Tabloid istražuje
Slobodarske iluzije
poslušnog naroda (2)
Kada želja
postaje potreba, a fikcija stvarnost
Kontrola uma zasnovana je na jednom
perfidnom sistemu koji ima za cilj da ljude maksimalno onesposobi za samostalno razmišljanje pa čak i da im se
implementira određena logika, tako da i visokoobrazovani pojedinci donose
zaključke koji su u skladu sa unapred predviđenim sistemom rezonovanja. Kao
osnovna baza tog unapred datog sistema razmišljanja koristi se već
decenijama poznata Hegelova dijalektika
Piše:
Ivona Živković
Georg Fridrih
Hegel (1770-1831) je inače poznat kao filozof koji je zastupao stav da država za narod treba
da bude isto što i bog na zemlji. Takva filozofija je bila
temelj rigidnog društvenog uređenja moćne Prusije, koja je imala
moto "svakom svoje". Tako je ovaj bog na zemlji odlučivao šta narod
treba da zna, a šta da ne zna, i kako da razmišlja, i da li uopšte treba da
razmišlja. I sve je bilo podređeno vojsci u vidu državne obaveze.
Zanimljivo je to što
je i Aleksandar Solženjicin
u jednom svom govoru iz 1973. godine upravo skrenuo pažnju na
državnu kontrolu uma: "Uzajamni opstanak na ovoj tesno izatkanoj zemlji
treba posmatrati kao opstanak ne samo bez ratova već i bez uputstava
(vlade) kako da živimo, šta da govorimo, šta da mislimo, šta da znamo ili da ne
znamo".
Edukativni sistem
zasnovan na Hegelovoj filozofiji ušao je
s nemačkom elitom i u SAD da bi nakon Drugog svetskog rata u skladu s tim
bila sistematski vršena reforma čitavog obrazovnog sistema. Taj sistem je od prosečnog
Amerikanca vremenom stvorio poslušnog i produktivnog robota, koji
je u potpunosti predan radu u skladu s potrebama transnacionalnog korporativnog
biznisa.
Teze i antiteze
U knjizi Namerno
zaglupljivanje Amerike, obajavljenoj 1999. godine Šarlota
Tomson Iserbajt navodi kako je u SAD čitav sistem edukacije perfidnim
smicalicama i raznim reformama obrazovnog sistema, upravo koristeći
Hegelovu filozofiju teze i antiteze koje stvaraju sintezu, došao pod kontrolu
federalnih vlasti. Sve je rađeno sa ciljem da se, navodno, reši
kriza obrazovanja i poboljša kvalitet
obrazovanja.
Iserbajt je 25 godina sakupljala dokumentaciju o ovim reformama da bi izvela
nedvosmislen zaključak da je sve rađeno veoma osmišljeno i s jedinim ciljm - da se čitav intelektualni potencijal
građana SAD drži pod kontrolom i da obrazovani ljudi budu korisne alatke u
rukama moćnih transnacionalnih korporacija, i naravno, ratova koje one vode u
cilju rešavanja svetskih kriza. Istovremeno od građana se za obrazovanje
prikuplja ogroman novac, te se cena ovako kontrolisanog školovanja
višestruko uvećava. Tako se na federalnom novou u SAD godišnje samo za
edukaciju izdvaja čak pola triliona dolara.
U toj edukaciji se po
Iserbajtovoj koristi Pavlovljeva tehnika uslovljanja gde se
učenici nagrađuju samo onda kada daju tačno onaj odgovor za koji je vlast
odredila da je ispravan.
Po Hegelovoj dijalektici,
postoji misaoni razvoj koji se stvara između teze i antiteze i on se odvija u
nekoliko postepenih faza. Krajnje logičko razrešenje ovog misaonog konflikta
(natezanja) je sinteza koja predstavlja konsenzus teze i antiteze. U konačnoj
sintezi se tako nalaze i delovi teze i antiteze.
Ako teza predstavlja
uobičajenu praksu ili gledište kojem je suprotstavljena antiteza -
obično nastaje kriza koja treba da bude razrešena. Ukoliko se ova kriza
veštački stvara s namerom da se teza kompromituje tako što se njoj ubacuju
delovi antiteze, rešenje će se postići stvaranjem konsenzusa koji uključuje i
delove teze i delove aniteze. Iserbajtova kaže da je Hegelova
filozofija bila glavna alatka u torbi trikova koje su koristili obučeni agenti
vlade koji su imali za cilj da kompromituju teze i proizvode krize kako bi u zaključak ugradili
delove antiteze (koja je njima odgovarala) i tako pravili naizgled kompromisno
rešenje.
Da građani stalno žive u
informativnom
prostoru punom kriza, koje vlada zbog njih stalno mora da rešava (ako nema
kriza, vlada nije ni potrebna), stvoreni su brojni biroi za fabrikovanje
i distribuciju informacija (baš kao u Orvelovoj knjizi 1984), koje se
onda selektivo i preko pouzdanih urednika daju u
medijima. Tako se određene teme s vremena na vreme otvaraju, održavaju na
naslovnim stranama, a onda zatvaraju. Od jedne do druge krize tako protiču
godine, decenije, životi čitavih generacija.
I to je beskonačna
igra teza i antiteza.
Nasilje u porodici,
pedofilija, globalno zagrevanje, sve više novih bolesti, virusi koji haraju,
problematični rijaliti programi (koje kao da je sam bog smislio i nametnuo),
etnički sukobi, dužničke krize i slično predstavljaju
samo deo
kriznog arsenala kojima vlada mnogih
zamalja u svetu mora
konstantno da se bavi. Terorizam je ipak glavna
caka ovih majstora za izazivanje kriza.
Ko je lider terorista
Postavlja se pitanje kako
napraviti u državi oružanu silu koja bi bila opremljena dugim cevima, topovima,
bornim kolima, i da sve to služi za borbu protiv eventualno pobunjenog
stanovništva - civila, a da oni sve to prihvate kao da je za njihovo dobro.
Jačanje policije kao
represivne vojske napravljene da drži pod kontrolom
obične građane moguće je samo izmišljanjem neprijatelja koji bi mogao da bude
baš među građanima. Taj zamišljeni neprijatelj koji može poremetiti državu
iznutra je "terorista". Da bi se strah od takve
opasnosti usadio u veoma mlade mozgove, mnogo pre nego što se na političkoj
sceni pojavio Osama bin Laden (sada već čuveni svetski terorista),
smišljena je perfidna prevara u vidu fikcije.
Tako je u Americi
osamdesetih godina prošlog veka bila veoma popularna crtana serija za decu
"G. I.
Joe".
"G. I. Joe" predstavlja
kod jedne američke viskoobučene specijalne jedinice za posebna dejstva. Njihov
cilj je bio da odbrane ljude čitavog sveta od surovog i beskrupuloznog
teroriste i njegovih sledbenika koji su se nameračili da porobe čitav svet. U stvari, glavni
lik u seriji je
negativac, komandant svih neprijatelja zbog kojih američka vojska i čitav svet
moraju da budu u stalnom strahu. Njegovo pravo ime i mesto rođenja je tajna,
ali je njegovo šifrovano ima Komandant Kobra. To je čovek u plavoj uniformi,
ali bez lica. Verovali ili ne, njegov glavni cilj je poptuna kontrola sveta i ljudskog uma, privatne
imovine i svih
prirodnih resursa na planeti.
Kakva koincidencija!
Njegov cilj je baš ono što je cilj globalne vlastele, njihovih bankara i
intelektualne elite koja same sebe naziva iluminati (po drevnoj
egipatskoj priči o
ljudima koji su ispunjeni svetlošću).
Ova crtana serija imala je za
cilj da promoviše i opravda američke planove u razvoju vojnog kompleksa u borbi
protiv međunarodnih terorista, a vojska je tako mogla da bude obučavana za
obračun sa civilima. Na kraju svake epizode G. I. momci bi deci napominjali da
je "znanje pola bitke". I time je opravdano sofisticirano
naoružanje policije i obučavanje vojske za rat sa sopstvenim stanovništvom kao
eventualnim teroristima.
Čoveka
kontrolišu verom
Današnji vladari iz
senke,
u stvari, čine
upravo ono što je Kobra planirao da učini svetu - da ga opljačka, pokori
i ljudima nametne svoje zakone života i ponašanja. Da li su baš ovom serijom
takozvani iluminati
unapred prikazali svoju agendu?
Loše momke na čijem čelu
je Kobra finansira velika američka korporacija nazvana Extensive Enterprises.
Oni imaju svoje reptilijanske lidere (kobre), koji
komanduju čitavim operacijama iz svojih reptilijanskih hramova u obliku nezavršene
piramide, i to širom sveta. Zanimljivo je i da današnja vladarska elita
(bezosećajnih gramzivih ljudi za koje publicista Dejvid Ajk tvrdi da potiču od
reptilijanske vrste, čime i on očito
otkriva da piše po njihovom nalogu) koristi mrežu tajnih društava (koja
su preuzeli rituale i učenja drevnog Egipta). Na poleđini dolara
tako se našla
piramida bez vrha, sa svevidećim okom drevnog egipatskog boga Horusa. Svi ti
rituali imaju za cilj religiozno utemeljenje masonerije koja,
takođe,
podleže teškom ispiranju mozga. Samo oni koji su spremni da uče i pokoravaju se
tim
ritualima pogodni su da služe gazdama u mreži
koja je osmišljena
za pljačku i reketiranje naroda širom sveta. Za ljude koji misli svojom glavom tu
nema mesta. Kecelja je nedvosmislen simbol pokornog sluge.
Kobrini hramovi
postavljeni su širom sveta na veoma mističnim lokacijama, kao, na
primer,
na Uskršnjim ostrvim ili u podzemnim kineskim odajama sa glinenim
ratnicima.
Kobre veruju u
geomantiju, tj. u proricanje sudbine koja je zapisana u linijama određenih
geografskih područja. I masonerija danas ima čitavu azbuku svojih simbola od
oblika i brojeva. Vera je suština kontrole uma. Gde god
su rituali, tu su oni koji su spremni da ih izvršavaju, a to su adekvatni
podobni sledbenici kojima je moguće usaditi u glavu važne i
"tajne zadatke". Inteligentan čovek nema razloga da bilo kome služi.
Iako se kao
negativci na Zapadu uglavnom označavaju terorističke organizacije utemeljene na
komunističkoj i fašističkoj ideologiji, Kobre imaju u sušptini elitističku
ideologiju,
kao i organizacionu strukturu tajnih društava.
Evo kako
terorišu Kobre. U prvoj epizodi Piramida mraka komandant Kobra nastoji da
preuzme kontrolu nad svetom gašenjem elektromreže na čitavoj severnoj
hemisferi. I za to koristi veoma sofisticiranu tehnologiju (poput
Haarpa
pomoću kog može da se priozvede takozvani stojeći
elektromagnetni talas). Zanimljivo je da je 2003. godine Njujork ostao u mraku,
a da niko do danas nije obelodanio kako je to izvedeno i
šta je pravi razlog.
Poznato je i da je
lučonoša simbol
iluminata
(prosvetljenih). Mudrima svetlo, glupima mrak. Masonerija je lučonošu postavila
i na svoj hram u Beogradu koji se nalazi na uglu ulica Nemanjine i Kneza
Miloša. To je mesto gde se nalazi jedna od službenih ispostava Velikog Lučonoše
u kojoj rade na "tajnim zadacima" njegovi "keceljaši".
Obični građani ovu zgradu doživljavaju kao sedište Vlade Srbije. Ali,
pogledajte šta je na krovu - egipatska boginja Izida sa
bakljom. Ista ona koje se nalazi i na dokovima Njujorka, administrativnog
sedišta Svetske Vlade.
I to je upravo cilj iluminata
- da ljudima zavladaju držeći ih u
intelektualnom mraku.
Komandant Kobra radi
upravo ono što rade međunarodni bankari - on želi da kontroliše vrednost
ljudskog rada i da kontroliše razmenu svih dobara, tako što će kontrolisati
novac koji je u opticaju, a njega će kontrolisati kada od građana pokupi
zlato. Ko ima zlato može da izdaje papirni novac.
Po potrebi
Tako u epizodi Novac za potpalu komandant
Kobra opet pomoću sofisticirane
tehnologije, tj. termomolekularnog transmitera paljenja uspeva da
zapali sav papirni novac u SAD. Građani su u šoku, jer ne znaju ni jedan drugi
način kako da razmenjuju robu i usluge. Tako su naučeni (zaglupljeni) od malih
nogu.
Komandant Kobra
im se onda obraća preko nacionalne televizije: "Građani, pažnja! Zbog
finansijske neodgovornosti i neznanja vaših lidera, Kobra je zaključio da je
potrebno da se restrukturira vaša nacionalna
ekonomija. Počeli smo s eliminacijom bezvrednog zelenog papira, kojim vas je
vaša vlada obmanula puštajući vas da verujete da on ima vrednost. Kobra će vas
spasti i Novi Poredak će se dići iz pepela".
Kada se novac povuče iz
opticaja, a što povremeno upravo rade oni koji ga izdaju (a to su privatni
udruženi međunarodni bankari) nastaje ekonomska
kriza. I istina je da je danas dolar potpuno bezvredan papir, ali mu
vrednost određuju isti oni bankari koji su stvorili finansijsko
tržište raznim
političkim smicalicama.
Konfuzni
narod, koji je ostao bez novca, u ovom crtaću za decu, izlazi na ulice
i okuplja
se ispred ministarstva finansija i viče:
"Hoćemo novac!" Dakle, opet se javljaju Hegelova teza i
antiteza. Kobra se opet pojavljuje na televiziji i saopštava: "Građani
SAD, drago mi je što mogu da vam objavim plan Kobrinog ekonomskog oporavka. Ako vam je
potreban novac da kupite hranu sebi i deci, ponesite sve svoje dragocenosti u
najbližu poslovicu Extensive Entreprises. Tamo će sva vaša imovina biti zamenjena za kobra novac.
Naravno, u crtaću
za decu, hrabri momci iz ekipe "G. I. Joe" shvataju da
je to
čista prevara i pljačka običnih građana (za razliku od miliona odraslih ljudi
širom Srbije koji su upali u ovu perfidnu bankarsku zamku) i oni kreću u još
jedan uspešan obračun s Kobrom i sa ciljem da odbrane
zelene novčanice, nacionalnu vrednost Amerike.
Naravno, to što
komandant Kobra može da istupa preko medija predstavlja
još jedan
bajkoviti deo ovog stripa, jer on na taj način očito pokazuje da ima i kontrolu
nad medijima. Da je nema, ne bi mogao da se obraća građanima i nudi im sintezu.
Nije li čudno to što
je isto takva bajka stvorena i u slučaju Osame bin Ladena koji se svetskoj
javnosti obraća preko poruka koje, navodno,
dostavlja tajno katarskoj televiziji Al Džazira. Katar se, inače,
nalazi samo nekoliko milja od brodova američke Pete flote koja je stalno
stacionirana u Persijskom zalivu i drži na nišanu sve arapske naftne posede
koje svetska oligarhija eksploatiše uz pomoć svojih lokalnih kalifa i koji su
ovih dana rešili da zamene svežijim i mlađim saradnicima. Baš kao što komandant
Kobra, imaginarni negativac, stalno smišlja perfidne planove koje onda sprovodi
izazivanjem krize,
haosa i nereda širom sveta. On u stripu rukovodi
neredima i ustancima naroda na Srednjem Istoku, Jugoistočnoj Aziji i na
drugim kriznim žarištima.
Izazivanje krize je
tako postalo glavno političko oružje koje se danas primenjuje. A politika nije
ništa drugo do veština prevare.
Antologijska rečenica
bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera iz 1969. godine
to savršeno potvrđuje: "Tamo iduće nedelje ne može biti krize. Moj plan
aktivnosti
je već popunjen".
Upravo je Komandant
Kobra čovek koji organizuje otmice naučnika, političkih lidera, oficira,
biznismena, dece.
On ucenjuje, traži da mu se odaju državne tajne, pravi prljavu bombu, podmeće
eksploziv
na aerodrome, železnice, autobuse.
To je pokvaren čovek,
bez skrupula koga zanima samo moć. Njegovo lice niko nikada nije video.
On se skriva iza dece, iza nejakih, i perfidno koristi moral i hrišćansku veru
drugih ljudi i zloupotrebljava je. Njemu
ništa nije sveto jer zna da je sila isto što i bog.
On ljudima stavlja pred
oči razapateog i mrtvog Hrista, i zaklinje se u njega, govori u njegovo ime,
dok ljudima uzima novac i dušu i zaglupljuje ih, a niko u tome ne vidi ruganje
upravo Hristu i njegovom moralnom učenju. To je efekat kontrole uma.
Zašto je ova serija
ponuđena deci? Da li je to bila namera vlastele da dečje mozgove na neki način
unapred upozna s perfidnim neprijateljem protiv kog američka država i vojska
stalno mora da se bori? Koliko dece je nakon toga bilo u stanju da
shvati da je njihov najveći neprijatelj upravo Amerika, američki sistem
vrednosti, američko obarazovanje (najbolja na svetu),
američki dolar, američka vojska ili američka policija. Tačnije,
da su sami građani sa svojom zaglupljenošću sami sebi najveći neprijatelji?
To je bio čist primer
programiranja mozgova pomoću Hegelove filozofije
teze i antiteze. Sinteza je da većina građana SAD, ali i sveta, prihvata kao
činjenicu postojanje zlih ljudi i terorista i "vidi" ih upravo na mestima i
u likovima koje im serviraju globalni mediji i njihovi vlasnici, tj.
"dobri momci". Formiranje svetske (zemaljske vojske) je
nešto što se filozofski poima. Dakle, ako je teza da
postoje neprijatelji vanzemaljci, logično je da se na čitavoj planeti instalira
globalna vojska kako bi nas branila. Ali, ovo je kontrola uma
koja je tek
na početku delovanja. Čekajte i videćete!
Informatičko, a gladno društvo
Posebno je nametnuta ideja o stvaranju informatičkog društva, čime se, navodno, sprovodi neophodna edukacija masa
kako
bi koristili kompjuterske sisteme u
svim oblastima rada. Kontrolisani umovi Vlade Srbije odmah su krenuli sa realizacijom tog programa. Kompjuteri se ubacuju u osnovne škole, u seoska
domaćinstva, vojsku, parlament. Muža krava preko kompjutera. Pisanje
ličnog dnevnika preko Fejsbuka. Sednice vlade preko
telekomunikacionih sistema. Oči Horusa sve vide.
Još je osamdesetih godina dvadesetog veka čuveni disident
Džozef Vajzenbaum - ne znajući da će kompjuterska
tehnologija i internet veoma brzo postati najmoćnije oružje
kontrole uma iluminata - izjavio da "kompjuteri mogu da budu korisni samo u onim školama koje su i bez njih dobre".
Danas se opšta kompjuterizacija škola sprovodi ne samo da bi
se napravio biznis prodavcima hardvera i softvera, i njihovim posrednicima u prodaji, već i da bi se preko toga generacije zaglupljivale i onemogućile da same
razmišljaju svojom glavom, ali i da steknu utisak da SVE ZNAJU, jer su išli u skupu i modernu školu. Menadžment danas predstavlja visoko obrazovanje. U suštini, menadžer je onaj koji je naučen da izvršava određene
zadatke i druge usmerava u istom pravcu. Njegov posao u preduzeću je poput konduktera u autobusu - dočekuje putnike i naplaćuje karte.
Naravno, suštinski vlasnik tog isplativog "autobusa" (kao i
preduzeća) je oligarhija koja ima silu da ga zaštiti.
Vajzenbaum je smatrao da deca ne treba uopšte da se upoznaju
sa radom kompjutera pre 14 godine i stalno podsećao na staru izreku:
"Ne šteti nam ono što ne znamo, već ono što znamo, ali pogrešno".
Propagandom
do želja i potreba
Edvard Bernejs je u svojoj knjizi Propaganda iz 1928. godine napisao da je:
"propaganda izvršna ruka nevidljive vlade". Ona preobraća želje u potrebe.
Automobil je danas važan upravo zato da bi se kupovala nafta
i održavala autoindustrija. Ljudi troše veliki novac na svog ljubimca.
Istovremeno, on ljude izoluje od komunikacije s drugima dok se krećete
gradskim ulicama. Ljudi su hiljadama godina živeli u gradovima bez automobila i
pri tom je gradski život predstavljao mogućnost upoznavanja, druženja, poslovne
saradnje. Danas su gradovi na Zapadu zatvorene robijašnice u
kojima ljudi sami bez prisile sebe fizički izoluju, dok se komunikacija obavlja
posredno. Takav vid komunikacije plaća se provajderima i izuzetno je pogodan za masovno dezinformisanje.
Automobil je i glavni zagađivač vazduha ugljen-monoksidom i otrovnim benzenom, dok se cigarete proteruju
kao veoma štetne, jer oslobađaju dimčić u kojem se nalazi ugljen-dioksid koji nije
otrovan i sastavni je deo prirodnog ciklusa disanja.
Nije vam potrebna velika pamet da biste to shvatili.
Ali, da li ste to uopšte uočili? Ili jednostavno ne mislite o tome!?
Zašto su
pedofili u udarnim vestima
Pedofilija i porodično nasilje, dečja pornografija i zlostavljanje dece (koje često nije
dokazano) pompezno se plasira u medijima, i to kao udarna vest, a, u stvari, predstavlja deo jedne
razrađene šeme nametanja Hegelove sinteze.
Zato takozvani nevladin sektor, koji ima veliki uticaj na vladu (koja
ga se boji, iako se finansira iz državnog budžeta) u suštini ništa ne čini kako
bi se sprečila indukcija nasilja - koja se obavlja preko medija
(televizije, filmova, stripova, i to uz "gluve i slepe"
ministre za informisanje i kulturu, rad i socijalnu politiku) već samo sanira posledice izgradnjom sigurnih
kuća i apelima javnosti, čime skreću pažnju na taj problem.
Konsenzus ove krize u porodici, naravno, mora da bude, po Hegelovoj
dijalektici, veća "briga" države za decu. U suštini, to znači da decu treba maksimalno da
vaspitava i edukuje država (tj. sila).