Vojvodina
Gde su nestale milionske sume ulagane u
Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Pajtićevi doktori oboleli od pljačke
Uz svesrdnu podršku Izvršnog veća
Vojvodine i još uvek nesmenjenog Bojana Pajtića, sva
"demokratska" rukovodstva Instituta za kardiovaskularne bolesti u
Sremskoj Kamenici, trošila su nemilice novac poreskih obveznika na nepotrebno
renoviranje, zapošljavanje administrativnog osoblja, kupovinu aparata koji nisu
neophodni samo da bi neko blizak rukovodstvu dobio još jedno radno mesto...I
još niko za to nije odgovarao. U međuvremenu, pokrajinski političari govore o
izgradnji Instituta Kamenica II. I spremaju nove pljačke preko svojih
"stručnjaka" u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Milica Grabež
Pokrajinska administracija će uzeti kredit
od čak 18 miliona evra kako bi kupila oprema za Institut u Sremskoj
Kamenici, Kamenica II. Zaposleni na Institutu za KVB tvrde
da bi ta cifra bila daleko manje, ili uopšte ne bi bilo potrebe za kreditom, da
se nije rasipalo na sve strane. Uz svesrdnu podršku vlade Vojvodine rukovodstva
instituta trošila su novac poreskih obveznika nemilice: na nepotrebno
renoviranje, zapošljavanje administrativnog osoblja, kupovinu aparata koji nisu
neophodni samo da bi neko blizak rukovodstvu dobio još jedno radno mesto...
Takav plan izgleda imaju i u Kamnici
II. Naime, prema prvim procenama za nabavku opreme bilo je potrebno deset
miliona evra, ali je u međuvremenu ta cifra narasla na 18 miliona evra. Toliko
novca će pokrajina uzeti kao kredit koji će potom vraćati građani Vojvodine.
Ideja je da upravo građani postanu akcionari u Kamenici II, i direktno i
čvrsto budu vezani za dug kamarile Bojana Pajtića. U rasipanju prednjači
Institut za kardiovaskularne bolesti. Zaposlenima u ovoj ustanovi, između
ostalog, smeta što je potrošeno mnogo para na renoviranje celog petog sprata,
koji je ceo pretvoren u kabinete za rukovodstvo.
Prethodni direktor instituta Ninoslav
Radovanović lepo je opremio svoje kabinete. Nije on čovek koji će raditi u
lošim uslovima. Međutim, novom rukovodstvu to se nije dopalo pa su sve morali
da renoviraju. Kabineti su bili uređeni u starinskom stilu - sve je bilo od
drveta. Taj nameštaj je sklonjen i nestao je, sve je odneto: vrata, prozori. Niko
ne zna ko je to odneo kući. Znamo da nije prodat ni poklonjen nekoj siromašnoj
bolnici u Srbiji, što bi bilo logično. Dakle, uzeli su ga oni koji su doneli
odluku da se sve renovira. Umesto tog drvenog nameštaja stavili su plastiku, aluminujum,
PVC, laminat, venecijanere, kobaltne pločice, mesing i druga čuda.
Teško je i proceniti koliko je novca
potrošeno. Prema nekim informacijama do kojih su došli naši sagovornici
potrošeno je negde oko pola miliona evra za ceo famozni peti sprat.
- Tu su i video bimovi, neka
tehnološka čuda. Sve je urađeno futuristički. To nam ništa nije trebalo jer sve
to nikakve nema veze s lečenjem, niti ičemu što ima veze sa zdravstvom.
U Beogradu su u mnogo skromnijim
uslovima uspešno uradili transplantaciju srca dok se u Kamenici renoviraju kabineti.
Mi smo za njih čista budućnost, ali smo kada je reč o nameštaju i video bimovima.
Nekada smo mi bili čudo za medicinu
- navode zaposleni u Institutu.
Oni podsećaju da je upravo u Kamenici
urađena prva transplatacija srca, još početkom devedesetih. Nju je uradio Ninislav
Radovanović.
- U međuvremenu smo propali.
Hirurgija više nema ni pacijente, sve se rešava stentovima. Na operacije dolaze
samo najteži slučajevi. To, međutim, nikoga ne brine, važno je da se opremaju kabineti.
I dok gore uživaju u futurističkoj raskoši dole pacijenti čim se probude iz
anestezije traže da im vrate pare koje su dali na ruke doktorima, jer su
nezadovoljni kako se prema njima odnose - kaže sagovornik, inače
zaposlen na Institutu.
Na hirurgiji nemaju opremu, nemaju zaliske,
nemaju monitore. Radi se jedna operacija dnevno, mada se uvek radilo šest
dnevno.
To je bio standard koji se sada sveo na
ispunjavanje forme, tek toliko da možemo da se zovemo hirurgijom. Bojan
Pajtić i Dragoslav Petrović rade ceo posao: njih dvojica stoje
iza svega. Bez njih ništa ne može i samo oni i direktorka znaju koliko je
ukupno para potrošeno. Jedino bi ozbiljan i nezavisan revizor mogao da vidi o
kojoj je sumi reč. Ali nema sumnje da bi od tog novca mogla biti kupljena
oprema za Kamenica II.
Skener za muža
Direktorka Instituta za
kardiovaskularne bolesti Nada Čemerlić Ađić na toj funkciji je od 2006.
godine. Od tada pa do danas, kažu sagovornici, ona zapošljava rođake i
prijatelje.
- Samo pogledajte odakle dolaze novozaposleni.
Svi su iz sremskomitrovičke opštine, odakle je Čemerlićka. Najčešće zapošljava
administrativno osoblje, kako i medicinske sestre. Uskoro ćemo imati više
administrativnog osoblja nego medicinskog. Na primer, Snaja Čemerlićkine frizerke
postala je takozvani šef punktova. Ti punktovi si su posebna priča. Bukvalno su
izmišljeni kako bi neki ljudi primali platu za nerad.
Punktovi su postavljeni na svakom
hodniku i tu se upisuju ljudi koji prilaze, uzimaju im se lične karte. Pitaju
ih zašto idu i zašto odlaze.
Samo da podsetim da mi nismo
uniformisana lica, niko na Institutu nema pravo da uzima lične karte i u
bolnici koji pretenduje da bude najbolja na u regionu prave neka vojna
utvrđenja. Zbog tih punktova uopšte ne može da se dođe do famoznog petog
sprata. Kada se ide na peti sprat legitimišu se i pacijenti i zaposlen. Tamo je
zabranjena zona - kaže Tabloidov
izvor.
Sledeći veliki problem je kupovina CT
skenera, koji Institut za kardiologiju nije neophodan. Kako kažu svi sa
kojima smo razgovarali kažu da je na tom institutu neophodna sala za kateterizaciju
(trenutno radi samo jedna a potrebne su najmanje dve).
Na onkologiji imamo liste čekanja za
CT skener, dok se kod nas snimi svega nekoliko pacijenata. A ne dozvoljavaju
pacijentima s onkologije da dolaze kod nas. Uz sve to, taj CT kupljen je za 2,5
miliona evra iako košta 900.000 evra. Sada na sva tri instituta ima ukupno šest
CT skenera, ali, da tako kažem, nepravilno su raspoređeni. Neki ne rade punom
parom, dok se na drugim čeka. Za te pare mogli smo da kupimo nekoliko hibridnih
sala koje su nam neophodne. CT skener nije kupljen zato što nam je neophodan,
već samo da bi direktorkin muž Oto Adžić dobio još jedno radno mesto i samim
tim još jednu platu. On radi i na onkologiji i na Institutu za kardiovaskularne
bolesti.
Ogorčeni zaposleni dalje pričaju da
je pre četiri godine, na rođendan instituta, Pajtić "poklonio dnevnu
bolnici građanima Vojvodine". Problem je šta bolnica nikada nije
proradila! U nju nikada nije primljen niti jedan pacijent! Dnevna bolnica je
otvorena samo da bi se uzimale pare jer je sve vreme iz pokrajinskog fonda za
zdravstvo izdvajan novac za rad bolnice koja ne prima pacijente. Teško je i
zamisliti o kojoj količini para se tu radi i gde su sve otišle. "a od samog
početak nije ni planirano da bolnica prima pacijente govori i to da su
predvideli da bude smeštena blizu sale za operacije i za kateterizaciju, dakle,
na mestima gde sve mora biti sterilno. Kada bi tu i ulazili civili, ljudi s
ulice koji dolaze na pregled, pacijenti koji tu leže bili bi izloženi raznim
infekcijama. Iako je kupljena oprema za bolnicu vremenom je sve sklonjeno tako
da je to sada kancelarija Ota Adžića, supruga direktorke Nade Čemerlić-Adžić,
gde je on napravio salu za odmor sa đakuzijem.
Sporna je kupovina aparata za
sterilizaciju. Sindikat "Nezavisnost" je 2007, kada je oprema
kupljena, podneo krivičnom prijavu protiv direktorke Instituta za
kardiovaskularne bolesti i pojedinih članova komisije za nabavke koja je
odobrila kupovinu aparata za sterilizaciju po višestruko višoj ceni od tržišne.
Tužilaštvo, međutim, prijavu i dalje drži u fioci.
Povod za tužbu bila su dokumenta koja
ukazuju da je Institut, ne proveravajući prodajne cene, nabavio opremu za
sterilizaciju od firme „Medikom" u vrednosti od 346.946 evra, iako je u
međuvremenu utvrđeno da je cena sterilizatora s opremom bila višestruko niža.
Duhovi u bolnici koja ima samo
zidove
Kada bi se sve uzaludno potrošene
pare stavile na jednu gomilu Kamenica II mogla bi biti poprilično
popunjena opremom. Podsetimo, novinar NS Reporter uspeo je da uđe u
zgradu Kamenice II. Tamo ima samo zidova i ništa više. Nema ni kreveta
ni opreme!
Sve je pusto i prazno, kao i kasa
za kupovinu opreme. Umesto da se kupuje deo po deo opreme pokrajinske vlasti će
uzeti krediti koji će vraćati građani Vojvodine. Tako je pokrajinski sekretar
za finansije Zoran Radoman rekao je da će zaduživanje za Kamenicu II od
18,35 miliona evra, biti emitovane hartije od vrednosti, na deset do 15 godina
i s kamatnom stopom od šest odsto godišnje.
Zasad, po njegovim rečima, planirano je da
se opreme tri instituta u Kamenici - za kar diovaskularni je namenjeno 467
miliona dinara, za onkologiju 870, dok je za plućni potrebno 760 miliona
dinara. Vlada Vojvodine je u poslednje četiri godine u Institut u Sremskoj
Kamenici uložila ukupno milijardu i 320 miliona dinara.
Kriminal na Institutu za plućne
bolesti Vojvodine
Kao direktor na Institutu za
plućne bolesti Vojvodine postavljen je dr Branislav Perin, i
to posle mnogih nezakonitih radnji koje je napravio, zbog čega je tužne i
od strane Lekarske komore Srbije. Uvid u njegove krivične radnje imao je Bojan
Pajtić, ali, njemu se baš zbog toga dopao! Perin je, na primer, stavljao na
"noćna oročavanja" novac lekarske komore Vojvodine, i tako sebi pribavljao
protivpravnu imovinsku korist. On je za svog šefa hirurgije postavio dr Dejana
Đurića koji je u teško alkoholisanom stanju udario džipom dete i pobegao sa
mesta udesa, a u kolima je bio sa švalerkom.
Pošto su očevici zapisali broj kola,
policija ga je našla u skoro besvesnom stanju alkoholisanosti. To unesrećeno
dete danas je težak invalid, a Đurić nikada nije procesuiran. Na Institutu za
plućne bolesti postoji novi aparat za kateterizaciju koji staje više od milion
evra a koji direktor Branislav Perin ne dozvoljava da bude stavljen u funkciju.
Perin je renovirao i stari plućni
dispanzer u Majevičkoj ulici u Novom sadu, a ista firma je kasnije renovirala
njegovu vikendicu. Na korupcionaški način kupio je i zastareli informacioni
sistem za 150.000 evra od firme Prokom- Soft u Novom Sadu u Futoškoj
ulici. Direktor te firme je izvesni Potić, koji istovremeno radi i na Institutu
za plućne bolesti i naplaćuje po 2.000 evra za stručne radove i disertacije od
ambicioznih doktora. On je, takođe, privilegovan da ide na basnoslovno
skupa i nepotrebna putovanja sa grupom doktora (Kopitović, Matijašević,
Zarić...).
Branislav Perin sa ove pozicije uzima i
proviziju od doktora koji pre operacija reketiraju pacijente (Koledin,
Bjelović, Ilinčić...). Zbog reketiranja je ucenio i smenio doktora Koledina
a postavio sebi odanog Đurića, nemoralnog i psihički propalog
alkoholičara.
O svemu ovome ima na metre debele
zabeleške i Pokrajinski SUP u Novom Sadu, ali politička volja osnivača (Izvršno
Veće Vojvodine, tačnije, Bojan Pajtić) ne dozvoljava procesuiranje
direktora i doktora, da se ne bi kako kažu, srušio krov sva tri instituta u
Kamenici!
Seča UNICEF-ove šume
Kada je krajem pedesetih godina, pod
okriljem UNICEF-a, planirana izgradnja Instituta za plućne bolesti
Vojvodine, sve je kasnije izvedeno u skladu sa najsavremenijim zahtevima koji
su ispunjavali sanatorijumi te vrste u Švajcarskoj. Između ostalog,
zasađeno je stotinu i više hektara borova i breza, zapravo, čitava šuma koja je
okruživala ovaj "Čarobni breg", koji Tomas Man nije video. u
Vojvodini. Kada je počela izgradnja Kamenice II , napravljen je službeni
zapisnik Sekretarijata za zaštitu životne sredine da se sme poseći
najviše 7-8 stabala borova. Ali, na žalost, seča šume je nastavljena po nečijem
nalogu, što nije zapamćeno od doba Marije Terezije. Posečeno je preko 155
stabala borova visokih i do 40 metara a ostali su samo panjevi prečnika i do
metar i po visine! Prema dvosmislenim izjavama sva tri direktora Pajtićevih
Instituta, "stabla su odneli oni koji su ih posekli". Ovako je
nestao i sav nameštaj, vrata i prozori Instituta u Kamenici.
A 1.
Čvrste vilice doktora Žilice
Direktor hitne medicinske pomoći
Novi Sad, dr Bogdan Živanović, koga zaposleni zovu "doktor
Žilica", jer ima izražene alkoholičarske kapilare na nosu, kadruje u
ovoj ustanovi kao despot. Sve zaposlene je podelio na lojalne i
"ostale". Ovaj teški alkoholičar, psihopata i bolesni erotoman, ne
trpi tuđe mišljenje. Ovde je došao kao kadar političke grupacije poznate kao Treća
Srbija i odmah doveo do pometnje u poslovanju i odnosu prema struci i
pacijentima pre svega.
Već u prvim mesecima direktorovanja
u prvi plan isplivavaju ljudi najgorih mogućih ličnih karakteristika sa isticanjem
novih moralnih obrazaca u ponašanju. Dr Zoran Štrbac nekada
"nosilac napredne demokratske misli", sada obilazi sedište svoje
stranke u širokom luku,valjda u nastojanju da se dopadne naprednjacima svojim
mahinacijama, kojima se preporučuje Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću.
Takvim "prorežimskim" ponašanjem, Štrbac je napredovao pa je postao
savetnik i zamenik direktora "Žilice".
Na mesto načelnika u Hitnoj pomoći,
dolazi dr Dragan Ćulibrk koji se već u prvim danima istakao u
ispunjavanju i sprovođenju svih direktorovih želja.
Iz ranijeg poslovnog rukovodstva Hitne
pomoći, ostala je osoba koja je trebala biti procesuirana od strane inspektora
za borbu protiv privrednog kriminala zbog reketiranja za potrebe Srpske
napredne stranke (SNS), pa je abolirana. Sada osmišljava nova radna mesta i
unapređenja za potrebe direktora "Žilice". Zaposleno je šest
glavnih medicinskih tehničara, petnaest koordinatora, pet šefova smena, šest
šefova objekata i niz načelnika, pomoćnika, zamenika...Naravno, sve je jasno,
treba nagraditi lojalnost za savete koje je preko ovih ljudi dobio od sive eminencije
iz Srpske napredne stranke!
Raspored rada ekipa je izmenjen kao što su
pretumbane i same ekipe. Ekipa Srem II, na primer ide na intervenciju iz
Petrovaradina preko celog Novog Sada i treba da stigne na Novo Naselje.
Troškovi su ogromni ali direktor kaže da su potrebni jer gradonačelnik Vučević
insistira na velikim troškovima. Oba sindikata koja su se borila za zaposlene
su silom ugušena a članstvo naterano na ispisivanje. Vozila hitne službe su
u užasnom stanju. Na internetu masovno kruži video zapis kako kola hitne
pomoći grupa ljudi gura sa stadiona Vojvodine jer je ostalo u kvaru!
Pare za amortizaciju vozila i drugih
sredstava se troše na drugim mestima, popunjavajući rupe za dodatke podobnih
zaposlenih. Neprekidno se vozi petoro službenih kola i to uglavnom u privatne
svrhe, što nikad dosad nije bila praksa a troškovi idu na teret poreskih
obveznika. Vozikaju se direktor, zamenik, načelnik, glavni medicinski tehničar,
šef voznog parka. Kola zavoda se viđaju na parkinzima raznih prodajnih objekata
gde izabrani kupuju na veliko sa familijom. Između ostalih, i supruga direktorovog
zamenika dr Štrpca koja karticom zavoda za HMP puni gorivo u svoja privatna
kola.