Kragujevac

Dok obmanuta kragujevačka mlada čeka pismo iz Italije, mladoženja iz Torina u panici poručuje

Budi dobra do oktobra

Ko to kaže, ko to laže, da je propao brak "Fijata" i "Zastave". Nije propao, samo se početak medenog meseca zbog krize odlaže za 10 meseci. Nezahvalno je prognozirati šta će biti do tada. Svašta je moguće. Tržište je surov sudija. U očekivanju boljih dana, moguće je da za 10 meseci više ne bude ni "Fijata"

Miodrag Milojević

Kragujevac ima dva brenda, "Fijata" i Novaka Đokovića. Novak igra negde u svetu, "Fijat" luta negde po svetu. U Kragujevcu nisu zabrinuti za Noleta, njihov brend je dobro i bavi se tenisom. U Kragujevcu su zabrinuti za svog brenda, za "Fijata".
Nema odmora dok traje obmana! "Fijat" radi, "Zastava" se gradi. Aranžman sa "Fijatom" veoma je uspešan predizborni marketinški potez srpske upravljačke elite. Kao predizborni trik, napravljena je mitska automobilska fabrika za široke narodne mase. Fabrika koja će uposliti mnogo radnika, fabrika koja ne postoji. Pola godine smo proizvodili i izvozili vozila, samo u mašti. Mit je jedno, a stvarnost je drugo. Kolektivno ludilo, ili samo nostalgija?
Godinama se sluša ista priča, vodi se propaganda. Mi, Srbi, treba da budemo što beznačajniji, što niži i što manji. Mi smo kreteni, mi smo idioti. Sada nam se, kad smo poverovali da smo takvi, ubrizgava samopouzdanje. Pričom da mi, koji ništa ne znamo, koji ništa ne možemo, proizvodimo automobile. Mi ćemo da radimo, da izvozimo.
Naciji u košmaru, u beznađu, prija pogled kroz retrovizor. U retrovizoru se ukazuje - svetla budućnost. Fantastična priča o proizvodnji automobila je kolektivno ludilo, kolektivna terapija. Potvrdilo se da je utopija moguća. Lažni car Fijat Mali osvojio rusko i zapadnoevropsko tržište. "Zastava", propala srpska fabrika automobila, vezuje se za "Fijat".'' Fabrika koja posluje na teret države i živi od subvencija srpske Vlade, vezuje se za "Fijata", koji je u sličnoj situaciji. Profit ''Fijata''' je krajem prošle godine pao za 71odsto i zato on računa na pomoć italijanske Vlade. Ali, kakav je interes države da  ulaže u neprofitabilnu automobilsku industriju, koja posrće u celom svetu, kad se ista ta država odrekla vlasništva u profitabilnim oblastima, kao što su cementare?
Brak između "Zastave" i "Fijata" - priča poznata, to je prevara. Osnovano je novo preduzeće čiji direktor je Đovani de Filipis. Od potpisivanja  ugovora on je direktor. Zoran Radojević, direktor grupe "Zastava vozila", potpisivanjem ugovora nije više direktor. Rokada se odigrala po principu "menjam novo za staro". Menjam novog za starog direktora. Pošto se novi direktor ne javlja, niti njega neko sme nešto da pita, u igru je ubačen stari direktor, Radojević. Njemu je naređeno da šalje pozitivne signale i daje umirujuće izjave. Radojević  je rekao da se očekuju pisma iz Italije. Međutim, poštara nema. Nema ni pisma. Prema tome, sve je u redu. Pismo nije stiglo, što znači da sve ostaje po starom. Sve ostaje onako kako je dogovoreno, kako je rečeno.
Pišem ti pismo, da drugovi više nismo. Pismo nije napisano, drugovi, znači, jesmo. Direktoru de Filipisu, Mlađan Dinkić, Boris Tadić, ili gradonačelnik Kragujevca, Stevanović, ne mogu poturiti gotov tekst da ga pročita. Na to ne smeju ni da pomisle. Radojeviću se mogu poturiti gotova saopštenja. Radojević je samo spiker.
Onda je objavljeno da je posao sa "Fijatom" propao. Boris Tadić je to rekao. Boris nije lažov, lažovi su ministar Dinkić i gradonačelnik Stevanović. "Fijat" ne odustaje, samo se početak odlaže za 10 meseci. A kad prođe 10 meseci, rok će se prolongirati na neodređeno vreme, u očekivanju boljih dana. "Fijat" neće proizvoditi u Kragujevcu nov model automobila, kako je najavljeno. Pričalo se da će  se u "Zastavi" proizvoditi čak 300.000 automobila godišnje. Od toga nema ništa. Sad ministar Dinkić obećava radnicima da će proizvoditi više automobila nego prošle godine. Sindikat negoduje. Dinkić im je odgovorio. Ako misle da su sposobni da vode pregovore, neka sindikati vode pregovore.
Nezahvalno je prognozirati šta će biti za 10 meseci. Svašta je moguće. Tržište je surov sudija. Moguće je da za 10 meseci više neće biti ni "Fijata". Direktor Radojević kaže da nema šta da komentariše Tadićevu izjavu, jer je on očigledno u direktnom kontaktu sa "Fijatom".
- Ako to predsednik kaže, ja ne mogu da kažem da to nije tačno. On je, slobodno da kažem, to rekao, smatrajući da se to već zna i nije rekao u negativnom kontekstu. Čuo sam i ja kao i vi.
Generalni direktor "Zastave vozila" saznao je putem televizije kako teku poslovi "Zastave" i "Fijata", što će reći da je obavešten koliko i svaki prosečan televizijski gledalac.
Ekonomska kriza ruši gigante svetske automobilske industrije, predviđa se da će bez posla  širom sveta ostati oko milion radnika. Poslovodstvo ''Fijata'' je u panici, ''Fijat'' traži spas. U takvoj situaciji, kad se giganti guše i dave, kad vlada moral "spasvaj se ko može", propala srpska privreda očekuju preporod preko automobilske industrije. To je isto kao da neko 1945. kreće u četnike da dobije Drugi svetski rat.
To je čisto ludilo, zapravo kolektivna psihoza koju su pokrenuli srpski mediji. Državna televizija je svakoga dana prenosila izjave čelnih ljudi iz "Fijatovog" poslovodstva. Ali, nijedna izjava nije snimljena. Tih likova nema na ekranu. Gde su dokazi da je Serđo Markione, direktor "Fijata", nešto izjavio? Gde su dokazi da je  Đovani de Filipis nešto izjavio? Gde je slika? Nikakvih dokaza nema. Dopisnik javnog servisa iz Torina šalje izmišljene izjave. Te izjave se pišu u Beogradu. Izveštava se po direktivi. Narodu se plasiraju lažne izjave. Posao stoleća, posao sa "Fijatom", simulirali su srpski političari. Istina je gorka. Napisa o braku "Fijata" i "Zastave" nema u italijanskoj štampi.
- Italijani, jednostavno, Dinkića ne jebu ni za suvu šljivu - kaže jedan radnik.
Šta sada da se radi? Pitali su Zorana Mihajlovića, predsednika sindikata.
- Šta da se radi? Postoje alternativni programi. Sačuvana je stara oprema. Proizvodićemo ponovo "juga". Mora da se radi, od nečega mora da se  živi.
- Tri automobila koja su poslednji sišli s trake nećemo prodati. Oni ostaju u fabrici za uspomenu. Jedan "kec",  jedan "jugo" i jedna "florida". Sad će i to morati da se proda. Od nečega mora da se živi.
Napumpani Nebojša Zdravković je Dinkićev čovek:
- "Fijat automobili Srbija" trenutno nema imovinu ni radnike. Posao prebacivanja imovine i radnika biće završen 15. aprila. Posle toga uslediće tehničke pripreme za proizvodnju tog modela automobila. Proizvodnja bi trebalo da počne u junu ili junu. Umesto da čekamo jun ili jul mi ćemo početi proizvodnju već u martu?
Odakle ćete početi proizvodnju kad "Fijat" ne šalje delove? Od čega? Ne možete vi, ako  postoji vlasnik i zove se "Fijat", odlučivati o početku proizvodnje. Moglo je i to, ali u komunizmu. Recept je prost. Na dva kanistera optimizma - jedan kanister benzina - i posao će krenuti. Treba biti oprezan, paziti da se optimizam i benzin ne pomešaju. Tada bi mogao da bukne požar. Dinkić se hvali:
-  Do  proizvodnje potpuno novog modela  automobila postoji mogućnost da dobijemo još jedan model iz postojećeg "Fijatovog" programa. Linija "punta" svakog trenutka može da se aktivira, na toj traci se može proizvoditi još jedan savremeni model.
Dinkića u "Fijatu" i ne poznaju. Preokupirani su svojim problemima. Njihovu zabrinutost koristi Dinkić, da on govori u ime "Fijata". Za to vreme radnici vežbaju lepo pisanje.
- Vežbamo se u pisanju. Pišemo svoje radne biografije, s namerom da se nametnemo poslodavcima.
- Mislim da će "Fijat" od svih radnika tražiti makar osnovni kurs italijanskog jezika. Svi oni koji ga ne završe neće imati šansi da rade za novu firmu.
Šta će raditi proizvodni radnici?
- Radiće kao i dosad što su radili. Zavijaće šrafove na italijanskom jeziku. Ko ne zna jezik, taj će nositi rečnik.
Drugi radnik ga dopunjuje.
- Ako ne znaju italijanski jezik, moraju odlično da vladaju engleskim, da poznaju rad na računaru, da su komunikativni, da poznaju paralelno evropski i američki način knjiženja.
Kakve veze rad na proizvodnoj traci ima sa radom na kompjuteru i znanjem engleskog jezika? Ta priča je lansirana s ciljem da uplaši radnike, da što veći broj uzme otpremninu i napusti fabriku. U istu svrhu lansirana je i priča da Italijani neće računati na ljude preko starosne granice od 45 godina.
Usledilo je testiranje. Prvo bele kragne, zaposleni u direkcijama marketinga, kontrole kvaliteta i računskog centra. Proizvodni radnici, plave kragne, polagali su test motoričkih sposobnosti. Radnici, glupi i naivni, pali na testu inteligencije. Zar je to čudno? Zar nije glup narod koji veruje Dinkiću? Test inteligencije prošlo je 60 od 126 kandidata.
Među radnicima koji rade na proizvodnji ''punta'' test je položilo i već obavilo razgovor oko 60 odsto kandidata. Prolaznost je tu bila malo veća. Svi radnici su očekivali da će proći, oni su već radili kod "Fijata". Na originalno "Fijatovo" vozilo lepili su tablice - "Zastava 10". Sad će se proizvoditi potpuno novo, originalno "Fijatovo" vozilo - isto vozilo, ali bez natpisa "Zastava 10".
A onda je došlo do skandala! Predsednik sindikata "Zastave" - pao na testiranju. Po svemu sudeći, Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata namestio je svog rivala Slavoljuba Đokovića, predsednika Okružnog odbora Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, da ovaj padne na testu. Đokovića je, "zbog ometanja nastave" obezbeđenje fizički odstranilo sa polaganja. Đoković je rešio da progovori. Iz njegove priče saznalo se da test ne organizuju Italijani. Test je naručilo poslovodstvo za eliminaciju nepoželjnih i nepodobnih radnika.
- Po staroj praksi dugih prstiju poslovodstvo na razgovor poziva samo svoje prijatelje i pre svega planirane radnike, tako da test ostaje samo puka formalnost. Pored toga, testiranje radnika se obavlja bez osnovnih instrukcija o tipu testa sa nedefinisanim rokom za popunjavanje. Tražio sam osnovna objašnjenja o tipu testa, ali sam brutalno izbačen sa testiranja.
Đoković poziva na okupljanje nezadovoljne radnike, odnosno one koji nisu prošli test.
- Ide se na to da u fabrici ostane što manje radnika. Testiranje radnika u fabrici automobila je samo dobar izgovor da se fabrika što bezbolnije po državu očisti od ljudi, da se oni nateraju da sami odu. Sa druge strane i priča o proizvodnji "punta" je šarena laža. Mi sada na placu imamo nekoliko hiljada "zastave 10", koje ne možemo da prodamo i sa kojima ne znamo šta da radimo.
U staroj firmi "Zastava automobili" Slavoljub Đoković je zastupao interese radnika, danas nije u mogućnosti ni se be da zaštiti. Našao se za spisku za otpuštanje.
Dok u krugu ''Zastave'' stoji nekoliko hiljada neprodatih vozila, mi se oduševljavamo  novinskim naslovima. Jedan naslov kaže - "punto" kreće u pohod na rusko tržište. Rusko tržište je nesigurno, kao i svako tržište. Hipotetički ono jeste otvoreno, ali šta će se desiti ako Rusi udare  rampu?
- Otvaranje ruskog tržišta ne znači, kako to sugerišu pojedini mediji, da je "Fijat" u Srbiju došao samo zbog ruskog tržišta. Naprotiv, boljim poznavaocima ove problematike poznato je da, a u više navrata su to zvanično i nezvanično naglašavali i glavni "Fijatovi" menadžeri i predstavnici Vlade Srbije, da će se 95 odsto "Fijatovih" modela, čija će proizvodnja u Kragujevcu startovati početkom 2010, godine, prodavati na zapadnoevropskom tržištu.
Dugačak je spisak lepih želja. Želje su jedno, mogućnosti su drugo. U poslovodstvu "Zastave" prate televiziju. Poverovali su da će se "Fijat" pojaviti u Kragujevcu. Italijani ne govore srpski, biće otpuštanja. Zato je naručeno i izvedeno testiranje, da se, u ime "Fijata", obavi poslednji krug čišćenja. Zašto se radnici testiraju ako "Fijat" ne dolazi? Na testiranju nisu uspeli da pokažu ni jednog Italijana.
Može li ''Zastava'' da proizvede 200 ili 300 hiljada automobila? Naravno da može. Može i pola miliona. Kad proda 200.000 vozila, proizvodnja će se povećati na 300.000. Predsednik sindikata, ljut što je pao na testu, rekao je ono što nije smeo - da prodaja ne ide. Vozila stoje na placu.
Postoji jedan problem koji se zove - tržište. Ko će obezbediti tržište, Dinkić ili "Fijat"? Dinkić se nada u ''Fijata''. Motori iz "Fijata" biće lokomotiva našeg razvoja. Krajem prošle godine profit "Fijata" pao je za 71 odsto. Profit je pao zato što "Fijat" nema tršišta.
Šta da se radi? Da se peva nova pesma. Narodna gubitnička epska poezija.
- Nismo ga čekali dugo - Vratio se naš "jugo" -  Rastasmo se, "Fijata" nema više - Istoriju Dinkić piše - Da pravimo našeg "juga" - I vozila, domaća druga...
Italijani vole lov. Što ulove - vole to i da pojedu. Što kaže narodna pesma "Otišo si, sarmu prob o nisi"! Sarmu - "la Zastava". Italijanske bifteke i druge specijalitete poješćemo mi. Naša radnička klasa, naši direktori! Glupi radnici koji su pali na testu inteligencije će gledati.
- Vi jedite, mi gledamo. Samo vas gledamo!

"Fijat" neće proizvoditi u Kragujevcu nov model automobila, kako je najavljeno. Pričalo se i da će se u "Zastavi" proizvoditi čak 300.000 automobila godišnje. I od toga, naravno, nema ništa.

Rat oko starog gvožđa

U međuvremenu, u fabrici "Zastava automobili" se vodio mali rat, koji bi se mogao nazvati ratom oko starog gvožđa. "Italijani" su počeli sa otimanjem stare opreme, koja odlazi u smederevsku železaru, topi se kao staro gvožđe. U "Zastavi" se krade i pljačka. Lopovi su domaći. Zaklanjaju se iz Italijana. Tako su naredili italijanski stručnjaci. U otpadu su kvalitetni alati i mašine.
- U kamionima koji su prevozili "otpad" otkriveno je nekoliko alata kojima tu nije mesto. Prema našim informacijama iznosi se oprema koja nije sekundarna sirovina, poput brusilica, gedora, kompletnog ručnog alata. Te stvari će završiti na buvljaku ili u nekoj od prodavnica.
Jedan deo su lako osvojili i prodali. Onda  je izbila pobuna među radnicima.
- Ko ste vi?
- Mi smo radnici "Zastave".
- Koja, bre, "Zastava"? Ona više ne postoji! Ovo je "Fijat Srbija"? Staro gvožđe pripada nama.
- Nije to za nas staro gvožđe. Fabrika jeste staro gvožđe, ali mi bolje nemamo.

 Sarma "la Zastava"

Na drugoj strani, kragujevački preduzetnici i ugostitelji užurbano se pripremaju za dolazak Italijana. Na meniju sarma - "la Zastava". Sarma na pola koplja. Prema rečima Milenka Marjanovića, vlasnika najuglednijeg kragujevačkog hotela "Zelengora", postojeći restoran ubrzo će promeniti delatnost i postati specijalizovani restoran za italijansku kuhinju. U toku je spremanje novog menija na kome će se nalaziti svi specijaliteti - od pasta do italijanskog bifteka. Na posebnoj listi biće specijaliteti od divljači, pre svega, srneći gulaš.
- Naš hotel sa gostima iz Italije ima dobro iskustvo iz prethodnih decenija - kaže Marjanović. Svi ugostitelji u gradu, koji su imali iskustva sa "Fijatovim" stručnjacima u prethodnim decenijama, kažu da Italijani obožavaju proju, svadbarsku kupus, sarmu i naš roštilj. Kad je to bilo? Ugostitelji u gradu, koji su služili Italijane, danas spavaju po gradskim grobljima. Vremeplov. Stariji ugostitelji Kragujevca sećaju se Milenka Marjanovia.
- Prodao je hotel "Kragujevac ". Gde su otišle te pare? Jednom sinu ostavio je "Zelengoru", drugom sinu hotel "Šumarice". Na zvaničnom sajtu stoji da preduzeće Milenka Marjanovića danas raspolaže kapitalom od milion evra. Odakle njemu milion evra?
- Za goste sa Apeninskog poluostrva biće organizovane ture za lov i ribolov, jer su, po pravilu, strasni ljubitelji ovih sportova. Pored toga, to što ulove, vole i da pojedu.
Ovo je izjava Nataše Đurđević, predsednice Turističke organizacije iz Knića. Naravno, i njenu izjavu napisao je Milenko Marjanović.