Skandalozno
Ko i zašto
krši ljudska
prava u Ministarstvu odbrane Srbije
Ministre,
mikrofon je vaš
Ažuriranje
personalnih podataka pripadnika Ministarstva odbrane izazvalo je podozrenje mnogih oficira i građanskih
lica na službi
u toj instituciji. Razlog nepoverenja je uzimanje ličnih podataka kroz tonski
zapis u ličnoj interpretaciji davaoca. Ta metoda ažuriranja podataka ne nalazi se u naredbi Dragana Šutanovca, ali se sprovodi. Ko je to naredio i zašto
Milan Jovanović
Naređenjem
ministra odbrane Dragana Šutanovca, krajem prošle godine naloženo je da se ažuriraju personalni podaci profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije. Naređenje Šutanovca na nižem
nivou sproveo je brigadni general Slađan
Đorđević, pomoćnik ministra za
ljudske resurse.
Novo ažuriranje personalnih podataka, oprema i softver
usklađeni su sa NATO standardima. Očigledno je da sistemom ažuriranja podataka pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske, vrh
odbrane Srbije priprema našu državu
za ulazak u NATO. Veoma precizna evidencija pripadnika odbrane (zaštićena elektronska dokumentacija, dostupna samo određenim strukturama) jedan je od standarda sistema
NATO. Kao i u državama članicama NATO-a, naši oficiri daju
svoje lične podatke o školskoj spremi i stručnosti,
znanju stranih jezika, ličnim osobenostima, bračnom stanju, krvnoj grupi... Pored toga prave se digitalne fotografije pripadnika koje odgovaraju standardima, na primer kao za
biometrijske pasoše. I sve to regulisano je kroz naredbu ministra
odbrane Dragana Šutanovca.
No, kod mnogih pripadnika Ministarstva odbrane podozrenje je izazvalo uzimanje zvučnog zapisa imena i
prezimena, kao i matičnog broja,
i to u interpretaciji osobe koja daje
lične podatke. Jedan od primera
davanja ličnih podataka kroz zvučni
zapis jeste onaj sa pripadnicima
Vojnotehničkog instituta. Fotografisanje, kao i beleženje tonskih
zapisa, obavili su pripadnici iz
sastava Uprave za odnose sa
javnošću Ministarstva odbrane čiji je šef kapetan bojnog
broda Petar Bošković!
"Davaoci svog glasa"
postavili su pitanje ko je to naredio, kada tako
nešto ne postoji u naredbi ministra odbrane Srbije. Zato se i postavlja pitanje
da li se radi o usmenom naređenju koje je Šutanovac izdao svojim potčinjenima iz Ministarstva odbrane, koji to bez pogovora izvršavaju. Očigledno da se ta operacija
sprovodi van zakonskih okvira i da
su time ugrožena ljudska i radna
prava pripadnika Ministarstva odbrane. No, na pitanje nekih
pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije zašto podatke o sebi daju u tonskom zapisu, izvršioci
ažuriranja personalnih podataka su ih
odmah dezavuisali pitanjem da li oni u tome vide neku zaveru! Da nije
možda u pitanju teorija zavere?
Ljudski glas
je jedinstven, baš kao i otisak
prsta. Stoga je moguće identifikovati govornika i zabeležiti
karakteristike njegovog ili njenog glasa, koji
se može upotrebiti kao temelj za
buduću proveru. Zato i postoji
mogućnost da se tonski zapisi koje su
dali pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
zloupotrebe. Tako se oni na osnovu
tonskog zapisa mogu neovlašćeno prisluškivati
i apsolutno tajno pratiti.
Da
bi se omogućila glasovna identifikacija davaoca tonskog zapisa, potrebno je proći kroz nekoliko
koraka: snimanje glasa i predstavljanje
govornika sistemu, a zatim ekstrakcija bitnih osobina glasa i njihovo
spremanje u bazu podataka. Zatim se ponovo obrađuje personalni tonski zapis i ekstrahuju
bitne karakteristike, koje se onda upoređuju
sa onima u bazi podataka, te se na taj
način utvrđuje identitet. Inače, snimanje
glasa obavlja se u 16 bitnih oblasti, uz frekvenciju 16.000 Hz. Prilikom
snimanja tonskog zapisa ličnih podataka, da
bi se dobio reprezentativni
i ujednačen uzorak za dalju
obradu, potrebno je desetak sekundi, a pri proveri identiteta
samo četiri sekunde, jer je sasvim mala količina podataka potrebna za identifikaciju.
O zloupotrebi tonskih zapisa uveliko se već govori u vojnoj literaturi. Podsetimo da je moguće preneti
zvuk tako da glas čuje
samo izabrana osoba (i niko
više) i da je moguće s udaljenosti izmeniti emocije upotrebom elektromagnetnih uređaja. Za potvrđivanje
istinitosti navedene tvrdnje dovoljno je da se pročita Ugovor
Ministarstva odbrane SAD iz 1995. godine. Naziv ugovora je Komunikacija mikrotalasnim
zvučnim efektima, evidencioni br. dokumenta: SBIR
F41624-95-C-9007.
Nove
naučne metode ukazuju da je moguće
i kloniranje ljudskog glasa. Laboratorija Los Alamos u Novom
Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka nečijeg glasa naučnici su sposobni da
kloniraju govor u skoro realnom vremenu.
Ta tehnologija se već koristi u kontroli ljudi radi upravljanja
društvenim procesima.
Zato
se i postavlja pitanje da li
ministar odbrane Dragan Šutanovac učestvuje svesno ili nesvesno u kršenju ljudskih
i prava pripadnika
Ministarstva odbrane Srbije i Vojske
Srbije?
Psihotestovi
Kada
u Vojsci Srbije stupe na snagu
novi standardi u oblasti kadrovske politike, svi oficiri
koji budu ušli u izbor postavljanja
na važne komandne i rukovodeće
dužnosti i školovanja na višim nivoima upućivaće se na seriju
psihotestova u Odeljenju za mentalno zdravlje
i vojnu psihologiju
VMA.
Merila
procene psiholoških kapaciteta i perspektive razvoja
karijere, saglasno procenama, predstavljaju eliminaciona merila koja govore o "(ne)mogućnostima prolaznosti"
kandidata u budućoj karijeri. Verovatno
će stručnjaci VMA ocenjivati
kandidate. Testovi će obuhvatati "faktorsku procenu ličnosti" i "procene fluidne i kristalizovane
inteligencije". Povodom
toga šef odbrane Srbije Šutanovac kaže da će biti
nabavljeni najsavremeniji psihotestovi, informatička oprema i softveri.
Otimanje
Nikinaca
Od kada je Dragan Šutanovac šef odbrane Srbije, Ministarstvo odbrane
funkcioniše stihijno.
Kada je u pitanju Sektor za materijalne resurse, tu je nastao haos otkako ga vodi kum šefa odbrane Ilija Pilipović.
Nedavno je na inicijativu Pilipovića sa mesta direktora Vojnotehničkog
instituta smenjen pukovnik Mladen Pantić, koga je zamenio pukovnik Zoran Rajić, prvi direktor VTI-a koji
nije ponikao u ovom institutu. Inače, mentor prilikom izrade doktorata pukovniku
Rajiću bio je smenjeni pukovnik Pantić.
Pored raznih neslaganja pukovnika Pantića sa Pilipovićem
i Šutanovcem, stoji i odbijanje bivšeg direktora VTI-a da pristane na
prenošenje vojnog poligona Nikinci u nadležnost Jugoimporta SDPR.
Inače, poligon Nikinci
je osnovan 1951. godine
kao centralni opitni poligon za potrebe vojne
industrije, da bi od 1957. bio potčinjen Institutu naoružanja. Formiranjem Tehničkog opitnog centra 1973. godine poligon Nikinci prelazi u njegov sastav. Pa su, tako, sve
do danas, Nikinci bili pod patronatom Vojnotehničkog instituta, ali tog dokumenta više nema. Mnogi pripadnici
VTI-a pokušavaju da pronađu taj
dokument i spreče "prelaženje" ovog vojnog poligona
pod Jugoimport SDPR. Očigledno
je da je taj dokument nestao tokom seljenja pripadnika VTI-a iz Katanićeve i iz
Kumodraža u Žarkovo,
gde se nalazio Vazduhoplovni institut. Sada je sve na
jednom mestu: od direkcije, kopnene
vojske, vazduhoplovstva do opitnog centra.
Prelaženjem Nikinaca
u nadležnost Jugoimporta
SDPR,
VTI i namenska industrija bi u potpunosti zavisili od ove
firme koja trguje oružjem, a ostvaruje ogroman profit. Očigledno da je Jugoimportu
potrebno još
samo nepodeljeno vlasništvo nad
Nikincima. To je jedna
od veoma važnih karika potrebnih
u poslovanju Jugoimporta
SDPR i tako ova firma postaje faktički nadređena VTI-u.
Da će se to i dogoditi, upravo
govori informacija o dolasku pukovnika Zorana Rajića na
mesto direktora VTI-a. On taj postupak treba
da sprovede u delo. Takođe, postoji
informacija da Jugoimport SDPR već ograđuje poligon Nikinci.