Natrag
Preko pune linije
Kakva sudbina čeka 641 državno preduzeće u postupku privatizacije?
Ko preživi, bolje da ga nema
Vlada Srbije je najavila privatizaciju preostalih preduzeća u državnom vlasništvu, ali je pre te odluke revidiran spisak sa koga su neka preduzeća na nepoznat način brisana, a druga dodata. Ko je i zašto to uradio, nije poznato. Kod mnogih od preduzeća koja očekuju privatizaciju, obaveze su prekomerne, pa će one morati da budu namirene na teret republičkog budžeta
Miodrag K. Skulić
Na dan 1. avgusta na sajtu Agencije za privatizaciju prikazano je da je za privatizaciju putem aukcije i tendera preostalo 641 preduzeće, sa sto odsto, ili sa većinskim društvenim kapitalom. Od toga se u postupku restruktuiranja nalazi 161. preduzeće, a u redovnom postupku privatizacije preostalih 480 društvenih preduzeća.
Međutim, nedelju dana ranije, tačnije 23. jula, na sajtu Agencije za privatizaciju bilo je 427 preduzeća. Analizom smo utvrdili da je sa sajta za privatizaciju brisano 54 preduzeća, a da je u tih nedelju dana dopisano 104 preduzeća.
Najveće brisano preduzeće je JRB AD iz Beograda, sa 99,98 odsto kapitala Republike Srbije i 369 zaposlenih, a za pravo je čudo po kom pravnom osnovu ovo preduzeće je izuzeto iz privatizacije. Akt o privatizaciji, bilo uvrštenje u ovaj izuzetno važan društveni postupak, ili brisanje iz tog postupka, je upravni akt, koji bi morala pratiti odgovarajuća odluka državnog organa, bilo Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede, ili Vlada Republike Srbije, koji akt bi se upisivao u zabeleške Registra APR-a. Ovako se stiče utisak da se po nečijoj privatnoj inicijativi upisuju pojedina društvena preduzeća na sajt Agencije za privatizaciju, ili brišu iz njega.
Brisano je i Društvo za održavanje zgrada doo iz Beograda, koga je sa sto odsto kapitala osnovala Vlada Srbije, a koje društvo je zapošljavalo 611 radnika na održavanju čistoće vladinih zgrada, zatim su brisana: Održavanje i usluge doo iz Novog Sada, Društvo za postavljanje električnih instalacija sa 346 zaposlenih u kome je Republika Srbija vlasnik sto odsto, kao i Drugi oktobar DP iz Vršca, sa sto odsto kapitala samog tog preduzeća, u iznosu od 78.227.000 dinara, na dan 31. decembra 1998. godine, zatim Hidrozavod doo iz Beograda sa sto odsto kapitala Republike Srbije i pet zaposlenih. Narodni univerzitet AD iz Jagodine od 10. januara je u postupku likvidacije, dok je Maloprodaja Ključ-ŠIK doo iz Beograda preneta u sto odsto vlasništva AD Ukras iz Novog Pazara. U procesu likvidacije je Beton doo iz Beograda, koji je bio u vlasništvu makedonske istoimene firme, a Elektra iz Sombora preneta je u vlasništvo Ispostave Gorenje iz Velenja.
Brisana je iz privatizacije i DP Beofeniks iz Beograda, čija je delatnost zapošljavanje invalida, obzirom da je osnovano društvo od Udruženja paraplegičara iz Beograda. Brisanje Iriške trgovine sa dva zaposlena verovatno je motivisano upisivanjem vlasništva 100 odsto Centroslavije iz Novog Sada. Brisani su iz popisa za privatizaciju, iako su sto odsto u vlasništvu Republike i: Eko Zona Ada Huja iz Beograda, zatim Aerodrom-Poljoprivredna operativa iz Padinske Skele, JAT Apartmani Kopaonik iz Raške (verovatno da je brisanje uslovljeno rezervisanjem za poznatog kupca).
Pet radiotelevizijskih kuća brisano je sa spiska za privatizaciju i to: DP Studio B (osnivač sto odsto Grad Beograd), JP Televizija Blace (osnivač Opština Blace), JP Radio Valjevo (osnivač Grad Valjevo) i JP Televizija Požega i Radio Požega (osnivač SO Požega). Brisano je pet veterinarskih stanica: Bečej, Kovin, Bela Crkva, Ljig i Dragačevo. Takođe je sa spiska brisano i 11 specijalističko-banjskih lečilišta, i to: Vrdnik, Zlatibor, Nova Varoš, Sijerinska Banja, Ribarska Banja, Bujanovac, Vrnjačka Banja, Niška Banja, Banja Koviljača i Vrmac, Beograd.
Sa spiska za privatizaciju brisana su zavisna društva velikih sistema: EI Računari iz Niša, EI-PE iz Niša, MIN-Jedinstvo iz Niša i Goša Dibut, JAT Ketering, Želturs, KSR i Nega kola i DDD. Ovog puta van Registra privrednih subjekata stavljeno je VU Glutin DP iz Padinske Skele.
Na spisku za privatizaciju ostala su zavisna društva za pružanje pratećih usluga energetskih kompleksa iz Kostolca i Obrenovca: Georad - Drmno, Kolubara - Građevinarstvo, Kolubara - Usluge i PRIM - Kostolac sa 4.894 zaposlena, dok su brisani sa spiska za privatizaciju: Standard - Kostolac, Autotransport - Kostolac, Kostolac Usluge, RIO - Kostolac, PRO TENT - Ušće i Kolubara - Ugostiteljstvo sa 3.534 zaposlena. Ipak, treba istaći da iako se radi o dva energetska sistema, ne može nikome biti jasno da neka uslužna zavisna društva ostaju u postupku privatizacije, a druga se brišu sa tog spiska.
Nije nam poznato po kom osnovu je brisana Semenarna AD iz Beograda koja je prodata na aukciji, pa je zatim 10. aprila 2013 upisan raskid ugovora o prodaji. Sa spiska za privatizaciju su brisani i: VP Podunavlje iz Kovina iako se i dalje vodi sa sto odsto društvenim kapitalom, kao i poljoprivredno preduzeće Teraš doo iz Teraša i ZZ Topli Do, iz istoimenog mesta kod Pirota, koja zadruga je nakon promena ostala u vlasništvu samo 19 zadrugara, bez učešća društvenog kapitala.
Od velikih preduzeća na listu za privatizaciju uneti su: Metanolsko-sirćetni kompleks - Kikinda, Ravnaja -Mali Zvornik, Topionica i Rafinerija - Bor, Jugoterm iz Merošine, PPT Namenska iz Trstenika, Novokabel iz Novog Sada, JAT Airways i FKL iz Temerina.
Od malih neprivatizovanih društvenih preduzeća na listu privatizacije uneti su: Panonka iz Sombora, BAG Deko, Šumadija doo iz Beograda, Dekon iz Ćuprije, Mega projekt, Putar iz Zete, Kameno Gagričin, Železnička industrijska škola iz Smedereva, DMB Automotori i Bukovička Banja.
Na spislku novih hidroinženjeringa su: Hidrobiro AD iz Novog Sada, Vodoprivreda iz Požarevca, Erozija iz Vranja i PIM AD iz Beograda.
Od televizija uneta je RTV Smederevo.
Na spisak za privatizaciju uneta su zavisna društva velikih sistema: EI Čegar, EI-Komponente, EI-Bekom, MIN-Gas, MIN-Zaštita, PPT Inženjering, 21 maj malolitražni motori, DMB-Faming, 21 maj-Dimbi, Solid komerc i Yumco BIS.
Na spisak su stavljena i društvena preduzeća sa Kosova i Metohije i to: MPK Lipljan i Urbanizam iz K. Mitrovice.
Od 101 veterinarske stanice, do sada je prodato njih 59, dok je poništena privatizacija njih 28, pa je pored tih 28, za dalju prodaju putem aukcije ostalo još 12 veterinarskih stanica i dva specijalistička instituta odnosno veterinarska centra (Temerin i Velika Plana).
Trideset većih preduzeća koja zapošljavaju 19. 949 radnika, i na ostvarenom prometu u 2013. godini od 109 milijardi dinara, iskazala su veći neto gubitak od dobitka 15,3 milijardi dinara. Ovih 30 preduzeća, uzeto zajedno, imala su obaveze 150,5 milijardi dinara, uz sopstveni kapital od samo 46,4 milijardi dinara, tako da se u celini može konstatovati da su mali izgledi za njegovu prodaju.
Samo Topionica i Rafinerija Bor sa 1.661 zaposlenim ima ukupne obaveze 18,5 milijardi dinara, ili skoro 160 miliona evra, i ostali su bez ikakvog sopstvenog kapitala, dok JAT Airways sa 1.234 zaposlena ima 217 miliona evra obaveze, a već duži period vremena nema nikakvog sopstvenog kapitala, pa je knjigovodstvena vrednost imovine ovog avioprevoznika samo 68 miliona evra. Tek kad se ugovor upiše u Registar APR-a kumulirani gubici bi tada, trebalo da budu preneti na Republiku Srbiju, i da kompanija od tada otpočne redovno poslovanje.
U ovih 30 neprivatizovanih većih preduzeća na prihodu od 951 milion evra iskazan je gubitak veći od dobitka 125 miliona evra, ili 13,15 odsto ostvarenog prihoda u toj godini. Obaveze ovih preduzeća su veće od knjigovodstvene vrednosti imovine za 168 miliona evra. Kod pojedinih preduzeća obaveze su prekomerne i pre privatizacije u značajnom iznosu se moraju otpisati, ukoliko se preduzeće pronađe kupac, imajući u vidu da li konkretno preduzeće ima tržište.
Dvanaest poljoprivrednih preduzeća zapošljava samo 345 radnika i ima kapital 4,2 milijarde dinara, a ukupne obaveze nešto manje od tri milijarde dinara i realno je očekivati da će odmah posle objavljivanje aukcije za prodaju društvenog kapitala naći kupca.
Za 85 malih neprivatizovanih društvenih preduzeća sa 701 zaposlenim, treba očekivati da će naći kupca.
Još 34 zavisnŕ društva velikih sistema sa 2.004 zaposlena ostala su skoro bez sopstvenog kapitala, i imaju trostruko veće obaveze od preostalog kapitala, te će veći deo njih morati proći stečajni postupak.
Četiri zavisna preduzeća javnih elektroprivrednih preduzeća sa 4.894. zaposlena: PRIM Kostolac sa 717 zaposlenih, Georad iz Drmna sa 369 zaposlenih, Kolubara Građevinar sa 608 zaposlenih i Kolubara Usluge sa 3.200 zaposlenih, predstavljaju prateće usluge javnih elektroprivrednih preduzeća Kostolac i Kolubara i sa 14,7 miliona evra kapitala sopstvenim sredstvima finansiraju manje od 50 odsto potrebnih novčanih sredstava, pa je njivova prodaja na aukciji moguća uz minimalnu prodajnu cenu.
Privatizacija 28 hidroinženjeriga sa 2.633 zaposlena je bila odlukom Vlade prekinuta, i danas posle iznenadnih vremenskih nepogoda postavlja se pitanje preispitivanja privatizacije ovih izuzetno važnih hidroenergetskih inženjeringa.
Već treću godinu je u zastoju za privatizaciju 60 novinskih i radio televizijskih kuća sa 1.456 zaposlenih, od čega šest novinskih kuća, pet radio stanica i 49 televizija. Posebno su brisani sa spiska za privatizaciju: Studio B sa 243 zaposlena, TV Blace, TV Valjevo i Radio i Televizija iz Požege, čiji su osnivači gradovi, odnosno opštine.
Dva banjska lečilišta ostala su za privatizaciju, dok je 11 njih brisano sa spiska za privatizaciju, verovatno iz razloga što Republički fond za penzijsko i invalidstvo osiguranje zahteva vraćanje prava vlasništva, a time i upravljanja nad ovim banjsko klimatskim lečilištima.
Od 42 veterinarske stanice, preostale za privatizaciju, kod 29 je poništena privatizacija, a tu su i dva Instituta, odnosno veterinarska centra (Temerin i Velika Plana). Ukoliko stav Ministarstva poljoprivrede bude i dalje da se sve veterinarske stanice privatizuju, opravdano je očekivati da će naći kupca, ali ne više za cenu koja je ranije zahtevana.
Iz bivših republika SFRJ je 93 dela preduzeća koja zapošljavaju 105 lica, raspolažu nepokretnom imovinom veće vrednosti i, ukoliko se okončaju sporovi u toku sa matičnim preduzećima, pa ne dođe do njihovog povraćaja matičnom preduzeću, moguća je njihova prodaja u kratkom roku.
Sa Kosova i Metohije je 16 preduzeća sa 106 zaposlenih, i ona očekuju razrešenje međusobnih odnosa sa Briselom, i sva poseduju nepokretnosti znatno veće od obaveza.
U restruktuiranju se nalazi 65 prodatih preduzeća na tenderu i aukciji, čija prodaja je poništena, pa je, nakon toga, odlukom Agencije za privatizaciju, usled nagominalih dugova, uveden postupak restruktuiranja. Za 96 društvenih preduzeća koja nisu izlagana tenderskoj i aukcijskoj prodaji, Agencija za privatizaciju uvela je postupak restruktuiranja, mada od restruktuiranja u periodu od 2001. godine do danas nema nikakvog suštinskog postupka, niti u oblasti organizacije, niti u rasterećenju dugova.
Pored ovih preduzeća koja se nalaze na sajtu Agencije za privatizaciju su i 104 njihova zavisna društva, bilo da su istom odlukom o restruktuiranju obuhvaćena, ili su u taj postupak uvedena posebnom odlukom.
Svih ovih 265 privrednih subjekata zapošljavaju oko 56.000 radnika i predstavljaju nerešiv problem, jer je sopstveni kapital ovih preduzeća odavno izgubljen, a akumulirane obaveze, koje poverioci nisu mogli, čak ni sudski, naplatiti, prete proglašenju bankrota, odmah nakon saznanja da na tržištu ne postoje kupci za ovu preostalu društvenu imovinu.
Među tim društvenim preduzećima su i tri velika poslovna sistema sa Kosova i Metohije, i to: RMHK Trepča, Površinski kopovi Obilić i Termoelektrana Obilić.
P R E G L E D
30 VELIKIH PREDUZEĆA ZA PRIVATIZACIJU
koja nisu obuhvaćena restruktuiranjem
u hiljadama dinara
naziv preduzeća i sedište br.zap. prihod u 2013. dobit/gubitak kapital obaveze imovina
Ribarsko gazd. Bgd 13 15.381 -18.378 338.266 74.956 413.222
Ravanica, Ćuprija 238 266.481 220 289.897 93.261 383.158
Duv. ind. Bujanovac 153 294.007 673 465.159 129.160 594.319
Dunav, AD, Grocka 101 497.231 3.789 359.661 417.198 776.859
Solid, Subotica 218 74.389 - 29.028 186.740 119.412 306.152
Topionica i Rafin.Bor 1.661 26.409.633 - 315.501 - 18.518.630 17.168.649
HIP Azotara, Pančevo 1.030 11.740.952 18.813 - 31.400.228 20.232.664
MKS, Kikinda 513 48 -1.370.276 2.709.046 1.215.417 3.924.463
Ravnaja M. Zvornik 113 152.084 - 40.723 41.003 741.609 782.612
Betonjerka Sombor 56 142.491 745 118.242 41.873 160.115
Jugoterm, Merošina 109 319.411 - 71.341 74.011 562.796 636.807
PPT Namenska,Trstenik 656 676.353 - 311.646 - 2.774.377 1.847.027
Potisje-Precizni liv, Ada 110 215.256 17.922 72.037 35.722 107.759
Novokabel, N. Sad 588 3.157.785 - 516.400 - 6.170.933 5.532.911
FKL, Temerin 571 1.292.352 17.296 237.919 1.126.252 1.364.171
Komp. Simpo, Vranje 4.413 6.558.181 -4.695,790 - 23.819.957 23.192.723
Novi Sad Gas, N.Sad 90 4.329.333 110.728 2.065.297 6.763.532 8.828.829
Elektroizgrad,B.Bašta236 368.839 - 69.299 242.934 222.136 465.070
C Markt , Beograd 3.342 25.238.466 1.546.203 2.659.505 11.761.463 14.420.968
Centroistok, Bor 30 68.068 - 14.098 292.726 54.361 347.087
Lasta, Beograd3.590 9.681.347 9.281 2.118.218 8.864.169 10.982.387
JAT Airways, Beograd 1.234 15.240.581 -8.387.221 - 34.887.227 7.837.555
Hotel Prag, Beograd 43 112.280 1.626 331.848 5.622 337.470
HUP Evropa, Surdulica 42 57.483 56 156.511 16.825 173.336
Vranje, Vranje 64 53.675 - 21.390 657 78.853 79.510
Varoš kapija, Beograd 121 221.824 6.777 - 37.726 24.023
Zavod za udžbenike,Bgd 278 650.595 -233.027 3.802.317 248.589 4.050.906
Beogradski sajam, Bgd 222 963.605 -57.345 5.453.715 207.423 5.661.138
Potiski vodovod , Horgoš 114 299.948 5.819 414.776 169.280 584.056
Svega 19.949 109.097.079 - 14.411.57124.495.782 150.552.987 131.215.847
Preračunato u evre 951.000.000-125.000.000 213.500.000 1.312.000.000 1.144.000.000