Tragom vesti

Srpski diktator sledi kolege iz NR KIne u borbi protiv pandemije korona virusa

Izoluj, zastraši, zatvori, ubij

Masovna psihoza u vezi pandemije SARS-Vorona virusom je veštački stvorena, tvrde stručnjaci. U opšte stanje u svetu odlično se uklopio i Aleksandar Vučić koji je bukvalno preko noći odustao od izbora shvativši da na ovaj način dobija opravdanje da protivustavno prigrabi svu vlast u svoje ruke. Najeminentniji svetski stručnjaci, posebno oni iz Nemačke (gde je najniža stopa smrtnosti na celom svetu) jasno ukazuju na razloge brzog širenja virusa i stope smrtnosti, a nijedan od njih se ne leči vanrednim stanjem niti pojlicijskim časom. Ove mere, međutim, leče komplekse Aleksandra Vučića.

Milan Malenović

Ovo je četvrto vanredno stanje od uvođenja onoga što se neopravdano zove „demokratija" u Srbiji i i to jedino za koje čak ni političari nemaju suvislo obrazloženje.

U stvari, jedino vanredno stanje koje je je bilo opravdano bilo je ono proglašeno marta 1999. kada je počela NATO agresija na našu zemlju. Međutim, ni tada, a niti bilo kada do ove godine nije bio uvođen policijski čas. Sada ga je režim Aleksandra Vučića uveo, kao da se virus plaši hapšenja, pa će na taj način biti usporeno njegovo širenje.

Ovo je prvo vanredno stanje koje je uvedeno na neustavni način. Naime, Ustav propisuje da predsednici Republike, Vlade i Skupštine Srbije mogu da proglase vanredno stanje samo u slučajevima kada Narodna skupština ne može da se sastane. Ovo podrazumeva objektivne razloge, a ne razloge koje je nametnula izvršna vlast uvođenjem zabrane okupljanja više od 100 ljudi. Ne samo da je ovo bez presedana i nepoznato u demokratskom svetu (da izvršna vlast ograničava zakonodavnu vlast), već je moglo i da se izbegne prostom vladinom uredbom kojom se izuzetno dozvoljava okupljanje narodnih poslanika i kada njihov broj prelazi 100.

Vučić u početku nije želeo da proglašava epidemiju i uvodi vanredno stanje, jer se nadao glatkoj pobedi na izborima. Onda je shvatio kako ga, iz straha od bolesti koja se širila ne samo u komšiluku, nego i kod nas, sve manje njegovih ljudi sluša i želi da rizikuje svoje živote zbog njegovog ludila. Još pre proglašenja epidemije na internetu je kružio snimak iz Narodne skupštine na kome se vidi kako je najmanje polovina klupa u kojima sede poslanici većine prazna, ali da su i u njihove kompjutere ubačene kartice koje lažno prikazuju postojanje kvoruma, a vidi se čak i da drugi poslanici glasaju za one odsutne.

Vlast je shvatila da ovako ne može dalje, jer se sve više bruka, pa je jednostavno suspendovala Skupštinu i svu vlast i formalno prenela na onoga ko ju je i do tada, neformalno, imao - Aleksandra Vučića.

Shvativši da više ni pretnjama, ni represalijama ne može da okupi ljude oko sebe i sprovede onakvu izbornu kampanju na koju je navikao i da, posle toga, još odnese glatku pobedu na izborima, on je bukvalno preko noći promenio svoje mišljenje. Bio je izuzetno kratak put od „najsmešnijeg virusa u istoriji, koji postoji samo na Fejsbuku", do uvođenja vanrednog stanja.

Pri svemu tome, stvarna opasnost od širenja zaraze je izmišljena kako bi se opravdalo uvođenje ogoljene diktature.

Mediji su, naime, 22. februara prošle godine objavili ovu vest: "Od gripa je do sad u Srbiji umrlo 38 ljudi, a obolelo 122.178, što znači da je za poslednju nedelju dana od gripa u Srbiji zvanično umrlo devet osoba."

Tada niko u državnom vrhu nije ni pominjao mogućnost uvođenja vanrednog stanja koji je uveden godinu dana kasnije i to u trenutku kada u Srbiji još nije postojao ni jedan smrtni slučaj, a broj obolelih je iznosio manje od 40. Prošle godine još nije došlo do masovnog otkazivanja poslušnosti Vođi, a ni svetska situacija nije bila tako povoljna.

Narodni poslanik Srđan Nogo je u svom intervjuu od 17. marta ove godine (https://www.youtube.com/watch?v=S0-8ex17Ld objasnio zbog čega je Aleksandar Vučić uveo vanredno stanje i proglasio policijski čas, a što nisu mere koje bi u ovom trenutku (posebno na taj način) znatno olakšale situaciju što se tiče epidemije. On je napomenuo kako se spremaju hapšenja i likvidacija Vučićevih političkih protivnika, na prvom mestu članova redakcije Magazina Tabloid.

Ovo bi trebalo da se izvede, kako tvrdi Nogo, na taj način što će biti nabeđeni da su oboleli od korone, pa će (navodno za svoje dobro) prisilno biti prebačeni u karantin gde će zaista biti zaraženi od strane drugih pacijenata, a istovremeno će im biti uskraćena i lekarska pomoć, tako da će ubrzo umreti. Nogo je odlično znao šta govori, jer su ovako, na samom početku epidemiološke krize, likvidarana dvojica po vlast u Pekingu nepodobna Kineza.

Jedan je bio lekar koji je prvi, još 2019. upozoravao vlast kako se u gradu Vuhanu pojavio novi virus i kako treba preduzeti sve mere da se spreči izbijanje epidemije.

Režim se, međutim, plašio da bi ovo moglo dodatno da oslabi kinesku ekonomiju već uzdrmanu carinskim ratom sa Sjedinjenim Američkim Državama, pa je odlučio da se ogluši o upozorenja sve do trenutka kada izbijanje epidemije više nije moglo da se krije.

Pomenuti lekar je postao nezgodni svedok nemarnosti vlasti koja je života koštala hiljade ljudi u samoj Kini, pa je naprasno i sam bio proglašen zaraženim. Iako je na prethodna dva testa rezultat bio negativan, na trećem je, navodno, bio pozitivan, a dotični je sklonjen u karantin gde je u rekordno kratkom roku umro. Navodno od korona virusa. Njegovo telo je spaljeno kako kasnije ne bi mogli autopsijom da budu utvrđeni pravi razlozi smrti.

Slično je prošao i kineski novinar koji je prvi svetu poslao snimke pravog stanja u bolnicama u Vuhanu, još u vreme kada je kineska vlast svet pokušavala da uveri kako je sve pod kontrolom i da nema razloga za brigu. Njemu su već isto veče u stan došli ljudi koji su se legitimisali kao službenici Ministarstva zdravlja, izmerili mu temperaturu i rekli mu kako postoji sumnja da je zražen korona virusom, posle čega su ga odveli.

Novinar je, međutim, u stanu imao skrivene bezbednosne kamere koje su snimile ceo događaj, a on je pre odlaska nekako uspeo snimak da internetom pošalje svojim prijateljima koji su sve objavili. Pošto se međunarodna javnost uzburkala, novinar je pušten iz pritvora (nije odveden u bolnicu, kako mu je rečeno u stanu, već u zatvor), ali je u međuvremenu ponovo nestao i sumnja se da je ovog puta likvidiran, a da su, poučeni prethodnim događajem, policajci uspeli da unište snimke bezbednosnih kamera.

U svakom slučaju, ovako nešto Vučić sprema svojim političkim protivnicima, na šta je Nogo ukazao 17. marta. Kada pogledamo šta se sve dešavalo, a i dalje dešava u Srbiji i svetu lako dolazimo do potvrde ovih navoda. Prethodna vlast je raniju pandemiju iskoristila samo za lično bogaćenje, a ova želi ne samo da se lično obogati pljačkajući budžet i građane, već i da u isto vreme eliminiše sve svoje političke protivnike.

Da bismo shvatili šta se sve dešava prvo da vidimo šta je to korona virus pod imenom SARS-Corona 2 virus. Korona (Corona, latinski kruna) je porodica virusa poznata još od šezdesetih godina prošlog veka. Virusi imaju potrebu da se stalno menjaju, mutiraju, jer jednom zaraženi čovek stvara anti-tela za tu specifičnu podvrstu i ona više u njemu ne može da se razmnožava.

Naime, virusi nisu u mogućnosti da se sami reprodukuju, već im je potrebna pomoć živog bića (domaćina, kako se naziva) u čije ćelije oni ubacuju svoj RNK niz koji se umnožava i tako stvara novi virus. Ako je domaćin već razvio imunitet virus će biti uništen pre nego što stigne da se razmnoži.

Pošto je RNK lako podložan mutacijama, virusi se stalno menjaju, tako da od iste porodice nastaju mnogobrojni naslednici koji liče na pretka, ali se dovoljno od njega razlikuju da ih imunološki sistem domaćina ne prepozna na vreme. SARS-Corona 2 je 400 izdanak porodice Korona.

Korona virusi su stalno prisutni na svetu i, obično, čine negde između 5 i 15 odsto svih gripoznih virusa koji napadaju čovečanstvo svake godine. Virusi ne ubijaju, ali slabe organizam, posebno njegove imune sposobnosti, a za njima dolaze drugi mikroorganizmi koji jesu smrtonosni, pogotovo u telu domaćina koje više nije u stanju da se samo odbrani. Ti drugi mikroorganizmi se, ugalvnom leče antibioticima.

Ovo je jedan od razloga visoke smrtnosti u Italiji. Kako tvrde stručnjaci (kao na primer dr Volfgang Vodarg) uobičajena rezistentnost na antibiotike je ispod 1 odsto u svetu. U Italiji je ona, međutim 26 odsto. To znači da čak četvrtina obolelih, u proseku, ne može da se leči antibioticima i prepušteni su samo snazi i sposobnosti sopstvenog organizma da se odbrani. Kako su higijenski uslovi u državnim bolnicama Italije daleko ispod evropskog stndarda, tamo caruju bakterije, pa su mnogi Italijani i pre ove epidemije imali strah od odlaska u bolnicu.

Dakle, obavezna mera borbe protiv SARS-Corona 2 virusa nije policijski čas, već izuzetno visok nivo higijene u bolnicama. I prestanak prepisivanja antibiotika za svaku sitnicu čime se stvara rezistentnost. Lekari su, međutim, dužni da sve učine kako bi spasli život pacijenta, tako da dolaze u situaciju da prepisuju i ono što je manje korisno, pa čak i ono što je štetno, samo da bi izbegli krivičnu odgovornost kojoj podležu kada puste da organizam samog pacijenta, eventualno uz pomoć nekih preparata za jačanje, pobedi bolest.

Na ovo ukazuje i dr Klaus Kenlajn (između ostalog autor knjige „Ludilo zbog virusa" iz 2009. godine) citirajući članak iz jednog svetski poznatog medicinskog časopisa u kome je objavljena terapija pacijenta koji je umro tokom lečenja od korone.

Tom čoveku su davani: kortison 600mg, moxifloxacin, interferon... Ovi lekovi kratkoročno pomažu kod disajnih problema, ali su veoma toksični. Na početku terapije je pacijentu bilo primetno bolje (mogao je lakše da diše), ali je onda stanje počelo rapidno da se pogoršava i on je na kraju preminuo.

Svetski poznati infektolog iz Makedonije dr Velo Markovski (smatra se izuzetnim stručnjakom posebno za infektivne bolesti dobijene korišćenjem respiratora) ukazuje na slične primere. Respirator se, po njegovom mišljenju, prečesto korsti i kada nije potreban. Jednostavno, mnogi lekari ga smatraju čarobnim štapićem u održavanju u životu pacijenta sa problemima disanja. To je tačno, tvrdi dr Markovski, ali samo u posebnim slučajevima. Njegovo nepotrebno koriščenje može dovesti do smrti.

On iznosi podatak da je u jednoj testiranoj grupi pacijenata koji su imali iste tegobe postotak smrtnih slučajeva bio za celih osam odsto veći kod pacijenata koji su koristili respirator. Osim toga, ako se ne sprovede stručno i detaljno čišćenje uređaja posle korišćena lako može doći do prenošenja mikroorganizama koji kod pacijenta sa već oslabljenim imunološkim statusom mogu da dovedu i do smrti.

Kao što svako može da zaključi, ništa od pomenutih kritika lekara svetskog glasa nema veze sa razlozima koji bi mogli da obrazlože uvođenje vanrednog stanja. SARS-Corona 2 čak, do sada, nije pokazao da je po svojim ishodima opasniji od nekog drugog gripa koji smo prethodnih godina preležali bez suspenzije osnovnih ljudskih prava.

Uobičajeni letalitet gripa (stopa smrtnosti od neke bolesti u odnosu na broj stanovnika) u Evropi iznosi maksimalno 0,1 odsto, odnosno na 1.000 stanovnika jedan umire od gripa. To znači, da bi ukupna smrtnost od gripa u Italiji, koja ima oko 60 miliona stanovnika, tokom cele godine trebalo da iznosi ne više od 60.000 ljudi od kojih bi 5 do 15 odsto bili zaraženi SARS-Coronom 2. Italija je u trenutku kada nastaje ovaj članak, već dosegla do dve trećine broja umrlih po najgorem scenariju, ali smo videli i koji su specifični razlozi za to. Osim toga, ima tu još.

SARS-Corona 2 je detektovan prošle godine u Vuhanu. Opis virusa i njegove karakteristike su posredstvom Svetske zdravstvene organizacije prosleđeni nadležnim institutima različitih država sa molbom da se pomogne u pronalaženju testa kojim bi na brz i jednostavan način moglo da se otkrije prisustvo virusa kod stanovništva.

Prof. dr Kristijan Drosten, koji je i savetnik nemačke vlade, prvi je poslao svoj predlog testa koji je trebalo još doraditi i poboljšati. Pošto se ispostavilo da se epidemija u Kini otrgla kontroli i da virus preti da zarazi i stanovnike drugih zemalja, SZO je u promet pustila nedorađen test dr Drostena koji, kako se u međuvremenu utvrdilo, ima preciznost od samo 50 odsto, možda i manje. Pri tome, test pogrešno prikazuje prisustvo virusa SARS-Corona 2 i kod pacijenata koji ga nemaju. Tako da je veliko pitanje koliko je ljudi zaista umrlo od ovog korona virusa, a koliko njih je samo imalo i ovaj virus, ali su umrli od nekog drugog virusa za kojim se nije tragalo.

Dr Vodarg ukazuje kako na svetu stalno postoji stotine različitih virusa, ali da ne postoji jedan test za otkrivanje svih njih u nečijem organizmu, već se ciljano traži i to najčešće onaj virus koji je trenutno sezonski i čije simptome (iako oni mogu da budu simptomi i nekog drugog virusa) pacijent pokazuje. Tako često dolazi do otkrivanja SARS-Corona 2 virusa, koji pacijent, u stvari, ni nema.

Razvijene, demokratske zemlje zbog svega ovoga ili uopšte ne uvode vanredno stanje, ili to čine kao poslednje sredstvo i to ograničavajući samo ona ustavom zagarantovana prava čije je privremeno ograničavanje apsolutno neophodno. Te države težište borbe stavljaju na zaštitu ugroženih grupa, a to su na prvom mestu stari i oni koji već imaju teška hronična oboljenja.

Vučića ne interesuje zaštita stanovništva, već isključivo bogaćenje njega i njegove kamarile, kao i učvršćivanje njegove lične i neograničene vlasti. Kako drugačije objasniti činjenicu da je Republički fond za zdravstveno osiguranje odredio konačnu maloprodajnu cenu za zaštitne maske na 120 dinara po komadu (pre izbijanja epidemije su koštale maksimalno 20 dinara po komadu) iako su iz Kine one stigle kao besplatna pomoć, a inače najveća proizvodnja istih u Srbiji je u KPZ Nišu gde ih šiju osuđenici koji umesto realne plate dobijaju pravo na vanrednu posetu ili paket, što državu ništa ne košta.

I maske iz Kine, kao i one iz niškog zatvora se preko veletrgovina koje su u vlasništvu Andreja Vučića i njegovih ljudi od poverenja, prodaju apotekarskim ustanovama u Srbiji. Ono što se dobija ili besplatno, ili skoro besplatno, prodaje se po veletrgovačkoj ceni od 80 dinara, a to sve treba pomnožiti sa najmanje 50 miliona, na koliko se trenutno procenjuju potrebe srpskog tržišta.

A1:

Srbija platila opasne vakcine

Dr Ron Pol je sedamdesetih bio američki kongresmen i uspeo je da spreči administraciju Džeralda Forda da donese zakon o obaveznoj vakcinaciji protiv tadašnje verzije svinjskog gripa, dokazavši kako ona ubija i do 25 puta više ljudi od virusa koji je trebala da uništi.

Kasnije je on u jednom televizijskom intervjuu rekao kako je prava „socijalna atomska bomba" kada se pandemija i privredna kriza pojave u isto vreme.

To se desilo 2009. kada je opet bila aktuelna pandemija svinjskog gripa, koje u stvarnosti nije ni bilo. Svetska zdravstvena organizacija je kasnije priznala kako je „napravila grešku" procenjujući virus, koji je tada poslužio svrsi, kao novootkriveni, iako je on od ranije bio poznat kao relativno bezopasan. Pre ove „pandemije" izbila je velika ekonomska kriza prouzrokovana slomom berzi.

Dr Volfgang Vodarg je te godine bio poslanik u Bundestagu i uspeo je kolege da ubedi kako se radi o poznatom virusu, ali i da je ponuđena vakcina opasna po život. Nemačka je naručila 50 miliona vakcina, ali se u vreme debate u Bundestagu pojavio izveštaj u mnogim nemačkim i francuskim medijima (između ostalog i u uticajnom nemačkom nedeljniku „Der Spiegel") kako vakcina postoji u dve varijante: jedna je namenjena običnom stanovništvu i sadrži i otrovne materije (dr Vodarg je tvrdio kako je jedan sastojak opasan po život, jer prenapreže imunološki sistem), ali i nešto što nije moglo da bude identifikovano ni pod najjačim mikroskopima.

Druga vrsta vakcina bila je bez pomenutih dodataka i bila je namenjena političarima, vladarima, bankarima i članovima njihovih porodica. Nemačka i Francuska su otkazale svoje porudžbine, ali je Srbija morala da plati naručene količine, čime je budžet oštećen za više miliona evra. Istraga kod nas nikada nije sprovedena do kraja.

Pre ove pandemije počela je nova svetska ekonomska kriza, opet slomom berzi. Dr Vodarg, koji je jedno vreme bio i član ekspertskog tima koji je za Evropsku parlamentarnu skupštinu istraživao dešavanja iz 2009. u vezi sa vakcinom protiv svinjskog gripa, tvrdi kako nema nikakve nove pandemijske krize, odnosno da je cela histerija veštački stvorena i to isključivo iz političkih razloga.

Ovo savršeno odgovara i Aleksandru Vučiću, jer je Srbija na svetskom planu mala i neprimetna država na koju niko u ovom trenutku ne obraća pažnju.

A2:

Žabari nisu skuvani kao žabe

Naš dopisnik iz Rima Bernardo Vitulano iz poslovnih razloga se preselio u Bugarsku. Zbog obaveza u italijansku prestonicu je sleteo nekoliko dana pred proglašenje vanrednog stanja i sada je tamo zarobljen. On nam opisuje situaciju u Italiji.

„Kada sam sleteo imao sam osećaj da sam upao na snimanje nekog naučno-fantastičnog filma. Na aerodromu je bilo puno ljudi u zaštitnim skafanderima i sa maskama na licu. Neki su prskali sprej oko sebe, verovatno neki asepsol. Svi su me čudno gledali, kao i ja njih, jer nisam umeo da se pridržavam novih pravila koja su uvedena dok sam bio u inostranstvu.

Sada je vanredno stanje. Italijani su po prirodi dosta opušteni, ali su ih mediji potpuno promenili. Sve je više paničara koji histerično govore kako je došao smak sveta. Lekarske ambulante i ekipe Hitne pomoći su opsednute hipohondrima koji glume da su na samrti, iako većina nema nikakve simptome. Jednostavno - masovna psihoza stvorena putem medija.

Koliko dnevno izvan epodemije umire u velegradovima kao što su Rim, ili Milano? A koliko ih danas umire? Ove podatke je nemoguće pronaći. Svako ko umre od nekih komplikacija na respiratornom sistemu knjiži se kao žrtva SARS-Corona 2 virusa.

Na internetu su se pojavile fotografije, navodno tog dana snimljene u Bergamu, na kojima se vide brojni mrtvački kovčezi, navodno pripremljeni za žrtve korone. U stvarnosti se, međutim, radi o kovčezima u koje su bili smešteni migranti koji su se udavili u moru u blizini ostrva Lampenduza. Fotografije su stare nekoliko godina.

Epidemija je uzela maha, jer pokrajinski i lokalni lideri, svako iz svojih političkih razloga, uopšte nisu reagovali, ili su to činili na medijski privlačan, ali u sužtini neefikasan način. Političari zauzimaju startne pozicije za predstojeće izbore.

Jedina dobra stvar u svemu ovome je što su gradovi čisti, jer nema miliona turista koji bacaju otpatke. Odavno voda u venecijanskim kanalima nije bila bistra kao ovih dana. Sa druge strane, divlje životinje su, nestankom brda đubreta izgubile jedan važan izvor hrane. Gladni dolubovi su pre neki dan napali jednu ženu na ulici, a u nekim gradovima su se na ulicama pojavile divlje svinje u potrazi za hranom.

Ono što nas brine, osim epidemije i histerije oko nje, jeste to da se iskrcalo 37.000 američkih vojnika kod nas, a u Hamburgu još 70.000 sa sve teškim naoružanjem, ali bez zaštitnih maski. Kao da su oni prirodno imuni na virus. Navodno se radi o ranije planiranoj vojnoj vežbi, ali da li je ona zaista neophodna u ovakvo vreme?"