Trovanje

Da li su službenici Ministarstva poljoprivrede smenjivi i može li Srbija izbeći masovna trovanja hranom?

Trpeza na deponiji

Dugogodišnja kriminalizacija pojedinih službi i uprava Ministarstva poljoprivrede Srbije, dovela je do toga da je kvalitet hrane u Srbiji postao visoko rizičan, a u nekim slučajevima i opasan po život i nije za masovnu upotrebu. Uprkos tome, njena distribucija nesmetano traje, a nadležne inspekcije ministarstva ne rade svoj posao, ili, ako ga rade, onda rade na štetu građana, a za račun tajkuna i multinacionalnih kompanija koje prodaju svoju robu u Srbiji.

Vuk Stanić

Danas ni u jednom Ministarstvu u Vladi Srbije nije uticaj tajkuna i stranih Vlada, tako očigledan kao što je to slučaj sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovim Ministarstvom zvanično upravlja ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. U stvarnosti, ona se u ministarstvu za malo šta pita, odluke se donose po diktatu domaćih, stranih tajkuna, i stranih diplomata. Odluke koje oni donesu u delo se sprovode preko službenika ovog ministarstva koji su tu instalirani pre više godina kao kadrovi Demokratske stranke, G17 ali i kao agenti multinacionalnih kompanija, domaćih tajkuna i stranih vlada.

Službenici zaposleni u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, uspeli su da izradom različitih pravilnika koji regulišu bezbednost hrane, upropaste zdravlje desetine hiljada građana. Ukoliko ova grupa opasnih štetočina ne bude smenjena i procesuirana, posledice po zdravlje stanovništva će biti katastrofalne. Informacije koje nadležnim institucijama svakog dana službeno stižu, govore da je broj građana koji oboljeva od teških i neizlečivih bolesti uzrokovanih lošim kvalitetom hrane sve je veći.

Za najnoviju "aferu torta" u kojoj su građanima prodavane pokvarene torte sa deponije, direktno je odgovorna načelnica Uprave za veterinu Sanja Čelebićanin. Ona je kriva što torte nisu pod nadzorom veterinarskog inspektora poslate u kafileriju i prerađene u stočnu hranu kako to pravilnik i nalaže, već su odvezene na deponiju, odakle su ilegalno ponovo vraćene u prodaju. U više navrata, Tabloid je izneo sve detalje o tome da se u Srbiju uvozi hrana koju na Zapadu ne koriste ni kao hranu za mačke. U sve to su umešani osim Sanje Čelebićanin, i Siniša Kotur, načelnik odeljenja za međunarodni promet, Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu dobrobit i sledljivost životinja...

Siva eminencija ovog ministarstva je državni sekretar i milioner Danilo Golubović. Ne postoji logičko objašnjenje zašto je Golubović po zanimanju ekonomista, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede i zašto ga nijedan ministar nije sklonio sa te funkcije i na nju doveo nekog stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

U ministarstvu se godinama priča, da su ministri Goran Knežević, Dragan Glamočić i danas Snežana Bogosavljević Bošković, zapravo službenici u ministarstvu kod nesmenjivog Danila Golubovića.

Pored plate od 86 hiljada dinara, Golubović je na osnovu konsultantskih usluga u poslednje dve godine primio 2,5 miliona dinara u Institutu za ratarstvo, dok je u Agenciji za korupciju prijavljeno da po osnovu konsultantskih ugovora prima 66 hiljada dinara mesečno mimo plate.

Kao dokaz za Golubovićeva primanja u prilogu teksta objavljujemo izvod njegovih honorara iz Instituta. Inače, kako nezvanično saznajemo, Golubović osim astronomske plate u ministarstvu i milionskih honorara, u Institutu sedi i u još jednom Upravnom odboru. Ovu informaciju, na žalost, nismo uspeli do kraja da proverimo.

Pitali smo: Kolika je plata državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Danila Golubovića, da li je Danilo Golubović član nekog od upravnih odbora i, ukoliko jeste, kolika su mu primanja u tom upravnom odboru? Takođe smo pitali i da li je dozvoljeno službenicima Ministarstva poljoprivrede, da pored posla u Ministarstvu, istovremeno obavljaju i konsultantske usluge u firmama koje deluju u oblasti za koju je to Ministarstvo nadležno, te da li državni sekretar Danilo Golubović osim plate i naknada u upravnim odborima primio više od 2,5 miliona dinara honorara tokom 2013. i 2014. godine, u Institutu za ratarstvo, kako Ministarka poljoprivrede komentariše ovakva Golubovićeva primanja?

Dostavljena nam je dobro potkrepljena informacija i da ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, dobija novac kako bi ćutala o ovakvim nepravilnostima u Ministarstvu. I dok Golubović prima milionske honorare u Institutu za ratarstvo, a Agenciji za borbu protiv korupcije to smatra normalnim, policiji su dostavljene nepravilnosti u radu Instituta, koje je navodno organizovao upravo Golubović!

Državni sekretar je, kako sada stvari stoje, đubrivo lošeg kvaliteta plaćao iznad tržišne cene i tako privatnoj firmi sa kojom je Institut za ratarstvo poslovao obezbedio veliku dobit na štetu Instituta.

Đubrivo je nabavljeno za potrebe 760 hektara oranica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Pretpostavlja se da je Đubrivo nabavljeno preko firme Azohem iz Subotice, koja je u vlasništvu Peđe Mališanovića ili neke druge njegove firme.

Prećutane činjenice

Celokupnu kupovinu unutar Instituta organizovao je Dušan Šikoparija pomoćnik direktora za marketing. Svakako da to nije njegov posao, ali je on to u dogovoru sa Danilom Golubovićem organizovao. Prevideli su činjenicu da će šef skladišno distributivnog centra Marko Mihić kada dođe đubrivo pozvati uzorkivača iz akreditovane i od strane Ministarstva poljoprivrede ovlašćene laboratorije za kontrolu kvaliteta đubriva da izvrši uzorkovanje i izvrši internu kontrolu kvaliteta.

Došlo je po 100 tona svakog od navedenih đubriva. Gospodin Šikoparija kao novodošli rukovodilac Instituta nije poznavao sistem kvaliteta u Institutu, odnosno da će se đubrivo analizirati bez obzira što je ono namenjeno za primenu na parcelama Instituta, a ne za prodaju kupcima preko skladišno distributivnog centra. Rezultati su bili poražavajući đubrivo je bilo i do 45 odsto slabije od onoga koliko je plaćeno.

Da bi se taj pokušaj pljačke prikrio i da bi izgledalo da u Institutu još vlada red direktor Instituta dr Jegor Miladinović odmah suspenzuje Igora Simića šefa komercijale. Taj čovek, to svi u Institutu znaju sa tim poslom nije imao veze, ali pravog krivaca Dušana Šikopariju zbog zaštite Danila Golubovića nije dirao. Marko Mihić koji je sve otkrio samo zato što je savesno odgovorno i po odredbama sistema kvaliteta radio svoj posao kasnije je smenjen sa mesta šefa skladišno distributivnog centra.

Pravilnikom o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja definisano je da kod NP đubriva sadržaj azota i fosfora može bit manji za 1 odsto od deklarisanog ali tako da njihov zbir ne bude veći od 1,5 odsto.

Deklarisani sadržaj u ovom slučaju bio je N 12 odsto na utvrđeni sadržaj 4,05 odsto. Tačnije rečeno, azota je bilo manje od deklarisanog sadržaja za čak 7,95 odsto. Ista situacija je bila i kod vodorastvorljivog fosfora, deklarisano je bilo 52 odsto a utvrđeni sadržaj vodorastvorljivog fosfora bio je 10,26 odsto odnosno nedostajalo je 41,74 odsto vodorastvorljivog fosfora.

Sve ovo jezikom novca je značilo da je da 100 kilograma đubriva košta 4.550 dinara odnosno utvrđenih 14.31 kilograma aktivne materije košta 4.550 dinara odnosno jedan kilogram aktivne materije košta 317.96 dinara. Kako je tržišna cena i do četiri puta niža jasno je kolika bi šteta bila da je ovaj posao urađen. Ipak umesto da službenici instituta koji su ovaj posao sprečili budu nagrađeni oni su kasnije kažnjeni. Sa druge strane službenici su se zapitali:

-Koliko je loših poslova urađeno a da nisu primećeni, ili su se oni koji su ih i primetili plašili da to javno i kažu?

Najuticajnija osoba posle Danila Golubovića u ministarstvu je načelnica Sanja Čelebićanin. Koji se proteklih dana u medijima intenzivno pravdala da je u aferi torta sve urađeno kako treba. Zanimljivo je da uticajni ljudi iz Demokratske stranke nisu kritikovale Aleksandra Vučića zbog trovanja naroda pokvarenim tortama u vreme praznika. Zapravo poslanici DS-a su preko tajkuna koji su vlasnici medija ili imaju uticaja u medijima, obezbeđivali da se na televizijama sa nacionalnom frekvencijiom čuje samo što Sanja Ćelebičanin ima da kaže. U medijima u kojima pokrovitelji Sanje Čelebićanin nisu imali uticaja, pomagao je državni sekretar, Danilo Golubović.

Tako da nam je Čelebičaninova poput španske serije, u desetak javnih pojvaljivanja, saopštila da propusta njenog resora, odnosno Uprave za veterinu nije bilo! Sa jedne strane ona je u javnim nastupima isticala da je prodaja torti sa deponije krivično delo, ali je i prećutkivala činjenicu da je nečinjene resora koji ona vodi, odnosno protivzakonito postupanje njenih inspektora omogućilo izvršenje krivičnog dela.

Važeći propisi ministarstva koje ona nije uspela da promeni, takođe govore da procedura nije poštovana i da je veterinarski inspektor za torte koje sadrže mleko i jaja morao da obezbedi proceduru koja važi za sav otpad animalnog porekla.

Čelebićaninova bi da je ovo normalna država zbog ovakvih propusta bili procesuirana ili makar smenjena sa mesta načelnika uprave za veterinu. Srbija nije normalna država.

Hoće li, konačno, Sanja Ćelebičanin podneti ostavku?

Prema rečima načelnik Šumadijskog okruga Damjana Srejića, veterinarski inspektor je napravio grešku kada je naložio kragujevačkoj firmi da torte, zbog kvara rashladnih uređaja, uništi na deponiji u mestu Jovanovac, kod Kragujevca, jer to nije adekvatno mesto za takvu vrstu proizvoda.

Srejić je hrabro izjavio da torte nisu komunalni otpad i da deponija u Jovanovcu nije mesto za uništavanje namirnica animalnog porekla, pogotovo ne u komercijalnom pakovanju, u kakvom se prodaju.

Iz njegove izjave ali i iz čitanja pravilnika po kome su inspektori trebali da rade može se zaključiti da nas je Čelebićaninova danima svesno lagala o tome ko je kriv i da njena služba nije ništa zgrešila.

Načelnik Srejić je rekao i ovo: "...Po mom mišljenju, veterinarski inspektor, koji je vodio ovu proceduru, a to će pokazati i istraga, napravio je grešku. Ove torte su trebale da budu uništene u kafilerijama, odnosno posebnim postrojenjima koja se bave uništavanjem namirnica animalnog porekla".

Takođe, Srejić je dodao i da je adekvatnije mesto bilo "Proteinka" Sombor, koja ima posebna postrojenja za uništavanje takvih proizvoda.

Naglašavajući da torte spadaju u proizvode animalnog porekla, Srejić je rekao da je obaveza veterinarskog inspektora i da prisustvuje njihovom uništavanju.

Inspektor kako smo iz izjava Sanje Čelebićanin mogli zaključiti nije prisustvovao uništavanju, već ih je samo uputio na deponiju, odnosno inspektor je omogućio svojim ne prisustvom da torte budu sa deponije vraćene u prodaju. Nije nemoguće ni da je neko za takve propuste u radu dobio i proviziju.

Iz tog razloga smo Ministarstvu poljoprivrede uputili i sledeća pitanja: Da li je istina da su pokvarene torte u Kragujevcu trebale da budu upućene u kafileriju umesto na gradsku deponiju, da li je Sanja Čelebićanin imala procenat od prodaje pokvarenih torti, kao i hoće li Sanja Čelebićanin zbog propusta koji su napravljeni u aferi torta podneti ostavku?

Načelnik Srejić je naveo i da po Zakonu o bezbednosti hrane, proizvod koji se upućuje na uništavanje, uništava se u prerađenom stanju, a ne u komercijalnom pakovanju, kao su torte poslate na deponiju.

-Torte koje su upućene na deponiju morale su da budu posebno obeležene bojom, farbom ili kiselinom uz obaveznu naznaku da nisu za ljudsku ishranu, a takvu meru veterinarski inspektor nije naložio, objasnio je Srejić.

Sa druge strane, posle ove Srejićeve izjave, Čelebićaninova je u gostovanju zapretila narodu sa RTS Ćelebičaninova. : "...Prodaja 18.000 torti sa deponije u Jovanovcu u Kragujevcu je krivično delo ugrožavanja javnog zdravlja. Svako ko kupuje ovakvu robu na ulici treba da bude svestan rizika".

Ponovila je tom prilikom i laž da inspekcija nije morala da prisustvuje uništenju tortu.

Prema dokumentaciji "Čistoće", torte uništene na deponiji, a po snimcima koje su zabeležile video-kamere tog javnog komunalnog preduzeća, odvežene su sa deponije, i to kamionima "Čistoće". Zbog odvoženja torti sa deponije gde je trebalo da budu uništene, deset radnika je suspendovano, a osam dobilo upozorenje pred otkaz.

GLOSA

Službenici Ministarstva poljoprivrede Srbije, uspeli su da izradom različitih pravilnika, koji regulišu bezbednost hrane, upropaste zdravlje desetine hiljada građana.

GLOSA

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović, prima milionske honorare u Institutu za ratarstvo, a Agencija za borbu protiv korupcije to smatra normalnim. Istovremeno, policiji su dostavljene nepravilnosti u radu Instituta, koje je navodno organizovao upravo Golubović!