Pogledi

Balkanski kompromis, ali velesila

Svirala od zove

Posle kisele oproštajne večere sa Mogerinijevom i ostatkom prohujale administracije Brisela , dugo , mučno putovanje Beograda u EU je pred lakat krivinom iznuđenog zaokreta. I oproštaja od dosadašnje EUforije svih postoktobarskih elita. Pa i ove naprednjačke. O tome svoje mišljenje iznosi penzionisani novinar Tanjuga Dragan Milosavlkević, penzionisani dopisnik Tanjuga iz mnogih država

Dragan Milosavljević (penzionisani novinar Tanjuga)

Iskusni medijator na prostorima Balkana, Karl Bilt, objašnjava da se „EU kreće u pravcu strateške katastrofe na Balkanu „,a da „Makronovo ne Makedniji i Albaniji implicitno znači i veto za Srbiju , Crnu Goru i BIH."

Da je zato zaokret neizbežan ukazuje i najava da umesto učlanjenja u EU Pariz predlaže Srbiji „privilegovano partnerstvo sa Briselom „ Vetrovi promena osećaju se zato i u najnovijoj retorici AV koji traži okretnje k sebi i balkanskom Šengenu i to svih „sirotana „, sa zapadnog Balkana odbijenih od evropske milostinje.

Ali, ništa manje zaokret kursa sagledava se i u praktičnim koracima vlade koja se potpisom u Moskvi i okretanjem Evoraziji ali, i najavom odlaska premijerke Brnabićke u Peking, ekonomski sve snažnije , upućuje novim horizontima. A tek ovlaš pokriva plaštom nekakve apstraktne lojalnosti „daljem putu u Evropu „ ali „kao suverene države".

Ta osvežena strategija Beograda logična je posledica razvejavanja magli na svetskoj geopolitičkoj sceni. A izazvana je promenama u odnosu snaga velesila, ali i neskriveno cinične politike EU prema Srbiji . Konačno obelodanjene kao puki privezak Trampom uzdrmane „duboke države . One koja je uzgubila predsedničke izbore i pređašnju moć.

U međuvremenu, sve je vidnija žurba „slonova" koji se sele ka „balkanskoj travi", od Sirije, gde se „neočekivano" ustoličila ruska vojna premoć, sve do Makedonije, Albanije i Kosova.

Tu bi SAD, računaju stratezi Trampa, izvesno kompenzovale promašaj prethodne administracije, preskupo ekskluzivno pravo na gazdovanje na svim tačkama globale. I nadalje držeći se Balkana , kao vrapca u ruci, dakle Moravskog koridora prema Evropi.

A koristeći do sada stečenu prednost uspostavljenih monopola. Od prisustva svojih krtica raznih profila, preko bankarstva, medija do vladavine iz senke u svim državama zapadnog Balkana.

Za tu planiranu završnicu ekskluzivnog nadgledanja koridora i prisustva kraj njega iz Bondstil karaule, na pravcu kojim jednostavno moraju da prođu i kineski „put svile" i ruski gas, Trampu je potrebno učlanjenje preostalih apstinenata od atlantizma u „istočni „NATO. Kako neutralne Srbije, tako i dejtonskog nedonoščeta BIH.

Iznenedno prisustvo S 400 povezanog sa komandnim centrima u Rusiji, kao svevideće oko Moskve na Balkanu, mogao bi u špilu kombinacija biti i adut Moskve u još nekompletiranom cenjkanju oko uticaja na Balkanu.

Za sva ta nadmudrivanja velesila , naravno, neophodno je prethodno poravnanje interesa u vidu međunarodne konferencije formata jednog Berlinskog kongresa, Jalte, ili Dejtona, svejedno, koji bi odrazio sadašnji, a ne minuli odnos snaga. Te realnosti je Tramp svestan, za razliku od njegovih progonitelja nadobudnih demokrata, zagovornika „humanitarnih interevencija".

Pritom,Tramp nudi Turskoj, popuštajući njenim zahtevima u Siriji, i položaj regionalne sile na „istorijskim prostorima na Balkanu". A Grčkoj, tokom nedavne posete Pompea Atini, da bude lider „novog okupljanja u regionu".

Ako nagodbe bude, prodisaće o roku „Turski tok", a i već pristižu kompozicije iz Kine za brzu prugu na balkanskoj deonici puta svile. Tramp je očito voljan za trgovinua , ne za armagedon Klitonovih . U tom pogledu, javlja se mali nesigurni zračak na kraju tunela, rano je reći svetlo.

Sve to olakšava preusmeravanje pozicija Vučićeve strategije u okvir istovremenog komuniciranja i sa Grenelom oko „brzog, a kompromisnog rešenja oko Kosova," ali i do sada nezamislivog gostovanja najsavremenijeg ruskog raketnog arsenala na manevrima sa vojskom Srbije. Sve to uz naglašavanje važnosti veza Srbije sa Kinom i Rusijom. Za novu strategiju Vučića, gle čuda, ima razumevanja i glavna lobistkinja NATO u Srbiji , gospođa Milić.

Kako reče jedan od zapadnih analitičara, nameravana sveobuhvatna „amerikanizacija Balkana" šansa je da se prvi put preko svog punog prisustva na tom prostoru SAD direktno graniče sa Evropom."

Celo to pretumbavanje moglo bi objektivno voditi varijanti „okretanja balkanskih država jedne drugima, bez daljeg traženje milostinje od EU", ali i te kako pod nadzorom duha Versaja ili Teherana. Bez Nemačke, a sa skrivenom nadom za Srbiju da će jednom ipak sići sa trase popločane od komada Berlinskog zida.

Javljaju se, u međuvremenu, među skeptcima, nikako jugonostalgičarima, strahovanja da bi realizacija odluka samita Vučić, Rama i Zaev ugurala Srbiju u problematičnu podređenost u „fedriranja" u okviru „konfederiranja", kako se svojevremeno podrugljivo izrazio za poziciju Beograda u Titovoj Jugoslaviji , Bakarić.No, veoma cenjeni ruski analitičar Panarin, prenosi portal Fakti, uveren je , da će Beograd biti „vodilja Balkana na čelu četvrte , konfederalne Jugoslavije".

Sa druge strane vojni analitičar iz miljea i dalje nepokolebljivo proevropskog krila, bliskog „ dubokoj državi" na TV N1 tvrdi da je prisustvo neoborive ruske rakete S 400 „već jako uznemirilo zapad".A „Slobodna Evropa" dodaje da je Merkelova „razočarana Vučićem."

U svakom slučaju, što je simptomatično, moguća su nova neočekivana prestrojavanja na Balkanu u okviru kosensusa nekve Jalte „troglobale" Vašington Moskva , Peking i tako pronalaženje „ komromisa" oko pitanja Kosova i pozcije RS . Možda po modelu „više od autnomije manje od nezavinosti".Zato se Kurti glasno plaši četvrte Jugoslavije. Ili „ Balkanije" kako ju ne prevideo njegov učitelj Adem Demaći još 1999 gostujući u „ Beogradskom Krugu".

U svakom slučaju sve tri stane u Bosni spremne su da zajedno uđu u „mali Šengen" . Ovo su prvo diskretno najavili mediji, pozivajući se na izvor u Banja Luci, a sada se potvrđuje i vešću da tu mogućnost razmatraju glavešine u kolektivnom predsedništvu BiH.

Ovaj novi pravac EU puta, sa zaokretom zapravo mogao bi voditi u nekakav ekskluzivni, istočni, Trampov NATO. Jefetiniji od potojećeg koji papreno košta Aemeriku izdržavanjem bezbednosti Nečmačke pre svega.

To bi u predizbrnoj kampanji jako obradovalo glasače sadašnjeg predsednika koji cilja i drugi mandat, račinajućo i na vin vin rešenje na Balkanu A taj tampon bio bi sastavljen pretežno od, probranih, Slovena. Proamerikanaca iz bivšeg Varšavskog pakta. Ali i neutralne Srbije makar jedno vreme „ specijalnog statusa", i Bosne. Gde Dodik kaže da će u „svemu pratiti Vučića", što nije jednostavno a ni lako odgonetljivo na stazi punoj krivina i „promena svesti".

Rusija, koja je nekada i sama predlagala da uđe u NATO , u međuvremenu, ojačana Putnom, okrenula je kormilo bezbednosnog saveza sa Kinom . Ali ipak ovih dana, iako stalno na meti NATO radara , bez problema, prenela je kargo raketa poslednje generacije preko neba atlantističke Rumunije u Srbiju. Navodno kriomice.

No, kako će ih onda neopaženo i vratiti, tek ostaje u domenu nagađanja. Kao i ishod započetih promena i preusmeravanja srpske politike u novom okviru dolaska Trampa na Balkan. Gde se vidno rasplamsava bitka za prevlast između dve podeljene Amerike.U međuvremnu , poput one ''svirale od zove", oglasila se nad Srbijom tvrdnja da je Briselski sporazum mrtvo slovo na papiru „.

Biće da nije spin , već „nova realnost".