitao da li ima primjedbi na njega. Isto tako brzo je stigao i odgovor iz ministarstva, telefonom. Odgovorni službenik je tražio više vremena: pregled traje dosta vremena i složen je sa pravne tačke gledišta. Biće neophodno uključiti i IV poresko odeljenje i V odeljenje ministarstva koje je nadležno za ustavna pitanja.

Predsednici odbora za finansije će razjasniti sledeće korake putem e-pošte. Članovi opozicionih partija i CDU brzo su se složili: Federalno ministarstvo finansija trebalo bi da razmotri smanjenje tajnog statusa protokola. Odredili su rok od pet dana za odgovor.

Uveče Der Spiegel objavljuje uvodnik u kojem analizira Šolcovu predizbornu kampanju. Kandidat ne pravi greške. Nije uradio ništa što bi moglo da se upotrebi protiv njega. „Nasmejani od dosade, Šolc i njegov SPD se penju uzlaznom putanjom, što se takođe objašnjava dobro osmišljenom strategijom: Šolc u ovim kriznim vremenima simbolizuje doslednost, on deluje kao valerijana u ovoj uzbudljivoj izbornoj kampanji. na taj način, on zadovoljava potrebu za smirenošću, što je očigledno kod mnogih ljudi". 12 evra minimalne plate, odbijanje podizanja starosne granice za odlazak u penziju, inače se Šolc drži floskula i uobičajenih mesta. „Njegova ubedljiva snaga leži u ličnom poverenju i apstraktnom obećanju da će svet u suštini ostati onakav kakav jeste.

Nedelja 12.09.2021

Prepad na njegovo ministarstvo do sada nije imao negativan uticaj na rejting Šolcove ankete. Dve nedelje pre izbora, kandidat SPD-a je ispred, njegovi protivnici i dalje posrću. Berbok ne može da se reši svog slučaja plagijata, Lačej ne može da se reši televizijskog snimka na kome se smeje posle poplave u dolini reke Ar. Uveče ih Šolc sastaje u zajedničkom programu ARD-a i ZDF-a. U udarnom terminu, vodeći kandidati će se raspravljati, raspravljati i izlagati svoje stavove uživo u trajanju od 95 minuta pod naslovom „Das Triell - der Dreikampf um das Kanzleramt". Program će voditi glavni urednik ARD-a Oliver Kohr i voditeljica ZDF-a Maibritt Illner.

Na RTL-u i ntv-u tri vodeća kandidata prvi put su se srela pre dve nedelje u ovom formatu: „Das Triell: Barbock, Laschet, Scholz". Pod vođstvom Pinara Atalaja i Petera Klopela, Triel je brzo postao duel između Birboka i Lašeta. Dva sata su se raspravljali o temama kao što su misija u Avganistanu, politika korona virusa i klimatske promene, ali Šolc se uzdržao. Njegova računica je uspela: javnost je njegov izgled doživljavala kao izraz suvereniteta. Nakon toga, reprezentativne ankete su ga proglasile pobednikom skupa.

Ova nedelja bi trebalo da bude prava svađa nas troje, bar je to cilj koji su moderatori sebi zacrtali. Na samom početku, Majbrit Illner suočava Šolca sa nedavnim događajima. „Sve vam je namešteno u ovoj predizbornoj kampanji - koliko bi opasno za vašu stranku moglo da bude upad u vaše ministarstvo?"

Šolc kaže da nije imao nikakve veze sa neuspehom finansijskog nadzora i navodi mere koje je uveo u svoju agenciju kako bi bolje pratio pranje novca u budućnosti. „Mislim da je to prilično impresivno dostignuće", hvali se.

"Da li mislite da je ovo veoma impresivno dostignuće?", pita se Armin Lachei. Pošto CDU/CSU zaostaje za SPD u anketama za oko pet procentnih poena, Lašet kreće u ofanzivu. „Prosto je čudo", kaže on Šolcu, „kako čak i u ovom slučaju, kada tužilaštvo dođe u vaše ministarstvo i sprovede istragu, možete da napravite tako divnu predstavu. On je rekao da je Šolc, kao ministar finansija, odgovoran za činjenicu da je finansijski nadzorni pas istragao tako malo slučajeva pranja novca koje istražuju tužioci. Štaviše, ovo nije jedini slučaj gde Šolc „ne želi da preuzme odgovornost", kaže Lašet, i dolazi da priča o Cum-ex.

Ali kandidat CDU očigledno samo površno poznaje temu. U svakom slučaju, Lachei ostaje nejasan. „Sada se vodi spor oko toga da li ste upoznali bankara ili ne, ne mogu da sudim o tome, neka to utvrdi istražni komitet", kaže on, pozivajući Šolca da preuzme odgovornost za to što hamburške vlasti nisu zahtevale otplatu. dug. Kada moderatori postavljaju pitanja, Burbok ne komentariše konkretno optužbe protiv Šolca. O tome ne može da sudi spolja, kaže, i samo široko napominje da država „gubi" 50 milijardi evra godišnje zbog poreskih utaja i pranja novca. Ali onda postaje konkretnije. Ona ne razume zašto Ministarstvo finansija blokira objavljivanje zapisnika sa tajne sednice Odbora za finansije 1. jula 2020. godine.

Moderator Ilner pita šta Šolc ima da kaže na Berbokovu kritiku. Šolc ne odgovara, umesto toga se okreće Arminu Lašetu. On kaže da Leči „sasvim namerno" pogrešno predstavlja događaje i da „to morate vrlo jasno da prihvatite". Lašet je širio neistine, lažne optužbe i glasine, a Šolc nikada nije dokazan da je kriv za bilo kakvu nepravdu. Kada Ilner pita šta poreski obveznici treba da urade u vezi sa utiskom da je ministar finansija previše opušten po pitanju finansijskog kriminala, Šolc ponovo drži predavanje o svim „dramatičnim, širokim promenama" koje je napravio u svom odeljenju. „To je moj rekord na koji sam takođe veoma ponosan po ovom pitanju.

Dakle, opet „sve je u redu", podrugljivo komentariše Lachei Šolcov tok reči. Sada je Berbok ponovo intervenisao. Želela bi da istakne još dva poena. Prvo, „potpuno otvoreno i iskreno" pitanje: „Da li će zapisnik odbora za finansije biti obelodanjen, čak i pre izbora?" Ali umesto da Šolcu pruži priliku da odgovori, ona drži još jedno predavanje o važnosti efikasne borbe protiv pranja novca. Njeno pitanje ostaje bez odgovora. Moderator Oliver Coeur naglo interveniše i postavlja Lacheiu pitanje na drugu temu.

Skoro jedanaest miliona ljudi prati direktan prenos. Berbokova pitanja o obelodanjivanju protokola ne bi trebalo da zabrinjavaju Volfganga Šmita. Veoma mali broj gledalaca je verovatno razumeo šta je iza toga. Šmitu, međutim, smetaju Lašetovi napadi na raciju. Mogli bi da se drže Šolca i da postanu obaveza u poslednjem guranju predizborne kampanje.

Šmit odlučuje da krene u kontranapad. „I još nekoliko činjenica, dragi Armin Laše", piše on na Tviteru. „Tužilaštvo u Osnabruku izdalo je saopštenje za javnost koje nema mnogo veze sa nalogom za pretres koji je izdao okružni sud. U tu svrhu, on je postavio snimak ekrana sa dva paragrafa iz naloga za pretres koji je tužilaštvo u Osnabruku dobilo od suda da izvrši raciju u Ministarstvu finansija. Pored njega je stavio izvod iz saopštenja tužilaštva o njegovoj meri. U njemu se navodi da „između ostalog treba razjasniti da li su i, ako jeste, u kojoj meri rukovodstvo i odgovorna lica ministarstava, kao i viših resora, učestvovali u donošenju odluka Fonda PIO". U saopštenju za javnost se nagoveštava da je i sam Šolc pod istragom. Ovo rešenjem nije predviđeno.

Sledećeg dana, tužilaštvo u Osnabruku počinje istragu protiv Šolcovog pouzdanika. To telo vidi objavu na Tviteru kao početnu sumnju u „zabranjeno izveštavanje o sudskim postupcima". Ovo je povreda člana 353 d Krivičnog zakonika. Za to je zaprećena kazna do godinu dana zatvora ili velika novčana kazna. Istog dana, tužilaštvo je ustupilo slučaj kolegama u Berlinu.

Šmit se branio na Tviteru. "U javnosti se stekao utisak da su zaposleni u federalnim ministarstvima pod istragom. Ovaj lažni utisak je doveo do toga da javnost mora da stekne svoje sagledavanje činjenica. Uveren sam da će se optužbe brzo razrešiti. Inače: formulišem svoje tvitove i ja nikoga ne privlačim..."

Sada Šolc javno govori o Šmitovom ponašanju na Tviteru. „Državni sekretar mnogo tvituje", kaže kandidat za kancelara za ZDF. „Jedva da detaljno razumem šta on tamo radi. Na ove izjave na Tviteru je, između ostalih, reagovao i političar FDP Volker Vising: „Divlji tvit državnog sekretara i ministra koji ga bespomoćno prihvata. Tim snova za saveznu kancelariju?"