Epizoda 93
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Slušam na RTS-u o Dušku Radoviću. Pričaju
o njemu Matija Bećković, Milovan Vitezović, Vjera Bjelogrlić, i što više pričaju
istinite bajke o njemu meni je gorčina sve veća i u grlu i u duši...
Dušan Radović je bio komunista, a onda je
shvatio svu ludost te ideologije. Mučili su ga teskoba i razočarenja. A
komunisti, kao i svi kriminalci, ne praštaju svojima. Dušan je bio duša od čoveka,
a Radović je radio i pisao da bi druge spasio od svoje mučnine. Pišući za decu,
izvinjavao im se za lažne nauke kojima su ih učili. Pišući za starije, pokušao
je da im vrati deo otete im životne istine. Umro je pre vremena, kao i svi koji
razumeju vreme. Postao je umetnik reči, jer to mogu samo oni koji pišu iz
velike patnje.
Uslovno: da! Uslov je uslovljen
uslovljavanjem uslovljenog uslova. "Uslovno da" je počasni stanovnik
glava i mozgova svih uslovljenih Srba i rado viđen gost budućnosti srpskog
naroda i njegove države. "Uslovno da" je himna srpskog odnosa sa
samim sobom. "Uslovno da" je naslov knjige laži o Srbiji u EU. Sve
ostalo je "bezuslovno ne" za koje Bolani Vučić i dijete Ivica nemaju
hrabrosti. A možda je objašnjenje da "uslovno da" donosi veću
motivaciju od "bezuslovnog ne". Videćemo!
Koliko god da ti je korak dugačak, nije
problem sakriti noge, ali u laži noge umeju da okraćaju, pa skrate korak, pa
ogole laž. A golu laž ne možeš obući u istinu.
Muzičar Ljuba Ninković oskrnavio
metohijsku pesmu "Čeplavčanke", modifikovao staru melodiju i
pretvorio je u američki "prljavi ples" uz obavezno upadanje repera
koji nemaju nikakve veze sa podnebljem i suštinom emocije, gde je i kako je
pesma nastala, pre nekoliko stotina godina. Tako je to kad priučeni i nedužni
ljudi hoće da se petljaju u izvornu narodnu umetnost. Ljubi Ninkoviću to nije
trebalo, bolje bi bilo da je ostao u gradskim varijacijama na temu srceparajućih
limunada...
Nedoučeni i priučeni
"intelektualci", među kojima i Milomir Marić i Biljana Vilimon, sa
posebnim entjuziazmom se oduševljevaju svojim ujakom, "udbovcem", pa
potonjim direktorom "Avala filma", Ratkom Draževićem, koji se hvalio
kako je "pobio preko dve hiljade žena".
U svojoj hvali Ratka Draževića, raznorazne
neznalice svojim osmesima i slavopojnim rečima truju srpsku mladost veličajući čoveka
koji nije ništa drugo do srboubica, ranga Maksa Luburića, Aćif Efendije ili Hašima
Tačija.
Svojim pričama udavitelnog besmisla,
te neznalice izazivaju u mladim i neobrazovanim glavama oduševljenje ubicama
koje su ponosne na svoje zločine.
Oni koji izazivaju, znaju šta rade, a
izazvani ne zanju. Izazvanima se mora dati pravo na odbranu.
Na ulazu u Topčidersko groblje stoji
poznati mi čovek. Klimnusmo glavom jedan drugom u pozdrav. Pri izlazu iz
groblja vidim da je još tu. Priđem mu i pitam ga koga čeka. Pogledao me vodenim
očima...
- Čekam da izađu svi, pa da u miru praznog
groblja obiđem prijatelje. Sve ređe na ulicama srećem poznata lica. I u kafani
je isto. Izem ti kafanski sto bez društva. Samo se tuga toči! Zato sam ovde,
tuga traži društvo...
Ivica Dačić čestita Novu godinu Hašimu Tačiju
i otvaranje integrisanog prelaza na Jarinju pesmom "Dajte vina hoću još"
(H. Džinović).
Tomislav Nikolić čestitao Jorgovani
Tabaković novu frizuru i Novu godinu pesmom "Luckasta si ti" (M. Ilić)
a svojoj supruzi želi srećno popodne i da pričuva one belolučane paprike, da se
Bolani Vučić ne prikrade, pa da ih izede totalno, pesmom "Čiča peče
rakiju" (Tozovac).
Drugarice Latinka Perović i Zagorka
Golubović Novu godinu drugu Joški Brozu, uz pesmu "Plavi voz, plavi voz, a
u njemu Josip Broz". Ostale želje, čestitke i pozdrave, Srbima će preneti
EU, ljubitelj zdravih napitaka sa prirodnim sastojcima od srpske krvi. Sve
ostalo u daljem tekstu su misli i ideje pametne budale dok prosipa čistu
vodu...
Ako vam je ovih dana nešto, ne
brinite, nije vam ništa. I nauka tvrdi da je nešto nastalo iz ništa.
To tvrde i razni ništaci koji žele da vam nije ništa, da ne znate ništa da ne čujete
ništa i da ne vidite ništa. A to ništa su stvorili njihovi očevi i dedovi koji
su u jesen četrdeset četvrte stvorili nešto tako što su zavadili i zagadili
Srbe, a onda tom zavadom i zagađenjem svojim potomcima, današnjim ništacima,
ostavili nešto, zbog čega je sve oko nas jedno veliko ništa. Eto i meni nešto
nije ništa!
Na Kosovu ništa novo! Nešto će da bude tek
kada oni koji nemaju ništa požele da imaju nešto. Sačuvajte osmeh na svom licu,
on je uvek nešto, i nervira one koji iz njega ne umeju da pročitaju ništa...