Pobuna

Vreme je za pobunu, za odbranu ljudskog dostojanstva i oslobođenje od diktatora, koji građane tretira kao svinje

Zimski svinjokolj

Propao je referendum za promenu Ustava, tvrde lideri opozicionih stranaka koje su učestvovale u toj predstavi. Vuk Jeremić najavljuje sigurnu pobedu opozicije na beogradskim izborima. Dragan Đilas je još ambiciozniji, očekuje pobedu koalicije Ujedinjena Srbija na svim nivoima, pa i na predsedničkim izborima. Dok opozicija slavi nepostojeće pobede, vlast sprovodi realnu pljačku države i torturu nad građanima. Svi političari, svi učesnici u javnom životu, jednako opozicionari kao i režimski funkcioneri, apsolutno svi znaju da do oslobođenja Srbije od naprednjačke okupacije neće doći bez pobune robova. Ostavljeni na milost i nemilost zločinačkom kartelu Aleksandra Vučića, građani moraju da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu, moraju da izaberu: ustanak ili nestanak!

Predrag Popović

Aleksandar Vučić deset godina uništava Srbiju. Opljačkao je javne resurse, zadužio nekoliko sledećih generacija, u beli svet oterao više od 700.000 mladih i obrazovanih, pogazio je sve zakone i državne institucije pretvorio u privatni servis za zaštitu interesa svoje familije, ugasio je slobodu medija i stvorio kastu milijardera, na čijoj imovini su tragovi krijumčarenog kokaina, oružja, nafte i, naravno, tuđe krvi. Vučićev režim, u čijim temeljima su pljačka i nasilje, ne može da se obori na izborima.

Načini borbe protiv diktatora definisani su međunarodnim poveljama, koje podržavaju pravo naroda na pobunu. Najistaknutiji intelektualci dvadesetog veka, koji su u značajnoj meri uticali na demokratizaciju zapadne civilizacije, inspirisani su žirondinskim Ustavom, koji su nazvali „Jevanđeljem po Sen Žistu”.

- Kada vlada ugrozi prava čovekova, ustanak je za narod i svaki deo naroda najsvetije pravo i njegova obaveza - navodi se u tom Ustavu iz Prve godine revolucionarnog kalendara, odnosno od 24. juna 1793. godine.

Vučić je ugrozio sva ljudska prava, kako ona na imovinu, slobodu mišljenja i govora, tako i ona elemenatarna, na goli život. To znaju i lideri srpskih opozicionih stranaka, koji su i sami žrtve režimske torture. Znaju, ali ne haju. Iako ih Vučić svakodnevno provlači kroz medijsko blato, kompromituje i satanizuje, njima ne pada na pamet da pruže aktivan otpor, da pokrenu borbu za oslobođenje Srbije od naprednjačke tiranije. Naprotiv, umesto da zaštite interese građana, opozicioni lideri pristaju da učestvuju u Vučićevim referendumskim i izbornim igrokazima, sve s nadom da će imati statusnu i finansijsku korist.

Posle perioda konfrontacije, koji je bio najizraženiji u leto 2020, kroz bojkot parlamentarnih izbora, deo opozicije je pristao na kohabitaciju s diktatorom, a deo čak i na kolaboraciju. To se najbolje videlo na referendumu o ustavnim promenama. Neki opozicionari su dobili istaknute uloge, a drugi su se zadovoljili statiranjem u predstavi, koju je režirao Vučić. Svi su odigrali svoje role baš kao što je predviđeno scenarijem, kojim je naneta šteta državnim i nacionalnim interesima.

- Naš referendum će se održati 3. aprila - rekao je Dragan Đilas.

Predsednik Stranke slobode i pravde držao se tog stava i posle referenduma, održanog 16. januara. Ignorisao je uzroke i posledice tog štetnog poteza vlasti, pa i rezultate glasanja. Čvršći stav, pozivima na bojkot, zastupali su čelni ljudi Demokratske stranke. Srđan Milivojević, predsednik Izvršnog odbora DS-a, tvrdi da će taj referendum biti poništen čim dođe do promene vlasti.

Rezultati glasanja, onakvi kakve je lažirao Vučić, ohrabrili su i neke od normalnih ljudi u vrhu opozicionih stranaka. Protiv ustavnih promena glasala je većina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku i još nekim gradovima. Vuk Jeremić to objašnjava nemogućnošću naprednjačke lopovske mašinerije da ukrade glasove na biračkim mestima gde su bili kontrolori iz opozicije. Usput, Jeremić osporava legitimitet referenduma jer ga je raspisao Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine, čiji saziv je izabran na neregularnim izborima pretprošle godine. Inače, isti Dačić je potpisao odluku o održavanju lokalnih izbora u Negotinu pre tri meseca, na kojima je učestvovala Jeremićeva Narodna stranka. Pošto mu je to u opisu nadležnosti, Dačić će raspisati i predsedničke, vanredne parlamentarne, beogradske i ostale lokalne izbore, koji će biti održani 3. aprila, a na kojima će se kandidovati Narodna stranka.

Po običaju, uloge tragikomičnih junaka Vučićevih predstava pripale su Saši Raduloviću i Bošku Obradoviću. Lideri pokreta Dosta je bilo i Dveri učestvovali su u pregovorima o poboljšanju izbornih uslova, koji su vođeni bez posredovanja briselskih emisara. Radulović i Obradović su se s Vučićem dogovorili, a to i overili potpisima, da može, uz njihovu podršku, da krši set izbornih zakona. Iako Zakon o izborima i Zakon o referendumu i građanskim inicijativama određuje da kontrolore na biračkim mestima imaju samo parlamentarne stranke, vlast je dozvolila da DJB i Dveri, kao i ostale vanparlamentarne ali podobne partije, imaju svoje predstavnike na 20 odsto biračkih mesta. Nikome nije smetalo ni što je referendum raspisan po jednom, a sproveden po drugom, izmenjenom Zakonu.

Opet po običaju, Radulović i Obradović najgorljivije su reagovali posle Vučićevog proglašavanja rezultata referenduma. Radulović je reprizirao monolog u kome je, kao posle izbora 2020. godine, kad nije uspeo da preskoči cenzus od tri odsto, najavio žalbe i krivične prijave zbog krađe glasova.

Naravno, i njemu je jasno da od toga nema ništa, ali ulogu treba odigrati dok ne padne zavesa. Tačno je, i prilikom ovog glasanja bilo je krađe, falsifikovanja i prevara svih vrsta. Brojni dokazi su objavljeni i na društvenim mrežama. Na mnogo mesta su naprednjački kadrovi uhvaćeni u lopovlucima, kako glasaju umesto pokojnika, gastarbajtera i drugih, koji nisu hteli ili mogli da izađu na glasanje. U Užicu je „glasao” čovek koji se nalazi u Rusiji.

U Čačku je glasao Ljubisav Marijević, koji je umro 2017. godine. Na biračkom mestu u Trgovištu, gde je registrovano 198 glasača, na referendum je izašlo 209, i svi su zaokružili „za”. Međutim, nepravilnosti su, kao što su konstatovali posmatrači udruženja CRTA, zabeležene na samo četiri odsto glasačkih mesta, tako da, i kad bi bile dokazane, to ne bi uticalo na konačan rezultat referenduma.

Aleksandar Vučić ne zna da uradi ništa korisno, vešt je samo u manipulacijama. To je dokazao i montiranjem celog referendumskog proceza, zaključno s rezultatima, koje je skrojio baš tako da i podobnim opozicionarima mogu da posluže kao alibi za kolaboraciju. Po Vučićevoj računici, glasalo je 30,65 odsto od broja upisanih u birački spisak. Ustavne promene je podržalo 59,71 odsto, odnosno 1.1709.406 glasača, dok je protiv bilo 39,26 odsto, odnosno 769.481 glasača.

Eto prostora i za manipulacije opozicionara, eto prilike za Boška Obradovića.

- Pobedilo je „ne”. Ovo je samo uvrertira onog što nas čeka na izborima 3. aprila. Vučićev režim je načet na referendumu, a u aprilu ćemo ga dokosuriti - rekao je lider Dveri na protestu pred sedištem Republičke izborne komisije u Beogradu.

Obradović, ali i drugi njemu slični opozicionari, s ponosom ističu da je čak 769 hiljada ljudi glasalo za ono što su oni predlagali. U pobedničkom zanosu, Obradović, Milica Đurđević Stamenkovski, Milan Stamatović i druge patriote, nisu se osvrtali na činjenicu da ih je na protestu podržalo tek 200 ljudi. Suprotno njihovim stavovima, zdrav razum ukazuje da je Vučić lažirao rezultate referenduma kako bi podgrejao nade opozicionara da će na sledećim izborima preskočiti cenzus, osvojiti poslaničke i odborničke mandate, a i ono njima najvažnije - novac iz budžeta. Nažalost, uspeo je.

Umesto da se uzdrže i izbegnu taj mamac, lideri opozicionih stranaka su zagrizli i progutali udicu, pa još i uveravaju građane da su već pobedili.

- Vučić dobro zna da će izgubiti na ovim izborima, jer će na našoj listi Ujedinjene Srbije biti najbolji ljudi - rekao je Đilas na sednici Glavnog odbora SSP-a.

- Pašće režim u Beogradu, a moguće su još neke pobede, na svim izbornim nivoima. Ako budemo jedinstveno ušli u borbu - nema šanse da nas poraze! Posle izbora biće mnogo funkcija, mnogo mesta za opozicione kandidate - kaže Vuk Jeremić.

Logično je što Đilas, Jeremić i ostali opozicioni lideri, koji su pristali da učestvuju na izborima, najavljuju pobede. Moraju da šire optimizam, da animiraju stranačke aktiviste i potencijalne glasače i da stvaraju pozitivnu atmosferu pred zvaničan početak izborne kampanje. Šteta što to nema veze s realnim stanjem stvari, s problemima u kojima se nalaze njihovi glasači i celo društvo.

Iako se u zvaničnom biračkom spisku navodi broj od 6.739.441, stručnjaci tvrde da u Srbiji nema više od 5,3 miliona stanovnika. Među tih 5,3 miliona ima čak 3,2 miliona ljudi koji žive na granici rizika od siromaštva. Po svim statističkim parametrima, Srbija pripada grupi od tri najsiromašnije zemlje Evrope. Svakog dana četvoro građana izvrši samoubistvo, uglavnom zbog bede i beznađa. Ko god može, beži što dalje iz naprednjačkog “zlatnog doba”.

Iz Užica se, sredinom januara, na privremeni rad u Rusiju uputila grupa od 80 radnika, prosečne starosti od 61. godine. Iz Srbije više ne beže samo mladi i obrazovani, već svi, ko god može. Iza sebe ostavljaju opljačkanu i rasturenu državu u kojoj ima više od 150.000 napuštenih domaćinstava i još 50.000 za koje se i ne zna ko su vlasnici. Režimske dahije ubrzavaju i pojačavaju taj trend. Javni izvršitelji svakog dana iz kuća i stanova izbace na ulicu po 11 porodica, a godišnje otmu imovinu vrednu oko milijardu evra. Pred naletom stranih investitora i domaćih kriminogenih biznismena nestaju cela naselja, nekad kroz eksproprijaciju i kakvu-takvu nadokandu, a češće uz brutalno nasilje. Progon se vrši sistemski, u saradnji naprednjačkih bandi s policijom, sudovima i pojedincima iz izvršne vlasti.

Ko god je pružio otpor, loše je prošao. U Rakiti su meštani dve godine pružali otpor investitoru, pokušavajući da spreče izgradnju mini hidroelektrane, koja će uništiti eko-sistem u tom kraju. Predstavnici opozicionih stranaka i ekoloških udruženja su odlazili u Rakitu, skupljali političke poene i dizali svoj rejting. Na kraju, pobedio je investitor.

Vođa otpora Desimir Stojanov je smenjen s mesta predsednika mesne zajednice, pa sad, kao i većina njegovih komšija, vreme provodi na sudu, gde i krivično odgovara za nanošenje štete kompaniji koja je reke Stare planine stavila u cevi. Sudskom progonu je i dalje izložen Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz “Krušika”, koji je otkrio kako je opljačkana ta vojna fabrika. Dragan Milovanović Crni, krajem novembra prošle godine, u Šapcu je zaustavio bager, kojim su naprednjaci pokušali da razbiju blokadu na mostu. Iako je sprečio nasilnike da povrede ljude, šabačko tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Milovanovića, a to je uradio i Sandokan, šef lokalnog kriminalnog ganga. Pod pritiskom, svestan da je na listi za odstrel, Milovanović je pobegao iz Šapca. Zbog učešća u blokadama saobraćajnica policija je podnela više od hiljadu zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka. Sudovi ekspresno kažnjavaju ljude, koje je policija tajno snimala ili identifikovala na fotografijama, koje su objavljene na društvenim mrežama. Većina demonstranata je kažnjena s po pet hiljada dinara, ali ima i mnogo onih koji su označeni kao organizatori neprijavljenog skupa, kojima se izriču kazne od 100.000 do 150.000 dinara.

Kroz to vreme, opozicione stranke se bave sobom, svojim kandidatima i koalicijama, rejtinzima i načinima koji će im pomoći da zgrabe što veći deo plena. Interese građana štite samo u parolama, koje lepo zvuče, ali ništa ne znače. Da, u pravu su opozicionari koji kažu da narod hoće slobodu i pravdu. Ali, hoće i tanjir pasulja. I to odmah.

Nažalost, Vučić to bolje shvata. On glasače kupuje tanjirom pasulja, litrom ulja i makaronama. Iako priča o privrednom rastu, skoku plata i penzija, niskoj stopi nezaposlenosti, medu i mleku koji se iz Jajinaca izlivaju preko cele Srbije, Vučić dobro zna kakve su posledice njegovog pljačkaškog pohoda. Oteo je sve što je mogao, pa sad manipuliše sirotinjom. Stvorio je uslove u kojima ljudi od njega prose malo budućnosti. Vučić je odredio i cenu te bu-

dućnosti. Za penzionere je dovoljno 20, a za mlade ljude, u naponu snage, čak 100 evra. Ako ne budu alavi, penzioneri toliki novac mogu da razvuku na nedelju dana, da pojačaju obroke, a omladinci mogu da opušteno zavrnu turu pića, kao što radi prestolonaslednik Danilo. Za predizborni mito prijavilo se 944.000 mladih, što dovoljno pokazuje u kakvom stanju je “ekonomski tigar”. Istovremeno, taj mito pokazuje i stanje paranoje u kome se nalazi veliki vođa.

Otkad je ušao u politiku, Vučić se drži stava da su Srbi obične svinje. Pred saradnicima često iznosi naučne dokaze te teorije. Svinje ne mogu da dignu glavu, takva im je kičma. Kao i svinje, Srbi ne gledaju gore, u nebo. Priroda ih je svela na to da se zadovoljavaju pomijama i valjanjem u blatu.

Do takvih procena je, verovatno, došao analizom ponašanja i karakteristika članova svoje porodice i dvorske svite. I rezultati izbora, ne samo ovih koje organizuje naprednjački kartel, upućuju na mogućunost da Vučićev stav nije bez osnove. Međutim, i on zna da većina građana ne liči na tipove iz njegovog okruženja. Zato je taj div-junak, čim izađe iz Pinkovog studija, spreman da puzi pred svakim glasačem, da patetiše i prosjači, da se valja u glibu svojih laži i prevara. Spreman je na sve, samo da bi ostao na vlasti, pa da nastavi da tovi sebe i svoje krdo.

- Znam da su ljudi gladni. Ja to najbolje znam! Svaki dan obilazim Srbiju, vidim da ljudi teško žive, ali to će se promeniti, za to radim, za to živim - rekao je Vučić na jednom predizbornom mitingu u Pančevu, kad mu je neko od okupljenih viknuo “Predsedniče, gladan sam, ljudi su ti gladni”.

Vučić se više plaši gladnih građana, nego lidera opozicije. Kad su gladni i nezadovoljni izašli pred Narodnu skupštinu, diktator je upotrebio svu moguću oružanu silu, kriminalce u civilu i one u policijskim uniformama. Da bi ostao na tronu prosuo je krv po beogradskim ulicama. Da bi se sačuvao od opozicionara dovoljno mu je da po svojim medijima prosipa blato i ono što miriše na Sarapu, Marića i DJ Vučićevića.

- Ko će izaći na izbore? Pa, svi! Videćete, kao bele lale, svi će izaći na izbore - rekao je Vučić dok su trajali pregovori o izbornim uslovima.

Ne dešava se često, ali tada je rekao istinu. Lideri opozicionih stranaka su pristali da učestvuju i u prevari, koju Vučić sprema za aprilske izbore. Da bi osvojili nekoliko poslaničkih mesta i ubacili stranke u budžetske jasle, legalizovali su sve Vučićeve prethodne krađe i dali mu šansu za novi predsednički mandat. Stvorili su uslove da u aprilu Vučić pobedi za sebe i svoj kartel, a da oni izgube za Srbiju.

Aleksandar, Andrej i Anđelko Vučić, pa i Fahri Musliu, kao i svi ostali učesnici u javnom životu, svi znaju da izbori ovog aprila, kao ni bilo kog sledećeg datuma, neće oboriti naprednjački kartel. Nikad se nije desilo da diktator raspiše izbore koje može da izgubi. Ni Vučić neće napraviti takav presedan.

- Nenarodna i mafijaška vlast i samovolja izdajnika Vučića ne može biti oborena izborima i glumatanjem demokratije. Svako ko želi dobro Srbiji neće učestvovati u cirkuskoj predstavi zvanoj izbori, a ako učestvuje onda je ili politička budala, ili radi za Vučića. Trećeg nema. Jedino što Vučić ne može da dobije na prevaru ili da kupi, to je legitimitet. Sad će mu to dati lideri tzv. opozicije, koji pozivaju na izbore. Režim Aleksandra Vučića može da se obori samo svim oblicima nenasilne, dobro osmišljene akcije građanske neposlušnosti. Treba zahtevati ostavku Vučića zbog izdaje Kosova i Metohije, zbog kriminala i korupcije, kao i gaženja Ustava. Posle njegove ostavke Ivica Dačić bi vršio dužnost predsednika republike, bila bi formirana tehnička vlada i izabran specijalni tužilac, da bi posle godinu dana bili održani slobodni izbori. To je jedini način za mirnu tranziciju i povratak u normalno stanje, koje omogućava da se na vlast dolazi i s nje odlazi na izborima. Nema promena bez spremnosti na ličnu žrtvu, koja podrazumeva i gubitak glave, kao i odbijanje svakog kompromisa sa Vučićem. Vučić stoji na trulim daskama svoje korumpirane i nekompetentne vlasti i njegov politički kraj je izvestan, bliži je nego što mi mislimo. Duboko verujem da 3. aprila neće ni biti izbora, jer uslovi za njih ne postoje, a nepredvidljivi događaji mogu izazvati nemire i obaranje vlasti, kao i mogućnost da se, u nastupu očajanja, Vučić obesi ili skoči kroz prozor - kaže za Magazin Tabloid Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje.

Vučić je dokazao da nema snage, da ne može izdržati pritisak sa ulice. Prošle godine je, pod tim pritiskom, povukao iz skupštinske procedure šest zakona, kojima je nameravao da učvrsti diktatoru. Nije odustao od tih ideja, ali podvio je rep i priznao privremene poraze. Umesto da ga na takav način, jedini koji on razume, prinude da se suoči s pravdom, lideri opozicionih stranaka su propustili priliku da ga isteraju na čistac. A, mogli su, povoda je bilo u ogromnim količinama.

Vučićev režim je morao da padne zbog omerte oko smrti Vladimira Cvijana, kriminalnog klana Veljka Belivuka, čiji je ortak Aleksandar Vidojević i danas najbolji drug Danila Vučića, zbog Zvonka Veselinovića, havarija u EPS-u, tragičnog bilansa u pandemiji Kovida 19, pljačke budžeta, Rio Tinta, kineskih kompanija, inflacije, skoka cena... Naprosto, zbog svakog poteza vlasti Srpske napredne stranke. Umesto toga, lideri opozicije su pristali da Vučiću daju veštačko disanje.

Knezovi nisu radi kavzi. Iako vide da je došlo vreme za okončanje diktature, iz nekog razloga ne žele da preuzmu odgovornost i povedu narod u borbu za slobodu, pravdu, istinu i normalan život. Prof. dr Milo Lompar objašnjenje takvih stavova traži u širem kontekstu.

- Prvo, ova vlast nije legitimna. Drugo, ona ne može da padne na izborima, ne dok uživa podršku zapadnih i ruskih činilaca. Mi se nalazimo u kolonijalno-okupacionom stanju u kome prevashodno Zapad, zarad svojih parcijalnih interesa, podržava režim koji se ogrešio o sva civilizacijska, kulturna i elementarna ljudska prava. Ovaj režim, kroz svog prvog čoveka, zabranjuje svaku kritiku, pa i sve pojedince, osim onih koji pripadaju formaciji koja je vezana za list Danas i američke televizije. Za režim je idealno da ga oni osporavaju. Međutim, ne dopušta nikakvu kritiku sa stanovišta nacionalne politike, posebno zbog Vučićevog odnosa prema Kosovu i Metohiji, Srbima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ko to pomene, izložen je različitim oblicima medijskog nasilja, koje pokazuje duboko patogenu strukturu režima. Opozicione stranke su se pokazale kao nemoćne, bilo zbog ljudi koji ih predvode, bilo zbog uslova u kojima rade. Nisu uspele da delegitimišu režim. Nisu uspele, jer i na njih, kao i na režim, zapadni činioci vrše pritisak. Zapad pokušava da napravi ravnotežu između svojih interesa i vrednosti koje deklarativno zastupa. U očima zapadne javnosti jednopartijska Skupština Srbije, bez opozicije, potpuno je kompromitovana. Zato Zapad insistira da sad u aprilu budu održani vanredni parlamentarni izbori, iako su redovni bili pre 15 meseci. Zapad od opozicije traži da bude demokratski dekor iza koga će režim donositi značajne odluke o, na primer, Rio Tintu ili Kosovu i Metohiji. Opozicija na to pristaje, ali javnosti kao razloge navodi da će učestvovati na izborima jer ne može da opstane van parlamenta. Kakve ja veze, kao građanin, imam s tim? Pa, šta? Ne mora da opstane, neka propadne. Bolje i to, nego da nastupi na nelegitimnim izborima koje raspisuje nelegitimna vlast - tvdi dr Lompar.

U opoziciji, ovakvoj kakvu je, za svoje interese, formatirao Vučić, nema dovoljno mudrog i hrabrog čoveka, koji bi istupio i rekao ono što svi vide - car je go! Car Vučić treba da bude priveden pravdi i da odgovara za sve zločine nad Srbijom, koje je izvršio unazad deset godina. Toga su svesni i pojedinci od uticaja na vodeće opozicione stranke.

- Ne shvatam zašto se iko plaši onog gnjecavog, mlohavog, ispumpanog, potuljenog ljigavca, koji se prenemaže i pekmezi - kaže Slobodan Prvanović, naučni savetnik iz Instituta za fiziku.

Srbija više nema pravo na strah, ne sme da čeka da neko drugi promeni vlast, da se Vučić obesi ili šlogira. Vreme je za pobunu, za odbranu ljudskog dostojanstva i oslobođenje od diktatora, koji građane tretira kao svinje.