Iz mog ugla

Savremene basne

Živan Haravan

BASNA PRVA: Siroti, vremešni, usamljeni ribar u nekoj pustari, na obali Dunava, jedno predveče upeca - zlatnu ribicu!

I, kako to obično biva, zlatna ribica mu se obrati rečima: " Ako me pustiš natrag u vodu ispuniću ti jednu želju. Ne mogu tri želje, kao što sam nekada mogla, jer smo i mi, zlatne ribice, u recesiji. I, molim te da ne poželiš zlato, novac, fabrike u tvom vlasništvu jer svega toga, naprosto ima, ali je u privatnom vlasništvu pojedinaca, a ja se ne bavim krađom tuđe imovine jer je privatna svojina - svetinja."

Pa, šta onda da poželim, glasno je ribar počeo da razmislja. I, seti se! "Znaš, zlatna ribice, živim od detinjstva u mojoj kolibi, nedaleko odavde, i kada se vratim sa pecanja sve što imam od zabave je moj stari televizor. Gledam, razne lepotice iz sveta estrade, politike, rijalitija, razne prelepe novinarke, voditeljke... Možeš li da mi stvoriš tri najlepše od njih, da me čekaju, da oprostiš, k'o od majke rođene, kada se vratim u moju kolibu?"

"Mogu, naravno, samo reci koje ćeš tri." Ribar beše na mukama. Motaju mu se u mislima razne lepojke i nikako da se odluči za koje tri.

"Vidi, zlatna ribice, ne mogu da se odlučim. Mogu li da prepustim tebi da ih ti izaberes?" "Naravno! Želja ti je, ovog trenutka - ispunjena! Idi u svoju kolibu i sutra, tačno u podne, dođi da mi kažeš svoje utiske."

Spakova ribar svoj ribarski pribor i krenu ka svojoj kolibi. Neopisivo ushićenje mu je napajalo grudi dok joj se približavao. Kada je stigao jedva da je smogao hrabrosti da otvori vrata sobe u kolibi. I, otvori ih!

Na svom krevetu ugleda Ljiljanu Smajlović, Sonju Liht i Rušku Jakić! Razočaran, ljutit... zalupi vrata i vrati se na obalu Dunava. Čitavu noć nije spavao čekajući sutrašnje podne i zlatnu ribicu. Tačno u podne ona se pojavi na površini Dunava. "Ljut sam na tebe zlatna ribice"-reče ribar. "Zašto?"- iznenađeno ga upita. "Pa, zato što sam tražio od tebe tri lepotice!" "Zar nisi rekao da prepuštaš meni izbor? Ja sam te poslušala i po mom ukusu odabrala sam ti tri najlepše" - odgovori mu zlatna ribica.

NARAVOUČENIJE: Ne prepuštaj nikom da donosi odluke u tvoje ime!

BASNA DVA: Iz kabineta Donalda Trampa, jednog dana, stigne Premijeru Vučiću dopis da bi Predsednik Tramp želeo da ugosti jednog našeg političara koji se razume u poljoprivredu, radi razmene iskustava sa američkim farmerima. I naravno, Vučić, pristrasno, od dva poljprivrednika u Skupštini Srbije, izabere Marjana Rističevića, jednu od perjanica SNS-a. U daljoj prepisci sa kabinetom Predsednika Trampa, naš Premijer, uz izraze zahvalnosti na pozivu, saopšti Predsedniku Trampu da je odabrao stručnjaka koji će doći u zvaničnu posetu njemu i američkim farmerima, ali do tog susreta može da dođe za oko tri meseca, jer će nas Marjan Rističević krenuti na put svojim traktorom kojim, inače, zna da dođe na posao u Skupštinu Srbije. Ova ideja je u Vašingtonu prihvaćena sa simpatijama.

Pošto je uz državne počasti dočekan, Marjan je uredno parkirao svoj traktor ispred Bele Kuće i protokolarno odveden do Predsednika Trampa. Bila je tu i prelepa Melanija, a i grupa američkih eksperata iz oblasti poljoprivrede. Reč, po, reč, atmosfera opuštena, Marjan se raspričao na savršenom engleskom jeziku.

Onako živopisan, naočit, šarmantan, potiče sa sela, sve se više i više dopadao Gospođi Melaniji koja je zamišljala mističnu lepotu Marjanovog lica koje se krije iza njegove zapuštene brade. I, eto ti neviđenog skandala! Gospođa Melanija, na zaprepašćenje prisutnih, ustade, zagrli Marjana i obrati se Predsedniku Trampu rečima: "Donalde, oprosti, ali ovo je čovek mog života! Odlazim sa njim traktorom u Srbiju!"

Srušiše se u trenu naša nadanja za povratak Kosova, ulazak u NATO, sarma za Trampa...

NARAVOUČENIJE: Nisu isti svi traktoristi!