Otimanje
Pismo iz Velikog
Gradišta
Ko je potopio Dunavku?
Veliko Gradište je varošica
pored Srebrnog jezera u kojoj je privreda odavno propala, pa tako i nekada èuvena industrija kože Moda.
Ostala je još samo fabrika za preradu ulja Dunavka, ali je i ona u
samrtnom ropcu.
Ne tako davne 2001, ovo preduzeæe sa poluvekovnom
tradicijom u okviru privatizacije kupila je Delta agrar.
Jedna od retko uspešnih privatizacija - Delta
agrar je uložio sredstva za obnovu, proizvodnja je
krenula, u fabrici je bilo zaposleno više
od 200 ljudi koji su uredno dobijali plate... Onda je 2006. od Delte
agrara fabriku kupio Dragan Ðuriæ, vlasnik Zekstra grupe.
U okviru Dunavke nekada su bila i dva D marketa i Grill
restoran koji su sada u vlasništvu Mili mlina, nekadašnjeg Milinpeka.
Veæinski paket akcija Mili mlina je 2004. kupio Vojislav Paunoviæ iz Kuèeva koji poseduje i Pek petrol. Manjinski vlasnici, sa udelom od 49
odsto u kapitalu firme, postali su rukovodioci Dunavke: direktor fabrike
Milenko Bobiæ, finansijski direktor Dragan
Jovanoviæ, bivši rukovodilac službe za nabavku sirovina
Dušan Praizoviæ, bivši pomoænik direktora Goran Borèak, kao i dotadašnja direktorka Mili
mlina Jasmina Furundžiæ.
Nikome do danas nije jasno kako su ovi sadašnji
i bivši funkcioneri Dunavke, koja je - eto èuda!
u ovom poslu bila prodavac, uspeli da od svoje plate uštede
toliki novac potreban za otkup jednog uspešnog
preduzeæa. Možda nisu platili u novcu, veæ u lojalnosti prema novom
gazdi i nelojalnosti prema starim vlasnicima, èije
su poslove vodili?
Bilo kako bilo, tek gorepomenuti su Dunavku napustili kada je brod
poèeo da tone i uhlebljenje pronašli u preduzeæu Viktorija
iz Novog Sada.
U meðuvremenu, dok su još drmali Dunavkom, ovo
preduzeæe
je na volšeban
naèin ostalo bez dva apartmana
za letovanje u bokokotrorskom letovalištu Donji Stoliv!
Nestali su i dobavljaèi, kod kojih je ova grupa na sva usta kudila svoju sopstvenu firmu, Dunavku,
i preporuèivali im da poènu da saraðuju
sa Viktorijom.
Od novembra prošle godine do maja ove godine radnici Dunavke bili su
dva puta na prinudnom odmoru u ukupnom trajanju od 105 dana, za koje vreme su
primali 60 odsto plate. I to sa zakašnjenjem od po
nekoliko meseci. U Dunavki danas vedre i oblaèe Dragan
Jovanoviæ, finansijski direktor,
zatim Slobodan Uroševiæ Zebec, šef skladišne službe, pored koga nesmetano nestaje uskladištena
roba. Tu su i Bogoljub Vujèiæ, tehnièki direktor, kao i Gordana Todoroviæ, šef proizvodnje, koji su odgovorni i za izliv ulja u gradsku kanalizaciju pa
u Dunav, o èemu opštinska inspekcija uporno æuti. Pored ovakvog
rukovodstva i neki radnici su se okuražili da kradu iz
silosa i magacina, tako da je policija prošlog
novembra uhapsila njih nekolicinu, ali su kolovoðe
ostale dobro zaštiæene
opštinskom vlašæu. Jedino se u vezi tih kraða pominjalo ime Nenada Ivkoviæa, šefa službe održavanja i predsednika sindikalne organizacije, koje je na to mesto doveo
pomenuti Slobodan Uroševiæ.
O nepotizmu koji trenutno vlada u Dunavki mogao bi da se napiše ceo roman, ali æu samo da pomenemo sluèaj blagajnice Slavice Mandariæ, koju je kao svoju
ljubavnicu Uroševiæ
ubacio u sindikalnu organizaciju da, kako je rekao, "radi papire", pa tako Narodnoj banci
Srbije još nije predat završni raèun za 2008. godinu.
Radnici sada više nemaju koga ni da pitaju za platu, jer su svi šefovi i
sindikalno rukovodstvo u sprezi i dok radnici nemaju šta
da jedu rukovodstvu plate ni ne trebaju jer imaju dodatne, nelegalne, prihode.
Vlasnik Dunavke, Dragan Ðuriæ, o svemu ovome nema pojma, u šta su se sami
radnici uverili, jer mu rukovodstvo šalje frizirane
izveštaje po kojima je u firmi sve u najboljem redu.
(ime i prezime poznati
redakciji)