Kako je propao još jedan od brojnih modela pljačke Elektroprivrede Srbije

 

Štampana prevara

 

Elektroprivreda Srbije godišnje troši  sakoro milijardu dinara samo na na štampanje, kovertiranje i distribuciju računa. Pokušaj da se ovaj profitabilan posao izmesti iz EPS-a i dodeli jednom režimskom profiteru, propao je. Ali,  ministarka energetike Zorana Mihajlović i njen zaštitnik, prvi potpredsednik vlade, ne miruju. Naći će oni načine kako da nas opelješe.

 

Milica Grabež

 

Neverovatno zvuči, ali, zaustavljen je jedan očigledno namešteni tender, za posao "štampanja, kovertiranja ili pakovanja računa i drugih vrsta pošiljki, koje su u vezi sa  Elektro privredom Srbije (EPS)" vredan 582.000.000 dinara (i slovima: petsto osamdeset dva miliona!). Zbog zaustavljanja ovako vrednog posla, mafija koja je očekivala da pobedi na tenderu, okomila se na službenike Elektroprivrede.

Internom revizijom u okviru EPS-a, dokazano je da ne postoji potreba za raspisivanjem ovakvog tendera, jer EPS poseduje mašine za štampanje, i sopstvene kapacitete za kovertiranje računa.

"Na osnovu revizije zaključeno je da je iskorišćeno 42 odsto kapaciteta za štampu i devet odsto kapaciteta za kovertitanje"-  piše u dokumentu EPS-ove revizije koji je dostavljen Tabloidu. U dokumentima EPS-a navodi se da osim što kompanija poseduje svu neophodnu infrastrukturu  za štampu i kovertiranje, ima kapacitet da te delatnosti obavlja i uslužno, za druge kompanije koje bi se posle liberalizacije pojavile na našem tržištu.

Proteklih godina EPS je kupio opremu za štampanje vrednu deset miliona evra, a odlukom aktuelnog menadžmenta da raspiše tender za eksterno štampanje računa ta oprema se praktično baca u đubre.

Postoje indicije da se  posao namešta firmi AIGO - atom papir, od koje bi bili kupljeni "Xerox" štampači, koje bi ona i održavala, čak bi se od njih kupovao i potrošni materijal.

Revizija je dokazala i da EPS, osim mašina poseduje i licencirana softverska rešenja za izradu najsavremenijih računa, dok je tenderom dozvoljeno da se ceo proces izmesti iz EPS. Po izmeštanju iz EPS primenio bi se drugi softver, koji opet neko mora da plati. Taj neko su potrošači, i to bi dadatno uticalo na povećanje cene struje.

Najveći skandal koji je EPS-ova revizija otkrila je činjenica da će usled izmeštanja centra za štampanje i kovertiranje računa za građane, neminovno moraju predati podaci o građanima, bez njihove saglasnosti, a to je protiv sada važećih zakona koji štite tu privatnost.

Istražujući razloge zašto menadžment daje ovakve predloge, došlo se do zaključka da oni pogoduju, pre svega, budućim stranim distributerima energije.

Od nove godine tržište struje će, greškom ministarke Zorane Mihajlović, biti prevremeno liberalizovano, a podaci o EPS-ovim potrošačima će zahvaljujući energetskoj mafiji biti izneti van kompanije i biće dostupni novim kompanijama. U tom trenutku za novac će firme iz Hrvatske, Bugarske, Slovenije, moći da zadru u privatnost naših građana. One će moći od EPS, da uzmu uredne platiše, i  da sa njima sklope ugovore, sa onima koji struju ne izmiruju na vreme strane kompanije ne bi sklapale poslove.

Situacija u kojoj EPS-u ostaju dužnici, a odlaze oni koji uredno plaćaju će tada postati teoretski moguća. Iz baze podataka EPS, energetski moćnici poput Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića moći će da saznaju adrese stanovanja novinara koji su o njima pisali kritičke tekstove. O svemu ovome revizija EPS-a uredno je obavestila ministarku Zoranu Mihajlović, ali ona i njen stranački šef Aleksandar Vučić, ispostavilo se, zagovaraju divlju liberalizaciju tržišta struje. Liberalizaciju kakvu ne može zagovarati nijedan ekonomski patriota, ali koju bi zagovarao svako ko ovoj državi i elektro privredi i njenim građanima ne misli dobro.

Jednostavnom računicom koju je revizioni tim obavio vidi se da priče o tome da će se eksternim štampanjem uštedeti puno novca velika prevara.

Elektro privreda sada godišnje troši 970.000.000 dinara na štampanje kovertiranje i distribuciju računa. Od tog novca osamdeset odsto ili 776 miliona dinara troši se na distribuciju, dok štampanje i kovertiranje koštaju svega 194 miliona dinara. Izmeštanjem štampanje iz EPS-a troškovi bi se smanjili tek za 20 odsto, dok bi mašine u koje je novac investiran, bile rashodovane, od čega bi opet profitirao neki privatnik.

Pobednik nameštenog tendera bi s druge strane, dobio siguran posao vredan 582 miliona, koliko bi EPS platio za tri godine štampanja računa van svoje infrastrukture.

Da je tender namešten za unapred poznatog pobednika, govori i činjenica da je do detalja propisano da ponuđač mora posedovati opremu kao što je poseduje firma bliska sa menadžmentom EPS-a.

EPS je naglasio da ponuđač na tenderu mora da ispuni sve zahteve koji su navedeni u konkursnoj dokumentaciji, tražio je da monitor tastatura, miš, čak i kućište budu od istog proizvođača, i tako isključili sve ostale proizvođače iz učešća. Na taj način su tako su prekršili i član 10 Zakona o javnim nabavkama.