Tragom vesti

Kako JUBMES banka koristi vlastodršcima za pranje novca i kome "nameštaju" njenu prodaju

Veš prljav, a računi čisti

Kako bi popunila budžet, ali i prikrila tragove ranijih pljački, režimska klika oglasila je prodaju svog vlasničkog udela u JUBMES banci. Radi se o maloj banci sa puno prljavog veša, a državni udeo koji se prodaje iznosi samo oko 28 odsto, tako da se ni jedna ozbiljna banka neće odlučiti da je kupi. Preuzeće je neko od vlastima bliskih ljudi i to onaj sa najviše iskustva u krađi i pranju para.

Igor Milanović

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 10. decembra poziv za prikupljanje ponuda za prodaju 28,51 odsto kapitala JUBMES banke a.d. sa sedištem u Beogradu. Banka je osnovana 26. juna 1979. godine, kao specijalizovana finansijska institucija, koja je putem dopunskog kreditiranja (refinansiranja izvoza), kao i osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, bila ovlašćena da podstiče srednjoročne i dugoročne izvozne poslove. U toku reformi bankarskog i opšteg finansijskog sektora 1997. godine postala je klasična komercijalna banka koja, međutim, nikada nije mnogo poslovala sa stanovništvom, već joj je težište ostao rad sa privredom. Zbog toga ona i danas ima samo dve filijale.

U JUBMES banci primetno je prisustvo državnog kapitala i to ne samo Republike Srbije koja je najveći akcionar sa 20,22 odsto vlasništva. Na trećem mestu po veličini vlasničkih udela sa 5,33 odsto nalazi se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (ove akcije još nisu podeljene u sklopu procesa sukcesije), na desetom mestu sa 3,59 odsto je Ministarstvo finansija i trezor Bosne i Hercegovine, na 13. mestu je Federalno ministarstvo finansija sa 1,99 odsto, a na 14. mestu je Ministarstvo finansija Republike Makedonije sa 1,74 odsto vlasništva.

Osim direktnog vlasništva Republika Srbija ima i akcije koje su u vlasništvu državnih preduzeća, kao što su JP Jugoimport SDPR (3,43 odsto) ili Beobanke ad u stečaju (6,62 odsto) i nekih manjih akcionara. Na prodaju se iznose samo akcije u direktnom državnom vlasništvu, kao i banaka u stečaju u kojima je Agencija za osiguranje depozita stečajni upravnik. O privatizaciji JUBMES banke špekulisalo se i početkom prošle godine. Banka tada nije prodata, a oglašavanje prodaje u ovom trenutku pokazuje da postoji već poznati kupac.

Banka loše posluje (prošlogodišnja dobit samo 62,5 miliona dinara), ima manje od 0,3 odsto udela na domaćem tržištu i samo 200 aktivnih računa (prosek kod drugih banaka je 20.000 do 30.000). Glavni klijent banke je država i bez nje bi ona odavno bankrotirala. Ova veza je veoma značajna za razumevanje tajminga odabranog za prodaju.

JUBMES je svojevremeno davala kredite Farmakomu, koji su danas nenaplativi, a sa najmanje milijardu dinara je pomogla i preduzeće Bauwesen d.o.o. iz Lazarevca za koje se sa sigurnošću zna da je blisko sadašnjim vlastima. Jedan od ranijih vlasnika, Dejan Živanović, uhapšen je 2011. pod optužbom da je bio u grupi privatnika koji su u saradnji sa direktorima Rudarskog basena Kolubara oštetili ovaj ogranak EPS-a za oko dva miliona evra prilikom iznajmljivanja mehanizacije.

Živanović je zvanično prodao firmu i sadašnji vlasnik upisan kod Agencije za privredne registre je Borivoje Trifunović, dok je direktor Nemanja Trifunović. Nezvanično, međutim, Živanović i dalje vodi poslove iako se predstavlja "samo" kao savetnik direktora i njegov glasnogovornik. Bauwesen na ime poreza duguje državi 102 miliona evra, ali uprkos tome pobeđuje na tenderima na kojima, kao poreski dužnik,, ne bi smeo ni da učestvuje. Naručioci poslova su javna preduzeća u vlasništvu Republike, kao što su Putevi Srbije ili Aerodrom Nikola Tesla. Sa druge strane, Bauwesen je jedino domaće preduzeće koje se nalazi na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zbog loše izvedenih radova. Po objašnjenju Živanovića, preduzeće posluje tako što kod poslovnih banaka založi ugovor dobijen na tenderu kao garanciju plaćanja?!? Drugi najveći kreditor ove dubiozne firme je JUBMES banka (po našim saznanjima najveći je AIK Banka iz Niša).

Davanjem kredita bez pokrića kompanijama koje su bliske vlasti kapital je izvlačen iz JUBMES banke i prebacivan u privatne džepove, što pokazuje upravo opisani slučaj Bauwesena. Na taj način je ukupna aktiva banke svedena na samo 100 miliona evra, a kapital na samo 30 miliona evra. Zbog činjenice da banka nema nikakvu mrežu filijala i izuzetno mali broj klijenata, te da preživljava isključivo poslujući sa državom, teško da će se za nju zainteresovati neki ozbiljni bankar. Zbog toga se u javnosti i špekuliše sa samo dva imena (mada po pričama iz Ministarstva finansija već postoji pet potencijalno zainteresovana kupaca).

Najviše se u javnosti pominje ime Miroljuba Aleksića, vlasnika Alko grupe, čija ćerka-firma Alfaplam a.d. ima 4,99 odsto akcija JUBMES banke i nalazi se na četvrtom mestu najvećih akcionara. Po pričama upućenih, međutim, on preko povezanih lica ima ukupno oko 10 odsto akcija banke. Njegovo poslovno carstvo sastoji se od fabrika "Pionir", "Hissar" , "Tipoplastia", "Alfaplam", "Forest Alfaplam" i "Intersilver"; trgovine "Amasis", "Jugotehna" i "Cobex"; kompanije "Naš stan" i "A Hoteli", koja je vlasnik "Izvora" u Aranđelovcu, "Tornika" na Zlatiboru, "Slobode" iz Šapca, "Mastera" (Novi Sad) i "Parka" iz Vrnjačke Banje; izdavačke kuće"Turistički svet"...

Aleksić ima bankarsko iskustvo, jer je bio osnivač i vlasnik Alko Banke koju je 2007. prodao belgijskoj KBC banci. Po mišljenju berzanskih stručnjaka ukazivanje na njega kao potencijalnog kupca predstavlja dimnu zavesu koja bi trebalo pažnju javnosti da skrene sa stvarnog, već sada utvrđenog kupca. Da je ovo tačno potvrđuje i izjava samog Aleksića sa početka novembra kada je rekao kako bi za udeo Republike Srbije (20,22 odsto akcija) bio spreman da plati najviše 3,6 miliona evra, što je potpuno neozbiljna ponuda budući da samo petina kapitala banke iznosi šest miliona evra, a petina ukupne aktive preko 20 miliona evra.

Dobro upućeni u dešavanja iza kuloara Beogradske berze smatraju da bi kupac kome se namešta JUBMES banka bilo preduzeće Telegroup d.o.o. koje je sada na petom mestu akcionara banke sa šet odsto kapitala, dok preko povezanih lica ima 12 odsto akcija. Kupovinom ponuđenih 28 odsto ova kompanija bi stekla kontrolu nad 40 odsto akcija, ali bi zbog razuđenosti akcija i činjenice da preko pet odsto akcija u vlasništvu SFRJ-a nema zastupnika, imala upravljačka prava.

Telegroup d.o.o. iz Beograda je u vlasništvu Telegroup LTD iz Velike Britanije, koje sa svoje strane na istoj adresi, Svetozara Miletića 9A, ima predstavništvo koje nije prijavljeno Agenciji za privredne registre. Direktor Telegroupa je Milan Stefanović, koji je ranije bio na čelu JUBMES banke i to upravo u vreme kada je iz nje izvlačeno najviše para preko neobezbeđenih kredita.

Telegroup je podeljen u više sektora, a jedan od njih i u javnosti najpoznatiji je onaj posvećen digitalnoj transformaciji, na čijem čelu je Momir Đekić. Ovaj deo kompanije je i fizički odvojen od ostatka, a malo ko zna da je on, iako ga čine zaposleni mlađi od 25 godina, jedan od konsultanata za digitalnu transformaciju republičke vlade, što je trenutno, najvažniji cilj predsednice vlade Ane Brnabić. Kakve veze ima jedna kompanija koja se bavi novim tehnologijama sa bankarstvom? Nikakve, osim da su njeni čelnici usko povezani sa vlastodršcima za čiji je interes JUBMES banka i do sada prala pare.

A 1. Ko je pokupio "kajmak"?

Direktor JUBMES banke je Miloš Vujnović, a kodirektor Rajko Perić. Predsednik Upravnog odbora je Zoran Lilić, a članovi su: Nemanja Stanišić, Milomir Gligorijević, Avram Milenković i Anastazija Tanja Đelić. Ukupna aktiva banke iznosila je na kraju 2017. godine 11.706.404.000 dinara, a iste godine ostvaren je prihod od 62.546.000 dinara. Direktor Telegroup d.o.o. je Milan Stefanović, a članovi upravnog odbora su Aleksandar Antunović , Aleksandar Radivojević, Milomir Gligorijević i Diana Gligorijević. Ukupna aktiva preduzeća na kraju 2017. godine iznosila je 1.562.740.000 dinara, dok je poslovni dobitak u istoj godini iznosio 26.713.000 dinara.

A 2. Afera PKB: poklon iz budžeta od 28 miliona evra

U republičkom budžetu, očigledno, ima para, bar kada su one potrebne za vlastodršce. Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) letos je prodata (a da do danas nije plaćena kupoprodajna cena) navodnom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i to ispod svake cene, bukvalo poklonjena za 100 miliona evra...Da se ovog puta radnici ne bi bunili, kao što je to bio slučaj pri ranijim pokušajima privatizacije, svakom od njih je obećana otpremnina od 450 evra po godini staža. Bez obzira što će uzeti otpremninu radnici, koji to hoće, mogu da nastave da rade u PKB-u kod novog vlasnika, kako im je obećano. Javnost je smatrala da će novac za otpremnine dati kupac. Umesto toga, pare su obezbeđene iz republičkog budžeta. Za tu svrhu već je izdvojeno 58 miliona evra, odnosno 58 odsto ostvarene, a još neuplaćene kupoprodajne cene.

U PKB-u ima oko 1.700 zaposlenih, pa bi za otpremnine, pod uslovom da je svaki radnik radio punih 40 godina (a nije) moralo da bude plaćeno 30,6 miliona evra!?! Pitanje je kome je namenjeno preostalih skoro 28 miliona evra izdvojenih u budžetu? Da li je to neki „start ap kredit", odnosno finansijska pomoć „stranom investitoru" ili će pare podeliti domaći političari?