Kontranapad

Fudbalski savez Srbije postao je sebi važniji i od samog fudbala

 

Dno na vrhu

 

Za Srbiju mnogi kažu da je fudbalska zemlja, bez obzira kakav se fudbal neguje i igra u njoj. Srbija je fudbalska zemlja i onda kada je ova igra na samom dnu, kao što je to slučaj danas. Zbog svega toga, izbori u fudbalskoj organizaciji privlače značajnu pažnju javnosti, uprkos zasićenju građana od svih drugih izbora koji su za nama

 

Miroslav Vislavski

 

 

Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, izgledalo je da će sve ostati po starom, da se neće ništa promeniti, da će sistem žute bratije i dalje da hara... Trezvenost je ipak prevagnula.

Nova Vlada je na pomolu, na sreću bez lažnih demokrata. Ako i ne bude brzog i temeljnog otklona od dosadašnje demokratske pošasti, sa novim predsednikom i politikom koju nam obećava, građani su dobili barem mali predah, makar samo mentalni tajm aut! Ponekada je i to dovoljno za novu energiju i za motku i lopatu!

 Sada se prave poređenja kako bi izgledalo da se u fudbalskoj organizaciji desi takav preokret...

Na dvadesetak dana uoči izborne sednice Skupštine FSS sve je izgledalo isto. Tomislav Karadžić je u javnosti važio kao jedini kandidat za predsedničku funkciju. Njegova infrastruktura ga je savesno predlagala na izbornim skupovima u opštinskim savezima, područjima i strukovnim organizacijama unutar fudbalske organizacije. Bez programa, čak i bez nekih posebnih obećanja, sistem "besprekorno" funkcioniše. Nema drugih kandidata koji bi se ponudili fudbalskom tržištu na izbor. Opozicije kao da nema. Ili su se uvukli u pacovske kanale i čekaju trenutak.

 

Novi kandidat protiv doživotnog predsednika

 

Zato je sa iznenađenjem, ali i sa priličnom nevericom  primljena kandidatura koju je polovinom prošle nedelje podneo Bogdan Bogdanović, inicijator osnivanja i nekada generalni sekretar Fan kluba Orlovi, koje su povezivali sa organizacijom koju je podržavao nekadašnji selektor Radomir Antić i koji se pamte kao opoziciono orijentisani u odnosu na večitog predsednika Toleta Karadžića.

 Takođe, Bogdanović je izvesno vreme proveo na dužnosti poslovnog sekretara Ženskog fudbalskog kluba Spartak, aktuelnog šampiona države. Bogdanovićeva neočekivana kandidatura, u jednom delu fudbalske javnosti je primljena sa simpatijama, odobravanjem i nadom da će ako ne pobedi, Tomislav Karadžić izgubiti!

Ishod bi bio u korist Bogdanovića, a sa njime bi se možda pokrenuo proces rastakanja sistema na kome počiva diktatura u FSS. Takav epilog bi kao i na predsedničkim izborima u Srbiji možda pogodovao priželjkivanim promenama i pokrenuo novu energiju dajući šansu fudbalu. Zvaničnici u FSS se u prvi mah nisu izjašnjavali. Saznali smo samo da ih ne opterećuje kandidatura koja nema uporište imajući u vidu da Bogdanović nije član Skupštine FSS. On sa druge strane poručuje da će ova formalnost biti na vreme zadovoljena.

 U drugom delu javnosti, među prvim reakcijama su bile i one koje pokazuju rezervu prema njegovoj kandidaturi. Neki komentari na sajtovima slikovito pokazuju sumnju da je u pitanju podmetačina: "...Pa ovog je najverovarnije Tole i namestio da mu bude protivkandidat da ga lako oduva...". Ili, sa druge strane skepticizam: "...U kojoj ovaj zemlji živi! Majstore, na Toleta si krenuo! Za njega ti treba mini 5. Oktobar!"

Sam Bogdanović je izjavio: Nisam želeo da budem predložen ni od jednog kluba ili regiona, ali sam razgovarao sa mnogim superligašima i dobio njihovu podršku.  Ovo nije kandidatura jedne ličnosti ili grupe, već kandidovanje novog reformističkog programa koji nosi naziv "Strategija  reforme i razvoja FSS po sistemu 4-4-2".

 Na njegovom stvaranju su učestvovali univerzitetski profesori, pravne i ekonomske struke, proslavljeni treneri, igrači, ugledni privrednici, predstavnici navijačkih organizacija...Iznenađenje  predstavlja i pomirljiv ton prema Tomislavu Karadžiću. Pošto se Karadžić još nije lično odredio i saopštio da prihvata nominacije koje se "plebiscitarno" slivaju sa terena u Kuću fudbala, Bogdanović je izjavio: "...I pored svih kritika, koje sam upućivao na Karadžićev račun, poštujem njegovu doslednost. Želeo bih da "ukrstimo" programe. Ovo nije vreme za zbor ličnosti, Karadžića ili Bogdanovića, već programa izlaska iz žabokrečine i razvoja". Poželeo je "protivkandidatu Karadžiću, uspeh u borbi za predsedničko mesto".

 

Skijanje na nizbrdici

 

Bez dlake na jeziku, Karadžiću zamera "što nije iskoristio istorijsku šansu da reformiše fudbalsku Srbiju, što nije raskrinkao kriminalni sistem na kome funkcioniše fudbal u Srbiji, koji je usavršio i sadržajem obogatio nekadašnji predsednik Zvezdan Terzić, a koji za vreme njegove odsutnosti kontroliše Zoran Laković."

Javnosti je poznato da je sadašnjeg generalnog sekretara, Zorana Lakovića, na mesto prvog administrativca doveo i postavio upravo Zvezdan Terzić. Potpisnik ovih redova je bio domaćin emisije Kontranapad u kojoj je Zvezdan Terzić, nakon izbora za predsednika FSS, saopštio svoju odluku da će mesto Zamenika predsednika ponuditi Tomislavu Karadžiću, koji se po malo distancirao zatvorivši se u atar Vojvođanskog saveza u kome je dve decenije predsednikovao. Ali, Terzićev zanos i reformatorski kurs (na pragmatskom kursu) u prekinut je u sred njegovog mandata, nakon njegovog "odlaska na skijanje", na kome je dug period vozio slalom, sve dok se nije javio državnim organima koji "skijaše" privode na predah. U tim okolnostima, Karadžić se ponovo javio kao jedino rešenje u našem fudbalu i od tada je neprikosnoven na vrhu piramide...

Ne relativizirajući odgovornost Tomislava Karadžića za stanje u našem fudbalu, na protiv ukazujući na njegove grehove, Bogdanović tvrdi da su najopasniji Laković i Terzić. Ali, tu je i, nekada Toletov, a sada njihov mentor, nezaobilazni Milovan Đorić, penzionisani i nedorečeni selektor svih selekcija, šef neiskazanog trenerskog kadra kome je samovoljno dodeljivao licence, dežurni kuvar svih čorbi koje se pripremaju u srpskoj fudbalskoj kuhinji...

Zato je, prema Bogdanovićevom mišljenju, ostala dilema: šta je Karadžića sputavalo da se oslobodi Lakovića? Smatra se da nije imao hrabrosti, jer je moć Lakovića ravna onome što se u mafiji naziva "Kapo", dok je Terzić "Don"!

 Bez uvijanja kaže da se Terzić u isticanju svoga "autoriteta" često poziva na poznatog Branu Mićunovića iz Nikšića, koga ističe kao svog zaštitnika i za koga kažu da je vrh vrhova, prave Crne Gore!

Dakle, za vreme višegodišnjeg Terzinog "skijanja", Laković je sa Milovanom Đorićem bio na stalnoj vezi sa njim i na taj način ga držao aktivno u kontrolisanju Fudbalskog saveza Srbije. Njegov povratak među fudbalske radnike, kandidat za predsednika FSS u predstojećim izborima, povezuje autoritetom njegovog kuma Jovana Šurbatovića, koji je preko svoje devojke koja poseduje čudesnu moć, izvesne Snežane Malović, izdejstvovao Terzin izlazak na sunce!

 

Ramadani, dobro znani...

 

Sa ozbiljnim tonom Bogdanović ističe da je Karadžićev život ugrožen! Tvrdi da kriminalci koji su u saradnji sa Terzićem, hoće bivšeg predsednika da vrate na poziciju sa koje bi nastavio da jača kriminostrukturu fudbalske organizacije. Vratio se Bogdanović i na "Slučaj Antić". Tvrdi da ugovor koji će nekadašnji selektor sudskim putem naplatiti u iznosu od 2.500.000 evra, nije samo krivica Tomislava Karadžića. Ističe da po Statutu, predsednik nije potpisnik dokumenata koja imaju materijalnu težinu, već to čini generalni sekretar. Zbog toga optužuje Lakovića da je taj ugovor, štetan za FSS, podmetnuo Karadžiću na potpis! Istovremeno, izričit je da je na takvom ugovoru insistirao niko drugi do Boris Tadić! Povratak Terzića na poziciju po rečima Bogdanovića, ohrabrio bi kojekakve menadžere, razne mešetare i marvene trgovce, tipove sumnjivog morala i motiva.

Pomenuo je izvesnog Ramadanija koga ovde optužuju da je finansirao zloglasnu OVK. Ja se setih da je pod tim imenom jedan od takvih dospeo na naše fudbalsko tržište još daleke 2000. godine, kao fudbalski menadžer koji je trebao da prodaje mlade talente FK Vojvodina. Kasnije, taj je sa svojim pajtosom, samozvanim "kraljem šećera" i pre toga neuspešnim fudbalskim radnikom, Miodragom Koletom Kostićem, pominjan u sumnjivim rabotama oko prepakivanja šećera, zbog čega nam je Evropska unija jedno vreme zabranila izvoz šećera na njeno područje!

 

Ruke šire, u lica se ljube

 

O robijanju mladih igrača, dece koja su otrgnuta od majčine sise i robovskom odnosu fudbalera pod zaštitom menadžera i "managera", Bogdanović potkrepljuje činjenicom da i Zvezdan Terzić lično, preko Agencije njegovog sina, kontroliše sve igrače OFK Beograda.

Ipak, neuspeh doskora vladajuće politike u značajnoj meri je oslabila podršku sistema koji ga rehabilituje, što je pokolebalo Zvezdanove namere da se kandiduje za predsednika FSS, kaže Bogdan Bogdanović. Tome je doprinela i činjenica da je i lično podneo kandidaturu koja remeti Terzićeve planove. Kaže: "...Terzić mi je nudio dogovor da budemo saveznici, ne bi li me odvukao u njegovom nastojanju za kriminalne ideje, koje očigledno doživljavaju svoje ogoljavanje. Onda se okrenuo Tomislavu Karadžiću, predlažući mu da ga uzme u Upravni odbor FSS, odakle bi gradio poziciju u budućnosti. Strpljivo čeka trenutak da ojača i odstrani Karadžića!"

Da li će izbori u FSS pokrenuti fudbal u Srbiji kao što su očekivanja posle državnih izbora da će se pokrenuti Srbija? Teško je prognozirati promene u postojećoj konstelaciji kadrovskog potencijala i odgovornosti države za prilike u njenim segmentima. Fudbal je značajna oblast koja ima odraz na mnogo što šta u državi Srbiji. Tokovi koji vode ka izbornoj Skupštini koja je moguća za dvadesetak dana, ne ohrabruju. Ni sa Toletom, ni sa Terzom, sigurno! Da li sa Bogdanom Bogdanovićem, koji za sebe kaže da je on Eliot Nes srpskog fudbala, ne možemo tvrditi. One smo probali, njega ne poznajemo. Možda ima šansu! Ni gospođa Ešton ne poznaje Tomu Nikolića pa je razgovarala sa njim u njegovoj prvoj zvaničnoj poseti Briselu. Ako su se grlili i pipali sa Toletom Karadžićem, zašto Platini i Blater ne bi razgovarali sa Bogdanovićem, koga ne poznaju?