Natrag
Govoreći otvoreno
Diktatorov strah od „zaustavnog vremena": ko će građaninu Vučiću i njegovom režimu „odsvirati" kraj?
SUDIJE U CRNOM, OPTUŽENI NA BELOM
Nekoliko je razloga zbog kojih je srpski diktator Aleksandar Vučić i dalje u poziciji da čeka na svoj „sudnji dan", koji može biti sutra ili se već dogodio (ali on to ne zna ili ne želi da zna). Jedan je svakako elektroenergetska pljačka koja je važan deo onoga što je njegova mafija prigrabila sebi. Dakle, dok „strani faktor", uglavnom Norveška i Mađarska „malo sa strane" ne namire svoje apetite za pljačkom, Vučićeva pozicija je još vrlo kratko vreme sigurna. Drugi faktor njegovog „zaustavnog vremena" je onaj kineski, jer tek treba u delo da sprovede invaziju Kineza u Srbiji, kakva još nije viđena njegovim „projektom" o slobodnoj trgovini sa milijardom stanovnika ove zemlje. To je direktan put u potpunu kolonizaciju sa svim posledicama kakve još nisu viđene. Vučića čeka i „faktor brata Andreja", odnosno posledice mračnih poslova koje je sa kriminalnim podzemljem Srbije, Kosova, Albanije, Bugarske itd, imao ovaj diskretni „Veliki brat malog brata". Svi nabrojani više ne računaju na odlazećeg diktatora. Čak ni onaj „najrođeniji" koji je već spakovao novac (oko pola milijarde ako ih deli sa Veselinovićem), kojim će pokušati da mu obezbedi „sigurnu kuću", daleko od sunca kome je težio, jer je umislio da je bog.
Nikola Vlahović
Mada to formalno nigde ne piše, Srbija je međunarodno izolovana i pretvorena u svojevrsni ekonomski, socijalni i kulturološki logor, kojim nesputan zakonima i Ustavom upravlja diktator, podržan od strane takozvanog civilizovanog sveta.
Zašto je to tako? Jedino smisleno objašnjenje vodi u mračnu komoru međunarodnih odnosa, u koje se Srbija nikako ne uklapa, ni sa jedne strane. I sve to zbog uloge, položaja, istorijskog nasleđa i pre svega činjenice da se ova država i njen narod, krivicom globalne šizme, nalaze u stalnom vanrednom stanju zahvaljujući jednom čoveku.
Onaj ko je u Londonu i Vašingtonu, Briselu, Berlinu i Parizu odlučio da „oslobodi" manijakalne potencijale Aleksandra Vučića, znao je tačno šta radi i kuda to vodi. Trebalo je surovo kazniti Srbiju i tako „testirati" Rusiju, do kojih granica je ona spremna da toleriše „kontrolni paket" Zapada nad ovom zemljom. Test je uspeo i pokazao je da jedan takav diktator treba i Zapadu i Istoku, privremeno, „dok se stvari ne reše". A, sloboda u Srbiji neka sačeka.
I Vučić je prepoznao tu svoju „rolu". Biće i „ruski brat" i biće „američki prijatelj", do poslednjeg Srbina.
Rezultati su monstruozni: Blizu 700.000 ljudi za deset godina je „nestalo" iz Srbije, a između ostalog, izolovao je i preostale Srbe na Kosovu, pretvorio njihove opštine u geto angažovanjem svojih pasa čuvara, ušao je u koaliciju sa neosuđenim ratnim zločincima iz OVK i otimačima Kosova i Metohije i faktički završio sve albanske poslove oko kosovske samostalnosti, bolje i efikasnije nego što bi i oni sami uradili.
U međuvremenu je razorio sve državne institucije u Srbiji, formirao parapolicijske, batinaške jedinice, a fizičkim nestankom (ukoliko ne budu lojalni!) zapretio je građanima u više navrata tokom decenije diktature. Ukinuo je slobodu medija, ukinuo je bilo kakve oblike građanskog društva, udaljio je najsposobnije i najobrazovanije kadrove sa svih strateških važnih pozicija, a uveo potpune diletante, ljude bez znanja i zvanja, jeftinu „bofl" robu koju on menja kad hoće i kako hoće.
Uveo je strah kao normu u ponašanju podanika, radi svakodnevno na stvaranju kulta sopstvene ličnosti, preti svakome i svakodnevno, laže čim zine, puno radno vreme i prekovremeno...
I ono takođe važno i za Srbiju pogubno: sistematski širi duboku, sadističku mržnju prema narodima u okruženju, trujući ionako zatrovano srpsko društvo, duboko podeljeno i sukobljeno do granica mogućeg masovnog građanskog obračuna.
Kad se sabere njegov ukupan štetočinski učinak za vreme protekle decenije, i znatno ranije, od kad se uopšte pojavio u politici, može se slobodno reći da mu nijedan neprijatelj Srbije u novom veku nije ravan što se tiče okupatorskih metoda.
Jer, Aleksandar Vučić jeste opaki tiranin, čovek koji je sposoban da podmetne milionima ljudi i lažne uspehe i lažne projekte i lažnu opoziciju, pa čak i lažnu državu, jer je pravu likvidirao, svojeručno.
Uveo je Vučić u svaki deo društva opšti primitivizam, a njegova navodna ministarstva, institucije, agencije i slične podvale, predstavljaju najobičnije lopovske kupleraje, stecišta kurvi, kriminalaca i vucibatina, prostačke bagre koja bi u pristojnoj državi robijala ili bi radila, u najboljem slučaju na pozicijama noćnih dama i noćnih čuvara stovarišta i magacina u prigradskim zabitima.
Nemački nedeljnik Die Zeit u jednom novijem elektronskom izdanju, nazvao je ovoga tiranina „umetnikom preživljavanja" i dalje kaže da „što duže (Vučić) namerava da se održi na vlasti uz pomoć EU i Nemačke, to se jasnije srpsko stanovništvo udaljava od Evrope".
Slična je i konstatacija koju je iznela i agencija Dojče vele (Deutsche Welle): „Nema indicija da Vučić želi da reformiše Srbiju kako bi pristupila Evropskoj uniji", a da je štampa „upodobljena" a pozicija „potkresana".
„Vučić je u poslednjih deset godina snažno podrio demokratiju svoje zemlje. Postavlja se pitanje kako to Vučiću prolazi",pita se autor teksta, očigledno ne shvatajući svet oko sebe i ko je kome „garant" opstanka na vlasti. U Vučićevom slučaju, to je stalna proizvodnja unutrašnjih problema u Srbiji i stalno vanredno stanje na Kosovu. A, on je svoje „nameštenje" i dobio obećanjem da će služiti odano kao pas, angloameričkoj politici na Balkanu.
U članku za „Carnegie Europa" (
Dakle, Zapad zna da je Vučić nenormalan i nedorastao, bolestan psihički i zaostao u razvoju, da je ličnost čije odluke mogu biti osporene zbog niza dijagnoza koje ima, ali mu se obraćaju kao „odrasloj osobi" kako bi obavio posao konačnog priznanja Kosova kao nezavisne države. Da preko njega „uknjiže" skoro 13 odsto državne teritorije Srbije. I to je, dakle, već obavljeno.
Ali, za šta je Vučić još uvek nekome potreban u EU i van nje?
Naime, Evropsku uniju kontroliše korumpirani savez takozvanih „narodnjačkih" partija koje koriste ili lično „peru" prljavi novac raznih svetskih diktatura i pripadajućih mafija, još od vremena vladavine bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.
U tu grupu evropskih partija spadaju upravo partija iz koje je bila i bivša kancelarka Nemačke, Angele Merkel, u Mađarskoj Orbanova većina, u Hrvatskoj i Srbiji HDZ, SNS i razne druge kriminalne organizacije koje se lažno predstavljaju kao partije i svi se međusobno korumpiraju i podržavaju podstičući potreban nivo mržnje, kad im zatreba malo patriotskog pokrića za pljačku.
Orbanova politička strategija u Srbiji vezana za „mađarsko pitanje", rešena je odavno. Danas skoro svaki punoletni vojvođanski Mađar ima pasoš Mađarske. Ali, Orbanov posao kao „Vučićevog prijatelja", ima znatno dublji smisao.
Jer, čovek po imenu Ištvan Tiborc, a zapravo zet Viktora Orbana, koji predvodi BDPST grupu, kupio je čak 11 poslovnih zgrada u Novom Beogradu. Kompanija Diofra fand menadžment, koja je kupac ovih zgrada, deo je Tiborcove BDPST grupe, a u svoj portfolio dodala je pet poslovnih parkova u kojima je smešteno ovih 11 zgrada za iznajmljivanje kancelarijskog prostora.
Najveći je park Green Heart u Bulevaru Milutina Milankovića koji ima pet zgrada ukupne bruto površine od 46.000 kvadrata. Reč je o objektima sa četiri i sedam spratova (plus prizemlje), a jedan od najpoznatijih stanara jedne od zgrada je kompanija Nordeus.
Niz ulicu odnosno u susedstvu je poslovni park FortyOne gde se nalaze tri zgrade ukupne površine 28.000 kvadrata (šest spratova i prizemlje).
Na kraju istog bulevara, na ćošku sa ulicom Vladimira Popovića je i zgrada 19 avenue (u kojoj je najpoznatiji stanar Delegacija EU u Srbiji) sa 17.000 kvadrata (reč je formalno o dve zgrade sa po devet spratova).
Četvrti park čini zgrada Belgrade business centra pored naselja Belvil. Tu je sedište kompanije Er Srbija i ima 11 spratova i 17.000 kvadrata.
Tu je i poznata GTC zgrada, sada House, u Bulevaru Zorana Đinđića, dijagonalno od Beogradske arene. Objekat ima 13.500 kvadrata, šest spratova i prizemlje.
Viktor Orban širi svoj uticaj u Srbiji i regionu preko investicija u telekomunikacije.
Svakim od ovih poslovnih parkova upravlja zasebna firma. Kada se pogleda njihov poslovni učinak u 2022. za koju su dostupni poslednji finansijski izveštaji, vidi se da Orbanov zet kupuje samo „dobre biznise". One „fantomske".
I kao takve, u 2022. godini ostvarile su prihod veći od 35 miliona evra.
Više od trećine prihoda ostvarila je firma Atlas centar koja upravlja parkom Green Heart u Bulevaru Milutina Milankovića, na šta je sigurno uticala i velika kvadratura koju iznajmljuje. Samo u jednoj godini (2022) ova firma ostvarila je ukupne prihode od 13,4 miliona evra.
Zanimljivo, ali nijedna od pet firmi Orbanovog zeta nema zaposlene.
I dok Vučić otvara sva vrata arapskim, turskim, mađarskim i ko zna kojim sve još investitorima, u međuvremenu je kao osvedočeni srpski zlotvor, više puta uveravao svoje zapadne sagovornike „da se bori najbolje što može da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniju kojoj pripada, i da je on njihov jedini pouzdan partner", o čemu je opširno pisao „Vašington Post", a potvrdila organizacija Carnegie Europe koja objašnjava kako ovaj diktator laže šest miliona građana Srbije: „o tome kako neumorno radi na tome da Srbija postane bogatija, razvijenija i uticajnija u regionalnim poslovima".
Ali, Vučić nije samo upleo Srbiju u „obligacije" prema kriminalnim poslovima „narodnjačkih" režima unutar EU nego i znatno van nje.
Jer, čemu je služila nabavka 20.000 iranskih dronova tipa Shahed 136 na kojoj su nemački mediji zasnovali tezu o Srbiji kao remetilačkom faktoru u regionu Zapadnog Balkana, pitali su se nedavno neki nemački mediji pozivajući se na X-nalog Teror Alarm.
Tim povodom, a u svom saopštenju, ambasadorka Srbije u Berlinu Snežana Janković je ovo izjavila: "Ne, Srbija se ne sprema za rat, već za budućnost! Srbija brine o svojoj sigurnosti i osavremenjava vojsku, kao i mnoge druge evropske zemlje, ali isključivo u obrambene svrhe."
Vučić izgleda teško može da ide bilo gde, jer je nešto obećao i državi Kini. I to ne malo, nego potpunu slobodnu trgovinu sa novom, evropskom kineskom provincijom u sred Evrope-Srbijom!
Reč je o postignutom bilateralnom trgovinskom sporazumu sa Kinom, koji je razrađen na impresivnih 850 stranica teksta!
Pregovori dve strane su se, zaista, ticali privredne saradnje, odnosno mogućnosti uspostavljanja trgovine u odnosu na širok opseg proizvoda i usluga, od upravljanja otpadnim vodama do trgovine metalima kao što je bakar, odnosno velikim brojem poljoprivrednih proizvoda za koje su se pregovarači dogovorili da će ih obostrano uvoziti ili izvoziti, zavisno od potreba. Predviđeno je i da će se carinske tarife za ove proizvode smanjivati svake godine sledećih 15 godina.
Naravno, i ovde je reč je o kupovini oružja, ali kineskog. Neko će sigurno konačno postaviti pitanje: ako je Srbija pod nadzorom NATO (a jeste, kao članica Partnerstva za mir) zašto je potrebno bilo kakvo dodatno naoružavanje i ko bi sa kime na Balkanu ratovao kada su operativne jedinice zapadne vojne alijanse prisutne svuda?
Najznačajniji deo FTA sporazuma između Srbije i Kine predviđa da bi Srbija trebala, prema dogovoru dve strane, svake godine dobijati sve veće popuste ako bude kupovala kineske rakete, bombe, torpeda, tenkove i druge "odbrambene" proizvode koji se navode u parafiranim dokumentima.
Što se srpskih uvoznih carina tiče, one će se u narednom desetogodišnjem periodu smanjivati za 2.5 posto po godini. S obzirom na činjenicu da sada srpske carine za uvoz artiljerijskog oružja, među koje spadaju topovi, haubice, minobacači, lanseri raketa i bacači plamena, iznose 25 odsto, to bi značilo da će Srbija u navedenom periodu ukinuti carine na uvoz ovih proizvoda iz Narodne Republike Kine.
Izgleda da su planovi Aleksandra Vučića, bez čijeg znanja u Srbiji ne može biti doneta nijedna važnija odluka, skiciran je prvi put još 2019. godine. Od tada je Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji primila od Kine isporuke borbenih dronova i sistema PVO odbrane FK-3 koji ciljeve mogu da unište na daljini i do 100 kilometara.
Zauzvrat je Srbija organizovala zajedničke vežbe srpskih i kineskih specijalnih snaga na vojnim poligonima pored Smedereva.
Na ovaj način koncipiran spomenuti Vučićev Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) verovatno će postaviti dugoročnu stratešku saradnju Srbije i Kine, i tako napraviti veći štetu od koristi, jer će se neizbežno dodatno udaljavati od EU. Kakva god da je, ta EU daje bespovratno oko 250 miliona evra godišnje, a Kina Srbiji daje samo „izdašne" kredite preko njene Exim banke.
Pre svega zato što je političko-bezbednosnim planerima u EU i NATO vrlo dobro poznata činjenica, koja i nije neka posebna tajna, da su sve kineske odbrambene fabrike u Srbiji, u direktnoj vezi sa Komunističkom partijom Kine i vojnim krilom te stranke, Narodnom oslobodilačkom vojskom (PLA).
Upravo iz gore navedenog razloga određene kineske koje već posluju ili će poslovati u Srbiji nalaze se pod sankcijama Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja. Sankcije su krenule sa tri kineske kompanije za koje Amerikanci tvrde da su uključene u nedozvoljene "aktivnosti širenja raketne tehnologije".
Blokiran im je pristup američkim tržištima, a rigorozno se kažnjava i svako prosleđivanje tehnologije nekoj od njih, bilo od američkog ili inostranog partnera, ako se predmetna tehnologija može iskoristiti za izradu oružja.
Dakle, sankcije se odnose na China Aerospace Science and Technology Corp., China Aerospace Science and Industry Corp. i Poly Technologies Inc. uključujući i njihove podružnice.
Kao primer za gore navedeno može da posluži korporacija Poly Group.
Ta korporacija je u pregovorima sa Srbijom o aktviranju sporazuma koji se odnosi na zajedničko ulaganje u vezi razvoja raketnih sistema sa mogućnošću noćnog posmatranja ciljeva i protivterorističke opreme. Ali, Poly Group se sumnjiči u SAD za isporuku oružja Iranu i Severnoj Koreji.
Ništa bolja situacija nije ni sa civilnim kompanijama koje imaju slojevite i razgranate veze sa Narodnom oslobodilačkom vojskom (PLA), a žele da dođu na srpsko tržište. Jedna takva kompanija, China Machinery Engineering Corporation (CMEC), prošle godine je sklopila ugovor sa Srbijom o upravljanju otpadnim vodama u Beogradu! CMEC je bio uključen u trgovinu oružjem sa režimima i entitetima u područjima sukoba ili zemljama u ratu i sankcionisao ga je SAD.
Konkretno, reč je o kompaniji koja je bila sankcionisana zbog proliferacije hemijskog i biološkog oružja (CBW).
Produbljivanje veza Srbije sa Kinom dovelo je do toga je izglasana Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se kaže da je da uspostavljanje "neke vrste dublje saradnje Srbije sa Kinom pokreće pitanja o strateškom smeru zemlje i koči njen privredni i politički razvoj".
Vučić uprkos tome i dalje govori o neutralnom stavu "balkanskog tigra", koji navodno želi da zadrži dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.
A, kako sada izgleda, globalni haos odgovara samo jednom čoveku u Srbiji i njegovoj mafiji. Jer, kako drukčije razumeti i to što je komesar EU Maroš Šefčovič potpisao u septembru 2023. godine sa Vučićem Pismo o namerama o partnerstvu EU i Srbije u baterijama i kritičnim sirovinama, uključujući litijum.
Kao što ovaj dokument Evropske komisije navodi, postoji "eksplozivni rast potražnje" za litijumom. Takozvani „Zeleni planovi tranzicije EU" zavise od sigurnog pristupa ovim kako ih nazivaju „kritičnim rudama".
Neko u EU zna „da bi Srbija bila najpogodniji dobavljač", uprkos činjenici da će to biti trajno uništenje dobrog dela Zapadne Srbije i njenog stanovništva kroz obnavljanje projekta kopanja litijuma koji je otkazan 2022.
I tu neko opet računa na Vučića, koji im je izgleda više vredan kao partner u kriminalnim poslovima nego u bilo čemu drugom.
Ipak, njegov konačni kraj je već nastupio završetkom ključnih veleizdajničkih poslova. Srbija makar administrativno više nema Kosovo i Metohiju, ali nema više ni trunke svoje suverenosti, nema moć odlučivanja u kom ekonomskom i političkom pravcu da krene (to drugi rade za nju, kao što rade i sa drugim zemljama u regionu), nema više nijednu sopstvenu industriju niti ima kontrolu nad sopstvenim tržištem.
I to je Vučić svojom zločinačkom strategijom ekonomskog porobljavanja oteo građanima Srbije.
U čemu se onda on razlikuje od onih koji su oteli Kosovo, pre svega njegove neprocenjive prirodne resurse, za kojima njegove lažne narikače ne plaču?
„Izmestio" je to pitanje na „duhovno blago" ostalo na Kosovu. A, ono materijalno, ne pominje, jer je to deo najšire nagodbe sa američko-albanskom mafijom.
Ko je šta radio u srpsko-albanskom podzemlju, saznaće se uskoro. Dana 23. januara, jedne podgoričke dnevne novine objavile su deo transkripta sa čuvene Sky aplikacije koju je koristila srpsko-crnogorska kriminalna „elita". U delu koji se odnosi na izvesnog Ljuba Milovića i Miloša Božovića, ispostavilo se da su oni mesecima komentarisali rad bezbednosnih službi u Crnoj Gori i Srbiji, kao i kriminalne klanove koji deluju na teritoriji te dve države, a onda i konstatovali da Andrej Vučić i Zvonko Veselinović drže sve konce u rukama i da su nedavno slavili prvu zarađenu milijardu eura: "Vele Zvonko i Andrej milijardu slavili skoro", piše Milović u martu 2021.
Besno je reagovala osoba koje o tome ništa ne zna: navodna premijerka Srbije, Ana Brnabić.
Dotični „sagovornici" uočili su jedan važan detalj: Vučić je navodno pokušao da se „udalji" od Zvonka Veselinovića, ali mu to nije išlo od ruke.
I ta „čvrsta ruka" koja ga je držala na poziciji „svevladajućeg", nije više postojeća niti ima snagu da ga sačuva. Ali, ima sasvim dovoljno načina da mu „naplati štetu". Kojim sredstvima, kojim kombinacijama i kako, to je drugo pitanje. Ali, odgovor na njega biće glasan.
A, kad "sudije u crnom" odsviraju kraj, saznaće se i koliko je od "belog" investirano u stvaranje njegove mafije.