Otkazi
Kako je menadžment Centra za stečaj pronašao izlazak iz krize?
Likvidirati trudnice
Ovaj metod rešavanja krize morala i materijalne
situacije u državnim organima, svima zainteresovanima mogu jednoglasno da
preporuče prvi ljudi Centra za sprovođenje stečajnih postupaka pri Agenciji za
privatizaciju u Beogradu, Terazije broj 23
...
U
poslednjoj nedelji februara, u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka pri
Agenciji za privatizaciju u Beogradu otkaze je dobilo desetak radnika. Već
su angažovali
advokate, ići
će
do Strazbura. Očekuju da tamo Snežana Bujas ne može da utiče na sudije,
jer u Beogradu, u Trgovinskom, sadašnjem Privrednom i Višem privrednom sudu,
ona žari i pali.
Da
su otpisani, mrtvi, živi sahranjeni, a svi sa licencama, nekim radnicima je
saopšteno lično, nekome preko oglasne table, nekome preko "radio
Mileve", a nekome je direktor Centra za stečaj Dejan Jokić to lično
saopštio. Kao, na primer, jednoj od koleginica koja je zahtevala prijem da joj
to u lice kaže,
jer ima još koji dan do porođaja.
Saopštio
joj je to gledajući u ekran svog laptopa, igrajući
igrice. Sekretarici "broj dva", koja se pre nekoliko meseci vratila
sa porođajnog odsustva, to je saopštio kao da je nešto
usput zaboravio.
Otkaze
su dobili oni koji su godinama danonoćno dirinčili za one koji su uvek bili
neradnici, sa duplo većim platama i nenormalnim bonusima,
svi stambeno i materijalno (pre)obezbeđeni. Uz to su dolazili i dolaze na posao
kad ko hoće, počevši od direktora, sada već bivšeg Jokića. Taj čovek je svih ovih
godina, umesto na poslu, jutra pretežno provodio u krevetu, jer noću igra
tenis sa Dinkićem i Ćirićem, kako je to umeo značajno da naglasi. Ranije je
sa njima igrao fudbal, pa je sekretaricu "broj jedan", koja nije
dobila otkaz, Jokić bio zadužio da radnike organizuje da idu i - navijaju. I išli
su, iz straha da ne dobiju manju platu, jer tada se još
nije pretilo otkazima. Dinkića i Ćirića nisu tamo nijednom videli. Radnici sada
veruju da ova dvojica nisu imala pojma šta Jokić sa svojom ekipom terminatora
radi u njihovo ime.
Kad
je smenjen predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Stevo
Đuranović,
od koga se Jokić pre toga nije odvajao, Jokić
je potčinjenima ostavljao poruke: ako je Stevo Đuranović,
kažite mu da sam kod Cvetkovića ili Dinkića!
Otkaz
je prvo dobila radnica kojoj je neposredni rukovodilac zamenica direktora
Snežana Bujas, alapača čuvena ne samo u Centru za stečaj nego i u celoj
Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu ekonomije. To je osoba koja snižava
glas i uvlači
se samo pretpostavljenima (npr. Zora Ilić), kad su tu. Kad ti sa višeg položaja
odu, teško je nabrojati šta im govori iza leđa. Dotična radnica je bila na
porođajnom odsustvu sa drugim detetom, a kad je saznala da je dobila otkaz od
stresa je izgubila mleko kojim je dojila svoju bebu. Uz to je podigla stambeni
kredit.
Druga
otpuštena
je samohrana majka, takođe sa podignutim
stambenim kreditom. Na njeno mesto dolazi rođena
sestra Snežane
Bujas, Svetlana Denić, rukovodilac u Centru
za likvidacije (koji se ukida). I tamo zbog Denićke
proklinju dan kad su se rodili. Po Jokićevim
izjavama, Snežana
Bujas je zaslužila
da njena sestra pređe sprat niže i da joj sestra bude šef.
Otkaz
je dobio i radnik koji je u Centar prešao
iz Trezora, i to samo da mu se osvete, jer ni Jokić, ni Bujas nisu voleli bivšu
direktorku Agencije Vesnu Džinić i izvršnu direktorku Zoru Ilić, a on je došao po njihovim preporukama.
Otpuštena
je i pravnica Neumovićka, ali je nečijom (zna se čijom) intervencijom izbrisana
sa spiska otpisanih.
Slede
još dve radnice: jedna takođe na porodiljskom odsustvu, savršen stručnjak u ovoj oblasti, jer joj je Agencija za
privatizaciju platila specijalizaciju i magistarske studije na Pravnom
fakultetu. Baš kao i drugoj, kojoj je takođe plaćena specijalizacija na Pravnom
fakultetu, a Jokić joj je dao otkaz nedelju dana pred porođaj.
Otkaz
je dobila i jedna radnica na rukovodećem mestu, samo što
su njoj obećali mesto privremenog zastupnika državnog kapitala ili stečajnog
poverenika. Za svoje omiljene stečajne i likvidacione poverenike već su obećali
mesta privremenih zastupnika kapitala, jer je ukinut dotadašnji Akcijski fond.
Dejan
Jokić je sa svojom zamenicom Snežanom Bujas i višim
rukovodiocima već pripremio spiskove za smenu ljudi koji te poslove obavljaju i
imaju licence stečajnih upravnika i sposkove svojih mezimaca koji treba da
krenu u nove krađe i pljačkanja preostalog državnog kapitala. Šutanovac iz
Agencije za privatizaciju, koji je od Ministarstva zadužen da pokupi što više
znanja od zaposlenih u Akcijskom fondu do njegovog konačnog ukidanja,
svakodnevno je zaposlenima prenosio informacije, sve dok nisu dobili otkaze.
Bio je oduševljen koliko se tu još
može uzeti.
Otkaze
su dobili i satručni radnici iz kancelarije Centra za stečaj
u Novom Sadu, a interno se tek to smatra posebnom, tužnom
pričom.
Otkaz,
međutim, nisu dobili neki "vrli" stručnjaci. Na primer, Jokićev brat
od tetke po ocu Veselin, izbeglica sa Kosova, iz Peći, koji je kupio
stan, a pre godinu dana i diplomu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Njegov je
venčani kum Nebojša Dašić (takođe iz Peći), rukovodilac u Centru za
stečaj, koji sa strukom nema naročite veze. Glavni posao u Centru za stečaj
mu je da sa kumom Veselinom u radno vreme ide u kafanu na Terazijama i
kladionice.
Taj
Dašić je dobio od svojih poverenika na poklon kafanu u
Zemunu. Tim povodom među
zaposlenima je raširio priču
da je prodao stan (a ima troje dece), da bi kupio kafanu. Radnici su na te
njegove priče ćutali, sve dok nisu počeli da dobijaju otkaze. Sve što je Mile Jerković kupio od zadruga u Vojvodini, od
Šarićevog novca, kao rukovodilac je vodio Nebojša Dašić. Poverenici su
Dašićevim potčinjenima sve dostavljali, a ovi su to sačuvali i poneli sa sobom
kada su dobili otkaze.
Otkaz
nije dobila ni pravnica koja je trudna, neudata, izbeglica iz Peći. Ni rođak
direktora Jokića, takođe izbeglica iz Peći, a rukovodilac mu je čuveni Ivan
Veselinović iz Smedereva.
Ostala
je kompletna kancelarija Ivana Veselinovića, koji je došao jadan i siromašan
iz Smedereva, sa puno ideja i entuzijazma, a sada se kao rukovodilac u Centru
za stečaj nenormalno brzo i naglo obogatio. Navodno, sve od kredita od
Komercijalne banke. Kod Ivana Veselinovića svaki stečaj i dalje traje od pet
godina pa naviše. Tako je i kod svih ostalih viših
i običnih rukovodilaca. Što stečaj
duže
traje, sprega sa stečajnim sudijama je jača,
intimnija i materijalno obezbeđenija.
Tako
je i sa Ivanom Nikolićem, gospodinom čovekom, koji to radi u rukavicama,
preko svojih pomoćnica i pomoćnika, stečajnih poverenika. Naročito dok je vodio
stečaj u GP Rad u stečaju i onaj čuveni u Jugoeksportu. Ne zna šta nema. Tu je i školski drug Snežane Bujas Dragi
Stevanović, takođe gospodin iz Mladenovca, koji je godinama vodio stečaj
čuvenih Robnih kuća Beograd. Sklonili su ga kad je obezbedio sebi i
drugim važnim rukovodiocima iz Centra za stečaj po nekoliko stanova i garaža.
Automobili i garaže su sitnice, kojima oni ne daju značaj.
Direktor
Jokić
je ostao dužan
da premesti u Centar za stečaj muža
direktorke besplatnih akcija u Agenciji za privatizaciju. Ona je na "višem nivou" od Centra za stečaj.
Tome se žestoko
opire Snežana
Bujas, jer se ne trpi sa tom direktorkom. Ali, dug je dug, moraće Jokić još nekom da da otkaz. Svima, samo ne onima koji mu iza
leđa govore da ne razlikuje stečaj od likvidacije.
Jokić je pre izvesnog vremena na
ime svog oca Mome Jokića otvorio Agenciju za konsalting usluge. Svi su tada
bili presrećni jer su Jokiću već videli leđa. Najviše su se razočarali zamenica Snežana
Bujas, Ivan Veselinović i Dragi Stevanović, koji su se već videli u njegovoj
fotelji. Ali, Jokić ostade.
Sada se Jokić i njegovi viši rukovodioci bave nameštanjem stečajeva, prvo poverenicima,
pa onda biraju kupce i način kako sebe da opare posle prodaje. Svi oni su, dok
se nije formirao Centar za stečaj, radili u Agenciji za privatizaciju, Centru
za restrukturiranje, aukcijsku prodaju, sprovodili kontrolu. Oni su uzrok i
posledica svih neuspelih prodaja preduzeća i štrajkova
u državi. Sada to isto rade u Centru za
stečaj.