Kriminal

Direktor RB Kolubare Milorad Grčić uhvaćen u pljački

Tajni kriminal umesto javnih nabavki

Pljačke generalnog direktora "RB Kolubara" Milorada Grčića, nisu nepoznate srpskoj javnosti, ali, najnovija zloupotreba položaja morala bi da ima za posledicu njegovo hapšenje i procesuiranje. Naime, i pored upozorenja stručnih službi, on je potpisao je ugovor, kako bi firmi "Sekuriton" platio 27 miliona dinara, za opremu koju su prodali Kolubari mimo Zakona o javnim nabavkama, još u vreme dok je direktor ovog energetskog giganta bio njegov prethodnik, Nebojša Ćeran.

Piše: Vuk Stanić

Generalni direktor, Rudarskog basena Kolubara (Kolubara), Milorad Grčić zloupotrebio je položaj i sklopio protivzakonit ugovor sa firmom "Sekuriton d.o.o." iz Beograda, vredan preko dvadeset sedam miliona dinara (27.353.765,18 dinara).

Ovim ugovorom Grčić, je "Sekuritonu" pribavio veliku materijalnu korist, i mogućnost da mimo tendera Kolubari prodaju protivpožarnu opremu!

Ali, ta oprema ne funkcioniše kako bi trebalo, utvrdile su stručne komisije Kolubare.

Najbolji primer koliko je posao protivpožarne zaštite u Kolubari loše izveden govori nesreće u kojoj je izgoreo radnik Milan Sika.

Posao sa "Sekuritonom" je protivzakonit a započeo ga je Grčićev prethodnik, Nebojša Ćeran.

Sa firmom "Sekuriton", u vreme "vladavine" Nebojše Ćerana, sklopljen je ugovor o izvođenju radova u oblasti protivpožarne zaštite.

Kada su počeli sa izvođenjem radova, firma "Sekuriton" je ugrađivala i protivpožarnu opremu, a to nije bilo ugovoreno, niti je bilo predmet javne nabavke. Jasno je da je na taj način "Sekuriton" bio u mogućnosti da da jeftiniju ponudu od drugih ponuđača za radove. Manjak novca od izvedenih radova "Sekuriton" je mogao da nadoknadi ekstraprofitom od protivpožarne opreme koju prodaje Kolubari.

Vrednost te opreme je preko dvadeset miliona i ona daleko prevazilazi komercijalnu vrednost radova. Drugi ponuđači nisu ni očekivali da će moći da se zaradi na prodaji opreme, već su mogli da daju samo komercijalne cene za radove koji su bili zvaničan predmet nabavke.

Ipak, kada je u stručnom mišljenju Ćeranu saopšteno da tako nešto nije po zakonu, on je polako prestao da potpisuje finansijske dokumente vezane za opremu i poslove sa "Sekuritonom".

Na terenu su se pojavile i druge komplikacije, jer je deo opreme plaćen pre ugradnje i izvedenih radova, odmah po isporuci.

Radovi nisu adekvatno vođeni u građevinskoj knjizi, a ni predračuni potrebnog materijala za ugradnju nisu odgovarali stvarnim potrebama ustanovljenim u toku izvođenja radova.

Ipak, 2014. godine, sada već u Grčićevom mandatu, "Sekuriton" je počeo da ucenjuje "Kolubaru" i da traži da plate svu opremu i sve izvedene radove.

Ljudi iz "Sekuritona" naveli su u zahtevali da im se plate "neugovoreni radovi" i pretili da u protivnom nikada neće potpisati tehnički prijem objekata. Tim povodom, stručnjak za komercijalne poslove Kolubare, Igor Smiljković, napisao je: "...izvođač traži da mu se plate izvedeni, a ne ugovoreni radovi". Dodao je i to da je izvođač svestan da ugovora nema, ali da se pozivaju na njega, u vezi izvedenih radova.

Komercijala ne može retroaktivno da zaključuje ugovore. Na sastanku smo konstatovali da je jedini način za rešenje navedenog problema vansudsko poravnanje. Ovaj dokument je poslat Grčiću zajedno sa dopisom koji su potpisali diplomirani inženjer Nikola Mitrović i rukovodilac centra za unutrašnju kontrolu odbranu i bezbednost Branko Milojević, po zanimanju diplomirani oficir policije.

Milojević i Mitrović su u dopisu naveli da je dokazano da u nekoliko slučajeva "Sekuriton" uopšte nije ugradio opremu koja se navodi u Građevinskim knjigama.

"...U devet pozicija bilo je i viškova i manjkova", zaključili su inženjer i bivši policajac i 8. jula 2014. pismeno upozorili Grčića.

Znajući za sve ovo, kao i da nije po zakonu da se naknadno sklapa ugovor o izvedenim, a ne ugovorenim poslovima, Grčić je ipak 25. avgusta 2014. Godine, sa "Sekuritonom" sklopio ugovor pod naslovom "Ugovor o izvođenju dadatnih radova", koji je u ime ove privatne firme potpisao direktor Rade Mandić.

Osim Mandića i firme "Sekuriton", ugovorom su obuhvaćene i firme "S & R Magma" i "AR Gradnja" iz Beograda koje su zastupali Ratomir Bogetić odnosno Predrag Radonjić.

Opširnije o ovom slučaju pisaćemo u narednim brojevima Tabloida.