Dežurna
Kako su korumpirani bivši radikali,
potonji naprednjaci?
Vrane
Naprednjaci su, istine radi to treba reći,
sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke
Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet
Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako
ponašaju prema žutoj mafiji. Po onoj narodnoj, da vrana vrani oči ne vadi.
major Goran Mitrović
Kad je Vojislav Šešelj u februaru
2003. godine dobrovoljno otišao u Hag, da se preda Međunarodnom tribunalu za
ratne zločine počinjene u bivšoj SFRJ, njegovi ''siročići'' ostali su
na vetrometini. Kum Tomo je preuzeo rukovođenjem stranke, ali ovaj smutljivac
se teško snalazio, kada su poslovi u pitanju. Jednostavno, on nije bio čovek
kome je iko verovao.
Uglavnom je Nikolć poslovao sa sportskom
mafijom. Žarko Zečević, generalni sekretar FK Partizan uzeo je
pod svoje Tomine sinove sokolove, i lepo ih okućio.
Oni koji poznaju gospodina Nikolića, znaju
da se često žalio da mu je supruga Dragica nezajažljiva, i da može da
potroši američki budžet. Njoj nikad para. A poslanička plata Tomina jeste bila
velika, ali se brzo troši, jer je i Toma imao drugu ljubav. Istina je, Šešelj
je svakodnevno, do ludila, terorisao kuma Tomu i sve ostale oko njega. Tražio
je novac, da mu štampaju knjige, izdržavaju decu, da ga posećuju u Hagu.
Radikali su imali najveći broj poslanika u parlamentu, i lepo je stranka prihodovala.
Čovek za biznis je, ipak, bio Aleksandar Vučić. On je umeo da napravi pare.
Kada je na vlast došao Vojislav
Koštunica, Vučić se nije odvajao od tela njegovog šefa kabineta, zloglasnog
Aleksandra Nikitovića. Koštuničina Vlada morala je da pravi tajne fondove za finansiranje
radikala. I to velike svote.
Sve je bilo pojednostavljeno. Kada bi
Koštuničina vlada predložila neki zakon, radikali bi u parlamenti, podneli
preko 500 amandmana. Za govornicom bi se izlajali, napadali vladu, udarali
rukom o poslaničke klupe, izuvali bi se, polivali vodom. A onda, kada bi
preterali, Vučić je ustajao i viknuo bi da oni više neće da ''učestvuju u
ovoj lakrdiji''. Izašli bi iz sale, i zakon bi bio usvojen. I Vlada zadovoljna,
i Vučić sit.
U arhivskim fondovima službi bezbednosti
ima stotine sati dokaza. Vučić je, često, znao da prijavi dosta manji
''pazar'', a Šešelj nije imao mogućnosti da to proveri iz zatvora.
Uglavnom, Koštuničina vlada je podsticala
radikale na ''privatni biznis''. Tajkuni bi kupovali Tomi stanove, za njegove
sinove - sokolove, skupa kola, davali su bespovratne kredite. Tu je, naravno, podstican
Mišković da Vučiću ''izlazi u susret'', kada su novci u pitanju.
Kada je počela ljubav Vučića i Rakića,
cena radikala je porasla. Tražili su milione evra.
Uvidevši da njegova žuta banda može, pored
radikala da proda i državu, Tadić je dogovorio sa Vučićem da ih isplaćuju
po više osnova. Za svaki zakon, da ne vrše opstrukciju, plaćalo se po milion
evra. Za one ''škakljive'' odvajali su po pet miliona u kešu, plus pravo i na
samostalnu pljačku. Miodrag Rakić je podsticao radikale da i sami reketiraju
biznismene i javna preduzeća. Rakić bi dostavio Vučiću izveštaje Milorada Veljovića
o mućkama onih koji imaju novac, onda bi Vučić najavio poslaničko pitanje i
čekao da se povedu pregovori.
Istorija Srpske radikalne stranke, a potom
Srpske napredne stranke, pod vođstvom Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića je
istorija beščašća. Ali, dok su čelnici radikala živeli kao carevi,
članstvo je tavorilo u bedi, i slepo izvršavalo pozive svojih vođa, koji su ih tretirali
kao stoku.
Dvadesetak Tominih radikala grabilo je i
šakom i kapom. Vučić, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović...Para im nikad dosta.
Generalni direktor Telekoma Branko Radujko
potpisao je 23. januara 2008. godine. Ugovor o zakupu poslovnog prostora broj 12622/08
sa Igorom Mirovićem iz Novog Sada.
Naime, gospodin Mirović je odlučio da kupu
poslovni prostor od 53 kvadrata u zgradi u izgradnji u Bulevaru oslobođenja bb
u Novom Sadu. Gospodin Radujko je potpisao obavezu Telekoma da gospodinu Miroviću
plaća za korišćenje ovog poslovnog prostora, koji je još bio u maketi, po 2.000
evra mesečno, u neto iznosu, u dinarskoj protivrednosti! Poslanička plata, plus
dve hiljade evra!
Poslovni prostor je sagrađen tek u oktobru
2010. godine! A za 34 meseca, dok se gradio, Igor Mirović je dobio 68 hiljada
evra! Onda je napravljen aneks ugovora, pa se u taj prostor uselila poslovnica MTS,
a zakupnina je smanjena na 1.700 evra, mesečno, u neto iznosu. I danas te pare
dobija gospodin Mirović, za lokal za koj on i ne zna gde se nalazi!
Da se to desilo u bilo kojoj pravnoj državi,
Branko Radujko bi dobio dvadeset godina zatvora. Ali, nije on kriv. Tako mu je
naređeno. Pare koje je plaćao Miroviću su, u odnosu na stotine miliona koje je
izvlačio za bandu Borisa Tadića, za DS, za sebe i finansiranje ''ugleda
Borisa Tadića u svetu'', takoreći mizerne. Radujko je, po Rakićevom nalogu,
plaćao i Jorgovanku Tabaković, poslanicu radikala u srpskom parlamentu. Ona je unapređena
u pomoćnika direktora Telekoma u Novom Sadu. To mesto joj je ostavila rođena
sestra Slobodanka Komšić, koja je prešla u Vojvođansku banku. Jorgovaka
je dobila platu od nekoliko hiljada evra, kola sa službenim vozačem, i išla je
često u Beograd da se kurva sa jednim političarem sa Kosova. Posao su dobile i
njene dve kćerke, sa platom većom od ministarske.
Plen koji je donosio Aleksandar Vučić deljen
je među najprobranijim članovima. Ostali su dobijali pravo na samostalnu
pljačku po unutrašnjosti. Ali, osim što su od Borisove mafije dobili stotinu miliona,
Vučić je, preko Vladimira Bebe Popovića, sa kojima je godinama bio
u bliskim odnosima, obnovio odnose sa rezidentom britanske obaveštajne službe i
skoro svako veče je posećivao Vučića u njegovom prostranom stanu na Novom
Beogradu (o čemu Tabloid ima precizne informacije, jer je jedan naš saradnik
radio kao portir na ulazu u zgradu gde je on stanovao), Tako su Nikolić, Vučić,
Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović i general Božidar Đelić, na Kopaoniku od
strane britanskog agenta primili veliku svotu novca, sa zadatkom da razbiju
Srpsku radikalnu stranku!
A po nalogu Borisa Tadića, osnivanje
Srpske napredne stranke, njenih odbora i stranačke infrastrukture, morala su,
velikim novce, da pomognu i mnoga javna preduzeća, poput Srbijagasa, Petrohemija
Pančevo, Putevi Srbije... Ova preduzeća i njena rukovodstva Vučić danas
pokušava da stavi na stub srama.
Nije ni čudo što Branko Radujko, koji je
dolaskom naprednjaka na vlast još mesecima bio direktor Telekoma, nije u
zatvoru. Sačuvao je milione opljačkanih para, kuće, automobile, stanove... A
tako je mizerno plaćao Vučićevu kamarilu.
I što je još gore, zet Branka Radujka,
bivši predsednik Opštine Rakovica Bojan Milić postavljen je za direktora
JKP INfostan! U Rakovici je stanovao u podrumu, a mandat završio sa 40
stanova u vlasništvu! Njegova žena Renata Radujko je gradski sekretar za
finansije, a njegov brat Nenad Milić bio je zamenik ministra unutrašnjih
poslova Srbije.
Naprednjaci su, istine radi to treba reći,
sto puta manje opljačkali od svojih prethodnika. Ali su i zaštitili sve pljačke
Tadićeve mafije, teške preko 70 milijardi evra. I ne nameravaju da ih vrate u budžet
Srbije. Možda ova priča može da odgovori na pitanje zašto se naprednjaci tako
ponašaju prema žutoj mafiji.