Prevara
Kako je
autoprevozno preduzeće Veritimo
prevareno od dve gradske vlasti
U Beogradu i
Nišu, jedni kradu, drugi pišu
Sudbina takozvanog poslovnog uspeha u Srbiji
duboko je bila zavisna od volje političke oligarhije. Ako ona ne vidi za sebe
dovoljno profita, ako joj neko nije "podmazao" koliko treba, naći će
se mudrac koji će i najbolju ponudu privatnih preduzeća odbaciti na brutalan
ili na perfidan način. Preduzeće "Veritimo" koje se bavi
prevozom putnika u gradskim sredinama, iskusilo je na svojoj koži (i na svom
računu) kako izgleda poverenje u "saradnju javnog i privatnog
sektora". Ovo je priča o štakorima bivšeg predsednika Borisa tadića, čija
imena nisu poznata javnosti, i koji su pljačkali iz anonimnosti, pokirvaući se
kapom svog partijskog vođe. Vreme koje je pred nama, treba da bude vreme
privođenja pravi
Milan
Malenović
Preduzeće
"Veritimo d.o.o." je osnovano 31. marta 2000. godine i sa četiri
autobusa bavilo se javnim gradskim prevozom putnika u Beogradu. Na tenderu
novembra 2002. godine dobija pravo na veći broj takozvanih polazaka, i tada ima
već 11 autobusa. Po završenom tenderu "Veritimo" je sa gradskim
sekretarijatom za saobraćaj, direkcijom za javni prevoz putnika, zaključio
ugovor kojim se grad Beograd obavezuje da će šest meseci pre raspisivanja novog
tendera dostaviti uslove, opis i kriterijume traženih vozila.
Shodno
tim odredbama "Veritimo" je zajedno sa svim ostalim prevoznicima
pozvan na sastanak u Direkciju za javni prevoz koji je održan 15. avgusta 2004.
godine. Na sledećem sastanku, održanom 29. oktobra 2004. godine, prezentovana
je ponuda "Volksbank Lizinga" i razmatrani uslovi novog tendera.
Tom
prilikom su prevoznicima uručeni kriterijumi za bodovanje ponuda na novom
tenderu. Kako bi "Voksbank Lizing", koji je očito bio povezan
sa gradom i privatnim kasama gradskih čelnika, imao korist od ovog poslovanja,
prevoznicima je napomenuto da će posebno visoko da biti bodovani novi autobusi.
Pad sa visokog na niski pod
Posle
ovog sastanka "Veritimo" preko "Volksbank Lizinga" od
"Ikarbusa" naručuje dvadeset novih autobusa po kriterijumima koje je
grad propisao za predstojeći tender. Direkcija za javni prevoz, međutim, ne
raspisuje tender o javnim nabavkama, što je bila zakonska obaveza jer se rad
privatnih prevoznika plaća iz budžeta grada, već raspisuje konkurs za dodelu
gradskih linija, a nova vozila ne boduje maksimalnim brojem bodova iako je na
to samu sebe obavezala.
Ubrzo,
konkursna komisija je srednjepodne autobuse "Ikarbusa", IK-103
koje je ponudio "Veritimo", proglasila za visokopodne autobuse
i time im umanjila broj bodova!
Pored
toga komisija drugim ponuđačima dodeljuje poene, ne samo za opremu koja u
autobusima nije postojala već boduje i autobuse kojih nema! Očigledno je ceo
tender bio namešten...
Da
je ovo tačno pokazuje i primer "savetovanja" nekih učesnika tendera.
Konkursna komisija je, naime, odgovarala na pitanja učesnika u pogledu primene
uslova i kriterijuma određenih konkursom i to objavljivala na svom sajtu.
Međutim, prilikom sastavljanja rang-liste komisija je postupala suprotno od
odgovora na postavljena pitanja, pa je tako postalo jasno da su ova
"savetovanja" i bila smišljena samo da se nepodobni ponuđači dovedu u
zabludu.
Podobnim
ponuđačima, sa druge strane, sve je bilo poznato i pre završetka tendera. Tako
je prihvaćena i ponuda poslovnog Udruženja privatnih autoprevoznika,
koje u trenutku konkurisanja nije imalo ni jedan jedini autobus na sebe
registrovan. Uz to, pomenuto udruženje je kao šifru delatnosti imalo 91110,
odnosno delatnost poslovnih udruženja, iako je uslovima tendera izričito
tražena delatnost pod šifrom 60121, zapravo obavljanje javnog gradskog prevoza
putnika. Poslovna udruženja "Beobus" i Udruženje privatnih
autoprevoznika, čije su ponude prošle tendersku komisiju, nisu imala ni rešenja
Ministarstva za kapitalne investicije, a bez toga je strogo zabranjeno
obavljanje prevoza. U svom pravnom tumačenju pomenuto ministarstvo potvrđuje
"Veritimu" da poslovna udruženja ne mogu da obavljaju javni gradski
prevoz.
Dejan Mali a veliki lopov
Posle
ovako nameštenih rezultata konkursa "Veritimo" podnosi žalbu, o kojoj
odlučuju isti oni ljudi - na čelu sa Dejanom Malim, članom gradskog veća
zaduženim za pitanja javnog saobraćaja - koji su činili i konkursnu komisiju na
čiji su se rad žalili "Veritimo"
i ostali prevareni učesnici konkursa. Naravno da su žalbe odbačene, ali
rešenjem koje niko nije ni potpisao. Umesto potpisa, stajalo je samo mašinom
otkucano: "gradonačelnik mr Nenad
Bogdanović, s.r." U rešenju nije bilo ni pouke o pravnom leku.
Na
otvoreno pitanje zastupnika "Veritima" zašto mu nisu dodeljeni
polasci iako je ispunjavao sve uslove konkursa, direktor Direkcije za javni
prevoz Beograda Željko Đukanović priznaje da je takva naredba stigla
odozgo i da on tu ništa ne može da učini.
Posle toga, februara 2006. godine,
"Veritimo" protiv Beograda podnosi tužbu za poništaj konkursa.
Tadašnji Trgovinski sud u Beogradu po ovoj tužbi gotovo da ni ne postupa, osim
što je zakazao četiri ročišta koja su odlagana. Zatim januara 2007. godine isti
taj sud u "Veritimu" uvodi stečaj i odmah zatim donosi rešenje
o prekidu postupka protiv Beograda.
Stečaj
je u ovo preduzeće i uveden jedino zbog toga da bi podmićeni stečajni upravnici
neizlaženjem na ročišta protiv, od vlasti zaštićenih tuženih - doveli do obustave
postupaka.
Formalni
razlog za pokretanje stečaja nađen je u zahtevu "Lipaksa d.o.o."
za naplatu duga, koji je kasnije odbacilo isto ono veće koje je prvobitno uvelo
stečaj! Međutim, ni posle odbacivanja "Lipaksovog" zahteva stečaj
nije obustavljen, jer je sudu bilo stalo da stečajem nad "Veritimom"
prikrije marifetluke gradskih vlasti i u Beogradu i u Nišu.
Iako
veće nije pokrenulo prethodni postupak za proveru opravdanosti
"Lipaksovog" zahteva za uvođenjem stečaja, ono za stečajnog sudiju
postavlja Jovana Kordića, koji je već imao prilike da ojadi
"Veritimo". U leto 2006. Kordić u postupku broj XIII-R.512/2006
predlagača "VB Lizinga d.o.o." protiv "Veritima" donosi
rešenje o poravnanju a da o tome ne obaveštava direktorku "Veritima" Nataliju
Vasić.
Umesto
nje, preduzeće zastupa sam predlagač, "VB Lizing", po generalnom
punomoćju koje mu je direktorka "Veritima" dala godinu dana pre
početka sudskog spora i to za nešto sasvim drugo.
Trostruka naplata i zataškavanje pljačke
Umesto
u zakonskom roku od mesec dana, sudija Kordić tek posle dva meseca zakazuje
ročište radi rasprave o postojanju razloga za stečaj. Za stečajnog upravnika
zatim biva postavljen Zoran Pavlović. Tako je moglo da krene
zataškavanje pljačke.
Zoran
Pavlović zajedno sa sudijom Ružicom Banjalučkić namešta da
"Veritimo" izgubi spor pred Privrednim sudom u Beogradu
(XLV-P-6084/2009) vredan 25.320.246,06 dinara protiv Volksbank a.d.,
iako je jedini dokaz o navodnom dugu "Veritima" bila bančina
neoverena priznanica. Spor je izgubljen tako što sudija nije ništa proveravala,
a stečajni upravnik Pavlović jednostavno nije dolazio na ročišta. Sa druge
strane je u dokumentaciji "Veritima", koju Pavlović nije prikazao
sudu, bio i izvod broj 1 Volksbanke od 6. juna 2007. iz koga se vidi da je 1.
januara 2007. banka sa računa "Veritima" izvršila isplatu nepoznatom
subjektu u visini od 22.280.084,33 dinara na ime nekakve kompenzacije, ali bez
ikakvog ugovora ili faktura. Pranje para ili obična krađa?
Zoran
Pavlović nije pristupio ni završnom ročištu niti je blagovremeno izjavio žalbu
na presudu u predmetu XXIX-P-109/08 pred Privrednim sudom u Nišu, kojim je
"Veritimo" potraživao naplatu najmanje pet miliona dinara od "Transprodukta
Bus". Pavlović ne odlazi ni na ročište na kome je saslušan veštak u
predmetu XLI-P-2529/2008 pred Privrednim sudom u Nišu, a protiv "Niš
Ekspresa", čime je "Veritimo" bio onemogućen da dokaže štetu
i izgubljenu dobit. U tom predmetu su, inače, nestali svi dokazni materijali
"Veritima", što će utvrditi kasniji stečajni upravnik Branko Marić.
U
postupku u kome je "Veritimo" od "Lipaksa" potraživao
12.900.000 dinara nadoknade za naplatu nezakonito popunjenih i naplaćenih
menica, i gde je sud presudio na štetu "Veritima" bez ikakvog
obrazloženja, opunomoćenik "Veritima" Goran Stojković u svom
izveštaju piše: "…protiv sudije bi trebalo pokrenuti zahtev za razrešenje,
posebno imajući u vidu da mi je pretila u toku postupka i otvoreno stupila na
stranu "Lipaksa". Narednih dana biće podneta krivična prijava protiv
odgovornih u "Lipaksu" zbog falsifikovanja isprave." Ovaj sudski
postupak se razvlačio od 2006. godine bez da su stečajni sudija Ivanka
Spahović i stečajni upravnik Zoran Pavlović bilo šta učinili da ga
ubrzaju.
Ni
u predmetu II-P-6970/06 pred Privrednim sudom u Beogradu protiv "VB
Lizinga" upravnik Pavlović nije ništa preduzimao kako bi za
"Veritimo" nadoknadio štetu od 39 miliona dinara. Konačno je Pavlović
morao da ode sa mesta stečajnog upravnika pošto je vlasnica
"Veritima" Natalija Vasić tražila od novoimenovanog stečajnog
sudije Ljiljane Pavlović uvid u spise. Umesto da zbog silnih propusta
razreši stečajnog upravnika, sudija mu je dozvolila da sam podnese zahtev za
razrešenje, čime je izbegao odgovornost.
Kada
je "Veritimo" uguran u stečaj, njegova imovina je vredela preko
četiri miliona evra, dok danas ovo preduzeće ne poseduje skoro ništa. Ukupno je
preko stečaja "Veritima" učesnicima pribavljena protivpravna
imovinska korist od preko sedam miliona evra. Autobusi u vlasništvu preduzeća
privremeno parkirani u Nišu netragom su nestali, jer Zoran Pavlović nije ništa
preduzeo da bi ih zaštitio. Dvadeset autobusa isporučeniih od
"Ikarbusa", "VB Lizing" je oduzeo od "Veritima" i
zajedno sa vozačima i dozvolama za linijski prevoz u Nišu prodao konkurentskim
prevoznicima, pa još naplatio garanciju izdatu od Volksbanke i na kraju pokušao
da zapleni i imovinu žiranta u ovom poslu, Zorana Vasića! Trostruka
naplata je, očigledno, stil poslovanja ovih uvezenih razbojnika.
Sve
što se pokušava veštačkim stečajem "Veritima", jeste da se pored
opljačkane imovine u visini od sedam miliona evra, spreči i da ovo preduzeće
kao oštećeni nastavi borbu da se konačno procesuiraju Dejan Mali, Željko Đukanović i drugi
organizatori nameštenog tendera kojim je "Veritimu" načinjena šteta
od 120.000 evra na mesečnom nivou, računajući od 1. januara 2006. Krivična
prijava KTR-321/10 skuplja prašinu u nečijoj fioci u Višem tužilaštvu u
Beogradu još od 28. januara 2010. O svemu je februara 2011. obaveštena i
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u martu 2012. i Agencija za borbu
protiv korupcije, a kancelarija bivšeg predsednika Republike Borisa Tadića
pismom je zamoljena za pomoć 15. novembra 2005, 10. novembra 2009, 24. decembra
2009, 25. februara 2011 i 16. decembra
2011. Do danas se niko od pomenutih nije oglasio.
Gradski menadžer u ulozi konduktera
Pošto
nije prošao na nameštenom konkursu u Beogradu, "Veritimo" 1.
aprila 2006. dobija posao u Nišu na prigradskim linijama na kojima niko nije
hteo da radi. Čim je "Veritimo"
počeo sa prevozom putnika, na
svaki njegov polazak dolazi i lokalni monopolista i kabadahija "Niš Ekspres" i to bez ikakvog
ugovora sa gradom i bez overenog reda vožnje. To se zove rad na
crno...
Pošto uprkos nelojalnoj konkurenciji "Veritimo" nije prestao sa vožnjom, vozači "Niš Ekspresa"
počinju da mu namerno oštećuju vozila, zatim se pišu izmišljene prijave protiv
"Veritima", da bi na kraju iz "Niš Ekspresa" na adrese
zaposlenih, a posebno vlasnice i direktorke "Veritima" stizale
otvorene pretnje. Ništa nije vredelo, jer je "Veritimo" odlučio da istraje na linijama za koje je imao ugovor sa gradom Nišom. Konačno, poluprivatnom a poludržavnom "Niš Ekspresu" u pomoć priskače gradska uprava.
Gradski
menadžer Vlastimir Đokić tokom aprila 2006. je
formirao Direkciju za javni prevoz
koja je imala zadatak da od putnika naplaćuje karte za prevoz, a da
zatim novac deli angažovanim autoprevoznicima.
"Veritimo" od toga nije dobio ni dinara. Kada je dug Niša premašio pet miliona dinara i
kada je zapretila blokada računa, "Veritimo"
tuži grad i tokom sudskog
postupka iz nalaza angažovanih sudskih veštaka saznaje da je dug Niša daleko veći.
Pošto je cela bruka dospela do Gradske skupštine, formiran je anketni
odbor sa zadatkom da proveri rad Đokićeve direkcija. Odbor je u svom
zaključku konstatovao da Niš nema
direkciju za gradski prevoz i da ona nikada nije legalno formirana. Za koga je
gradski menadžer Đokić uzimao pare od putnika niko nikada nije hteo da ispita.