Likovi i senke
Odlazak
donatora
Milica
Grabež
Otišao je iz Srbije
još jedan značajan čovek. Bio je faktor ekonomskog napretka u okolnostima tranzicionog sloma, veliki donator, zadužbinar crkava, finansijer stranaka, veliki investitor, oslonac državnog budžeta... Ukratko, najvredniji spoljni saradnik Vlade Srbije, uprkos
tome što ga tamo niko zvanično nije
poznavao. Mada, ako ga je neko
od političke elite i poznavao, sad je kasno da ljudski
popriča sa njim i zamoli
ga da svoj
novac vrati u privredne tokove Srbije.
Uvaženi drugovi koji vode
ovu državu morali bi da objasne
narodu kako je izbio taj nesporazum
između njega i njih. Donedavno
je sve bilo kako treba. On je ćutao i radio, drugovi
vladari su ćutali i punili
budžet.
Ko zna dokle bi to trajalo da zloglasna
američka organizacija za borbu protiv
narkotika (DEA) nije odlučila da Srbiji
ponudi učešće u zapleni 2,8 tona kokaina, te hapšenju glavnog trgovca
ovim omiljenim opijatom. To što su američke vlasti ponudile Srbiji bilo je ravno ponudi
stanične kurve da slučajnom prolazniku
ispriča sve o svom poštenju.
Naravno, Amerika ne uvaljuje svoje proverene saveznike u ovakve nevolje, ali je vlast u Srbiji očigledno nešto gadno zgrešila pa ju
je sustigla kazna. Može li se drukčije
objasniti ovaj samoubilački progon zlatne koke koja
je bila tačka oslonca ovdašnjim
gospodarima života i smrti, obnevidelim
od pohlepe?
Ko će sad da popuni osam
odsto budžeta, ko će sad da investira
u građevinarstvo, kupuje poljoprivrednu zemlju u Vojvodini, plaća drugovima vladarima održavanje njihovih stranačkih jazbina diljem Srbije?
Nije Srbija Kolumbija, barem što se geografije tiče, ali je i
dovoljno siromašna i dovoljno
korumpirana da joj prijatelji iz Vašingtona
mogu jednom jedinom akcijom lova na kokain
preseći važnu
budžetsku infuziju.
Eto šta biva kad
Vlada nema nacionalni program proizvodnje takozvane organske hrane, nego je još uvek zarobljena
uvoznim hemijskim supstancama!
Uostalom, čovek o kome je ovde reč, taj Darko
Šarić, diskretni prijatelj srpskih vladara i faktor
ekonomske stabilnosti u ovom delu Balkana,
ulagao je i u poljoprivredu. Niko mu to ne može osporiti.
Pa kako se onda desilo
da ga domaćin
istera iz kuće u koju je toliko uložio? I ne samo da ga
isteruje nego mu i imovinu zaplenjuje!
Ovakva prijateljstva, makar bila i diskretna,
ne završavaju se dobro. Domovina je domovina, a imovina je imovina.