Pogled iz Moskve

Organizator privatizacije je izjavio: društvo u Rusiji je nezahvalno prema oligarsima

Da kažemo hvala Čubajsu?

Rusko društvo je „duboko infantilno" i „za 25 godina se nije udostojilo bar jednom da kaže hvala biznismenima za sve ono što su učinili u zemlji". Takvu izjavu, kako su preneli mediji, generalni direktor kompanije Rosnano, Anatolij Čubajs je dao na skupu „Biznis - društvo - vlast: stari problemi, stara očekivanja", koji je održan u okviru Opšteruskog građanskog foruma. O tome razmišlja ugledni ruski ekspert Vladimir Mališev

Piše: Vladimir Mališev

Po mišljenju Čubajsa, ruski biznis je „obnovio zemlju", „obnovio beznadežno propala sovjetska preduzeća", „vratio ljudima platu", „novcem napunio budžet" i „stvorio izvore da bi naša inteligencija dobila sredstva za podršku kuluturi, nauci, obrazovanju".

„Sve to je ruski biznis. To su sve uradili oni koje društvo naziva oligarsima. Drugu reč čak nisu ni smislili. Jezik odražava mišljenje. Društvo nema dobru reč za biznis i biznismene", požalio se Čubajs.

Ali, ako prevedemo ono što je g. Anatolij Čubajs rekao sa „jezika oligarha" na normalan ruski jezik, onda ispada da za pljačku koju su „grabljivci" na čelu s njim izvršili devedesetih godina ruski narod sada treba da zahvaljuje, jer su ga oni „blagoslovili". A on, taj nezahvalni i „infantilni" narod, naziva biznismene oligarsima!

Treba duboko da se naklonite Hodorkovskom, Gusinskom, Berezovskom i sličnoj bratiji, koja je putem prevare, odnosno putem vaučera i lažnih založnih (hipotekarnih) aukcija, prigrabila neizmerno bogatstvo SSSR-a, stvarano znojem i krvlju miliona ljudi, da bi zatim, smestivši ih u džepove, pobegli u inostranstvo - da li to ima u vidu Čubajs? A šta drugo? Upravo njih i zovu „oligarsima", a ne biznismene koji rade i koji svakako postoje kod nas i koji uvećavaju bogatstvo zemlje. Očekivano, ovakva drska (drukčije se ne može nazvati!) Čubajsova izjava izazvala je talas ozlojeđenosti. Član Saveta Federacije Aleksej Puškov je rekao da je svojom izjavom o nezahvalnosti Rusa predsednik upravnog odbora kompanije Rosnano Anatolij Čuabjs samo pogoršao odnose između društva i preduzetnika. Senator je izrazio mišljenje da šef Rosnano nije trebalo da ističe ovo pitanje, jer će to, prema njegovim rečima, izazvati nezadovoljstvo i odbacivanje građana. „Tom izjavom on će poremetiti odnose između društva i biznisa, umesto da ih dovede u red", napisao je Puškov na tviteru.

Uzgred, Čubajs nije sasvim pogrešio izjavivši da je društvo „nezahvalno" prema oligarsima i da nema nameru da im, u nastupu ganutosti, ljubi noge.

Anketa koju je u aprilu sproveo VCIOM (Sveruski centar za istraživanje javnog mnenja) je pokazala da 44% Rusa smatra da oligarsi čine više štete nego koristi, 9% misli potpuno suprotno, 36% smatra da milijarderi u istoj meri čine i štetu i korist, a 11% nije odgovorilo.

Čubajsove „zasluge"

Šta je to uradio Anatolij Borisovič, da bismo sad morali da mu zahvaljujemo? O njegovim prošlim „zaslugama" već se mnogo pričalo i one su svima poznate. Verovatno u našoj zemlji nema čoveka koji izaziva veće negodovanje u društvu od onoga koji je izmislio vaučere i organizovao pljačkašku „privatizaciju". Evo njegovog poslednjeg „podviga": u maju je korporacija Rosnano, na čijem se čelu nalazi, uputila vladi i Centralnoj banci predlog o korišćenju sredstava za penzije za investicije u nanoindustriju. Drugim rečima, sada je smislio da pokrade još i ruske penzionere! I za to sada naši bedni penzioneri takođe treba da mu se klanjaju do zemlje?

Uzgred, ko je Čubajs još odavno su shvatili čak i njegovi istomišljenici iz liberalnog bloka, o čemu je „Stoletie" već pisalo. Tako se stalni autor Eha Moskve, profesor Biznis škole u Madridu Maksim Mironov u članku pod naslovom „Čubajsovi mitovi" nedavno okomio na njega, sa kritikom koja ga razobličava. „Čubajs je", napisao je u Ehu, „na osnovu brojki dokazao da je Rosnano unosna kompanija. Kako bi rekao Lenjin, Čubajsovi argumenti su formalno tačni, a u suštini - ismejavanje."

Profesor iz Madrida je dalje praktično izvršio poražavajuću analizu delovanja Čubajsove korporacije, koja je, prema osnivačkoj ideji, trebalo da postane lokomotiva tehnološkog razvoja ruske privrede.

Ujedno je i razobličio manipulacije pomoću kojih Čubajs pokušava svima da sugeriše kako njegova korporacija uspešno radi. „Ekonomska dobit", primećuje Mironov, „korektnije odražava efikasnost projekta, jer uzima u obzir sve rashode, javne i tajne. Sa tog gledišta, Rosnano je preduzeće u velikim gubicima, koje svake godine ima desetine milijardi rubalja gubitka budžetskih sredstava. I, bez obzira na to što se Anatolij Borisovič stalno vređa kada mu na to ukazuju, činjenica ostaje činjenica: Rosnano je crna rupa za budžet", smatra Mironov.

Crna rupa

Za formiranje Rosnano bilo je opredeljeno 112 milijardi rubalja. Depozit u rubljama u banci bio je sa kamatom od 10% godišnje (to je otprilike srednja kamatna stopa za velike depozite u rubljama u pouzdanim bankama u tom periodu). Tada je tih 112 milijardi trebalo da se pretvori u 112 * 1,109 = 264 milijarde.

Investiranje u najsigurnije hartije od vrednosti na svetu, u kojima ruska Centralna banka i druge svetske centralne banke čuvaju svoje rezerve, su obveznice državnog duga SAD. U oktobru 2007. godine stopa za desetogodišnje američke obveznice bila je 4,5% godišnje, kurs dolara bio je 24,90. Zaključak je da bi danas dobili 112/24,9*1,045Č9=6,684 milijardi dolara ili 417 milijardi rubalja po tekućem kursu.

Međutim, nije korektno fokusirati se na depozite i ulaganja u američke obveznice, jer su oni, u poređenju sa projektima Rosnano, veoma pouzdani instrumenti. Kada je o finansijama reč, za pravilnu ocenu potrebno je da rizik odgovara prihodima, odnosno potrebno je naći instrument koji je po rizicima sličan ulaganjima u Rosnano.

Rosnano bi se mogao grubo uporediti sa rizičnim fondovima i privatnim akcijskim (equtiy) fondovima u zapadnom svetu. Oni se bave traganjem za malim i srednjim preduzećima i njihovom detaljnom analizom, ulaganjem u njih značajnih sredstava, učestvovanjem u upravljanju itd. Obično je prihod tih fondova od 10 do 15% godišnje. Ako bismo uložili novac kompanije Rosnano u takve fondove, onda bismo u proseku dobili od 112/24,9*1,19=10,6 milijardi do 112/24,9*1,19=15,8 milijardi dolara ili od 662 do 987 milijardi rubalja."

Navođenjem ovih primera Mironov počinje nemilosrdno da raskrinkava Čubajsovu delatnost.

Hajde da ocenimo alternative korišćenja tog novca tokom godina koje su protekle od osnivanja Rosnano. „U šta su Anatolij Čubajs i njegov tim mogli da pretvore 112 milijardi rubalja", pita Mironov i sam na njega odgovara: „Rosnano nije platio dividende, tako da je potrebno pogledati sredstva (aktivu) koja, shodno računovodstvenoj politici Rosnano, treba računati po pravičnoj (fer) vrednosti. Prema godišnjem izveštaju za 2015, imovina (aktiva) je bila 227,663 miliona, obaveze 150,762 miliona, neto aktiva 76,901 milion. Zaključak: ukupan računovodstveni gubitak za ceo period iznosio je 35 milijardi rubalja.

„Ako procenimo ekonomsku dobit u odnosu na ulaganja u depozite u rubljama u pouzdane banke", nastavlja Mironov, „onda je ukupni gubitak Rosnano 187 milijradi rubalja, u odnosu na američke obveznice - 340 milijardi, u odnosu na rizične i privatne akcijske fondove - od 585 do 910 milijardi. Odnosno, u zavisnosti od izbora baze za poređenje, ekonomski gubici mogu se oceniti kao strašni, apsolutno strašni i kao potpuni mrak", negoduje Mironov.

Ovaj ekspert je iskreno priznao da ne razume zašto Čubajs sa takvom upornošću pokušava da dokaže ekonomsku efikasnost kompanije Rosnano. Ni za koga nije tajna da u svetu „efikasnih menadžera" kojima on pripada, kriterijum za procenu uspeha predstavlja to koliko efikasno možeš da prebacuješ novac iz državne kase u sopstveni džep.

Cinična prevara

Uopšte nije obavezno koristiti nelegalne šeme. Moguće je, jednostavno, dati sebi i svojim menadžerima ogromne plate, kupovati flote aviona i koristiti druge, slične poštene metode uzimanja novca od bogatih staraca u korist bednih državnih činovnika. Ruski efikasni menadžer treba da izgradi kuću, kupi jahtu i donira u dobrotvorne svrhe (svaka im čast, izgradili su kuću za patke, uskoro će zima i patke će se bez kuće smrznuti). „Čubajs je već izgradio kuću, sa davanjem u dobrotvorne svrhe kod njega je takođe sve u redu, uskoro će, verovatno, spustiti u vodu jahtu „Kneginja Avdotja"", zajedljivo zaključuje Mironov.

I za sve to mi sada treba da zahvalimo Čubajsu i njemu sličnima?

Uz to, nismo zaboravili da je Čubajsovo ime tesno povezano sa tzv. vaučerskom privatizacijom. Do dana današnjeg se sećamo obećanja koje je dao 1992. godine, da će jedan vaučer vredeti kao dva automobila, za koje se ispostavilo da je najciničnija prevara.

U Rusiji je u periodu 1991-1997. privatizovano oko 130 hiljada preduzeća. Putem kupovine vaučera za bescenje od osiromašenih i loše informisanih građana koji su, u uslovima pljačkaške liberalizacije cena i neisplaćivanja plata, potrošili svoju ušteđevinu, redistribucijom sredstava putem finansijskih piramida, realizacijom korupcionaških šema hipotekarnih aukcija, velika državna imovina je završila u rukama male grupe ljudi. Rezultat toga bio je da su Čubajsa počeli da nazivaju osnivačem oligarhijskog kapitalizma u Rusiji.

Državna duma je 9. decembra 1994. godine donela uredbu kojom je rezultate privatizacije okarakterisala kao nezadovoljavajuće. Prema podacima čak i liberalne Vikipedije, oko 80% Rusa smatra ovu privatizaciju nelegitimnom i zauzima se za potpunu ili delimičnu reviziju njenih rezultata.

Oko 90% Rusa smatra da se privatizacija izvodila nepošteno i da je velika imovina stečena na nepošten način. Sa takvim mišljenjem se, takođe, slaže i 72% preduzetnika.

Zauzimajući važne pozicije u vladi RF, Čubajs se našao u centru mnogih zvučnih skandala. U vreme predsedničke kampanja 1996. godine, on je bio umešan u tzv. „akciju kutije od štampača", kada su tokom noći između 19. i 20. juna 1996. članovi predizbornog štaba Borisa Jeljcina, Arkadij Jevstafjev i Sergej Lisovski, predvođeni Čubajsom, bili zadržani u pokušaju da iznesu iz Belog doma (zgrade ruskog parlamenta) kutiju sa 538 hiljada dolara gotovine. Zadržani su, ali su kasnije pušteni...

Godine 1997. desio se novi nedolični skandal. Pet vodećih „reformatora" iz vlade i administracije predsednika RF, a među njima i Čubajs, dobili su od izraelske firme avans od po 90 hiljada dolara svaki za, još nenapisanu, knjigu Istorija ruske privatizacije. Istorija je dobila veliki publicitet kao „književno delo".

Čubajs je aktivno učestvovao u razradi „Koncepcije razvoja tržišta hartija od vrednosti u Ruskoj Federaciji", koju je odobrio B. Jeljcin. Primena ovog dokumenta sa izdavanjem državnih kratkoročnih obveznica dovela je do, za stanovništvo razornog, bankrota 1998. godine.

Istraga koju je sprovelo Državno tužilaštvo, na osnovu kompjuterske analize izvršenih transakcija pokazalo je učestvovanje Čubajsa u operacijama na tržištu državnih hartija od vrednosti. Ali, „veliki reformator" se zatim našao na čelu najveće korporacije Rusko akcionarsko društvo Jedinstveni energetski sistem Rusije. Reforma koju su započeli predviđala je izlazak iz strukture holdinga elektrana, dalekovoda, organizaciju prodaje električne energije, a zatim i prodaju velikog dela akcija privatnim investitorima.

Član upravnog odbora ove korporacije, Boris Fjodorov, izjavio je 2000. godine da se restrukturiranje Jedinstvenih energetskih sistema Rusije sprovodi u interesu menadžmenta kompanije, kao i povezanih oligarhijskih i političkih struktura, imenovavši Čubajsa „najlošijim menadžerom Rusije koji pokušava na račun države i akcionara da postane veliki oligarh".

Kompanija je bila likvidirana 1. jula 2008. godine, jedinstven energetski kompleks bio je usitnjen na mnoštvo kompanija koje se bave proizvodnjom, održavanjem elektro mreže, prodajom električne energije.

Posledice Čubajsovog razbijanja vodeće korporacije brzo su postale vidljive. Već 3. oktobra 2009. komisija Rostehnadzora (Federalna služba za ekološki, tehnološki i atomski nadzor), istražujući uzroke strašne hvarije na Sajano-Šušenskoj hidroelektrani u kojoj je bilo velikih ljudskih žrtava, prozvala ga je kao jednog od šest visokopostavljenih rukovodilaca u oblasti energetike koji su odgovorni „za stvaranje uslova koji su doprineli havariji". Sam Čubajs nije poricao udeo svoje krivice u havariji.

Ipak, umesto da se nađe na klupi za okrivljene, Čubajs se ponovo našao na konju: ukazom tadašnjeg predsednika RF Dmitrija Medvedeva, postavljen je za šefa druge gigantske korporacije Rosnano - Ruske korporacije za nanotehnologiju, i dve godine posle toga već je dobio orden „Zasluga za otadžbinu" IV stepena, za „višegodišnji, savestan rad..."

Misteriozna neuništivost

U aprilu 2013. godine, revizor Računske komore RF, Sergej Agapcov je izjavio da je prilikom provere Rosnano identifikovana velika količina prekršaja. Samo propali program razvoja proizvodnje domaćih tablet kompjutera doneo je gubitke od 22 milijarde rubalja. Prtiom je prosečna plata menadžera Rosnano iznosila oko 400.000 rubalja. Novine Vedomosti su tada pisale o svesnim prevarama rukovodstva Rosnano kako bi uzeli novac...

Uzgred, bez obzira na gubitke kompanije Rosnano, sam Anatolij Borisovič nije bio na gubitku. Štaviše, 2011. godine uvećao je svoje lične prihode za 23%, na 260,1 milion rubalja u poređenju sa 2010. godinom, navedeno je u materijalima kompanije Rosnano. Godine 2010. Čubajs je zaradio oko 212 miliona rubalja, 2009. godine - 202,7 miliona rubalja itd.

U čemu je tajna Čubajsove misteriozne „neuništivosti"? Upravo u tome za šta ga okrivljuju - u stvaranju grupice oligarha u čijim rukama se nalazi glavnina bogatstva naše zemlje. Oni ga i podržavaju.

Uz to, od septembra 2008. godine ovaj „efikasni menadžer" se nalazi u sastavu međunarodnog konsultantskog odbora banke J.P. Morgan & Co. A od 6. februara 2013. on je član upravnog odbora američke kompanije Tri Alpha Energy, Inc.

Čovek koji je sproveo, u istoriji neviđenu, operaciju pljačkanja stanovnika svoje sopstvene zemlje, već se obezbedio za stare dane. A sada on još besramno traži da mu građani Rusije, koje je on zajedno sa svojim saradnicima opljačkao, za to „kažu hvala". Nema šanse!

Ekonomija

Računska komora se pita da li će predloženi budžet moći da izvede ekonomiju iz hibernacije

Po starim liberalnim obrascima

Predstavljajući poslanicima glavni finansijski dokument za sledeće tri godine, projektovan sa viškom, a istovremeno i prognozu društveno-ekonomskog razvoja Ruske Federacije za period do 2024. godine, službenici Ministarstva za ekonomski razvoj nisu mogli da sakriju emocije. Za realizaciju svih nacionalnih projekata i državnih programa za sledećih šest godina, biće izdvojeno bezmalo 28 triliona rubalja, od čega će osam miliona biti usvojeno u prve tri godine! Tako velikodušnog finansiranja socijalne sfere nikada još nije bilo. Čini se da su trilioni iz budžeta prosto obavezni da obezbede Rusiji prodor u visokotehnološku budućnost. Ali... pita se ekonomski ekspert Jurij Aleksejev

Piše: Jurij Aleksejev

Na prvi pogled, svi planovi u vezi sa povećanjem blagostanja i značajnim produženjem životnog veka, u potpunosti se mogu ispuniti, pa su uz to i dobro osigurani, ako se uzme u obzir da u Fondu za nacionalno blagostanje do 2021. godine žele da sakupe 14,6 triliona rubalja. Ove ozbiljne brojke, kako je primetio prvi potpredsednik, ministar finansija Anton Siluanov, ne samo da doprinose izgradnji poverenja u budućnost, već i, u principu, stvaraju dobru podršku za realiziaciju velikih infrastrukturnih projekata.

Drugim rečima, „budžetska hrana", pripremljena u „finansijskoj kuhinji", u potpunosti je jestiva, pa i više od toga - ukusna.

Potrebno je samo u tu „hranu" dodati malo privlačnosti za investitore, napraviti stabilno okruženje, i tako dobiti izvanredno jelo, od koga će, kada ga samo proba, ekononija naše zemlje početi da ozdravljuje i da se preobraća u lokomotivu rasta. Brzina te lokomotive trebalo bi da bude takva, da bi na njoj bilo moguće preteći evropske zemlje i do 2024. ući u prvu petorku vodećih svetskih država. Takvu brzinu treba da prate povećanje životnog standarda i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite i obrazovanja.

U tom pravcu, kako primećuje ministar, već je dosta urađeno: utvrđeni su potrebni poreski zakoni i zamenjeni nepotrebni koji ometaju razvoj preduzetništva. Sada kompanije mogu bez strahovanja da investiraju u razvoj novih proizvoda. Više od triliona rubalja država je odvojila za izgradnju novih međuregionalnih puteva, luka i aerodroma, razvoj magistralne infrastrukture. Digitalizacija ekonomije dobiće ozbiljnu podršku, što znači da će se pojednostaviti redosled poslovne interakcije sa vladinim agencijama, biće manje papirologije.

Deputat Andrej Isajev je u glavnom finansijskom dokumentu video odgovor ljutim protivnicima povećanja penzija: sredstva, dobijena reformama, u punom obimu će biti usmerena na povećanje penzija. Tako će na primer penzionerima koji imaju ne manje od 30 godina staža u poljoprivredi od 1. januara 2019. država dodati oko 1300 rubalja mesečno. Skoro dva puta, u odnosu na 2013, porašće suma za tehnička sredstva rehabilitacije, za invalidska kolica, štake, slušne aparate. Više novca će se usmeravati na ukazivanje pomoći onkološkim bolesnicima i za godišnje sistematske preglede radnika koji su u dobi pred penziju. Biće indeksiran materinski kapital i isplate za žrtve nezgoda na radu i profesionalnih bolesti, a istovremeno će biti povećana novčana pomoć za trudnice, bebe i negu dece. Šta još?

Ipak, Računska komora nije zadovoljna ni prognozom, ni budžetom. Pogledavši na dno „budžetske kutije", državni kontrolori su videli da tamo nije sve onako kako izgleda nekim deputatima i državnim službenicima.

Zaključci do kojih su došli revizori navode na misao da se pripremljene procene Ministarstva za ekonomski razvoj najverovatnije mogu podvesti pod spisak lepih želja.

Zabunu su unele procene MMF-a uzete za osnovu prognoze o BDP-u o paritetu kupovne moći naše zemlje i Nemačke, koje se razlikuju, nažalost ne u našu korist, od stvarnih podataka koje je objavila Svetska banka. Tako da, stići i prestići Nemačku 2024. godine, kako žele službenici iz Ministarstva za ekonomski razvoj, nije moguće.

Takođe su posumnjali u očekivano povećanje realnih zarada Rusa. Dodatne mere za povećanje plata u javnom sektoru nisu predviđene, iako na papiru plata može da poraste nakon što Minisatrstvo za ekonomski razvoj promeni utvrđene parametre distribucije prihoda. Manipulacija brojkama omogućava da se brzo smanji broj siromašnih.

Revizori su otkrili i mnogo nedoslednosti u prognozama: visoke cene nafte ne slažu se sa niskim kursom rublje, rast investicija - sa niskim nivoom industrijske proizvodnje, potrošnja - sa skromnim prihodima stanovništva. Računska komora je pod sumnju stavila i ničim nepotkrepljen rast izvoza koji nije zasnovan na sirovinama (npr. usluge, trgovina...), na koji se sada stavlja glavni akcenat.

Revizori su došli do razočaravajućeg zaključka: Ministarstvo za ekonomski razvoj nedovoljno uzima u obzir (potcenjuje) pad ili rast cena nafte, sankcije, geopolitičke konflikte i trgovinske ratove. Drugim rečima, prognozu sa optimističkim projekcijama razneli su u paramparčad.

To znači da i efekti realizacije nacionalnih projekata deluju prilično sumnjivo. Čak i najgrublje početne procene ne daju odgovor na pitanje na koji način i u kojoj meri treba ulagati u budući rast. A pošto situacija ostaje neodređena, onda tempo rasta ekonomije, shodno revizorskoj oceni, teško da će premašiti 2% BDP-a čak i do 2024. godine.

Predsednik je postavio zadatak da se već u najbližoj budućnosti smanji nivo siromaštva za pola. Samo, da li će to biti ostvareno? Predsednik Računske komore Aleksej Kudrin tvrdi da bismo, čak i ako se tempo rasta ekonomije zemlje podigne na 3,5% godišnje, u narednih šest godina uspeli da smanjimo siromaštvo samo za 30%.

Stvara se utisak da misli činovnika ministarstva rade samo u jednom smeru - kako poboljšati statistiku. Ako prihod po glavi stanovnika u porodici premaši utvrđenu sumu bar za 100 rubalja - ta porodica ne spada više u siromašne. Ali, zar u realnosti te mrvice bilo šta menjaju? Sofisticiranijim merenjima siromaštva, bliskim onima koji su utvrđeni u razvijenim zemljama, u našoj zemlji bave se samo naučnici. I njihova merenja pokazuju da je broj siromašnih dva puta veći nego prema podacima Rosstata. Ali, mišljenje naučnika se kod nas samo primi k znanju, a onda se radi po svome.

Ciljevi koje je postavio predsednik, drže se jedan za drugog. Produženje životnog veka stanovništva, na primer, nemoguće je ne samo bez razvoja zdravstvene zaštite, već i bez poboljšanja kvaliteta puteva, kako bi hitna pomoć brže stizala do pacijenata. Podizanje ekonomskog rasta nemoguće je bez obezbeđivanja višeg nivoa zaposlenosti, rasta kvalitetne migracije, povećanja prosečnog životnog veka. Prilikom rešavanja ovih zadataka, naravno, potreban je nestandardan pristup. A prognoza i budžet su pisani sa jednim ciljem: da se ne poremeti logika po kojoj „niska inflatorna sredina osigurava budžetsku konsolidaciju". Ipak, strogi ramovi zadanih uslova ometaju razvoj.

Ocenjujući glavne parametre budžeta za 2019. godinu i za planirani period 2020-2021, Računska komora je ukazala na to da se, bez obzira na ambiciozne zadatke koje je postavio predsednik, struktura rashoda federalnog budžeta praktično nije promenila.

Rashodi za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i infrastrukturu, sa kojima je direktno povezana budućnost zemlje, rastu samo nominalno, ali ne i u procentima iskazanim u BDP-u. „Mere koje su predložene za univerzitetsko obrazovanje i nauku su nedovoljne da bismo postali inovativna, napredna ekonomija i dostigli tempo produktivnosti koji želimo. I kroz 10 godina nećemo moći da stignemo zemlje-predvodnice svetske tehnološke revolucije", predviđa predsednik Računske komore.

Jasno je da je za rešavanje strateških zadataka neophodno menjati strukturu budžetskih rashoda, povećati ulogu regiona i njihovo finansijsko obezbeđenje. Subjekti treba da imaju više sredstava za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, infrastrukturu. I na to podseća glavno kontrolno ministarstvo.

U vladi su prema primedbama i predlozima Računske komore uzdržani. U jeku diskusije o budžetu, niotkuda su ispovrteli pet triliona neraspoređenih rubalja. Rasporediti neraspoređen novac po stavkama budžeta neće biti teško. Mnogo teža će biti promena pristupa ekonomiji, koja bi davala više novca za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i nauku, omogućavajući bolju borbu protiv siromaštva.

Prema mišljenju eksperata, ne treba počinjati od neslućenih visina digitalizovane ekonomije, već od onoga što imamo - od korišćenja naše zastarele proizvodne baze, uz formulisanje narudžbi za gotove proizvode za potrebe države, potrošačkog tržišta, izvoza i razumnog raspoređivanja investicija, kako bi se pokrenuo razvoj ekonomije i kako bi bile ispunjene pomenute narudžbine.

Tada će se pojaviti i sredstva za modernizaciju, uvođenje novih tenologija, na osnovu kojih se može smanjiti proizvodna cena po jedinici proizvoda.

Pomoć u tome može da pruži organ za koordinaciju koji bi se bavio planiranjem narodne privrede. Uzgred, tim putem idu mnoge zemlje. A nama ništa ne smeta da se vratimo danas zaboravljenom Federalnom zakonu „O strateškom planiranju u Ruskoj Federaciji", iz 2014. godine.

Bez koordinacije proizvodnih odnosa, bez optimalnog planiranja u celoj državi, neće biti nikakvog uvođenja novih tehnologija, prelaska materijalne proizvodnje na novi tehnološki nivo. I bez obzira na to koliko su naši liberali pokušali da prilagode ekonomiju prema starim obrascima, uobičajeni pristupi će morati da se menjaju kako zadaci koje je postavio šef države ne bi ostali samo lepe reči, već da bi se i ispunili.