Beli kriminal

Ministarstvo zdravlja u punom rasulu dočekalo epidemiju

Važniji su tenderi nego mrtvi

Ovdašnje zdravstvo, na prvom mestu Ministarstvo zdravlja, kao da je iznenadila pojava zaraženih u sred ranije proglašene epidemije. Bar takav osećaj može da se stekne kada se vidi svo rasulo koje je zahvatilo ionako loše organizovan i još lošije opremljen zdravstveni sistem kome je na čelu dr Zlatibor Lončar

Milica Grabež

Mesecima pred dolazak epidemije u Srbiju Ministarstvo zdravlja se pripremalo za nadolazeće nevolje, ali na jedan krajnje neobičan način. Iako je virus SARS-CoV-2 u Kini otkriven još krajem 2019. godine, kada je i ustanovljeno da je lakoprenosiv sa čoveka na čoveka i da može da bude smrtonosan, Zlatibor Lončar je pri hitnim nabavkama imao nešto drugo na umu.

Poslednjih meseci pre proglašenja epidemije u Srbiji Ministarstvo zdravlja je raspisalo nekoliko tendera za nabavku najrazličitije robe i usluga, ali ništa što bi nam koristilo u borbi protiv virusa. Kako tvrdi specijalizovani portal tenderilive.com na listi nabavki našle su se i jednokratne maramice za ličnu negu, uređaji za klimatizaciju, usluge pozorišne produkcije, novine, hotelske usluge, parfemi, toaletni proizvodi i prezervativi, usluge organizovanja raznih dešavanja, zabavne usluge pozorišnih producenata, muzičkih grupa, muzičkih sastava i orkestara...

Bilo je ukupno 39 tendera, od kojih je njih 25 imalo pojedinačnu vrednost iznad pet miliona dinara.

Prosto je neverovatno sa kakvom bezbrižnošću je Ministarstvo zdravlja išlo u susret najopasnijoj epidemiji u ovom veku, kako nas sada ubeđuju isti oni koji su za svoje potrebe naručivali parfeme, prezervative i muzičke ispraćaje.

Sa druge strane, radnicima u zdravstvu uopšte nije do smeha i zabave. Naprotiv.

Predsednik Stručnog saveta Opšte bolnice u Ćupriji dr Aleksandar Marković 1. aprila je obavestio javnost kako je kompletno rukovodstvo ove ustanove ili u samoizolaciji, ili na bolovanju. Niko ne zna ko rukovodi bolnicom, a neka odeljenja bukvalno više ne postoje, jer je rukovodstvo uoči epidemije vuklo pogrešne poteze i mnoge lekare poslalo u penziju, a da im nije obezbeđena zamena.

Odeljenje onkologije nije u funkciji, jer je jedini lekar dr Vlada Pavlović bio pozitivan na testiranju i otišao je u Beograd na lečenje. Ista je situacija i na urologiji, a na anesteziji rade samo trojica od devet lekara.

Da se ne zna ko pije, a ko plaća tvrde i zaposleni u mnogim drugim zdravstvenim ustanovama, jer su naređenja iz Ministarstva zdravlja nejasna, a u pojedinim slučajevima i protivrečna.

Lekari koji su iz domova zdravlja povučeni i prebačeni na rad u bolnice ili sabirne centre nemaju pojma gde će biti angažovani. Dnevni raspored im se saopštava tek kada se jave na posao i menja se svaki dan.

Slično iskustvo imaju i prvi mobilisani nekadašnji civilni obveznici služenja vojnog roka. Neki su još pre više od 15 godina završili ovo služenje, a sada su pozvani da se jave, ali niko od njihovih pretpostavljenih ne zna gde da ih angažuje, jer oni nemaju nikakva medicinska znanja. U najboljem slučaju mogli bi da rade kao pomoćni fizički radnici, ali jedino ako im se utvrdi da još uvek imaju isti stepen radne sposobnosti.

Pošto su znali da je broj lekara i celokupnog medicinskog osoblja u Srbiji prepolovljen i bez epidemije, izvestan broj medicinskih radnika našeg porekla u Nemačkoj se javio da dobrovoljno privremeno radi ponovo u svojoj otadžbini. Na put su krenuli krajem marta specijalnim letom za Beograd i to pošto im je u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima garantovano da neće ići u karantin, osim ako se na testiranju ne ispostavi da je neko od njih zaražen.

Umesto toga su oni, kao i obični putnici u avionu (među kojima su i dve male devojčice i jedan oboleli od raka koji se vraćao na hemo-terapiju) prebačeni u Vojnu gimnaziju gde su zatočeni kao da su kriminalci.

Onemogućeno im je kretanje (osim u zgradi i to samo do prvog sprata, u prizemlje ih ne puštaju). Svima su urađeni testovi još na aerodromu, ali na veoma neprofesionalan način (pojedinci su radili testiranja u Nemačkoj i lako su uočili razliku), međutim ogromna većina do početka aprila i poslednjeg javljanja dr Zite Belić nije saznala rezultate.

Za dve devojčice nije obezbeđeno ni mleko, dok za obolelog od karcinoma i jednu trudnicu u grupi nisu bili obezbeđeni ni lekovi, kao ni medicinska pomoć. Niko u početku danima nije dolazio ni da iznese đubre, koje zatočeni lekari nisu mogli da izbace, jer im je zabranjeno napuštanje zgrade. Tek kada su počeli da postavljaju fotografije na društvenim mrežama nevidljivi šefovi ovog karantina su poslali higijeničarke da iznesu smeće i srede prostorije. Ovi nesrećni zatočenici koji su želeli da pomognu svojoj zemlji rekli su u svom poslednjem obraćanju javnosti: "U takvoj smo depresiji i razočarenju, da pojedinci razmišljaju o skoku kroz prozor, da tako sebi prekrate muke."

U svetu već u upotrebu ulaze sigurni testovi koji rezultate daju za manje od dva sata, a u Srbiji se u nekim slučajevima oni ne znaju ni posle dve nedelje. Ili, kako je to jedan od utamničenih na Sajmu rekao: "Vučiću ne trebaju ni pacijenti, a ni izlečeni. Njemu trebaju mrtvi kako bi opravdao neustavni puč koji je izveo".

A1.

Medicinske sestre prevarene

Vučić je obećao povećanje plata lekarima i medicinskom osoblju.

U KPZ Bolnici lekari su prošlu platu dobili sa povišicom, a medicinske sestre, koje podnose najveći teret u negovanju bolesnih osuđenika, nisu dobili nikakvu povišicu. Njihov bes i razočarenje je sasvim razumljivo.