Angela Merkel od Aleksandra Vučića traži da hitno potpiše tzv. Sporazum o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova. Na taj način, ona bi ispunila svoju misiju, trajno bi otela Srbiji deo njene teritorije i dokazala da Nemačka i dalje ima snage da preuređuje granice evropskih država u skladu s njenim interesima. Vučić to, podvijenog repa, pokušava da uradi, ali ga, sa strane, po dupetu stižu bičevi onih koji, takođe, imaju svoje interese, suprotne Merklovoj, a i njima je svašta obećavao
Predrag Popović
Žurba je izazvana geostrateškim promenama koje su već zahvatile SAD, Rusiju i Bliski istok, pa i Evropsku uniju. Vodeće svetske sile imaju mnoge preče probleme od kosovskog.
Na veliku žalost Merkelove, američki prioriteti su demilitarizacija i dekriminalizacija Kosova i celog Balkana. U praksi, to znači da će svi kancelarkini mezimci uskoro da završe iza rešetaka. Pola albanske vlade je već u zatvoru, a ni Edi Rama neće još dugo ostati na slobodi. Hašim Tači i Ramuš Haradinaj nalaze se u vrhu spiska optuženika koji će biti procesuirani pred kosovskim Specijalnim sudom za ratne zločine. Pre dve godine, kad je saznao šta mu se sprema, Tači je angažovao britanskog advokata Džefrija Najsa, bivšeg člana Haškog tužilaštva. Najs mu je pripremio odbranu, ali Tači mu nije platio honorar, procenio je da mu je jeftinije da pobegne u Tursku i da od Erdogana zatraži azil. Haradinaj spas od kazne traži u saradnji s američkim političarima i bezbednjacima, pa neće biti iznenađenje ako dobije neku vrstu statusa zaštićenog svedoka. Kako god se završi terorističko-mafijaška karijera Tačija i Haradinaja, iza njih će ostati albanska država Kosovo.
S njima u paketu, s političke scene biće eliminisan i Aleksandar Vučić. Za razliku od svojih albanskih političkih i poslovnih ortaka, on će iza sebe ostaviti rasturenu i opljačkanu Srbiju.
Kad do toga dođe, kad Amerikanci obave prljav posao, Merkelova neće ni suzu pustiti za Ramom, Tačijem, Haradinajem i Vučićem. Oni su potrošna roba u njenoj trgovini uticajem u Evropskoj uniji. Zato ih tera da što pre sprovedu njene ideje. A, za to nema mnogo vremena. Sledećeg maja, posle izbora za Evropski parlament, EU će dobiti novu vladajuću garnituru. Žan-Klod Junker, Federika Mogerini i nekoliko drugih aktuelnih evropskih komesara, koji su pet godina slepo izvršavali nemačke naloge, čim im istekne mandat, suočiće se s optužnicama za korupciju i kriminal. U sledećem sazivu neće biti britanskih predstavnika, a i većina nemačkih neće podržavati Merkelovu.
Ipak, ni pod pritiskom svih tih neizvesnosti, ona ništa ne prepušta slučaju. Prilikom poslednjeg susreta s Vučićem, u petak 13. aprila, podržala je njegove parole o „miru koji nema alternativu", ali ne i strategiju s kojom je on naumio da prevari Srbiju.
Vučićev plan se svodi na to da potpiše Sporazum o dobrosusedskim odnosima bez referenduma. Procenio je da će imati manju štetu ako taj potez predstavi kao ultimatum Zapada. U tom igrokazu za sebe je namenio ulogu mučenika, koji se žrtvuje za opšte dobro. Zato uporno ponavlja da je kosovsko pitanje već rešeno, sad je Kosovo samo teret koji ugrožava budućnost Srbije i citira Pekićevu tezu da „treba ljubiti zemlju svoje dece, a ne svojih dedova".
U početku, stranci su prihvatili taj scenario. Forma im je bila važnija od sadržaja. Međutim, Vučić im je dao mnogo razloga za brigu. Probijao je rokove, izmišljao besmislene razloge i izazivao incidente. Kad je shvatila da on samo kupuje vreme i odlaže ispunjavanje preuzetih obaveza, Merkelova ga je obavestila da više nije važna samo brzina, nego i način na koji će se to realizovati.
- Odgovornost za Kosovo ne može da se prebaci na Zapad. Trajno rešenje mora da se donese uz demokratski izraženu saglasnost većine građana Srbije - rekla mu je Merkelova.
Bez razumevanja za Vučićeve izgovore, ne želeći da sluša kako Albanci prave probleme, hapse Marka Đurića i zatežu oko Zajednice srpskih opština, preuzela je na sebe da ubuduće lično rešava sve nesporazume.
- Angela Merkel mi je u jednom trenutku rekla „možeš da me pozoveš kad hoćeš", ako bude bilo kakvih problema, da je pozovem da smirimo situaciju - priznao je Vučić, pokušavajući da upozorenje predstavi kao podršku.
Dok su pijuckali vino, pozirajući na terasi, Merkelova mu je postavila nekoliko pitanja od kojih mu je pozlilo. Najznačajnija su bila: „Da li je tačno da Srbija od Rusije kupuje raketni sistem S 300 i drugu vojnu opremu" i „da li je tačno da ste Rusima obećali dozvolu da naprave vojnu bazu u Preševu". U neprilici, Vučić je kancelarki rekao da je u lošim odnosima s Putinom. Čak je ponovio izjavu, koju je dan ranije dao Pinku, u kojoj se požalio da ga Putin nije ni zvao na inauguraciju, zakazanu za 7. maj.
Na taj način, Vučić je po ko zna koji put dokazao koliki je diletant. Pre dvadesetak dana hvalio se kako mu je Vladimir Putin rekao da je „Srbija najvažniji parner Rusije na Balkanu i u celoj Evropi". Aleksandar Čepurin, ruski ambasador u Beogradu, morao je tim povodom da izda saopštenje u kome je precizno citirao razgovor Putina i Vučića, u kome nije ni pomenuto to „važno partnerstvo". Čim je obavešten o sadržaju Vučićevog razgovora sa Merkelovom, Čepurin je, biranim rečima, opet demantovao predsednika Srbije, ovog puta na Tviteru.
- Prema ustaljenoj protokolarnoj praksi, šefovi stranih država ne dobijaju pozive na inauguraciju Predsednika Rusije. Ceremoniji u Kremlju prisustvuju rukovodioci stranih diplomatskih predstavništava. Ne isključujem da će tokom Svetskog prvenstva 2018. postojati mogućnost posete i kontakata - napisao je ruski ambasador.
I bez Čepurinove intervencije, Merkelova je znala da Vučić ne govori istinu. Ako saznanja o Vučićevom sedenju na dve klupe imaju srpski mediji, sigurno ih ima i BND. Uostalom, predsednik Srbije je već sto puta dokazao da je spreman na svaku laž i prevaru, bez obzira da li je u pitanju nešto značajno ili samo izraz njegove potrebe da se lažno predstavlja.
Nije moguće zabeležiti sve Vučićeve gafove i skandale, kojima je zasmejavao i zastrašivao strane diplomate. Još dok je nosio titulu prvog potpredsednika vlade, krajem 2012, polomio je kvake na vratima svog kabineta. Majkl Kirbi, tadašnji američki ambasador, nije mogao da veruje kad mu se Vučić hvalio kako je na kvakama iskalio bes jer su mu rukovodioci Agencije za kontrolu leta rekli da će podeliti trinaestu platu. I Ketrin Ešton je bila u čudu kad joj je Vučić rekao da ne želi da ide u hotel, spavaće na podu njenog kabineta u Briselu. Vučića je maler poterao i u junu 2015, na putu u Vašington. Nadao se da će videti Džoa Bajdena. Na nesreću, baš tada je umro Bajdenov sin Bo. Američke diplomate jedva su uspele da Vučiću objasne kako ne može nepozvan da prisustvuje sahrani u Delaveru, na privatnom posedu, jer na sahranu nije pozvan ni predsednik Obama, a kamoli neki tip sa Balkana.
- Četiri puta sam se rukovao sa Trampom. Ne jedanput ili eventualno dvaput, nego četiri puta. Pozvao sam ga da dođe u Srbiju, on je rekao „dogovoreno, to je dobra ideja" i tada smo se četvrti put rukovali. Čini mi se da sam s njim razgovarao duže nego svi ostali - prepričavao je Vučić događaje s koktela koji je američki predsednik priredio u septembru 2017. za goste koji su učestvovali u radu Generalne skupštine UN-a u Njujorku.
Možda su se zaista rukovali četiri puta, ali zato što ga Tramp nije prepoznao. Šta misli o Vučiću, sponzoru kampanje njegovog protivkandidata Hilari Klinton, Tramp je pokazao time što ga nije pozvao ni na molitveni doručak. Pozivnice su dobili Ivica Dačić, Nenad Popović, Vuk i Danica Drašković, Vladimir Marinković i Meho Mahmutović. Na spisku je bila i Zorana Mihajlović, ali ona je molila ambasadora Kajla Skota da joj ne prosledi pozivnicu jer joj, kako je rekla, „Vučić to nikad ne bi oprostio".
Ipak, nije ni Vučiću lako, što i sam priznaje.
- Za ručkom, kažem Merkelovoj da ne mogu ništa da jedem. Noćima već ne spavam. Umesto da popijem neku čašu dunje, ja sam sve vreme u grču - rekao je predsednik Srbije.
Postoje brojni razlozi za nesanicu, grčenje i gubitak apetita. Što god uradio, i ako ispuni naloge svoje gazdarice Merkelove i ako je izneveri, gotov je. Ipak, ne zaslužuje sažaljenje. Zahvaljujući Vučiću i građani Srbije ne jedu, nemaju šta, ne spavaju i grče se u strahu od posledica njegovog avanturizma.
Ne zna se koja mama, Anglea ili Angelina snosi krivicu što se ovaj šizofrenik nalazi u ovom stanju. Otac Anđelko, bez koga je, kazao je Aleksandar, rano ostao, uzalud pokušava da ga dozove pameti. On ide do samog gorkog kraja.