Banat

Apsolutna histerija Srpske napredne stranke u Zrenjaninu

Smrt je jedini siguran biznis

Kad god je poslednjih decenija neko zrnce sreće zakucalo na vrata Zrenjaninaca, nije bilo nikog kod kuće da otvori vrata. Nakon neuspelog 5. oktobra, kao Božja kazna, 2012. godine, jednim jedinim ukradenim odborničkim glasom (Lukrecije od LSV-a), ovdašnja SNS nazadnjačka deponija kadrova, zagospodarila je srednjim Banatom.

Zoltan Horvat

Grad na temeljima nekadašnjeg radnog, vrednog i porodičnog gospodarskog srednjeg društva je za 25 godina, uništen i razvaljen. Zrenjanin oktobra 2018. godine je banatski „kazan", u kojem se „krčkaju" najodvratnije vesti: Izgore Carska bara, nacionalno blago pod zaštitom države (u akciji spašavanja „istakli" se i vatrogasci, osvajači svih mogućih nagrada na čelu sa Mister Ćapkom, pomoćnikom gradonačelnika)...Nakon desetak uzaludnih poziva u roku od 60 minuta, pacijent hitne pomoći je, doživevši dva infarkta, kao pas, umro u taksiju ispred svoje kuće...

Gradonačelnik, valjda gladan kulture, ručkao u pozorišnoj loži tokom premijere predstave...Sve gradske komisije i podkomisije na teret gradske kase, zauzeše funkcioneri i funkcionerke sa pet i više pozamašnih različitih mesečnih primanja...Aman, i za ludaka, pregršt odvratnosti...

Smrt je danas i u Zrenjaninu, veliki biznis. Nakon nedavno otkrivene tek jedne afere oko jezivog „unovčavanja" smrti na relaciji lekari - pogrebno..., na ovdašnjem naselju Bagljaš, dogodio se još jedan, teško razumljiv slučaj sa smrtnim ishodom. Iz kuće u ulici Zdravka Čelara, najmanje deset puta, očajnički je pozivana služba Hitne pomoći za pomoć čoveku koji je za kratko vreme doživeo dva infarkta. Panika je obuzela ukućane, uporno su pozivali medicinare da spašavaju goli život čoveku. U međuvremenu je pozvano i taksi vozilo, nesrećnik je nekako smešten na zadnje sedište, gde je, veoma brzo i izdahnuo. Nakon valjda desetog poziva, služba se „smilovala" tek nakon vapaja sa one strane žice, da je pacijent umro...Ambulantna kola su tek tad „dojurila" do kuće nesrećnika, kojem, nije bilo spasa. Ukućani su „poludeli" gledajući smrt svog najbližeg uživo, a vajni medicinari su mogli samo, da uredno zabeleže novi, ko zna koji po redu smrtni slučaj u Zrenjaninu.

Šta reći o krimogenoj morbidnosti i crnim dušama ljudi koji su svakodnevno svedoci učestalog umiranja? Reći da se u Zrenjaninu pravi dobar biznis od umiranja, istina je. Javno komunalno preduzeće Čistoća i zelenilo ima pogrebnu službu, koja, počev od bolničke mrtvačnice, ima monopol oko preuzimanja i spremanja pokojnika. Za privatne pogrebnike, posla gotovo da i nema, a troškovnik za kovčeg, opremu sahranu, opelo i preostalo, dostiže cifru od 100 hiljada dinara. Dakle, mrtav čovek je danas isplativa roba u Srednjem Banatu, gde dnevno umre petnaestak ljudi. Dojave sa lica mesta „pravim i jedinim serviserima" se plaćaju i naplaćuju, svi, sem rodbine i prijatelja pokojnika, zadovoljno trljaju ruke.

Nije više javna tajna da je i Zrenjanin grad razrađenog i profitabilnog biznisa „završne obrade" pokojnika, počev od medicinara -profitera, prvih na licu mesta. Ljudski život je postao bezvredan, izuzmemo li retke slučajeve, kada neko od funkcionera „rikne", pa se, po propisu organizuje, na račun gradske kase svih građana, veličanstvena „završna obrada". Iz Hitne pomoći nemaju komentar, sprema se krivična prijava protiv njih zbog nesavesnog i anticivilizacijskog odnosa prema ljudskom životu...Još samo da „uigrane" sudije iz Palate (ne)pravde odrade svoj deo „posla", pa predmet pošalju na više instance, pa se odatle predmet vrati, pa tako u krug, do (finansijskog) sloma tužitelja nakon pedantnog advokatskog troškovnika.

Istovremeno, funkcionerska kamarila ima pametnija posla, pa se spajaju događaji od, opet po stoti put, istorijskog značaja za grad Zrenjanin. Deset godina postojanja SNS-a, glomazna, bučna i ničim izazvana proslava, poklopila se sa premijerom mjuzikla Narodnog pozorišta. Prvo se ovdašnja funkcionerska elita zaputila, bolje reći zalutala u pozorišnu zgradu, gde su više od sata izdržali, njima mučno i dosadno, pevanje na sceni. U jednoj od loža, more biti počasnoj, sa suprugom, sedeo je i gradonačelnik Čedo Janjić. Pred njim, parter pun podanika od funkcionera koji mu se klanjali k'o da je oslobodio Zrenjanin, a na sceni, brate, dosadno. Posle pola sata, došlo vreme za ručkanje, i da se nešto prezalogaji. Puna usta hrane gradonačelnika tokom predstave, izostao aplauz i za njega na javnoj sceni u polumraku, ali, čovek je jednostavno, uvek, gladan. Ne bi ga sramota, prikrivala ga polutama. Bio je to, valjda, neki sendvič uvod za bogatu gozbu koja je te večeri tek sledila.

Da li su naplaćivane karte funkcionerima za ovu premijeru? Naravno da nisu, štampano je nekoliko luksuznih pozivnica, za Čeda i njegove, pedesetak manje luksuznih, za funkcionere podanike, koji, sem antisluha za muziku i kulturu, baš i nemaju para za luksuz. Jer, kako drugačije objasniti članstvo u svim gradskim komisijama i podkomisijama, gde se članstvo „papreno" naplaćuje. Funkcionerska platica od stotinak hiljadarki, plus članstvo u najmanje tri - četiri komisije, to je ukupno 200 hiljadarki mesečno u džepu svakog od njih. Lepi, sretni, dobro podgojeni, isijavaju srećom i izobiljem.

Na proslavi gradskog SNS-a, bio i neki Jovanov iz Kikinde, član glavnog odbora u najnovijem stranačkom odelu, rek'o da stranka ima neviđene rezultate...Tu je pogodio, jer konkretnog boljitka za prosečnog građanina, nema, pa nema. Jedan od novinara se usudio da postavi pitanje nesretnom menjaču stranačkih košulja, ali ga je u tome, odgurnuvši ga, sprečio jedan od ovdašnjih gradskih divova. Div je, inače upadljiva gromada od čoveka, neki bivši portir u jednoj od ovdašnjih banaka, trenutno u blagougodnoj fotelji predsednika skupštine grada, Oliver Mitrović. Njegov zaštitnički i požrtvovan divovski gest, pedantno je zabeležio pridošli visoki gost iz Kikinde, pa se u narednom periodu očekuje, da Oliver iz upravne zgrade JKP Pijace i parkinzi i kao (pre)plaćeni šef pijace, dobije neku važniju funkciju, možda duže službeno putovanje na Mars. Članstva u plaćenim komisijama se podrazumevaju, 200 hiljadarki mesečno je dostignuta cifra, Oliver, kao zaslužni član klana, juriša na kotu 300. Iz opravdanih razloga, ne prisustvuje deljenju hrane iz narodnog kazana Crvenog krsta, jer nehigijenski uslovi, jad i beda poniženih ljudi, uz svakodnevne isporučene splačine, nisu za njegov divovski SNS ukus.

Pogled na „tabelu" APR-a i imovno stanje zrenjaninskih funkcionera, dostiglo je dramatične promene u poslednje dve godine. Danas se (ne) zna, da li gradonačelnik prima manju gradonačelničku platu od one koju (ni)je zamrznuo u zrenjaninskoj filijali AMD Petar Drapšin kao direktor, ali, da pod stavkama vrsta, površina, struktura, depozit i štedni ulozi, ima toga...Ima neka tajna (veza), na pada mu na pamet da kaže sugrađanima, šta i koliko bivši funkcioner DSS-a, trenutno dobija iz stranačkih kasa. Gradska je najizdašnija, na dohvat ruke, a što se tiče odgovornosti i podnošenja računa, ni tu nema problema. Čovek isključivo samom sebi, uredno i pedantno, podnosi sve račune. I ko ne bi verovao čoveku, koji samom sebi ne može da oprosti što je pre samo nekoliko godina, kao (o)pozicija, „pljuvao" po funkcionerima koji su se u fotelji ponašali, otprilike, kao on sada.

Ni njegovi pajtosi, koje je lično odabrao i ubacio u gradske fotelje, ne oskudevaju. Naprotiv, Mister Ćapko je za dve godine silno uznapredovao po istim stavkama, da ga ni njegova bivša, i ubuduće sadašnja supruga, ne može prepoznati. Voleti ovakve parajlije, recimo u Kleku, pitanje je utrkivanja u dobijanju partijske knjižice, jer počev od vrtića, osnovne i srednje škole, fakultetske diplome, magisterija, doktorskih diploma i foteljašenja, sve živo je pod kontrolom SNS-a. Nema slađeg i neodgovornijeg posla u Srednjem Banatu.

Ko zna zašto je danas sve ovo dobro za građane Zrenjanina. 'De bili, ma gde bili, građani su počastvovani što su svakodnevno u prilici, da čuju i vide svoje stranačke heroje kako primaju silne nagrade, priznanja, odlikovanja. Zasluge za pelješenje gradske kase, obaška.