Pelješenje
Vojvođanska banka:
sunovrat, istine i zablude
Potonuće naše kuće
Od kako je u decembru 2006. Vojvođanska banka prodata
Grčkoj "National Bank of Greece", traje divljačko uništavanje svega
što su prethodne generacije u ovoj bankarskoj kući stvarale. Na sceni su bahanalije u organizaciji novih vlasnika.
Troše se i ljudi i novac.
Arpad Nađ
Bila je to 2006. godina, isticao je poslednji rok za dostavljanje ponuda za
kupovinu Vojvođanske banke. Prethodno su tri strane bankarske kuće otkupile
tendersku dokumentaciju i imale uvida u celokupno poslovanje Vojvođanske
banke. Do tog momenta niko nije predao konkretnu ponudu, a onda se, tako
treći niotkuda, pojavila grčka NBG (National Bank of Greece),
koja konačno i kupuje ovu veliku srpsku banku za samo 385 milion evra, što je
bilo čak dva puta manje od cene koju su Grci nameravali da plate.
Na čelu tadašnje Agencije za sanaciju banaka nalazila se tada Vesna
Džinić, pod patronatom neizbežnog Mlađana Dinkića, protomajstor
bankarskih reformi za vreme vladavine političke koalicije DOS ali i posle nje.
U međuvremenu, putovali su Dinkić i družina u Grčku na pregovore sa NBG
oko dogovaranja cene za Vojvođansku banku. Kako se desilo da Grci prođu
dva puta jeftinije od onoga što su, realnim uvidom u stanje stvari, nameravali
da plate? Šta su i kako dogovarali srpski jahači Apokalipse i grčki bankari? Da
li se i kako od ove prodaje okoristio ondašnji ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Milan Parivodić?
Ko
je tu koga doveo
National Bank of Greece je sa punim pravom
smatrala da treba da ima moćnog i uticajnog predstavnika države u poslu
kupovine jedne od dve najveće srpske banke. I našla ga je u Milanu Parivodiću.
Uostalom, tako je ovaj tadašnji srpski ministar i postao član upravnog odbora Vojvođanske
banke. A takvo radno mesto u tom trenutku podrazumeva mnoge privilegije...
Banka je za njegove potrebe kupila novi i skupi automobil marke audi 8, dodelila mu je na korištenje i naknadu za
članstvo u UO čiji je iznos bio bezobrazno visok, ali mu sve to nije bilo
dovoljno nego je još zatražio i dobio stambeni kredit u iznosu od preko 400.000
evra!
Bivši ministar, uprkos svemu, svojim učešćem nije dao nikakav doprinos
razvoju banke. Istina, običajno pravo kod takozvane visoke birokratije
podrazumeva da ovakve pozicije dobijaju osobe koje mogu da obezbede da se
određeni poslovi obavljaju preko banke, ili da se poslovanje značajnih
klijenata usmeri preko banke. Ali, Parivodić ništa od toga nije obavio osim što
je učestvovao u dovođenju NBG u Srbiju.
Na žalost, nešto drugo se dešavalo. Pod njegovim uticajem deljeni su
krediti kreditno nesposobnim klijentima sa kojima je njegova privatna firma
imala poslovni odnos.
Ali, jedna bizarna okolnost u slučaju "dovođenja" NBG u
Srbiju, daleko je interesantnija i od Parivodića i od njegove naplate
društvenog položaja koji je uživao u tom momentu...
Naime, majka Vojislava Lazarevića (člana UO banke) uporno se hvalila
kako je baš ona "dovela" National Bank of Greece u Srbiju!
Tako je ta gospođa, sudeći prema njenim predanjima, radila u nekom
predstavništvu Srbije u Grčkoj, gde se njen sin jedinac školovao, pa je tu i
ostvarila znatne poslovne i druge veze. To je imalo za posledicu da Vojislav Lazarević ubrzo više nije bio
"mamin sin" nego svoj čovek....
Grci ga predlažu za članstvo u upravnom odboru Vojvođanske banke i tada
počinje još jedan od nekoliko njegovih "paralelnih" života...
Idem
malo da ih orobim
Predložen od strane Grka da bude član UO Vojvođanske banke (NBS mu u
početku nije dala saglasnost zbog
stručnih kvalifikacija, ali je i to nekako rešio, kažu, kupovinom adekvatne
diplome).
Iako nije poznato za šta je bio zadužen u banci, zna se da je doveo svoje
prijatelje kojima su odmah dodeljene plate preko 4.000 evra i pripadajući
bonusi. Odmah potom, bez ikakvog ekonomskog opravdanja, formiraju selektivne
devizne kurseve.
Koliko su bili sposobni najbolje govori dinarska i devizna likvidnost
banke, odnosno cena po kojoj oni kupuju sredstva. Kako je ovaj segment
poslovanja bio pod dirigentskom palicom Vojislava Lazarevića, banka je izgubila
dinarska i devizna sredstva koji su klijenti u njoj držali, a da bi održali
likvidnost plaćaju enormne kamate zadužujući se kod NBS i poslovnih banaka.
Inače, sve ovo se može proveriti uvidom u poslovanje Vojvođanske banke.
Pošto mu ni to nije bilo dovoljno,
odlučio je da još malo orobi Vojvođansku banku pa je angažovao firmu svoga
tate, inače snadbevača raznim građevinskim materijalom, i to u poslu
renoviranja zgrade banke.
Da bi prikrili pranje para preko
renoviranja, nekako su uspeli da za te njihove prljave radnje optuže nadležnu
direktorku te su je hitno proglasili tehnološkim viškom!
Sve firme koje obavljaju poslove za ime i račun banke (naplata
potraživanja, izrada aplikativnih rešenja, marketinške agencije, a gotovo svi
dobavljači) bile su firme koje su pod kontrolom Vojislava Lazarevića.
I tako napredujući u nedelima, stigao je i do vile na Dedinju...
Uništavajući Vojvođansku banku a ostvarujući ličnu korist, svakog meseca je
od strane te institucije bogatiji za desetine hiljada evra, a on i njegova
porodica bez ograničenja koriste ceo vozni park (BMV, mercedes, pasat) koji je
u vlasništvu VB.
Vojvođanska banka je pre preuzimanja od strane novog vlasnika iskazivala
dobit, bila je vrlo profitabilna, a po ukupnoj bilansnoj sumi rangirana je bila
na četvrtom mestu u srpskom bankarstvu.
Međutim, kako je novi menadžment preuzeo banku (u poslednje dve godine,
prim. aut.) iskazuje nagle gubitke, a dugogodišnji klijenti je masovno
napuštaju.
Zavladala su i nova "kadrovanja" pa je tako pored Lazarevića i
njemu sličnih, angažovan jedan broj njih da bude "tim snova".
Zajednička im je karakteristika da su nesposobni, nestručni ali odani gazdama
kao psi, i ne libe se da sebi drsko određuju neshvatljivo visoke premije.
Prvo, takvih zarada nigde nema, a
posebno ne u Grčkoj koja je danas ionako ekonomski ojađena. No, ne bi bio problem u visini menadžerskih
zarada, kad bi oni to mogli da opravdaju i da im se zarade isplaćuju iz
profita, kao i sve druge privilegije.
Daj
platu - pa idem
Na primer, prvi čovek Vojvođanske banke Marinos Stratopulos imao je
platu 25.000 evra neto, plus besplatno vilu u Novom Sadu, iznajmljen stan u
Beogradu, 26 gratis avio karata godišnje na relaciji Beograd-Atina, dva
službena automobila, a na budžetu banke bio je čak i njegov - pas! Banka je
preuzela brigu i oko njegove odeće, obuće, hrane i održavanju higijene, a
dodeljen mu je i šef kabineta sa platom od 1.500 evra mesečno, kome je odobren
službeni automobil 24 h dnevno.
Najbolja slika Marinosovog rada (za tri i po godine njegove vladavine)
jeste apsolutni haos koji je ostavio iza sebe. Kakvu je Vojvođansku banku
preuzeo, a šta je ostavio iza sebe, o tome se u javnosti još nije pričalo.
No, nije Marinos bio jedini sa takvim primanjima. U stopu ga prate svi Grci
koji su zauzeli sve visoke pozicije - Makris (20.000 evra), Varelas
(l5.000 evra), Efstratija, Visulis...
Ovome bi trebalo dodati i
privilegije za plaćene stanove, a tu se po običaju imaju visoki zahtevi
(Dedinje, Senjak), besplatne avio karte i automobile, čak i za članove porodice
koje su doveli sa sobom.
Ali, da bi ovako funkcionisali, moraju imati i poslušne lokalne menadžere,
koji, pored poslušnosti, ništa drugo i ne mogu da pruže. Biraju ih na visoke
pozicije bez osnovnih kvalifikacija. Recimo, za oblasnog menadžera za južnu
Vojvodinu dovode izvesnu žensku osobu (37 godina) sa srednjom školom (gumarski
smer!), pa joj određuju platu od preko 3.000 evra!
Ta ista osoba bi po formaciji trebala da rukovodi sa sedam direktora
filijala koji i te kako znaju svoj posao. Šta je cilj takve akcije i ko kome tu
vređa zdravu pamet, pitao se svako ko je nešto u Vojvođanskoj banci vredeo i
koga je snašla invazija "grčkog ludila".
Zavladala je praksa da takvi "kadrovi" protutnje kroz banku, uzmu
pare i nestanu, poput nekakvog "korporejt menadžera", izvesnog Zlatka
Milikića, čija je plata bila ni manje ni više nego 12.000 evra! Mesečno. Za
njegovog mandata su uništeni svi poslovi sa privredom u Vojvođanskoj banci.
On, naravno, napušta banku, ali će otići teži za još mnogo desetina hiljada
evra jer je imao dobar "menadžerski ugovor".
Bilo bi smešno da nije tužno, jer,
nekako u isto vreme, sirotinja koja radi za 300 evra svakodnevno dobija otkaze
u banci, dok njome tutnje razni priučeni menadžeri sa enormnim platama, iza
kojih doslovno ostaje pustoš.
Ko je odgovoran u Srbiji za ovakve stvari i ko je dozvolio da Vojvođanska
banka ovako dopadne u šake inženjera "novog bankarskog sistema"?
Novi šef na čelu banke koji je došao pre godinu dana, još se upoznaje sa
stanjem. U takozvani poslovni svet uvodi ga jedan kontraverzni biznismeni (M.
LJ. prim. aut.) a koje opet dovodi i preporučuje član upravnog odbora Vojislav
Lazarević.
Iako je prošlo punih četiri godine od privatizacije, banka još uvek u fazi
reorganizacije i bavi se isključivo sobom, dok klijenti odlaze. No, ima ko
Vojvođansku banku nikako ne napušta! To su vlasnici menjačnica (poput
menjačnice Trange-frange) koje su sa bankom u poslu pranja novca.
Znaju li gazde
Očigledno je da se to radi
uz puno odobrenje iz Atine. Odavde se tamo verovatno plasiraju druge
informacije. Možda im i nije cilj da održe poslovanje banke, a sa druge strane,
niska cena po kojoj su je kupili obezbedila je rezerve za pokriće gubitaka koje
pravi "uspešni top menadžment" sastavljen od profesora fiskulture, engleskog jezika,
gumarskog tehničara, mašinskog inženjera...