Kriminal
Toplička
tragikomedija: načelnik Policijske uprave u Prokuplju, "operiše" sa
dva padeža
Toplica gori, a Soća,
češlja li češlja
Prokuplje je najveće
mesto u Topličkom okrugu, ali kriminal tamo cveta zahvaljujući nesposobnosti i
nezakonitom radu načelnika tamošnje policijske uprave Siniši Blagojeviću,
čoveku bez obrazovanja i morala.
Mersiha Hadžić
Od doba Turaka veća
nesreća nije pogodila junačku Toplicu od aktuelnog načelnika PU Prokuplje Siniše Blagojevića, zvanog Soća ili Šerif.
Osnovna škola je za njega bila ogromna prepreka, ali nabavka diplome sa
fakulteta je kao običan dan na stočnoj pijaci. Njegovi saradnici kažu da
je glup kao noć i prost. Pokojni profesor matematike u srednjoj školi u
Žitorađi, Čeda, do drugog razreda usmerenog obrazovanja bio je
njegova noćna mora, samo sa jednim pitanjem, ''Koliko je 9 puta 8? Ej siroma,
nećeš ti to nikad ni da znaš!"
Kasnije je Šerif Soća
nabavio diplomu Pedagoške akademije u Prištini, gde je sve ispite polagao u
punoj ratnoj opremi, prosjačio brukajući policijsku uniformu, moleći profesore
da ga puste, jer je upravo iz rova došao dekoncentrisan.
Kada je kontrola iz MUP-a
otišla da proveri diplomu kod tadašnjeg prorektora, on se hvatao za glavu
moleći da mu ga ne pominju: "Jao, pa jel to onaj slepac što pušta nokte
na malom prstu i palcu i misli da je frajer kad mi kao nešto objašanjava, sa kućicom
za ptice kao diplomskim radom? U životu me nije bilo više sramota nego kad smo
morali da takvom nepismenom jadniku damo ulaznicu sa kojom će dogurati ko
zna gde."
Soći je prevodioc trebao na ispitu, barata "sa pola padeža" da su
se svi profesori žalili i smejali.
Iskusni načelnik Savić i neposredni starešina Došović
utvrdili su četiri neispravna ispita koja su trebala da ga odvedu u zatvor.
Plačući u kolima Soća je molio da ga ne hapse zbog porodice, ''a inače za leba
se ne sekira'', jer ima mnogo zemlje pa će nastaviti kao poljoprivrednik.
Sutradan se dobrovoljno prijavio za kninsko ratište kako bi se
starešine smilovale.
Posle je Soća uvideo da ne može mesto
načelnika da
održi ako nema ceo fakultet. Upisao je "fakultet kod konja u Niš'', tako
ga nazivajući jer nije bio siguran da li se kaže "menadžment" ili
"medžament". I dan danas ga jure (za dva jagnjeta) profesori kojima
je obećavao brda i doline.
Zamislite šta je "diplomirani student mendžamenta na usavršavanju
kućica za ptice'' na kraju školovanja uradio: upisao je magistraturu,
jer mu je neko rekao da bez nje ne može da konkuriše za direktora policije.
Cilj ne bira sredstva, bolesno ambiciozan krenuo je Soća u DSS,
onda na vlasti, koji ga gura na mesto zamenika komandira i tada kreće priča
koja na žalost traje do danas. Izdao je prvo kuma Andriju Dragutinovića
koji mu je najviše pomogao u startu nečasne policijske avanture. Dobio je
amneziju da je kum, pa svome dobrotvoru preko posrednika poručuje: "Pa
ja li sam agencija za zapošljavanje? Mlogo me briga što se nadrndala, imav' oni
lji, nesu na mene spali, pa neka gi zapošljavau."
Dođe
žuta vlast, Soća u rangu komandira, u fioci pet
garnitura stranačkih obeležja - za svakog ima laži i obmane. Predsedniku opštine i saborcima iz DS-a prilikom svake posete
priča da "kad se posekao tekla mu je žuta krv iz vene".
Sve je to bila uvertira za odlazak kod Mikija Rakića koji ga prima u
porodičnoj kući u Žitorađi, nakon što je ucenio jednog njegovog druga krivičnom
prijavom. Nakon razgovora Rakić je popio lekove za smirenje i rekao da ne želi
da ga više u životu vidi, ali Soća svima priča kako je drug sa njim.
Došla je nova vlast, na čelu sa SNS-om on počinje da napada u šlihtanju
prvo direktora Planinke iz Kuršumlije pa sve redom. Tako u nedogled teroriše prave radnike, mobing najgore
vrste.
Kada krene priča o
tumačenju zakona između odličnih pravnika, Soća "hvata na
sluh: aj ti kreni a ja ću pored tebe da potrefim u registar". Nema
pojma o čemu se priča, nego instiktivno, da ne bi bio otkriven kao neznalica,
prebacuje priču na rat i kaže: "Jeste vi pravnici i ja sam na neki
način, al ajte vi rešite mi setuaciju u rat ko mi na Kosovo kad smo bili."
U rodnom selu
Pejkovcu zauzeo je deo rečnog korita da bi proširio dvorište. Za taj slučaj je
ministar Ivica Dačić na televiziji izjavio da bi krivca trebalo „obesiti".
Posle je izbila poplava, a Soća je naplatio odštetu i za štetu koju nije
pretrpeo, kao i za onu koju je sam skrivio. Dobio je 35 000 evra i kupio kuću u
Nišu (Pasipoljana). Ispred te kuće bila je ogromna topola koja je smetala
velikim antenama koje je Soća postavio na krovu da bi sve mogao da prati i
prisluškuje, pa je uz pomoć Dalibora Zdravkovića zvanog Skržlja,
policajca i drvoseče, drvo posekao, odvezao u Pejkovac i iskoristio za ogrev.
Dom zdravlja
u Žitorađi izdao je uverenje da je Soćin sin Stefan Blagojević stažirao
u Domu godinu dana, iako se tamo nije ni pojavio. Tako je ovaj uspeo da se
ugura u odred žandarmerije u Nišu. Drugom sinu Soća je pomogao da prikrije
saobraćajnu nesreću koju je izazvao, mada se sumnja da je vozač u stvari bio
sam Soća.
U
selu Mekiš 2. jula 2012. u 13,00 časova, Milan Blagojević, radnik
sektora za vanredne situacije i Soćin sin, „Audijem 80" registracija PK -
020 GT oborio je pešaka, dete jednog lokalnog Roma, Emanuela Ćerimovića
(2008. godište). Dete je zadobilo lake povrede i zadržano je u bolnici u Nišu.
Zanimljivo je da je nezgodu prijavio pomoćnik komandira u Doljevcu Aleksandar
Mitrović koji je i prisustvovao uviđaju. Dečak je odvezen u dom zdravlja Žitorađa
koji je udaljen od sela Mekiš 14 kilometara, a ne u teritorijalni Dom
zdravlja Doljevac koji je udaljen tri kilometara.
Naravno,
u Žitorađi je čekao Soćin lekar, pa su njih dvojica sugerisali roditeljima da
ćute i nakon toga će dobiti sve, ili ih neće biti. Soća je obećao novac pred
svedokom, koji je zastrašen, zajedno sa roditeljima snimio primopredaju para.
Mitrovića je Soća prebacio iz Kuršumlije u Doljevac i kućni mu je prijatelj.
Tužilac Bojana Mitić, Soćina seksualna prijateljica (pre Niša bila je u
Prokuplju), izjasnila se da nema krivičnog dela. Mitrović se sa njom konsultovao i
ništa nije ni pisano. Vozilo je bilo neispravno - kočnice nisu bile dobre
i isključeno je iz saobraćaja.
Vlasnik otpada
"Danko" Slobodan Jovanović iz Đakusa 13. i
14. juna 2012. utovario je registarske tablice u PU Niš
i PS Doljevac. Utovaru je prisustvovao Saša Perić radnik PU Niš. Cena je
bila samo 125 dinara po kilogramu. Osim tablica tovarene su i gume, stolarija, lim, amortizeri i drugo. Merenju je
prisustvovao još jedan pripadnik policije, pod nadimkom Skender. Nakon nečije
intervencije, jer se saznalo da je sve urađeno mimo zakona i bez tendera,
roba je vraćena 19. juna 2012. godine, a preuzeo ju je neki Ljuba, radnik
PU Niš. Soća je isto veče doneo Paji Maljeviću akt po kome su
pozvali Jovanovića, i onda su zajedno napisali izjavu da bi sve pokrili,
tako da nigde ništa nije zavedeno. Ljudima iz privrednog kriminala Soća je
zabranio istragu u vezi Miloša Aleksića iz Đakusa, radnika
ministarstva finansije - Trezora u Žitorađi, koji je omogućavao povlačenje
subvencija registrovanih domaćinstava zbog lične sujete. Obične ljude policija
privodi za 1.000 dinara neplaćene kazne, a Soćine ljude koji duguju više
desetina hiljada policija ne sme da privede, ili vraćaju predmete dok isti ne zastare
(slučajevi Gorana Jovanovića iz Voljčinca, Vladica Blagojevića iz
Pejkovca, Vladica Milosavljevića iz Đakusa i druge).
Započetu istragu u
Centru za socijalni rad, gde je pronevereno više miliona dinara Šerif Soća opstruiše
tako što suflira istražnim organima i sudijama. Selektivno odvaja i čuva ljude
iz opštine zbog svojih ličnih interesa, finansijskih i rodbinskih veza.
Direktor Centra, koji je bio u istražnom zatvoru 30 dana zbog pronevere oko 2
miliona dinara i vraćen na funkciju i pored neoborivih dokaza da je proneverio
pare, na mesto pravnika na određeno vreme, a bez konkursa, zaposlio je rođenog
brata svog advokata.
Soća štiti i
direktora osnovne škole Sinišu Stojkovića, protiv koga se vodi krivični
postupak za uzimanje mita pri zapošljavanju - postupak je obustavljen za 6
meseci. Njega brani zato što je na nepostojeće mesto u školi zaposlio ćerku Soćinog
prijatelja Slobodana Jovanovića, vlasnika otpada "Danko".
Aleksandar Cvetković, načelnik Nišavskog okruga, zajedno sa navedenim
direktorom osnovne škole upošljava prosvetne radnike koji mu plate, a Soća ih
prikriva (zaposleno oko 65 ljudi).
Prokuplje je najveće
mesto u Topličkom okrugu gde kriminal cveta na čelu sa načelnikom, Šerifom Soćom.
Lično se zalagao kod istražnog sudije Ljubiše Miloševića, koji je iz
opštine Žitorađa, da se ukine pritvor kriminalcima Rikiju Ugrinoviću i Zoći
Bilderu.
O svemu ovome su
pošteni radnici PU Niš, ali i članovi SNS-a obavestili nadležne, direktora
policije Milorada Veljovića i potpredsednika vlade Aleksandra Vučića.
Do danas niko ništa po tom pitanju nije preduzeo.