Slučaj
Novi prilozi za skandaloznu biografiju čoveka koji hara srpskom prosvetom (3)
Boji li se Nebojša
U trećem nastavku neobičnog, ali vrlo destruktivnog delovanja profesora Ekonomskom fakulteta u Beogradu Nebojše Janićijevića, Tabloid donosi nove dokaze o zloupotrebama Akreditacione komisije na čijem je on čelu. Kako je Janićijevićev neuki i bahati pohod na srpsku prosvetu naneo nenadoknadivu štetu svim visokoškolskim ustanovama, koje su mu se našle na putu, kako je ovaj nekadašnji "stručnjak za likvidacije domaćih banaka" pomogao bivšem ministru prosvete Zoranu Lončaru da otvori univerzitet sa tri fakulteta u Sremskoj Kamenici, takođe kompromitovanom u nizu nezakonitih radnji koje je počinio, i šta je dobio za uzvrat od njega...
Milica Grabež
U srpskoj prosveti, Janićijević danas ima status kakav su imali afrički i latinoamerički apsolutisti u prošlom veku. Ukida i uskraćuje bez objašnjenja. Desetine hiljada studenata žrtve su njegovog shvatanja rada Akreditacionom komisijom. Krši kriterijume i standarde, koji su predviđeni za akreditovanje visokoškolskih institucija.
Predstavljajući sebe lažno kao čestitog i dobronamernog čoveka, upražnjava jedan demagoški izgovor prilikom svakog osporavanja akreditacije. Lakonski odgovara da je to zbog "nekompetentnosti nastavnika".
Istina je malo drukčija. Janićijević je čovek koji je spreman da ostavi desetine fakulteta sa kompletnim nastavnim osobljem bez mogućnosti da nešto sami učine povodom kvaliteta nastave, ukoliko je o tome uopšte reč.
Prema njegovim shvatanjima ovog delikatnog i odgovornog posla u kome se on našao samo zato što pripada parapolitičkoj organizaciji G-17, mnogi nastavnici nemaju dovoljno radova u područjima koje predaju. Ili, kako on to voli da kaže, mnogi od njih nemaju magisterijum ili doktorat što nije u skladu sa studijskim programima, na kojima predaju. I, još dalje, nisu dovoljno citirani, itd., itd...
Istovremeno, bilo bi korisno na ovom mestu pogledati kako stvari izgledaju sa kvalifikacijama Nebojše Janićijevića. Istraživač Tabloida je imao uvid u izvode iz Knjige nastavnika i Knjige predmeta beogradskog Ekonomskog fakulteta, ali je uzalud tražio citat iz nekog naučnog dela Nebojša Janićijevića kojim bi ova visokoškolska ustanova bila ponosna.
Naime, vrhunac ove tragikomedije sa čovekom koji je napravio najveći haos za najkraće vreme u posleratnoj srpskoj prosveti svakako je i činjenica da njega nema u takozvanim "reprezentativnim referencama" niti ima makar jedan jedini rad u ovom području! Prema svom skromnom akademskom gabaritu, ovaj prosvetni mafijaš ne bi mogao da priviri ni u jednu akreditacionu komisiju na planeti, a ne da "ocenjuje", kako mu padne na pamet, fakultete i visoke škole!
Ali, istražujući dalje, Tabloid je došao do konkretnih kriminalnih radnji koje bi mogle da zanimaju svako javno tužilaštvo, u svakoj pravnoj državi...
Naime, pre samo par nedelja, Nebojša Janićijević je lobirao u Akreditacionoj komisiji da se da akreditacija takozvanom Univerzitetu "Edukons" iz Sremske Kamenice.
Ovaj "univerzitet" stvorio je bivši ministar prosvete Zoran Lončar, potpisujući nekakve dokumente na dan svog odlaska sa mesta ministra. Tabloid je svojevremeno detaljno opisao kako je Lončara tužila grupa profesora iz Novog Sada za kriminalne radnje (taj postupak nikad nije okončan) i kako se ovaj bivši ministar obogatio prodajući svom stranačkom kolegi svoj udeo u firmi pod imenom YU biznis za 5.000 evra, kasnije naduvan na 1,6 miliona evra.
Baveći se pranjem novca, Lončar je osnovao i svoj "univerzitet" koji ima cela tri fakulteta: Fakultet za ekonomiju, Fakultet za zaštitu životne sredine i Umetnički fakultet.
Iako su uslovi kod ovih "institucija", najblaže rečeno, nikakvi, iako su ocene ovlašćenih recenzenata bile nedovoljne (ugledni stručnjak prof. Savo Peković ocenio je tzv. "Umetnički fakultet" ocenom 0!) - Nebojša Janićijević je izvršio pritisak na pojedine članove Akreditacione komisije da daju akreditaciju i tako, na direktan način, počinio kriminalnu radnju. Tabloidovi istraživači će u nekom od narednih brojeva predočiti javnosti šta je Lončar dao Janićijeviću za uzvrat, da li je u pitanju "kompenzacioni odnos", "izraz posebne blagonaklonosti" ili nešto treće iz repertoara domaćih velemajstora korupcije.
Neko će, konačno, morati da istraži - zašto Nebojša Janićijević ima dva aršina: jedan za one, koji nemaju elementarne uslove, a dobijaju akreditacije i - drugi - za one, dokazano dobre, kojima se, neopravdano, uskraćuju akreditacije? Da li će ovaj, prosvetni zlikovac, svoj mandat u Akreditacionoj komisiji završiti kao - bogat čovek ili kao stanar vaspitno popravne ustanove? Znaju li prosvetne vlasti u Srbiji koliko će ih mandat Nebojše Janićijevića koštati, ne samo finansijski nego i politički?