Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (147)

Sud zabranjuje i istraživačko novinarstvo

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Dugogodišnje "reforme" srpskog pravosuđa, u koje je Evropska unija uložila blizu pola milijarde evra, na kraju 2018. godine izgledaju isto kao što su izgledale u vreme prvog mandata Borisa Tadića. Jasnije rečeno, ovo najvažnije pregovaračko poglavlje tokom jalovih nastojanja da Srbija bude bliže Evropskoj uniji, nije se pomerilo sa mesta na kome je bilo. Može se takođe sa sigurnošću reći da je stepen režimske kontrole nad pravosuđem toliki, da su prave reforme praktično nemoguće. Temeljna promena pravosuđa u Srbiji podrazumeva i potpunu likvidaciju vladajuće nomenklature i svih njenih mehanizama "paralelne moći".

Zbog svega toga, nadležne službe Evropske unije (koja je i najviše uložila u reforme srpskog pravosuđa), zahtevale su početkom ove odlazeće 2018. godine, da Srbija bez odlaganja počne sa primenom novog Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i predlaganje ustavnih amandmana. Ali, kao što je poznato, to se nije desilo. Umesto toga, neuku ministarku pravde Nelu Kuburović neko je nagovorio da kao papagaj ponavlja dve rečenice: "...Niko ne može da traži niti od sudija, niti od tužilaca da obrazlažu svoje odluke" i "...Sve što sudije i tužioci imaju da kažu, govore u obrazloženju svoje odluke, a niko ne može da ih komentariše!"

Ove dve protivrečne izjave, došle su nakon što je iz OEBS-a, pa i iz međunarodne novinarske asocijacije (IJAS), zatim iz organizacije "Novinari bez granica" i domaćih novinarskih udruženja i srodnih organizacija, zatraženo od Republičkog javnog tužioca (RJT) obrazloži svoje odluke povodom slučaja napada na novinare.

Umesto da radi poslove iz svoje nadležnosti Kuburovićeva je stala u odbranu korumpiranih pravosudnih organa tvrdeći da su oni "i te kako posvećeni kada je reč o procesuiranju svih prijava koje se odnose na napade na novinare i to". Da bi slika ove diletantkinje bila kompletna, sama se potrudila izjavom da ona to govori "...ne samo kao političar, već i kao član Državnog veća tužilaca". Tačno tim redom. Da se zna da je njena politička uloga iznad pravosudne. Da "podvuče" kako ima neko iznad pravde i zakona.

Evropska komisija je tokom 2018. godine više puta skrenula pažnju nadležnom ministarstvu da je upoznata da je Republički javni tužilac u Srbiji izbegao da isprati sopstveno Uputstvo o hitnom postupanju kada je reč o napadima na novinare, mada su doneta i posebna uputstva koja se odnose na evidentiranje svakog napada na novinare i potpisan je poseban protokol između Tužilaštva i MUP-a. Ništa od toga u praksi ne funkcioniše. Ali je zato srpsko pravosuđe spremno da munjevito reaguje kad treba da spreči novinara u obavljanju svog posle, posebno kad saopštava istinu o kriminalnom ponašanju političke "eite" i za to poseduje validne dokaze.

I na ovakve primedbe Evropske komisije, Kuburovićeva je davala izjave tipične za ministre u svim sličnim diktatorskim režimima, poput one koja doslovno ovako glasi: "...Verujem da postoji posvećenost pravosudnih organa u procesuiranju".

Rat koji se vodi unutar režimskih frakcija, izneo je na videlo i činjenicu da niko osim Aleksandra Vučića nije odgovoran za izbegavanje ispunjavanja obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 (naime, kad strani posmatrači dođu, svi putevi povodom toga vode u Vučićev kabinet). Punih pet meseci sprovođen je takozvani konsultativni proces i javna rasprava koja je započela još u maju 2018. godine i bila organizovana zajedno sa Kancelarijom za civilno društvo! Uzgred, održano je čak šest okruglih stolova (sa debelo plaćenim dnevnicama za svakog učesnika, plus hotelski smeštaj, službeni automobili...), a efekat svega toga na kraju godine je ravan nuli!

I tu je ministarka Kuburović govorila "Vučićevim jezikom" pa je zaključila: "...Kad sumiramo i analiziramo sve što je bilo dostavljeno u pismenom obliku i ono što je izneto tokom javne rasprave, Ministarstvo pravde do kraja godine izaći će sa konkretnim predlozima koji će biti dostavljeni Venecijanskoj komisiji na mišljenje, ali isto tako, otvoriće se javna rasprava u Srbiji, kako bi svi zainteresovani mogli da iznesu svoje mišljenje na predloge amandmana".

Došao je kraj 2018. Doći će opet početkom 2019. eksperti iz Venecijanske komisije koji će morati da ministarki Kuburović, predstavnicima Ministarstva, predstavnicima udruženja sudija i tužilaca, pa naravno i Vučiću lično, saopšte ružne vesti: reforme srpskog pravosuđa nisu uspele i odgovornost za potrošeni novac i vreme pada na vladajući režim. Tako je ova epohalna prevara u kojoj su učestvovali dva režima i najmanje četiri vlade i uzgred smišljeno opljačkali veliki novac, pozatvarali mnogo nevinih ljudi ali i onih koji su bili sa razlogom krivično gonjeni pa je njihov greh negde "isplaćen" u čvrstoj valuti ili kompenzacijama u pokretnim i nepokretnim dobrima, apsolutno uspela.

Sad je samo pitanje ko će da plati najskuplju cenu (neku novu vrstu međunarodne izolacije i slično). Vučićev režim opet računa na narod.

Predstavnici međunarodne zajednice smatraju Zagorku Dolovac, javnog tužioca Srbije, kočničarem reforme javno-tužilačkog sistema u Srbiji. Ona često putuje i pozivana je na sastanke na kojima joj je i zvanično i u ''četiri oka'' opisivana uloga državnog tužioca u borbi protiv državnog kriminala. Gospođa to primi na jdno, a izađe joj na drugo uvo. Počev od Albanije, pa do Rumunije, državni tužioci su preuzeli ulogu borbe protiv državnog kriminala, ali se gospođa Dolovac drži podalje od tog cilja. Ona je obasuta svim privilegijama, prosto se ne oseća njeno prisustvo u tužilačkom sistemu.

Da je nemoguće reformisati pravosuđe, koje se pretvorilo u opasnu organizovanu kriminalnu grupu, govore javnosti poznate činjenice. Broj nevino uhapšenih, oslobođenih i maltretiranih građana po nalogu tužilaštva i uz pomoć suda, bode oči. Pravosuđe se otrglo kontroli i Vučiću lično i njegovim seizima. Za vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu imenovan je dosadašnji predsednik, a prethodno takođe v.d. predsednika suda Dragomir Milojević, koji predsedava i Visokim savetom sudstva.

Za sudiju ovog suda izabran je i sudija Aleskandra Stepanović, sudija Visokog kasacionog suda, a postavljen je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu. On je i dosadašnji predsednik ovog suda, takođe je bio vršilac funkcije predsednika suda, sa koje je izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, u kojem sudu nije proveo ni jedan dan! A, sudija Apelacionog suda u Beogradu je Duško MIlenković, koji je bio prvo vršilac dužnosti, potom predsednik suda, pa opet vršilac dužnosti a sada opet predsednik Apelacionog suda u Beogradu.

Ova opasna trojka toliko se umrežila da je sudska vlast u njihovim rukama i mogu da rade šta im je volja. U toj organizovanoj grupi je i ministarka Nela Kuburović, koja je i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Snažan doprinos kriminalizaciji pravosuđa daje i viši javni tužilac u Beogradu Nataša Krivokapić.

Šef pravosudne mafije je Aleksandar Stepanović, koji predsedava vanraspravnim krivičnim većem Odeljenja za organizovani kriminal suda čiji je predsednik. Ono odlučuje o stavljanju osumnjičenih u pritvor i produžavanju pritvora. Stepanović ima nekoliko advokata, sa kojima je u poslu, a carovao je dok je bivši advokat Aleksandar Đorđević, bio na čelu Bezbednosno informativne agencije.Advokati iz kancelarije Nemanje Vasiljevića su u kabinetu sudije Stepanovića, kao u svojoj kancelariji, a policijski službenici BIA su im ''čuvali leđa''. Tužioci su im ''lovili'' klijente, oni su naplaćivali, a Stepanović realizuje dogovore i uzimanje novca.

Osim revnosnih službenika obaveštajne zajednice, pravosudnom mafijom se bavi i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, ali ih sprega tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, bivšeg advokata i ortaka Aleksandra Đorđevića, Nataše Krivokapić, višeg javnog tužioca u Beogradu sa Stepanovićem i Milenkovićem, onemogućava bilo kakvu borbu protiv državnog kriminala, korupcije nosilaca izvršne vlasti i narko kartela. Od ove pravosudne hobotnice strahuje i Vučićevo okruženje, je mogu biti ulovljeni u njenu mrežu, ako u parlamentu, skupštinskim odborima, na partijskim organima i u javnosti klritikuju njihov rada.

Predsednik Višeg suda Stepanović tvrdi da on i njegova grupa su udarna pesnica britanske obaveštajne službe i da su pod punom zaštitom, što bi Vučić morao da zna.

Ova organizovana grupa je, po nalogu Nikole Petrovića, bivšeg kuma Aleksandra Vučića, krenula opet na Magazin Tabloid, sa ciljem da kum Nikola pokaže svoju snagu, jer raspolaže velikom količinom novca koji ulaže u gradnju mini hidoelektrana i zidanje vila.

Tako je njegov advokat Nemanja Vasiljević, po prethono postignutom dogovoru sa Natašom Krivokapić i Stepanovićem, podneo Višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, koja je zavedena pod broj KT vtk 268/14, zbog navodnog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti. Nekoliko dna kasnije spisima se pridružila i krivična prijava koju je NN lice podnelo Tužilaštvu za organizovani kriminal, zbog teškog ubistva u podstrekivanju izvršenog na štetu Nikole Petrovića, bez odluke tužilaštva za organizovan i kriminal kome je ona prosleđena.

Prvo je zamenik tužioca za visoko-tehnološki kriminal Aleksandar Momčilović prosledio prijave Odeljenju za javni red i mir PU Beograda, koja je Brkiću uručila poziv za informativnim razgovorom u svojstvu građanina za 13. decembar, ali su mu onda saopštili da ima status osumnjičenog, da će ispitivanje voditi pomenuti tužilac Momčilović. Ipak, saslušanje je odloženo za 14. decembar, a tužilac je najavio policiji da će morati da donesu rešenje o zadržavanju, dok ne srede sa sudijom za prethodni postupak da rešenjem odredi sudski pritvor.

Redakcija se obratila međunarodnim organizacijama, kao i predsedniku Republike, te se 14. decembra tužilac suzdržanije ponašao. Branioci Milovana Brkića zatražili su izuzeće zamenika tužioca, kao i tužioca Nataše Krivokapić, a odluka apelacionog tužioca još im nije uručena. Advokat Nikole Petrovića, nerazdvojan drug sudije Stepanovića, citirao je jednu rečenicu iz Brkićevog televizijskog gostovanja, i označio je kao ''ozbiljno ugrožavanje sigurnosti'' pomenutog Petrovića, a za to delo se gonjenje preduzima po privatnoj krivičnoj tužbi oštećenog, a ne javnog tužioca.

Da bi zaštitio svoju imovinu i novac, Petrović je podneo i tužbu Višem sudu u Beogradu, kojom je tražio da sud privremenom merom zabrani uredniku Brkiću da objavljuje fotografije Nikole Petrovića, te njegove diplome, da ne opisuje rad u JP EMS, kao i da prebroji njegovu imovinu. Time je sud zabranio i istraživačko novinarstvo!

Tužbom je zadužen, kao i u većini slučajeva kada su Petrovićeve tužbe u pitanju, zamenik predsednika suda Ivan Ilić, koji je ekspresno doneo tu odluku. Ipak, parnično veće je to rešenje ukinulo kao nezakonito, ali je sudija Ilić, nakon stalnog kontakta sa Petrovićevim advokatima, ponovo doneo tu privremenu meru. Da bi sprečio da mu odluka ne bude ukinuta, on je 19. decembra obavestio tuženog Brkića da je zatražio svoje izuzeće, kao predsednika prvog parničnog veća, jer to zakon nalaže, pa je spise predmeta dostavio na odlučivanje v. f. predsednika suda Stepanoviću, a u cilju sprečavanja da privremena mera ne bude ukinuta, mada se odluka o prigovoru mora doneti u roku od 48 sati, a taj rok je odavno istekao.

Očigledno je da kum Nikola ima direktan uticaj na tužioca Natašu Krivokapić i Aleksandra Stepanovića, koju su zaštitnici njegovog lika, dela i imovine.

Da li je moguće reformisati ovako pravosuđe, sa istim ljudima na vlasti i u sudovima i tužilaštvima?