Povodom

Kako je propao plan Vučića i Tačija o razmeni teritorija i "etničkom razgraničenju"

Politika francuskih sobarica

Manje od dva meseca nakon neuspelih igara predsednika Republike Srbije i predsednika samoproglašenog Kosova, neke činjenice govore da su obojica zaigrali "na jednu kartu", i to pogrešnu. Kako je plan "razmeni teritorija" i "razgraničenju" propao onog dana kad je najugledniji francuski dnevnik objavio Vučićevu i Tačijevu "mapu" i ko je Francuz koji je sedeo na strani srpske delegacije 17. jula 2018. godine, prilikom dvodnevne "turističke" posete Vučića Parizu.

Nikola Vlahović

Govoreći 18. oktobra 2018. godine, pred studentima u u glavnom gradu Albanije, Tirani, premijer samoproglašenog Kosova, Ramuš Haradinaj kazao je da je sponzor i pokretač ideje o promenama granica (razmeni teritorija), ustvari Aleksandar Vučić lično. Haradinaj je tom prilikom postavio i pitanje koje osvetljava i suštinu Vučićeve veleizdajničke politike koju vodi od početka svoje "neposredne" vladavine Srbijom:

"...Zašto treba nametati takvu raspravu ako znamo da je Srbija finansirala, dala pare, stvarala prijatelje i lobirala da se ta ideja proširi i unutar nas. Zašto treba da se suočavamo sa teorijom podele? I ja nisam imao dovoljno rasprava sa mojim narodom da bi im pokazao gde je istina". Tom prilikom Haradinaj se obrušio i na svog glavnog konkurenta u raspodeli vlasti, Hašima Tačija, za koga je rekao: "...Predsednik Kosova ima pravo da vodi spoljnu politiku zemlje, ali ne i da sa nekim razgovara o teritoriji i granicama"

Albanska štampa u Prištini pominje i to da je Haradinaj u izlaganju pred studentima u Tirani pomenuo čak i neka javna preduzeća iz Srbije (EPS, Putevi Srbije, Jugoimport SDPR, pa čak, eto crnog humora, i Državna lutrija Srbije!), koja su platila njegovo "lobiranje" za promenu granica i za razmenu teritorija, među kosovskim Albancima iz vrha vlasti u Prištini. Haradinajevi saradnici smatraju da je Vučić doslovno podelio oko deset miliona evra "viđenijim" albanskim političarima, a da je Tači "posebno nagrađen" finansijski, ali i Vučićevom "Srpskom listom" koju mu je srpski diktator stavio na raspolaganje sa idejom da ugrožava uticaj Haradinaja u skupštini samoproglašenog Kosova.

Da bi stvari bile jasnije, nedavno se pobrinuo i bivši savetnik Ibera Vedrina, francuskog ministra spoljnih poslova u vladi Lionela Žospena, koji je prvi put javno progovorio o tome ko je i kako stvorio Hašima Tačija zvanog Zmija ("...Mi smo ti koji smo od Zmije napravili uzornog političara") i ko ga danas kontroliše. Mada se zna da je anglo - američka obaveštajna zajednica spremala Tačija u Švajcarskoj još krajem osamdesetih za nastupajuće događaje, do skora je bilo nepoznato da je Francuska, krajem devedesetih, angažovala Arnoa Danžana, mladog francuskog obaveštajca, da stupi u kontakt sa Tačijem. Danžan je sa njim ubrzo stvorio prisne veze i uzgred obavljao mnoge tajne i javne misije na Balkanu, a od 2009. godine se "preselio" u Evropski parlament, kao predsedavajući Pododbora za bezbednost i odbranu pri Odboru za spoljnu politiku. Na sastanku Aleksandra Vučića i i Emanuela Makrona, u okviru zvanične posete srpskog državnog vrha Francuskoj 17. jula, Danžan je sedeo na strani srpske delegacije, naspram svog ministra spoljnih poslova, Žan-Iv le Drijana!

Naime, Hašim Tači je pokušao da svog starog prijatelja iz ratnih dana, Arnoa Danžana, angažuje kako bi zajedno sa Vučićem ostvario "etničko razgraničenje" i podelu teritorija između Srbije i Kosova. Ubrzo, Danžan poteže svoje obaveštajne veze u medijima, pa se pojavljuje i tekst u najuglednijem francuskom listu Le Mond, koji je usput objavio i mapu podele teritorije o kojoj se pregovara.

I naslov je bio spektakularan: „Kosovo-Srbija: razmena teritorija, kraj tabua", a dan objavljivanja, 21. septembar 2018. Sve je bilo spremno, pa čak i dolazak Manuela Makrona u Srbiju koji je trebao da svojom podrškom ohrabri crtanje novih granica i podelu teritorija. Predlog o razmeni su, pisao je tada Le Mond, izneli tokom leta Hašim Tači i Aleksandar Vučić, uz objašnjenje da će se tako staviti tačka na dvadesetogodišnji zamrznuti sukob: "...Njihov plan, iako nije tako jasno formulisan, sastoji se u tome da se zameni sever Kosova oko Mitrovice, koji se naslanja na Srbiju i koji naseljavaju uglavnom Srbi, sa Preševom na jugoistoku Srbije, gde većinu čine etnički Albanci..."

Na karti koju je objavio Le Mond, među teritorijama o kojima su pregovarali Vučić i Tači, izdvojene su, s jedne strane, opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i delimično Kosovska Mitrovica, kao oblasti koje bi „mogle da se integrišu u srpsku teritoriju". S druge strane su označeni Medveđa, Bujanovac i Preševo. Uz Medveđu piše da „kosovski predsednik traži da se pripoji Kosovu, iako je većina Albanaca napustila opštinu". Kao sporne tačke u pregovorima navode se jezero Gazivode, rudnik Trepča, autoput od granice sa Mađarskom do granice sa Makedonijom koji prolazi kroz Bujanovac i Preševo i železnička pruga koja spaja Beograd i Skoplje.

Ali, kao u lošem filmu, Tačijeve i Vučićeve planove sa francuskom podrškom, pokvarile su američke obaveštajne službe demonstracijama stranke „Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija protiv razmene teritorija, zbog čega je Tači doslovno pobegao na jezero Gazivode, a Vučić lažirao vanredno stanje i navodno "podigao vojsku". Kurti se tog dana istakao parolama: „Toliko volimo Kosovo, toliko volimo istočno Kosovo (Preševsku dolinu) da se ni pod kakvim uslovima niti okolnostima ne pokoravamo tom čoveku" (Tačiju). "...Niti se Kosovo deli, niti se deli istočno Kosovo. Srbiji nismo ništa dužni", rekao je Kurti okupljenima.

Istog dana, Ramuš Haradinaj je bio u SAD odakle se oglasio na svojoj Fejsbuk stranici kako bi podržao proteste pa je napisao: „Granice Kosova su ustanovljene od 17. februara 2008. godine"

Po povratku iz SAD, Haradinaj je opet na društvenoj mreži Tviter napisao da je u Pentagonu dobio podršku ministra odbrane, Džejmsa Matisa, za produbljivanje vojnog i političkog partnerstva Kosova i SAD. Matisu je, kako je izjavio, garantovao da će se "saradnja sa sa američkim trupama na Kosovu Kforom i NATO biti stalna". Tači, koji je boravio u SAD nedelju dana pre Haradinaja i gde, kako je konstatovao kosovski portal Gazetapres, nije uspeo da dobije nijedan važan sastanak na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, rekao je u intervjuu u Njujorku da SAD pristaju na "blagu korekciju" granica ukoliko postoji dogovor sa Srbijom koji ne narušava stabilnost u regionu. Naravno, niša od toga se nije desilo.

U međuvremenu je Vučić pobesneo zbog razvoja događaja koje nije predvideo, pa je u svom redovnom, melodramatičnom obraćanju javnosti rekao da „neko želi" da napravi „novo ravnotežno stanje" suprotno Briselskom sporazumu. Onda je iz njega izašla njegova paranoidna projekcija događaja pa je dodao: „...Lično sam apsolutno uveren da su neki ljudi znali za ovo i da su ovu akciju odobrili", a onda se očajnički setio Rusije tvrdeći da će za svoj plan tražiti podršku od predsednika Rusije Vladimira Putina, sa kojim se sastao u Moskvi 2. oktobra i gde je bio tretiran lošije od dvorske služinčadi u Kremlju.

Slična karta o podeli Kosova i Srbije, samo jednostavnija, objavljena je 6. septembra ove godine, takođe u Le Mondu, ovaj put uz intervju sa Bernarom Kušnerom bivšim administrator Kosova ispred UN, koji je, na veliko iznenađenje onih koji znaju kakvu je politiku sprovodio, rekao da je šokiran predlogom da se u Evropi danas razmišlja o razmeni teritorija po etničkom principu! Ali je, u duhu svoje podle naravi, ubrzo promenio mišljenje pa je izjavio: "...Menjanje granica - što da ne. Ne možemo da se borimo protiv toga što se (Aleksandar) Vučić (srpski predsednik) i (Hašim) Tači (kosovski predsednik) slažu oko takve razmene...Ko smo mi da im se suprotstavimo i da ih u tome sprečimo? Treba pomerati granice kada se ljudi slažu!" Inače, „francuskog doktora" Kušnera, koji danas ima 78 godina, Le Mond je predstavio kao "starog Tačijevog prijatelja".

Nešto kasnije, 18. septembra 2018., evropski komesar Johanes Han pozdravio je nastavak pregovora u smislu eventualne „korekcije" granica između Kosova i Srbije i najavio „Zaokret pozicije Brisela za 180 stepeni", kako je prokomentarisao jedan portal na francuskom. Istina je da je Evropska unija javno stavila do znanja zemljama takozvanog Zapadnog Balkana da neće biti ulaska u EU kao do sada - više zemalja "u paketu", nego da će se "trkati". Ko pre stigne i ako šta od EU ostane. To govori da su Vučićevi i Tačijevi planovi samo deklarativno podržani i to tamo gde se ne donose konačne odluke i da su obojica napravili "račun bez krčmara".