Na
licu mesta
I najuspešnije smederesvko
preduzeæ Želvoz opustošeno
Ni
šina ni vozova
Nekada je Želvoz
bio jedno od najuspešnijih preduzeæa u Srbiji. Èak
je i u vreme sankcija uspevao da posluje i prehrani svoje radnike kojih je bilo
daleko više nego danas. Preživeo je ratove,
okupacije, bombardovanja i sankcije, ali nije preživeo demokratsku vlast koja ga je opljaèkala do gole kože i
onda utrapila strancima da ga dokusure. Pošto
su odneli šta su mogli,
i stranci se povlaèe, vraæajuæi preduzeæe državi èija vlast danas na gladi radnika želi da ušiæari još neki glas na
predstojeæim izborima,
navode insajderi Tabloda u tekstu koji objavljujemo
Pišu:
Insajderi Ž -2 i Ž-3
Od
svog osnivanja ratne 1916. godine smederevsko
preduzeæe Želvoz nije bilo u težoj situaciji nego danas. Naše mišljenje je da
razlog leži u èinjenici što je fabrika
danas u državnom vlasništvu i, možda i više, u èinjenici što vlasnik nije u stanju da se brine ni o sebi, a
kamoli o svojoj svojini i privredi za koju je nadležan.
Kontinuiranim
radom i vanrednim trudom svih zaposlenih Želvoz je do kraja
80-ih izrastao u najveæeg remontera šinskih vozila u bivšoj Jugoslaviji, sposobnog da proširi delatnost i
na druge oblasti metalske industrije. Onda je došao rat, sankcije i raspad tržišta za koje je Želvoz bio projektovan.
Ratne 90-e su preživljene snalažljivošæu rukovodstva i zaposlenih, kao i poslovnim
manevrom da se ceo kapital fabrike prebaci u vlasništvo srpskih železnica. Na taj
naèin Želvoz je svoju sudbinu vezao za železnicu èime je preživeo ovaj turbulentan period. To rešenje je bilo od koristi u datom trenutku, ali nije
moglo da traje na duži rok.
Nakon
5. oktobra 2000.god. sve je izraženija težnja novih vlasti da svaki privredni subjekat mora da
naðe mesta na tržištu i bude
ekonomski opravdan. Želvoz je to mogao da
bude s tim što mu je trebalo
malo vremena da se konsoliduje i od fabrike koja je sebe žrtvovala da bi železnica
funkcionisala postane konkurentna ostalim remonterima, ne samo u regionu veæ i šire. To je bila i
jedna od ideja vodilja Duška Tešanoviæa koji je postao direktor krajem 2001.godine. Bio je to poslednji
direktor koji je izabran na javnom konkursu zahvaljujuæi najboljem biznis planu, a ne direktnim
postavljenjem. Njegovim angažovanjem Želvoz je sa svojih 2.200 radnika
poèeo polako da jaèa, iako je višak radnika bio više nego oèigledan.
Do
2004. Želvoz je ojaèao toliko da je od nekadašnjeg gubitaša došao u situaciju da mu preduzeæe Železnice Srbije, koje su u svim
narudžbinama uèestvovale sa 83 odsto, duguje 140 miliona dinara.
Politièkom voljom i iz ekonomskih
razloga lokalnih tajkuna, generalni direktor ŽTP Beograd Milanko Šaranèiæ smenjuje generalnog direktora i ukazom postavlja
svog èoveka. Cilj je jasan: svesti Želvoz na obiènu lokalnu radionicu koja æe otpustiti sve radnike, a zainteresovani æe se namiriti izuzetno povoljnim položajem preduzeæa i njegovom
velikom površinom (25 hektara, od toga 7
hektara pod halama, u strogom centru grada, gde je Dunav na manje od petsto
metara, pruga prolazi kroz fabriku, a ni autoput nije daleko).
Kako
je to moglo da rezultira videlo se par godina kasnije kada je cela Srbija mogla
da èuje da je uhapšen brat Milanka Šaranèiæa, jer je sa
sindikalno-poslovnim rukovodstvom Želvoza ojadio ovu
fabriku za tadašnjih milion evra. Taj
proces ni do danas nije završen jer se klupko
umešanih u ovu aferu završava visoko u državnom
rukovodstvu.
U to
vreme se pojavljuje i afera 1.000 teretnih vagona. Naime, 2005. godine ŽTP, Želvoz i Šinvoz sklapaju posao za remont
1.000 teretnih vagona èiji ugovor nikada
nije pravno rastumaèen, ali je zato
služio za pljaèku ove tri firme od strane njihovih rukovodstava. Ni
ta afera nije imala pravni epilog.
Iscrpljen
nedomaæinskim poslovanjem Želvoz 2007. ulazi u proces
privatizacije sa 15 miliona evra duga. Zainteresovanih je bilo više, ali Želvoz je doveden u
situaciju da nema nijedan ozbiljan poslovni ugovor, da su mu iskljuèeni struja i gas i da nema šta da ponudi svojim radnicima kojih je u tom trenutku
bilo oko 1.700.
Zato
su samo èetiri firme otkupile
tendersku dokumentaciju, a samo je
rumunski Grampet verovao da od Želvoza ponovo može da bude uspešna firma.
Obilatim nerazumevanjem od strane države po pitanju
starih dugova, kupoprodajni ugovor je raskinut i to uz pomoæ odreðenih sindikata
(onih istih koji u bili upleteni u aferu sa Šaranèiæem), a briga o Želvozu prelazi ponovo
na Agenciju za privatizaciju. Iako je situacija
bila katastrofalna u vreme kada je
Želvozom upravljala rumunska firma, posle poništenja privatizacije ona postaje još
gora - neizdrživa.
Voða sindikalnog protesta postaje èlan Upravnog odbora, njemu bliski ljudi dolaze
na najodgovornije funkcije, a pri tome se
zaboravlja da je on još uvek pod istragom zbog uèešæa u proneveri Želvozovih milion evra. Za
direktora dolazi èovek
„kontroverznih" osobina Novica Davidoviæ iz subotièkog Bratstva, sumnjive struène spreme (viša bosanska veèernja, ili tako nešto, taèan naziv nije ni bitan). Vlasnik
je više firmi koje se
bave istom delatnošæu kao i Želvoz, ali niko od
nadležnih ne vidi sukob
interesa. U isto vreme u Bratstvu
radi Smederevac Duško Tešanoviæ sa daleko veæim kvalitetima od Davidoviæevih,
ali obrazovani spasavaju privatne firme, a državne uništavaju neškolovani politièki podobni kadrovi.
Fabrika
u to vreme ulazi u restrukturiranje, stanje u kome je malo toga definisano i što daje prostora mnogima za razne mahinacije. Želvoz je ponovo krava
muzara. Ono što država nije htela da uradi
pre i za vreme privatizacije (a na šta se obavezala kupoprodajnim ugovorom),
uradila je posle raskida privatizacije - povezala je radni staž zaposlenima i kozmetièkim potezima održava Želvoz u životu. Kroz njegov raèun prošlo je preko 12 miliona evra, a da se stanje u fabrici gotovo nimalo nije
promenilo niti je naðen novi kupac, iako je svima jasno da Želvoz u državnom vlasništvu ne može da opstane. Pri
tome, sa vrlo bednim otpremninama iz fabrike je oterano oko 500 radnika, tako da ih sada ima samo 853.
U
vreme direktorovanja u Želvozu, Novica
Davidoviæ dobija kriviènu prijavu za kraðu para i otpadnog
gvožða iz preduzeæa kojim upravlja. Pošto su njegove politièke veze jake na
svim stranama, sve se završilo obiènim informativnim razgovorom u smederevskoj policiji,
tako da ni ova kraða nema sudski
epilog.
Uzevši sve napred navedeno (a to je samo deo onoga što je optereæivalo Želvoz u proteklih par decenija),
uopšte nije èudno što su gotovo svi
radnici na plaæenom odsustvu, fabrika ponovo
nema posla, radnicima nisu overene zdravstvene knjižice, zarade im se ne isplaæuju, staž im nije uplaæen za poslednje tri godine pa stoga i ne èudi da su u ovom trenutku u sali smederevske skupštine gde oèajnièki èekaju da im neko
pomogne u rešavanju njihovih problema.
Njihovo
beznaðe je tim veæe što i kada se
promeni politièka garnitura na vlasti
njihovi problemi ostaju, a svi se proglašavaju nenadležnim za njihov
problem. Jedna od tih je i gradonaèelnica Smedereva Jasna
Avramoviæ koja je do skora
bila pred svakim protestnim radnièkim skupom, ali
od kako je gradonaèelnica radnicima
suprotstavlja policiju. Koliko se pogubila u razumevanju problema svojih graðana vidi se i po tome što je èak i komunalnu policiju
izvodila na svoje sugraðane. Može se reæi da je zastrašujuæi primer doskorašnjeg ministra privrede Saše Raduloviæa koji ne samo da nije imao
sluha za probleme ljudi iz Želvoza, nego se nije držao kako-tako postignutih dogovora i zakljuèaka Vlade Republike Srbije èiji je bio èlan.
Davljenik
se i za slamku hvata pa tako i Želvozovi radnici ne mogu
ništa drugo nego da veruju da æe koordinator (?!) Ministarstva za privredu Igor
Miroviæ imati više sluha za njihove probleme i da æe poštovati
dogovoreno, što do danas nije bio sluèaj. Tako je koordinator (nekada se to zvalo
komesar) Ministarstva nedavno obeæao da æe svaki radnik dobiti po dva minimalna dohotka do 10.
februara. Kako Miroviæ nije precizirao
koje godine æe se to desiti, radnici i
dalje uzaludno èekaju da država ispuni svoje obeæanje. Verovatno æe pred same
izbore vlast da se doseti kako deljenjem mrvica radnicima može da namakne još koji glas za
sebe, pa æe onda i da podeli ono što odavno duguje.
Radnici
nemaju šta da izgube, jer veæina njih ionako nema više od èega da živi. Prvi ovogodišnji protest oni
su poèeli 15. januara nasilnim
ulaskom u gradsku skupštinu u kojoj je
spavalo oko 300 radnika, a èetvoro je izvesno
vreme štrajkovalo glaðu, mada se to nije mnogo razlikovalo od obiènog života u kome su
na glad prinuðeni.
Radnici
Želvoza bili su u skupštinskoj sali i tokom protesta u martu 2012. kada su
spavali u zgradi lokalne uprave, a štrajkovali su i u
februaru 2011. kada je veæinski vlasnik Želvoza bio konzorcijum Grampet,
koji je napustio fabriku krajem marta te godine. Pre toga su štrajkovali i u vreme privatizacije ukazujuæi na pogubne posledice koje su se i obistinile
narednih godina. Da je država onda pravilno
reagovala, Želvoz bi i danas bio
jedna od privrednih perjanica Smedereva.