Preko pune linije

Oliver Antić je poslednji u nizu upokojenih nepodobnih svedoka zločina Aleksandra Vučića

U ustima pakla

Na vlasti su, u protekle tri decenije, prodefilovale sve stranke i većina aktuelnih tzv. lidera. Srbija je rasturena, opljačkana i ponižena. Političari, njihovi tajkuni i mafijaši zgrnuli su ogromnu imovinu, a građani su gurnuti u bedu i očaj. Za zločine nad državom i narodom nikad niko nije kažnjen. Propuštene su prilike 5. oktobra 2000. i 27. jula 2012. godine, kad su oboreni režimi Slobodana Miloševića, odnosno Borisa Tadića. Kako se bliži vreme za pad Aleksandra Vučića, funkcioneri i članovi Srpske napredne stranke su sve nervozniji. Strah je opravdan. Naprednjaci znaju koliko su i od koga oteli, a znaju i da će morati da odgovaraju. "Srbiji nema spasa dok ne budu obešeni političari koji su ogrezli u kriminalu i korupciji", govorio je Vučić pre nego što je došao na vlast. Sad, na odlasku, čak i njegovi najbliži saradnici prebacuju odgovornost na njega i, da bi sačuvali sebe, nude rešenje - neka visi Vučić! Bolje im je da on visi, nego da oni, kao Oliver Antić, završe u "Ustima pakla".

Predrag Popović

U vrhu Srpske napredne stranke ima mnogo pojedinaca koji znaju sve o nameštanju tendera, uzimanju provizija, otimačini javnih resursa i privatne imovine, reketiranju, pljačkanju, mlevenju ljudskog mesa. U vrhu tog kartela niko nikad nije čuo za nemačkog pesnika Hajnriha Hajnea. Iako su ljubitelji poezije Jelene Karleuše i Ace Lukasa, naprednjaci instinktom za samoodržanje, svojstvenim svakom kriminalcu, osete strah kad se suoče s pretnjom kakva je iskazana u Hajneovom stihu: "Treba da oprostimo svojim neprijateljima, ali tek pošto završe na vešalima".

Svesni zla i nesreće, koje su raširili Srbijom, istaknutiji pripadnici SNS-a već se pripremaju za svođenje računa. Pametni se distanciraju od vođe. Lukavi, kakvim se predstavljaju Zorana Mihajlović i Nebojša dr Stefanović, nude se stranim diplomatama, domaćim opozicionim liderima i svima za koje pretpostave da će, posle promena, imati uticaja na novu vlast. Kukavice pripremaju bekstvo, neki u inostranstvo, neki u bolest, a ima i onih koji muke prekraćuju samoubistvom. Lažovi poput Aleksandra Vulina i Ane Brnabić zaklinju se u vernost voljenom vođi.

- Spreman sam da izvršim svaki nalog predsednika Aleksandra Vučića. Slediću ga do kraja! - tvrdi Vulin.

- Priče o revanšizmu, da ćete nas vešati, da ćete nam suditi, to je bila vladavina prava kad ste bili na vlasti... Ali mislim da narod više nikada neće za to glasati. Ako mi i sudite, uzdignute glave ću reći da sam bila uz Aleksandra Vučića - kaže Brnabić.

Dok recituju takve zakletve, Vulin i Brnabić, kao i ostali članovi dvorske svite, svi znaju da su to prazne priče, kojima će rok trajanja isteći onog trenutka kad padnu s vlasti. Naprosto, moraju da lažu i ponavljaju floskule iz bračnog ugovora - delićemo dobro i zlo dok nas smrt ne rastavi. A, smrt je već mnogo naprednjaka rastavila od Vučića. Poslednji u tom nizu je Oliver Antić.

Ambasador Srbije u Portugalu, prof. dr Antić je poginuo pod sumnjivim okolnostima 18. februara, oko 13.20 sati. Portugalski mediji su objavili da je Antić izvršio samoubistvo. Prema tvrdnjama izveštača portala CM Jornal Antić je naredio vozaču da stane pored poznate turističke atrakcije Boca do Inferno (Usta pakla), nedaleko Lisabona. S litice se bacio u more. Pomorska policija je odmah reagovala. Ambasador je bio živ kad je izvučen iz vode, ali povrede su bile preteške, ubrzo je preminuo.

Porodica Olivera Antića je izdala saopštenje u kome se tvrdi da je on izgubio život nesrećnim slučajem. "Svi koji su ga poznavali znaju da je život posvetio svojoj porodici, narodu, svojim studentima, pravu i pravdi. Oliver je izašao iz automobila, telefonirao, a potom se okliznuo i pao u more. Postoji i video snimak koji to dokazuje", navodi se u saopštenju porodice, mada se ne pominje ime onoga koji je to saopštenje potpisao.

Informacije iz portugalskih medija, srpskog Ministarstva spoljnih poslova i porodice nisu dovoljne da bi se objasnili uzroci misteriozne smrti. Naprotiv, svaki objavljeni podatak otvara novo pitanje.

Portugalski novinari, koji se pozivaju na zvanične izveštaje lokalne policije, nemaju motiv da iznose neistine kad tvrde da je Antić izvršio samoubistvo. S druge strane, razumljivo je što porodica to negira. Lakše joj je da smrt svog člana prihvati kao nesrećan slučaj, a ne kao njegovu svesnu odluku o suicidu.

Međutim, upravo dokaz koji pominje porodica - video snimak - povećava sumnje u verziju o slučajnoj tragediji. Ko je i zašto snimao Antićev pad s litice? Ko poseduje taj snimak? Da li i na njemu nedostaju dva minuta, kao na snimku bezbednosnih kamera s naplatne rampe u Doljevcu, kad je vozilo Zorana Babića ubilo Staniku Gligorijević i teško povredilo još troje ljudi?

Ako uopšte postoji, zašto snimak nije emitovan? Da li se na snimku vidi da je Antić sam prelazio preko "Usta pakla" ili je pored njega bio još neko? Da li se vidi kako je preskočio zaštitnu ogradu i stigao do litice? Da li je otkriveno s kim je razgovarao telefonom?

Nema odgovora na ta i mnoga druga pitanja. U nedostatku zvaničnih objašnjenja, otvoren je prostor za spekulacije o uzroku tragedije. To je logično, s obzirom da je Antićeva smrt samo jedna u nizu nerazjašnjenih ili namerno prikrivanih ubistava, samoubistava i ostalih kobnih događaja ljudi iz vlasti.

Radnici srpske ambasade u Libiji, Jovica Stepić i Slađana Stanković, ubijeni su krajem 2015, a ambasador Oliver Potežica početkom 2017. godine. Islamski teroristi su oteli dvoje službenika naše ambasade, za koje su tražili otkup od, navodno, 40 miliona evra. Pregovori nisu uspeli, Stepić i Stanković su ubijeni. Srpski režimski mediji su objavili da su poginuli slučajno, kad je američka avijacija bombardovala logor libijskih terorista.

- Nemamo informacije koje bi ukazivale na to da su njihove smrti posledica udara koje su vojne snage SAD-a sprovele protiv visokog zvaničnika ISIS-a i kampa za obuku ISIS-a u Libiji. U vreme napada nije bilo pokazatelja da u kampu ima i civila. Kad sprovodimo operacije, vojska SAD-a preduzima izuzetno opsežne mere da bi ograničila rizik od civilnih žrtava. Iako okolnosti njihove smrti ostaju nejasne, izražavamo najdublje saučešće Vladi Srbije i porodicama ubijenih - navodi se u saopštenju Pitera Kuka, portparola Pentagona.

Nije teško zaključiti da je srpska vlast iskoristila napad američke vojske na ISIS-ov kamp kao alibi za smrt dvoje diplomata. Krivi su teroristi koji su ih oteli i Amerikanci koji su bombardovali logor u kome su žrtve bile zatvorene. Tako je stavljena tačka na ceo slučaj, kako se više niko ne bi raspitivao zašto su oteti radnici srpske ambasade, zašto je tražen novac za njihovo oslobađanje i zašto vlast nije pristala da plati.

Vlast je još besmislenijim lažima objašnjavala smrt Olivera Potežice. Prema zvaničnim saopštenjima, ambasador je stradao u saobraćajnoj nesreći. Kad bi to bilo tačno, to bi bila najčudniji automobilski udes u istoriji, pošto se nikada pre i kasnije nije dogodio sudar vozila u kome je jedan čovek poginuo od devet metaka u telu.

Naravno, i ovi krvavi tragovi vuku prema Aleksandru Vučiću. Dok je bio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, Vučić je posredovao u prodaji oružja Libiji. Srpsku delegaciju su predvodili Vučić i Slobodan Tešić, trgovac oružjem, koji se u to vreme nalazio na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog kršenja sankcija za uvoz oružja u nekoliko afričkih i azijskih država.

Vučić i Tešić su o prodaji oružja pregovarali sa Halidom al Šarifom, jednim od vođa Al Kaide. Posao je ugovoren, kupac je isplatio avans od 40 miliona evra, ali nikad nije dobio robu. Američke službe su zaplenile brod sa srpskim naoružanjem u Rijeci. Pošto srpska vlast nije vratila pare, jer posao nije išao zvaničnim kanalima, ceh su platili Potežica i dvoje njegovih saradnika. Te tragedije su zataškane u medijima i na političkoj sceni, ali i danas upozoravaju javnost da zvanična objašnjenja pogibije visokih državnih službenika, kakav je bio i Oliver Antić, treba primati s velikom rezervom.

Vučića i Antića povezuje mnogo toga. Osim nametnute saradnje u SRS i SNS, jedan na drugog su bili upućeni i preko Tomislava Nikolića i zajedničkog miljenika Nikole Selakovića, ali i Vladimira Cvijana.

Antić je dugo, blisko i uspešno sarađivao s Vojislavom Šešeljem, zahvaljujući čijoj podršci je postavljen na mesto dekana Pravnog fakulteta u Beogradu. Po Šešeljevom odlasku u Hag, Antić se zbližio s Nikolićem. Kroz sve to vreme s Vučićem je vodio šaptački rat. S autoritetom univerzitetskog profesora, Antić je tvrdio da Vučić nema pojma o pravu, da ne razlikuje krivični od parničnog postupka, ne poznaje zakone, ali stalno ih krši. Vučić mu je uzvraćao širenjem glasina da je Antić homoseksualac i da orgija sa svojim studentima. Ipak, to Vučića nije sprečavalo da uspostavi bliske odnose s Antićevim favoritima Nikolom Selakovićem i Markom Đurićem, a kasnije i sa Vladimirom Cvijanom, koji je, takođe, uživao naklonost profesora Antića.

Sukob se rasplamsao kad je podignut ulog. Krajem 2013. godine umesto tračeva, u igru su ušli novac, status u stranci i vlasti i ostali lični interesi. Vučić je naredio da Antićev zet Vladimir Petrović bude razrešen dužnosti srpskog ambasadora u Vašingtonu. Vučićevi mediji su, po ustaljenoj praksi, žrtvu provukli kroz blato. Petrovića su prikazali kao bahatog hedonistu, koji je skupo koštao državu. Petrović je za rezidenciju iznajmio vilu s bazenom u luksuznom naselju Lafboro, za koju je iz budžeta, za pet godina, isplaćeno 624.000 dolara. Petroviću je to odobrio njegov lični prijatelj Vuk Jeremić, koji ga je i postavio za ambasadora 2009. godine. Vučićevi mediji nisu birali reči ni u opisima Adele Antić Petrović, čak ni po pitanju njenih bujnih gabarita.Istovremeno, Oliver Antić je razrešen dužnosti glavnog pravnog savetnika u Ministarstvu spoljnih poslova.

Uporedo s tim sukobima u vrhu Srpske napredne stranke došlo je do prvih ozbiljnijih podela. Vladimir Cvijan je na sednici Predsedništva SNS-a, početkom decembra 2013, optužio Vučića za diktaturu, kriminal i korupciju. Cvijan je pokrenuo kampanju, koju je podržalo nekoliko opštinskih obora, kako bi se kandidovao za predsednika SNS-a. Mediji su objavili da Cvijana podržava i njegov bivši profesor Antić.

- To je potpuna glupost. Već sam dao nalog mojim advokatima da podnesu krivične prijave protiv svih medija koji su ovih dana naširoko pisali da sam ja nezadovoljan politikom SNS-a i da zajedno s Vladimirom Cvijanom stvaram frakciju u stranci. Pa neka probaju da na sudu dokažu moju umešanost - rekao je Oliver Antić.

Međutim, o njegovoj umešanosti su govorili i mnogi uticajni naprednjaci iz Vučićevog okruženja, među kojima i Bratislav Gašić.

- Ne znam čime je Antić nezadovoljan, pa da učestvuje u rušenju Aleksandra Vučića. On je bar imao svakojakog prostora za napredovanje. Zaista nemam percepciju šta je to kod njega moglo da izazove nervozu. Mislim se, da možda nije zato što mu je smenjen zet Vladimir Petrović sa mesta ambasadora u Vašingtonu? Pa, smenjen je zato što nije ispunio očekivanja - kazao je Gašić.

Antić i Cvijan su u to vreme bili savetnici predsednika države Nikolića. Nedavno otkrivene informacije o pozadini sukoba Cvijana i Vučića upućuju na to da motiv nije političke, nego finansijske prirode. Cvijan je prikupio jedanaest gotovih optužnica i isto toliko predmeta u fazi istrage protiv Bogoljuba Karića. Umesto da ti slučajevi budu procesuirani, Nikolić i Vučić su ih iskoristili za reketiranje Karića. Cvijan je znao u kakvoj će se opasnosti naći kad im se suprotstavi. Kao polisu osiguranja, više od 25.000 dokumenata ostavio je određenim saradnicima i prijateljima. S obzirom da je dugo i korektno sarađivao s Antićem, koji mu je bio i profesor, logično je pretpostaviti da je i njemu dao spornu dokumentaciju.

Ne treba isključiti mogućnost da je i Antića, kao i Cvijana, u januaru 2018, taj materijal kao sidro povukao na dno, u smrt. Čim je objavljena vest o Antićevoj smrti, pojedinci iz vrha SNS-a su kao razlog za samoubistvo naveli vezu sa Cvijanom. Možda je Antić odlučio da prekine četvorogodišnju omertu, da progovori o smrti Cvijana, o kojoj je ćutao kao i svi ostali iz tog zločinačkog udruženja. Možda je pokušao da trguje sa sudskim i tužilačkim spisima, koje mu je ostavio Cvijan, pa se zamerio nekome ko bi mogao da ga uceni i prinudi na samoubistvo. Epilog je poznat. Cvijan se utopio u Dunavu, Antić u "Ustima pakla", obojica u nerazjašnjenim okolnostima.

- Što se tiče Cvijana, savest mi je čista - rekao je nedavno Vučić, vlasnik najprljavije savesti na srpskoj političkoj sceni.

Kako god bilo, što god ili ko god da je navelo Olivera Antića da se oklizne ili skoči s litice u more, ta tragedija je uklonila još jednog od nepodobnih svedoka Vučićevih kriminalnih i korupcionaških akcija.

- Laknulo mu je, rešio se tereta - bio je prvi komentar jednog od Vučićevih kumova na vest o smrti Ksenije Janković Vučić, bivše supruge predsednika Srpske napredne stranke.

Ksenija Vučić je preminula 29. januara ove godine. U popodnevnim satima, zajedno sa objavom saopštenja na Vučićevom zvaničnom nalogu na Instagramu, pojavile su spekulacije o uzroku njene smrti. Na Tviteru su plasirane pretpostavke da je Ksenija izvršila samoubistvo. Pozivajući se na anonimne izvore bliske vladajućoj porodici, pojedini korisnici društvenih mreža detaljno su opisivali koje je tablete i u kojim količinama popila da sebi prekrati muke. Aleksandar Vučić je te spekulacije prekratio uz pomoć Dragana J. Vučićevića, glavnog urednika naprednjačkog biltena Informer. Vučićević je otišao na Pink, da obavesti javnost kako je Ksenijinu smrt izazvao tromb ili bilo šta drugo, samo da nije samoubistvo.

- Ksenija je radila ovde na Pinku, znali smo je decenijama. Sjajan čovek, dobar drug, požrtvovana majka. Sudbina je surova. Ksenija je iznenada preminula u svom stanu, sin Danilo je bio sa njom, i to je zaista strašno. Čim je čuo za to, predsednik je otišao u dom Ksenije Vučić. Za 6-7 minuta je stigla Hitna pomoć, pokušali su sat vremena reanimaciju, ali nažalost nije bilo uspeha. Ne zna se šta je uzrok, da li neki tromb ili srčani zastoj - rekao je Vučićević.

Iako izgleda kao patološki slučaj, Vučićević nije patolog, nije mogao da zna, posebno jer nije ni izvršena obdukcija, šta je uzrok smrti. Nema veze, obavio je posao, javnost je prihvatila pretpostavku da je tragediju izazvao tromb. Spekulacije o tome su najviše potresle Angelinu Vučić, koja je bila izuzetno dobronamerna prema prvoj snahi, uvek ju je podržavala i pružala podršku. Angelina Vučić je od sina Aleksandra zahtevala da se utvrdi svaki detalj oko te smrti. Sumnju joj je podgrevala činjenica da je Ksenija tri nedelje ranije ležala u bolnici. Da je postojala opasnost od tromba ili infarkta, lekari bi to otkrili i sanirali, ne bi je pustili da ide kući nezalečena. Aleksandar Vučić nije ispunio želju svoje mame. Smrt bivše supruge iskoristio je u propagandne svrhe, napravio je spektakularnu sahranu i medijsku predstavu s ogromnim količinama patetike.

Sve je duži spisak nepodobnih pokojnih svedoka zločina naprednjačkog režima. Oliver Potežica, Predrag Mikić, Oliver Ivanović Vladimir Cvijan, Dragoslav Kosmajac, Dejan Jović, Branko Stefanović, Ksenija Vučić, sad i Oliver Antić. U vrhu SNS-a vlada paranoja, svi se plaše za sebe, da se i njihovo ime ne nađe na toj crnoj listi. Razlozi za brigu su ozbiljni. Naneli su mnogo zla državi i narodu, prigrabili su sve što su mogli, pa po svaku cenu pokušavaju da izbegnu odgovornost.

Aleksandar Vučić i njegovi ortaci iz vrha naprednjačkog kartela deset godina uništavaju Srbiju, brutalnije i agresivnije od Turaka, Nemaca i ostalih okupatora. Što nije prisvojio, oteo za sebe, Vučićev klan je prodao stranim mušterijama. Rasprodali su zemlju, rude, šume, reke, sve... Kriminalizovali su sve grane vlasti i državne institucije. Narodna skupština je glasala za leks specijalis o "Beogradu na vodi", najvećoj evropskoj perionici novca stečenog kriminalom. Ministri, MUP, BIA i VOA su organizovali proizvodnju i prodaju marihuane iz "Jovanjice". Policija, tužilaštvo i sudovi godinama su štitili od zakona gang Veljka Belivuka, a to su nastavili s gangom Zvonka Veselinovića. Međunarodne organizacije i najmoćnije strane obaveštajne službe suzbijaju šverc narkotika i oružja, osnovne privredne delatnosti Vučićevog režima. Kriminalci iz SNS-a nisu propustili priliku da otimaju i od građana, od najsiromašnijih stanovnika najsiromašnije države u Evropi. Prigrabili su sve što su mogli, sad im je ostalo samo da to odbrane i, što im je još važnije, da izbegnu sudske postupke ili gnev naroda.

Nadu u mogućnost hepienda, u kome će zadržati otetu imovinu i samoproklamovani status uglednih bogataša, vide u činjenici da nikada nijedan politikant nije kažnjen za izvršene zločine. Dok je bio opozicionar, i Vučić je upozoravao na to. Isticao je primer Nemanje Kolesara, koji je bio optužen da je uzeo dva miliona evra mita prilikom prodaje železare Novi Popovac. Kad je tužba odbačena zbog zastarevanja krivičnog dela, Vučić je rekao da se to dogodilo "zato što nikad niko nije obešen".

Čudno zvuči, ali Vučić je u pravu. Najkrupniji kriminalci iz svake vlasti uvek su se provlačili bez kazne. Smena vlasti je donosila samo kozmetičke i kadrovske promene. Novi kriminalci su reketirali stare, ali štiteći zločinački sistem, koji je omogućio pljačku države i naroda.

Posle pada režima Slobodana Miloševića zavladala je panika među socijalistima, naročito među njihovim tajkunima, direktorima javnih preduzeća i ostalim ekspertima za korupciju. Neki su, poput Milutina Mrkonjića i Bogoljuba Karića, već šestog oktobra 2000. godine, u rano jutro, otišli na poklonjenje kod Zorana Đinđića, da kupe oprost grehova. Neki su preko posrednika nudili saradnju, novac i sve što treba kako bi sačuvali svoje imperije. Posrećilo se Miroslavu Miškoviću, Milanu Beku, Željku Mitroviću, Predragu Rankoviću Peconiju i mnogim drugima. Bilo je i onih koji su bežali u bolest, pa ih je policija lovila po bolnicama.

Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, bio je uhapšen odmah posle pada Miloševića. Ubrzo je pušten iz pritvora jer se pozvao na poslanički imunitet. Sud je to dopustio, iako mu je imunitet istekao posle konstituisanja novog saziva Savezne skupštine SR Jugoslavije. Kertes je iskoristio priliku da zbriše. Pošto se nije odazivao na sudske pozive, raspisana je poternica. Policajci su ga pronašli u bolničkom krevetu u Vojno-medicinskoj akademiji. "Nemojte, drugovi, jako mi je loše, imam temperaturu i grčeve", jaukao je Kertes.

Policija je danima tragala za Miodragom Zečevićem, bivšim direktorom JUBMES banke, protiv koga je Narodna banka Jugoslavije podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je falsifikovanim dokumentima naneo štetu od 192 miliona nemačkih maraka. Zečević je pronađen u krevetu Kliničko-bolničkog centra, gde je ležao zbog srčanih tegoba. Slične optužbe i slične načine diskretnog distanciranja od njih koristili su Zlatan Peručić, Dragan Đurović i drugi slobisti.

Taj način već koristi i Zlatibor Lončar. Ministar zdravlja je najavio povlačenje s političke scene zbog bolesti. Iako tvrdi da ima ozbiljne zdravstvene probleme, i to neurološke, Lončar se uspešno otima za uticaj na Bezbednosno informativnu agenciju. Lončar se za prevlast u BIA bori s Bratislavom Gašićem, još jednim bolesnikom, koji se nada da će, posle pada naprednjačkog kartela, moći da se izvuče od odgovornosti zahvaljujući svom zdravstvenom kartonu, ali i mnogim drugim tuđim kartonima, koje je pozajmio iz arhiva tajne policije.

Kad dođe vreme za policijsko-pravosudnu terapiju, većina naprednjaka odgovornost će prebaciti na nultog pacijenta, na Aleksandra Vučića. Nije isključeno da i on pokuša da se izvuče pozivajući se na mentalna oboljenja. Ima osnova za to, simptomi se vide u svakom njegovom političkom i poslovnom potezu, u svakoj izjavi.

Međutim, kao što je sam govorio, Srbija neće izvući iz začaranog kruga kriminala dok neko ne bude obešen. Dok se to ne desi, svi će, jednako naprednjaci kao i normalni građani, biti kandidati za skok u "Usta pakla".