RTV Svetac
Ko je ubio dobri duh Beograda
Rajko Roki Dvizac
Ovih dana stigla su mi dva
poziva, jedan iz Beograda, a drugi iz Vašingtona.Oba su imala nešto zajedničko - razočarali su se u dobri duh Beograda. Posle više od 20 godina javio mi se
jedan prijatelj iz Beograda. Ime poznato i meni i redakciji i najširoj
javnosti. Ali,nije poenta u imenu,već u onom što mi je rekao. Rođeni
Beograđanin,nekada je živeo u strogom centru grada i time se ponosio, zavideo
mi je što sam ja iz Beograda ''pobegao'' u Potemkinovo selu iliti Inđiju. A on
je smogao snage da ''pobegne'' samo u Novi Beograd.Objasnio mi je da ništa više
nije ko nekad.Sve se promenilo.Dobri duh Beograda je jednostavno nestao.Neko ga
je namerno ukrao, sakrio u podrum nekog muzeja i uspostavio novi trend -
partizanštinu.Baš kao u tv emisiji Snežane Dakić ''U trendu'' TV Pink. U trendu su nove vrednosti -
na ceni su legalizovane lopurde, lažni patriotski biznismeni, režimski
poslušnici i proizvodi fabrike Saše Popovića - instant folk pevači za
jednokratnu upotrebu.Programi radio i TV stanica deluju kao raštimovani
orkestar.Svi sviraju jednu te istu melodiju ali svaka falšira na svoj način.
Dobri duh Beograda je je već više od dve decenije zatvoren u bocu.
Ko god
je živeo u Beogradu u ''ona vremena'', a ja sam tamo živeo i proživeo 3O
godina, morao je na ovaj ili onaj način da zavoli Studio B. Ni je nisam
bio imun. Jedno vreme, glavni i to veoma opasan rival bila mu je ''dvestdvojka''. Njihovo rivalstvo je
podsećalo na suparništvo ''Bitlsa'' i ''Rolingstounsa''. Beograd 202 su
bili ''Bitlsi'', a Studio B ''Rolingstounsi''. Beše to vreme romantike,
entuzijazma, nade i skrivenog bunta.U zavisnosti od trenutnog raspoloženja
okretala se skala čas na jednu,čas na drugu stanicu. I svi su bili na dobitku.
I radio-stanice i slušaoci.Onda su se pojavili
novi ''Rolingstounsi'' - Radio Index i B
92. Ali i novi ''Bitlsi'' - novosadska ''stotka'' ,veoma omiljena i u
Beogradu. Izbor - boli glava. A danas ? U trendu su uglavnom radio bilteni ili
pak kompjuterski voditelji bez
elementarnog znanja,bez šarma,bez duha.Od sivila jednoličnosti tek tu i tamo se
izdvaja Radio S. Bivši radio ''Bitlsa'' i ''Rolingstounsi'' su posustali
zauzdani ularom dnevne politike. Dobri duh je zamenjen podaničkom poslušnošću.
Radio ne radio,više ti ne treba radio.Šteta, ja volim i dalje radio…
Ni televizija nije ništa bolja, ako nije još gora. Sastavljena od gomile
repriza,filmova od kojih se mali ekran zacrveni od krvi i nasilja, rijaliti
budalaština i vulgarnosti, šatorskih šou-programa i TV serija čiji su scenariji
pisani suzama. Prvo španskog a sada turskog i indijskog porekla.Večiti gosti su
večiti političari.Sve u službi vlasti. Poslušnici napred,talenti stoj. E, tu
dolazimo od drugog poziva - onog iz Vašingtona.
Javio
mi se odličan student beogradskog FPN-a
Mirko Čurović. Podsetio me je da sam onomad ''predvideo'' da je
konkurs RTS-a za ''sto najtalentovanijih mladih novinara'' obična farsa,
nameštaljka. Na navaljivanje svoje majke Vesne on se ipak nevoljno prijavio na
taj konkurs iako joj je tvrdio da on tu,bez veza i vezica neće imati nikakve
šanse. Dete je bilo u pravu.U međuvremenu, dok je čekao odgovor RTS-a koji
nikako da dođe, spakovao je stvari i otišao u Ameriku. A Mirko ko Mirko,
pametno čeljade, sa sobom u Vašington gde je otišao da radi kao volonter -
konobar, poneo je i diplomu FPN. Jednog dana posle posla slučajno je prošao pored redakcije Glasa
Amerike. Skupio je hrabrost, svratio
i - odmah bio primljen.Ovo nije
ostvarenje američkog sna,već surova realnost srpske stvarnosti. Mirko Čurović
nije bio dobar za RTS ali je odličan za Amerikance. Amerikanci su iz
cuga otkrili Mirkov talenat, a Tijanić se nije udostojio čak ni da mu odgovori
da je odbijen. Šta više reći? Odliv mozgova naše pameti i mladosti se
nastavlja.Dokle? Pa sve dok neko hrabar ponovo ne otvori bocu i opet pusti na
slobodu dobri duh Beograda.