Do koske

Aleksandar Vučić sabotira formiranje nove vlade, kupuje vreme i prodaje ministarske funkcije

Čekajući vladu

Konačni rezultati izbora su utvrđeni tri meseca nakon što su izbori održani, novi parlamentarni saziv i organi Narodne skupštine još nisu konstituisani, Vlada radi u tehničkom mandatu. Aleksandar Vučić kreira haos u državnim institucijama kako bi odložio donošenje odluka, na kojima insistiraju zapadni centri moći. Vašington i Brisel ne ucenjuju Srbiju, nego njega, i to ne samo zbog političkih poteza, nego zbog teškog kriminala. Dok kupuje vreme, Vučić trguje ministarskim funkcijama. Jedan resor prodaje trojici-četvorici kandidata. Premijerski mandat obećao je Dačiću, Malom, Brnabićki i Vučeviću. Kadrovska rešenja ionako nisu bitna, Vučić će svu vlast zadržati u svojim rukama.

P. P.

Aleksandar Vučić vlada u uslovima strogo kontrolisane anarhije. Suprotno Ustavu i zakonima, bez ikakvih ovlašćenja, Vučić je stvorio okolnosti u kojima je sam sebe ovlastio za donošenje svih odluka. Autokratski način vladavine već je izazvao štetu državnim i nacionalnim interesima, rasturio je državne institucije, uništio privredni sistem i pokrenuo krizu katastrofalnih razmera, koja je Srbiju zahvatila i pre pandemije korona virusa, rata u Ukrajini i globalnih geostrateških promena.

Antikorupcijsko telo Saveta Evrope GREKO godinama upozorava na Vučićev neprihvatljiv način vladavine. I u poslednjem izveštaju istaknuti su primeri koji ilustruju načine na koje Vučić zloupotrebljava funkciju predsednika države i prisvaja nadležnosti koje mu Ustav Republike Srbije ne dozvoljava.

„Ustav Srbije je ulogu predsednika ograničio na uglavnom ceremonijalna ovlašćenja. Primećujemo da se predsednik ne ponaša u skladu s tim, već je uključen i u vršenje izvršnih ovlašćenja. Prvo, predsednik doprinosi vođenju spoljnih poslova zemlje, posebno u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, oko međunarodnih ugovora i u dijalogu sa Kosovom. On se pojavljuje kao glavni sagovornih stranih predsednika i šefova vlada s kojima ne razgovara samo o spoljnoj politici, već i o unutrašnjim pitanjima i poslovnoj saradnji”, navodi se u izveštaju GREKO, u kome su pomenuti konkretni primeri Vučićevih prekoračenja ovlašćenja.

Istaknuto je da Vučić u javnost iznosi informacije o akcijama državnih organa protiv kriminalnih organizacija, strategiji vakcinacije protiv Covid-19, nabavci opreme za policiju i vojsku, kao i o rezultatima istraga nedavnih ubistava koja su počinjena u Beogradu. U dokumentu se podseća da je Vučić, suprotno članu 200 Ustava Srbije, uveo vanredno stanje zbog pandemije Covida-19, a ne Narodna skupština. Iako nema ovlašćenja, Vučić je najavljivao praktične mere protiv pandemije, kao što je policijski čas.

„Predsednik države je ostao na čelu SNS-a, a trebalo bi da bude predsednik svih građana i da predstavlja jedinstvo nacije. Kao lider najveće stranke u Narodnoj skupštini, ne samo da je birao premijera, već je imao direktan uticaj na program Vlade. Osim toga, on je znatno prisutniji u medijima od premijera, redovno komentariše pitanja iz oblasti izvršne vlasti, javne nabavke, potrošnju, investicije. U svetlu navedenog, predsednik Srbije i lica koja ga neposredno savetuju (generalni sekretar, šef kabineta i savetnici) mogu se smatrati uključenima u vršenje izvršnih funkcija u dovoljnoj meri da budu obuhvaćeni ovim izveštajem”, zaključuje se u izveštaju antikorupcijskog tela Saveta Evrope.

U taj izveštaj nije uvršteno milion svakodnevnih primera Vučićevog gaženja Ustava i zakona. On odlučuje o svemu - o tome koji pacijent može na magnetnu rezonancu, koliko treba da bude širok asfaltni put od Barande do Debeljače, sastav Crvene zvezde, otkupnu cenu pšenice, visinu otpremnine za otpuštene radnike Fijata, procenu kvaliteta droge proizvedene u „Jovanjici”, a i sve ostalo. Vučić je za sebe zadržao svu vlast, a odgovornost namerava da prebaci na saradnike iz stranke i koalicije.

Da bi izbegao odgovornost za sporne odluke, na kojima insistiraju njegovi zapadni mentori, Vučić je tri meseca opstruisao izborni proces. Odugovlačenjem sa konstituisanjem novog skupštinskog saziva i izbora Vlade, Vučić je pokušao da kupi vreme za medijsku kampanju u kojoj je propagirao svoju strategiju o „Evropskoj uniji koja nema alternativu” i smanjio podršku Rusiji. Kampanja nije urodila plodom, i dalje se više od 80 odsto građana Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji, a čak 86 odsto ne želi da se Srbija priključi EU pod uslovom da se odrekne Kosova i Metohije. Rezultati svih anketa pokazuju koji put je izabrala Srbija, ali Vučić još nije prelomio. Ne sme, pošto je ucenjen vlastitim i kriminalom svojih rođaka, kumova i ortaka iz naprednjačkog kartela.

Vučić se nadao da će rat u Ukrajini tokom ova tri meseca, koliko je otezao sa izborima, dobiti neku vrstu epiloga, svejedno da li kroz vojnu pobedu Rusije, primirje ili početak pregovora. Nadao se da bi, u tom slučaju, splasnuo zapadni pritisak na njega. Naivan, očekivanja nisu ispunjena. Zapadni emisari, pre svih američki ambasador Kristofer Hil, dopustili su Vučiću da igra predstavu, znajući da će u poslednjem činu morati da izvrši njihove naloge kako on, njegov brat Andrej i ostali iz vrha kartela ne bi završili na crnoj listi.

U tom kontekstu, Vučić je nedavno obavestio saradnike o nameri da mandat premijera prepusti Ivici Dačiću, predsedniku SPS-a. Dačić je potpisao Brisleski sporazum, može i odluku o sankcijama Rusiji. S obzirom na proruski imidž Dačića i SPS-a, to bi pomoglo da se sankcije predstave kao potez koji niko nije želeo, ali na koji je vlast prinuđena za opšte dobro. No, Dačić nije naivan. Zahvaljujući odličnom izbornom rezultatu i povećanom pregovaračkom kapacitetu, on traži mesto ministra policije. Za povratak na tu funkciju mogao bi da dobije podršku stranih faktora, s kojima je uspešno sarađivao od 2008. do 2012.

Ukoliko propadne kombinacija s Dačićem, Vučić će morati da traži alternativna rešenja. U vrhu SNS-a spekuliše se s tri imena: Ana Brnabić, Siniša Mali i Miloš Vučević. Brnabićku ne zanima još jedan mandat na mestu premijera. Kad bi mogla da bira, ona bi iskoristila priliku da privatizuje vilu na Dedinju, koju je država renovirala posle smrti prethodne stanarke Jovanke Broz, da bi posle toga prešla u diplomatiju, na mesto ambasadorke u Vašingtonu ili Londonu.

Siniša Mali je zadovoljan mestom ministra ekonomije, a premijersku funkciju prihvatio bi samo ako na tome bude insistirao Vučić. Kad bi se Mali transferisao na čelo vlade, ministarstvo finansija bi preuzela aktuelna guvernerka Jorgovanka Tabaković. Miloš Vučević je favorit Andreja Vučića. Vučević već godinama vodi Andrejeve poslove u Vojvodini, čime je dokazao lojalnost i stekao poverenje. Andrej Vučić stranačke funkcionere i poslovne partnere prima u svom kabinetu u zgradi Kovnice novca na Topčideru.. Samo Vučeviću je dopušteno da bez najave i čekanja ulazi kod Andreja. S takvim statusom, aktuelni gradonačelnik Novog Sada opravdano se nada mestu premijera. Ako otpadne, za utehu bi mogao da uskoči u fotelju ministra pravde.

Prema kalkulacijama koje se pominju u SNS, Nikola Selaković će preći u ministarstvo odbrane, a njegovo mesto u ministarstvu spoljnih poslova trebalo bi da preuzme Marko Đurić, trenutno raspoređen na mestu ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama. Jadranka Joksimović bi fotelju ministarke za evrointegracije prepustila Suzani Grubješić, bivšoj funkcionerki Dinkićevog G17, a ona bi preuzela ministarstvo za lokalnu upravu. Vučić je, navodno, obećao Tomislavu Momiroviću mesto ministra turizma, koja tradicionalno pripada Rasimu Ljajiću, odnosno nekome od njegovih kadrova. Ne zna se ko će naslediti Zlatibora Lončara, koji napušta ministarstvo zdravlja iz ličnih razloga, pošto se bori s opakom bolešću, a i s mnogim aferama u kojima je imao istaknutu ulogu.

Iste funkcije zadržaće nekoliko ministara iz prošle Vlade. Zorana Mihajlović će zadržati mesto potpredsednice Vlade i ministarke za energetiku, Branislav Nedimović će ostati u resoru poljoprivrede, Branko Ružić u ministarstvu prosvete, a Darija Kisić Tepavčević u ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Odlazećim ministrima Nebojši Stefanoviću i Aleksandru Vulinu obećana su ambasadorska mesta u Moskvi, odnosno Pekingu.

Goran Vesić je izabrao ministarstvo saobraćaja i infrastrukture. S obzirom na značaj i količinu novca, kojim raspolaže taj resor, Vučić će Vesiću za najbliže saradnike nametnuti ljude u koje ima poverenja, kako bi obezbedio kontrolu poslovanja i priliva provizija. Na isti način Vučić je oktroisao vlast Aleksandra Šapića. Kao gradonačelnik Beograda, Šapić može samostalno da bira koga će postaviti na koju sekretarsku funkciju. Pomoćnike sekretara postavlja Andrej Vučić.

Za razliku od većine opozicionara, koji potcenjuju Šapićeve sposobnosti i ambiciju, Vučić ne pravi tu grešku. Zato se plaši mogućnosti da ga Šapić nasledi na mestu predsednika Srpske napredne stranke. Čim je izabran na mesto gradonačelnika, u prvom obraćanju gradskim odbornicima, Šapić je poništio Vučićev dogovor sa Đilasom o raspisivanju vanrednih izbora u glavnom gradu i ostavio mogućnost da svoj mandat izgura do kraja. I ako ne uspe u tome, Šapiću će biti dovoljno šest meseci da na rukovodeća mesta u naprednjačkom odboru u Beogradu postavi svoje ljude i da preuzme sve unosne poslove. S takvih pozicija, neće mu biti teško da se suprotstavi braći Vučić. Tu nameru je već dokazao javnim napadom na Vesića.

- To što se slikao sa lemurom na glavi, što ide da deli knjige, piše pesme, vozi se u prikolici... Pa, što nisi promenio cev, majstore - rekao je rezignirani Šapić, optužujući Vesića za nedavnu havariju na vodovodnoj cevi u centru Beograda.

Napad na Vesića samo je uvertira u ono što čeka Vučiće. Aleksandra Vučića napašće i drugi stranački i koalicioni funkcioneri, kojima je obećao i naplatio mesta u vlasti. Po pet puta primenjenom modelu, i sada je iste funkcije obećao nekolicini kandidata. I, opet će da ih slaže kako je on, eto, hteo da ispuni obaveze, za koje je uzeo novac, ali nije mogao zbog protivljenja stranih ili domaćih faktora.

Vučić je javno priznao da je stranim diplomatama dao reč da će formirati novu Vladu do kraja jula, kako bi Srbija do kraja avgusta mogla da uvede sankcije Rusiji i time dokaže rešenost da ostane na tzv. evropskom putu. Naravno, od date reči Vučiću je mnogo važniji lični interes. Niko ne bi trebalo da bude iznenađen ako se diktator odluči da raspiše još jedne vanredne parlamentarne izbore. Tako bi dobio dodatno vreme za zamajavanje gospodara iz Vašingtona i Brisela, kao i da nastavi autokratsku vladavinu bez parlamenta i izvršne vlasti. Što god preduzme, to neće biti dobro ni za njega, ni za Srbiju.