Dugovanje
Umesto da tajkun
Miroslav Bogićević bude uhapšen, njegove pljačke platiće građani Srbije
Biće loma oko Farmakoma
Igor Milanović
Farmakom
ukupno u koncernu zapošljava 3.494 radnika. Iako u skoro svim zavisnim
društvima iskazuje pozitivno poslovanje, ovaj koncern na početku ove godine
iskazao je ukupno dugovanje bankama, dobavljačima, državi i zaposlenim
radnicima od 50,3 milijarde dinara, ili više od 442 miliona evra.
Ovaj,
nazovimo sistem, od Demokratske stranke bio je određen da povuče srpsko
rudarstvo. Baš u to vreme stranka mu je dodelila i medijsku funkciju da iz
blata izvadi Politiku, Novine i magazini, doo, Beograd.
Ali, zašto
Koncern u svom konsolidovanom bilansu i datim napomenama uz taj bilans ne
obuhvata zavisno društvo Politika Novine i magazini nije jasno.
U registru
Agencije za privredne registre piše da je sa 50 odsto kapitala vlasnik Ooo
East Media Group iz Moskve, iza koga bi trebalo da stoji neko od
povezanih društava Farmakom-a. Politika Novine i magazini doo u
2012. sa 326 zaposlenih iskazala je na 1,67 milijardi dinara ukupnih poslovnih
prihoda, neto gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. To je, između
ostalog, rezultat obećanja da će Farmakom preporoditi i unaprediti medijsku
kuću Politika.
Vlasnik Koncerna Farmakom,
koji je osnovan 15. juna 1997. godine je Miroslav Bogićević. U
poslednjih pet godine imovina, obaveze i poslovni prihod Koncerna bili su (u
milionima dinara):
Poslovna
imovina Kapital Učešće
kapitala Obaveze Poslovni
prihod
2008.
17.964
3.464 19,28 %
14.500
14.001
2009.
22.110
4.424 20,00 %
17.686
16.740
2010.
31.250
5.813 18,60 %
25.437
20.084
2011.
40.107
6.761 16.86 %
33.346
43.009
2012.
70.302
19.968 20,40 %
50.334 54.783
Dakle, jasno se pokazuje
da Farmakom na kraju 2012. godine sopstvenim sredstvima pokriva samo 20,40
odsto ukupno angažovane poslovne imovine, dok su obaveze po kreditima i prema
dobavljačima, državi i javnim preduzećima dostigle čitavih 79,60 odsto
vrednosti te imovine.
Ukupna poslovna imovina
ovog Koncerna je 70,3 milijarde dinara, i čini je stalna imovina
(nepokretnosti, oprema, postrojenja i transportna sredstva) u iznosu od skoro
32,5 milijardi dinara, ili 46,2 odsto iskazane knjigovodstvene vrednosti ukupne
poslovne imovine. Razliku od 37,8 milijardi dinara čini obrtna imovina,
iskazana u knjigovodstvu matičnog i zavisnih društava, ili 53,8 odsto.
Ono što najviše
zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana knjigovodstvena
vrednost zaliha od 26,5 milijardi dinara, ili više od 233 miliona evra. Zalihe
u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer se moraju
finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2011. godinu vrednost
zaliha u ovom Koncernu povećana je za 8,2 milijardi dinara, ili za više od 72
miliona evra.
Samo
činjenica da se ovaj Koncern bavi: preradom mleka i proizvodnjom mlečnih
proizvoda, klasičnom obradom zemljišta, proizvodnjom akumulatora, rudarskom
proizvodnjom, livarstvom, izdavanjem dnevnih novina i drugim, govori da nešto
nije u redu u sistemu ovog privrednog subjekta, koji se nekad nazivao poslovnim
sistemom.
Ukupne
obaveze Koncerna su 50,3 milijarde dinara, od čega dugoročni krediti 14,9
milijardi dinara, 19,4 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i
14,3 milijarde obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i
zaposlenima.
U 2012.
kratkoročne obaveze Koncerna povećane su za 15,1 milijardu dinara. Prema tome,
bilo je potrebno u 2012. finansirati povećanu vrednost zaliha sa 8,2 milijarde
dinara, a razlika povećanih obaveza u toj godini od još 6,9 milijardi dinara
služila je da se finansiraju druge obaveze. Ispada da se u ovom koncernu
značajan deo prihoda ostvaruje proizvodnjom za zalihe, ili povećanje vrednosti
zaliha služi da se iskazuje minimalni rentabilitet. Ali, zato samo po osnovu
kamata i drugih finansijskih izdataka, kao što su kursne razlike i davanja po
deviznim klauzulama na uzete kredite, u 2012. plaćeno je 5,8 milijardi dinara,
ili 51,4 miliona evra. Ništa niži izdaci nisu bili ni u prethodnoj godini.
Sada ovaj
koncert planira da obmane poverioce tako što će Privrednom sudu u Valjevu
podneti unapred pripremljen plan reorganizacije, kojim će poveriocima ponuditi
rok otplate od 15 godina za obaveze prema bankama, i osam godina za obaveze
prema dobavljačima. U tom periodu poveriocima neće se obračunavati kamate, a
kako je poznato da je godišnja inflacija u Srbiji između 6 i 13 odsto, to
proizlazi da će poverioci i banke izgubiti dve trećine današnjeg realnog
potraživanja, a dobavljači jednu polovinu,. To je model prihvaćenog plana
reorganizacije u Privrednom sudu u Valjevu za Interkop Šabac, još jedno Bogićevićevo
preduzeće.
Samo
matično društvo Farmakom i druga četiri društva imaju ukupne obaveze
više od 48,9 milijardi dinara, što je ogromno u odnosu na ukupne obaveze po konsolidovanom
bilansu od 50,3 milijarde dinara. Najveće obaveze imaju (u milijardama dinara):
Farmakom doo, Šabac, matično društvo 25,8;
Mlekara AD, Šabac 4,3;
Fabrika akumulatora AD, Sombor, 10,5;
Rudnici i topionica ADM Zajača 4,9 i Industrijski kombinat Guča
3,4.
Po osnovu dugoročnih
kredita banke potražuju 13,7 milijardi dinara, ili više od 120 miliona evra.
Prva među njima je Komercijalna banka sa potraživanjem od 50 miliona evra,
slede Fond za razvoj Republike Srbije sa 7,5 miliona evra i Credy banka
sa milijardu i 67 miliona dinara, dok Moskovska banka, Beograd,
potražuje milion evra. Od inostranih banaka IFC potražuje 70 miliona
evra i Amsterdam trade bank 25 miliona evra.
Po osnovu kratkoročnih
kredita ovaj koncern duguje 19,4 milijarde dinara, a među najvećim davaocima
kredita su Poštanska štedionica, Srpska banka, AIK banka, Banka Intesa i NLB
banka.
Po osnovu
primljenih avansa, depozita i kaucija ovaj koncert na kraju 2012. imao je
obaveze u iznosu od 5,5 milijardi dinara, ili oko 50 miliona evra, a
dobavljačima u zemlji dugovanja su narasla na 3,3 milijarde dinara, a
dobavljačima iz inostranstva 742 miliona dinara, dok su ostale obaveze iz
poslovanja dostigle više od milijardu dinara.
Zaposleni
za zarade i naknade zarada potraživali su 409 miliona dinara, a koncern je po
osnovu obaveza za poreze i doprinose na zarade dugovao 415 miliona dinara, dok
su ostale obaveze dostigle 1,57 milijardi dinara.
Ono što
posebno zabrinjava su obaveze po datim garancijama koje su dostigle 42,4
milijarde dinara, od čega garancije za povezana preduzeća 32,3 milijarde dinara
i garancije date za druga nepovezana preduzeća 10,1 milijardu dinara. S druge
strane date su hipoteke na 33 nepokretnosti i pojedinačnu opremu.
Ko će
platiti ovaj ceh, i šta će biti sa rudnicima i topionicom? Da li će Demokratska
stranka, ili neko od njenih kadrova, biti podvrgnut odgovornosti, ili će naprednjaci
i ovaj promašaj DS-a svaliti na budžet Srbije?
Prvi koga
je Aleksandar Vučić, dolazeći na vlast, stavio na nišan, bio je vlasnik
Koncerna Miroslav Bogićević. Vučićevo glasilo Informer je u nekoliko
brojeva hapsio Bogićevića, opisujući ga najtežim rečima. Posle razgovora Vučića
i Bogićevića, u četiri oka, Vučić je izjavio da ''on neće da ostavi četiri
hiljade radnika u Mačvi bez posla'' i da MB Farmakom teba da nastavi da radi.
Koliko je gospodin Bogićević odrešio kesu, i koliko je na Vučićeve račune u
inostranstvu prebacio novca, znaju samo obaveštajne službe Ruske federacije.
A. 1
U Napomenama uz
finansijski izveštaj za 2009. godinu direktor Farmakoma MB Miroslav
Bogićević 22. februara 2010. daje neke zanimljive informacije o svom koncernu.
Kompaniji, koja je već bila vlasnik rudnika, fabrika, građevinskih firmi i
mnogo čega drugog, a ubrzo će ući i u medijsku sferu, primarna delatnost bila
je "proizvodnja ravnih, otvorenih industrijskih vreća, poliuretanskih
folija za poljoprivredu i građevinarstvo, termoskupljajućih PE folija, raznih
vrsta poliuretanskih kesa, ekološki zdravog povrća..."?!
U priloženoj
istoriji nastajanja kompanije Bogićević navodi kako je on kao privatno lice 27.
januara 2004. kupio 69,202 odsto akcija Mlekare AD iz Šapca, dok je Farmakom
MB kupio samo 24,99 odsto. Na taj način je on došao u mogućnost da
akcije otplaćuje u više godišnjih rata. Naknadno je Bogićević
"dokapitalizovao" Mlekaru i od Farmakoma otkupio neke
akcije, tako da je na kraju 2005. godine bio vlasnik 93,28 odsto kapitala
pomenutog preduzeća.
Istovetno je
Bogićević na povoljan način postao i vlasnik 70 odsto akcija Rudnika i
topionice Zajača AD u Loznici. Tek posle toga Farmakom MB kupuje
akcije ovog preuzeća na berzi koje mali akcionari u panici jeftino prodaju.
Danas je Bogićević vlasnik 87,76 odsto akcija Zajače, dok ostatak ima Farmakom
MB.
U isto vreme, u
martu 2006, i na isti način Bogićević na aukciji povoljno kupuje 30 odsto
društvenog kapitala u Industrijskom kombinatu Guča AD u Guči, zatim vrši
"dokapitalizaciju" kojom marginalizuje male akcionare i svom
preduzeću, Farmakomu MB, omogućuje da jeftino od njih pokupuje preostale
akcije.
Tek pošto je zakonom
ukinuta mogućnost da fizička lica dobijaju akcije preduzeća u postupku privatizacije
putem odloženog plaćanja i, kako narod kaže, "za tepsiju ribe",
Bogićević prestaje da se pojavljuje na strani kupca i sve poslove od tada
obavlja isključivo preko Koncerna Farmakom MB d.o.o. čiji je jedini
vlasnik.
Iz tog razloga
oktobra 2006. Farmakom MB, a ne njegov vlasnik Miroslav Bogićević,
kupuje 100 odsto akcija Zorke Standard d.o.o. i Zorke Razvoj i
inženjering d.o.o. Oba preduzeća, zatim, fuzioniše u novoosnovano privredno
društvo, koje zatim 29. decembra 2006. u potpunosti pripaja Koncernu Farmakom
MB.