Čitajući pomenuti finansijski izveštaj odmah upada u oči da je on sastavljen i objavljen 28. juna 2017. godine, a odnosi se na poslovanje iz 2015. Koji su razlozi zbog kojih je njegova izrada trajala više od godinu i po dana?

Pomenute godine je GSK u različite svrhe medicinskim radnicima i ustanovama u Srbiji platio 124.841.680,18 dinara, od čega je 80.892.696,25 dinara dato za „istraživanje i razvoj", dok su ostalo donacije.

U delu koji obuhvata pojedince primetno je da su pored svakog imena popunjene samo dve rubrike: honorari i „povezani troškovi u vezi sa honorarima", što je šifra za plaćanje u gotovini, na ruke, ili za naknade specijalnih usluga. Ni za jednog od pomenutih lekara ili profesora nisu plaćeni nikakvi troškovi učešća na seminarima ili stručnim skupovima, što znači da oni na istima nisu ni učestvovali. Sve je, očigledno, odrađeno po „Kineskom modelu".

Čak ni pomenutih 124 miliona dinara troškova GSK nije platio iz svog džepa, već na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Po izveštaju za 2015. godinu (koji je već uklonjen sa interneta, ali je redakciji dostavljen od jednog insajdera) RFZO je te godine za vakcine tipa J (između ostalog i za one protiv tetanusa) GSK-u platio ukupno 11.952.384.664,60 dinara, odnosno stotinu puta više nego što je ova britanska farmaceutska kompanija uložila u podmićivanje srpskih zdravstvenih radnika i profesora!?! A ovo je samo vrh ledenog brega.

Koliko je metoda kupovine stručnjaka delotvorna, vidi se odlično na primeru dr Predraga Kona, danas jednog od najglasnijih zagovarača korišćenja proizvoda GSK-a. Dr Kon nije celog života verovao u „isceliteljske"moći različitih vakcina, na protiv. U časopisu „Magično bilje" od 24. novembra 2009. izašao je njegov članak pod naslovom „Iznenadio sam se! Homeopatija me je izlečila" u kome veliča delotvornost lekovitog bilja, istovremeno iskazujući veliku rezervu prema veštački napravljenim lekovima, posebno vakcinama.

U to vreme je, međutim, ovaj moderni Savle već započeo svoje preobražavanje u Pavla i sve češće i glasnije počeo da reklamira produkte GSK-a, koji sa prirodom nemaju nikakve veze. Moguće je i da je pomenuti članak bio samo pokušaj dr Kona da opere svoju biografiju, jer je iste te 2009. godine bio saslušavan od strane SBPOK-a u vezi spornog uvoza vakcina protiv svinjskog gripa. Po navodima inspektora koji su ga saslušavali, on je bio izuzetno kooperativan, dostavivši policiji tri vreće dokumentacije i satima objašnjavajući ko je u ovoj velikoj pljački RFZO-a imao koju ulogu. Istraga je, podsetimo, obustavljena kada su islednici zaključili kako na vrhu pljačkaške piramide stoji tadašnji predsednik Republike Srbije, Boris Tadić. Posle toga, Kon se u očajanju definitivno priklonio farmaceutskoj mafiji.

Iako predviđanje kretanja zaraznih bolesti dr Konu nije jača strana, nije se libio da kao "protivepidemijske mere" koristi pretnje kolegama oduzimanjem hleba, tako da 5.1.2010. sa stranica „Pres magazina" kliče da „lekari koji su protiv vakcine ne zaslužuju da rade!", dok 2.8.2017. sa stranica „Telegrafa" poziva na moralno-etičku odgovornost profesora pedijatrije dr Nestorovića zbog stava o pravu roditelja na slobodan izbor.

U to vreme je dr Kon već bio čvrsto u zagrljaju farmaceutske mafije, jer je postao miljenik i udarna pesnica njenog novog gurua, dr Zorana Radovanovića, predsednika etičkog odbora Srpskog lekarskog društva. Dr Radovanović je jedna enigmatična, skoro opskurna ličnost, budući da postoji nekoliko zvaničnih verzija njegove biografije koje su dostupne javnosti.

Izdavačka kuća „Arhipelag" u biografiji autora knjige koju je objavila, navodi da je dr Radovanović bio redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu do 2000. godine, ali ga se niko od studenata iz tog perioda ne seća. Sa druge strane, na „Linkendinu" on sam navodi da je profesor na pomenutom fakultetu bio samo u periodu od 1967. do 1988. godine, a da je pomenute 2000. bio profesor na Medicinskom fakultetu u Kuvajtu.

Zanimljivo je i da na „Linkendinu" stoji kako je Medicinski fakultet u Beogradu završio 1965. godine, što bi značilo da je u roku od samo dve godine i doktorirao i postao redovni profesor, što je nemoguće.

Od 2010. do 2016. godine, dr Radovanović predvodi „Ligu za imunizaciju", organizaciju o kojoj je nemoguće naći javno dostupne podatke, mada se na internetu nalazi „League for Immunization - Company", sugerišući tako da se ovde radi o privatnom preduzeću, a ne o nevladinoj organizaciji.

Iako se još 2007. penzionisao u Kuvajtu, dr Radovanović 2010. dolazi u Srbiju kako bi na mestu glavnog predstavnika svetske farmaceutske mafije zamenio dr Kona, koji se teško iskompromitovao slabim držanjem pred SBPOK-om i spremnošću da sarađuje sa islednicima. Pri tome je dr Kon imao i neverovatnu sreću, jer farmaceutska mafija bez ustezanja ubija "pokajnike", pa su, primera radi, samo u poslednje dve godine ubijene ili na nerazjašnjen način umrle 62 osobe koje su ili argumentovano i stručno vodile kampanju protiv vakcinacije dece novom vakcinom ili su i sami bili članovi timova koji su istu pronašli i izradili, a čija je lojalnost bila dovedena u pitanje.

Svoju finansijsku povezanost sa GSK-om dr Radovanović je neko vreme pokušavao da sakrije, ali je u jednom novinskom članku priznao kako ova kompanija plaća održavanje njegovog sajta na kome veliča navodnu uspešnost njihovih vakcina.

Povezanost dr Radovanovića sa američkim obaveštajnim i vojnim strukturama nikada nije bila dovođena u pitanje, jer je on za vreme Prvog zalivskog rata napustio Kuvajt i utočište našao u jednoj američkoj vojnoj bazi u Saudijskoj Arabiji, a posle rata je za račun američkih vojnih snaga i kuvajtskih vlasti vršio istraživanja posledica pretpostavljenog napada biološkim oružjem od strane iračkih snaga.

Dr Radovanović jedno vreme u Srbiji deluje kao pojedinac, a zatim odlučuje da svoj rad institucionalizuje, pa pored „Lige za imunizaciju" osniva i udruženje „Doktori protiv korupcije", iako su njegovi mentori u celom svetu poznati i osuđivani upravo zbog davanja mita.

Koristeći veze koje je ostvario još dr Kon u dnevnom listu „Danas", ali i one koje je preko RFZO-a ostvario sa listom „Blic", dr Radovanović kreće u neviđenu hajku na sve one koji su se kao stručnjaci usprotivili tada samo planiranoj, a danas ostvarenoj zakonskoj obavezi vakcinisanja dece.

Dr Radovanović u svojim „polemikama" uopšte nije na naučno utemeljen način pobijao stavove oponenata, već je iste vređao napadajući, bez osnova, njihovu ličnost, ili ismevajući na neakademski način i bez ikakvog obrazloženja njihove tvrdnje.

Tako za dr Slađanu Velkov, svog glavnog oponenta, tvrdi da ima sumnjivu stručnu reputaciju, iako je ona međunarodno priznati stručnjak. Dr Todora Jovanovića naziva neznalicom i običnim zubarom, iako se radi o pronalazaču „Todoxin"-a, sredstva čija se delotvornost u lečenju AIDS-a uspešno dokazuje u mnogim svetskim klinikama i laboratorijama. Inače, posle svojih nastupa protiv obavezne vakcinacije dece, dr Jovanoviću je država skoro potpuno srušila pogon za proizvodnju pomenutog leka i oduzela zemljište koje je za te svrhe kupio.

Dr Spomenku Mujović, koja je imala umeren stav prema vakcinama na jednoj konferenciji, naziva „joginom i pobornicom zdravog života", za koju navodi da je , između ostalog, „ugrozila svoje zvanje i ugled konstatacijama da je rak psihosomatskog porekla". Mark Gajer, američki istaživač koji je ukazao na vezu tiomersala i autizma opisan je kao neko koga su" stručnjaci ismevali", koji „paranoidno veruje u besplatne vakcine" i koji se nije baktao istraživanjem, već je do rezultata dolazio „razmišljanjem".

Tatjana Obukanič, imunolog, zbog svog stava o neobaveznoj vakcinaciji i izdate knjige „Vakcinalna iluzija", u kojoj je, navodno, „sve toliko pogrešno da se postavlja pitanje njenih motiva", opisuje se kao „prosvetljena nakon što se porodila", a njene izjave su „ogoljeni primer rasne higijene" i „poziv na rušenje svih vrednosti u društvu".

Petru Ivanovskom, dečjem hematologu i profesoru pedijatrije, navodno „...laska pažnja javnosti koja se stiče zapaljivim izjavama" - kleveće Radovanović ovog veoma pristojnog i uglednog lekara. Iako je trebao da u Londonskoj laboratoriji istražuje tezu po kojoj je di-te.per vakcina triger dečje limfoblastne leukemije , Radovanović zaključuje o ovom stručnjaku da su „naučni kongresi nekada praćeni bizarnim izjavama i postupcima", uz dalje opise o „nedostatku samouvida i neutemeljenom osećaju samoveličine". Branimir Nestorović, dečji pulmolog i profesor pedijatrije , optužen je za „jeretičke misli" koje mu Radovanović oprašta zbog „porodičnih razloga".

Kada je „Insajder" počeo emitovanje svog serijala o povezanosti farmaceutske mafije i srpskih vlasti na poslu uvoza vakcina protiv svinjskog gripa, dr Radovanović je emiteru, televiziji B92, zapretio objavljivanjem tajnih dokumenata o pravim finansijerima kako pomenute emisije tako i same televizije.

Drugi protivnici farmaceutske mafije u to vreme su bili izloženi klasičnom teroru. Jedan od pedijatara u dečijoj bolnici u Tiršovoj ulici u Beogradu (čije ime iz razumljivih razloga ne pominjemo) ranije je svojim saradnicima preporučivao oprez prilikom ordiniranja vakcina čija svojstva nisu do kraja naučno utvrđena. U jednom nedavnom razgovoru sa svojom koleginicom, inače psihijatrom, tvrdio je kako dete mora da bude vakcinisano. U njegovom glasu bio je za jednog psihijatra lako primetan strah.

Slobodni novinar-istraživač D. V. (puno ime poznato redakciji), koji već duže vremena istražuje kako su farmaceutske kuće u Srbiji stekle toliki uticaj na aktuelnu vlast, dobio je jezivo upozorenje da prestane sa svojim radom: njegov petnaestogodišnji sin je pregažen na pešačkom prelazu (na sreću je preživeo). Prethodno su mu nuđene pare da prekine istraživanje, ali je on tu ponudu odbio.

Na ovaj način su glavni protivnici ili ućutkani ili marginalizovani, pa je GSK mogao da pristupi finalizaciji svoje navjveće i najsmrtonosnije pljačke srpskog budžeta - zakonom o obaveznoj vakcinaciji dece izglasanim u Skupštini 2016. godine.

O analognoj primeni iskustava iz drugih zemalja u kojima se koriste sporne dečje vakcine nemoguće je i govoriti, budući da ni Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) ne raspolaže podacima o sastojcima vakcine, pa je nemoguće utvrditi da li je ona istovetna onoj koja se daje u zapadnim zemljama (gde vakcinacija nije obavezna) ili je sličnija onima koje se daju u istočno-evropskim državama (gde je vakcinacija obavezna). Pošto sastav vakcine nije poznat, ALIMS nije ni mogao regularnim putem da izda dozvolu za njeno korišćenje, ali se ona koristi i to prinudno, kao u ambulanti dr Jozefa Mengelea.

Kako, kao što smo videli, samo GlaxoSmithKline (a to je tek jedna od velikih svetskih farmaceutskih kompanija koje deluju u Srbiji) na "donacije" i honorare za "istraživanja i razvoj" godišnje u Srbiju investira milion evra dobijenih iz našeg budžeta, ne treba uopšte da čudi što se veliki deo stručne javnosti i najveći broj političara zalažu za primenu neproverenih i potencionalno štetnih lekova. Zakonska rešenja su takva da roditelj koji odbije da vakciniše svoje dete krivično odgovara, dok su, sa druge strane, i država i proizvođači vakcina oslobođeni svake odgovornosti za štetu koju ona može da prouzrokuje.

Istovremeno kada država progoni sopstvene građane koji odbijaju da svoju decu izlože riziku dobijanja neproverene vakcine, glavni nosioci zaraznih bolesti, migranti, oslobođeni su obaveznog vakcinisanja. Pobornici teorija zavere u ovome vide sprovođenje Kudenhof - Kalergijevog plana iz dvadesetih godina prošlog veka o depopulizaciji Evrope, koju zatim treba da nasele izbeglice iz Afrike i Azije. Srbija je, kao i uvek, prva na udaru.

A 1. Ko je za račun "Novarstisa" podmićivao srpske političare?

Dr Predrag Kon je, dvoumeći se između pobornika vakcine i zagovornika lečenja prirodnim lekovima, u prošlosti preko članaka čije je objavljivanje finansirao GlaxoSmithKline iznosio niz netačnosti u pogledu neophodnosti i uspešnosti vakcina.

Tako je dr Kon 24.7.2009. godine izmislio vest, koju je objavio Tanjug, da će od svinjskog gripa u Srbiji oboleti do 2.500.000 ljudi, a da će zbog istog broj hospitalizacija biti do 200.000. U realnosti je te godine bilo obolelo 117.958 ljudi od identifikovanih i neidentifikovanih vrsta „gripova" ukupno , dok je 25.051 bolesnik bio lečen u bolničkim uslovima od svih zaraznih bolesti ukupno. (Zdravstveno-statistički godišnjak za 2009., str.240 i str.222)

U dnevnoj novini „Kurir" 5.11.2013. godine osvanuo je naslov: „...Alarmantno: Srbiju napada dečja paraliza, 40 odsto dece nije vakcinisano" Sagovornik je bio dr Predrag Kon, koji je naveo da je vakcinisanost u beogradskim opštinama 60 odsto, dok je u unutrašnjosti verovatno gora situacija. U realnosti je te godine obuhvat vakcinacijom za tu bolest bio 97 odsto.

U dnevnoj novini „Blic" 2.2.2014.godine, u tekstu „Vakcine su iskorenile mnoge bolesti, a protivnici sve glasniji", dr Kon tvrdi da su „iskorenjeni difterija i tetanus" . U realnosti je u periodu od 2011.-2015. u Srbiji umrlo devetoro ljudi od tetanusa (Zdravstveno-statistički godišnjak za 2011., 2012., 2013., 2014., 2015.)

U dnevnoj novini „Blic" 17.03.2017. osvanuo je naslov „Vakcine sprečile rumunski scenario u Srbiji" sa pojašnjenjem da je stepen vakcinisanosti u Srbiji visok"., dok nam u istom listu već 3.8.2017. poručuje: „Prete epidemije smrtonosnih boginja", uz konstataciju da trećina dece u Beogradu nije primila MMR vakcinu. Od visokog obuhvata i spasenja do (samo)uništenja proteklo je manje od pet meseci...

Dr Kon otvoreno priznaje kako bezrerezervno veruje dr Zoranu Radovanoviću, zahvaljujući kome je, najverovatnije, izbegao sudbinu mnogih drugih koji su zbog griže savesti odlučili da otkriju pravu istinu o vakcinama.

I dr Kon i dr Radovanović, kao i ostali pobornici prodaje neispitanih vakcina rado su viđeni gosti na mnogim tribinama i svečanostima koje finansiraju velike farmaceutske kuće, ali i nevladine organizacije, posebno one iz Soroševog jata koje istovremeno zagovaraju i primenu GMO hrane.

Veza između farmaceutskih giganata i proizvođača genetski modifikovane hrane videla se otvoreno kada je nemački proizvođač lekova „Bayer" kupio većinski paket akcija „Monsanta", ali ona postoji daleko duže.

Isto tako su u svom delovanju tesno povezane i različite farmaceutske kompanije, što se jasno vidi na primeru samog dr Kona. On je prvo za račun „Novartisa" podmićivao srpske zvaničnike da naruče 3,5 miliona vakcina protiv svinjskog gripa (koje su plaćene tri puta više, jer su se u cenu ugradili razni posrednici), a zatim je počeo da lobira za preparate GSK-a.

A 2. "Prateći troškovi" i isplate "na ruke"

GlaxoSmithKline (GSK) pojedince i institucije finansijski stimuliše da pomažu prodaju njegovih proizvoda. Visina sume koja se daje direktno zavisi od akvizitorskih mogućnosti primaoca. Kao što se videlo u aferi koja se završila osuđujućom presudom u Kini (takozvani „Kineski model"), GSK ne podmićuje uvek davanjem para, već i različitih poklona, ali i plaćanjem prostitutki i sličnih usluga. Sve to se, međutim, obračunava u realnom novcu i prikazuje u godišnjim finansijskim izveštajima. Troškovi posebnih poklona ili usluga uvek se navode kao „prateći troškovi", ali se tako knjiže i isplate na ruke.

Od pojedinaca koji su 2015. dobili novac i poklone od GSK-a na prvom mestu je prof. dr Ivan Kopitović iz Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. On je pulmolog i nije poznato da se bavio imunologijom ili epidemiologiom, ali je uprkos tome od GSK-a dobio ukupno 457.692,13, od čega mu je za "prateće troškove" plaćeno 109.120,50 dinara. Pomenuti institut je te godine, na osnovu sponzorskih ugovora od GSK-a dobio 4.479.367 dinara.

Među pojedincima je 2015. na drugom mestu, po visini honorara dobijenog od GSK-a, bila prof. dr Branislava Milenković, još jedan pulmolog, koja radi i na beogradskoj Klinici za pulmologiju i u privatnoj klinici „Bel Medica". Ona je te godine dobila ukupno 340.745,57 dinara, od čega 93.201,44 kao „prateće troškove".

Na trećem mestu je bila prof. dr Mirjana Bogić, direktorka beogradske Klinike za alergologiju i imunologiju, koja je dobila 304.606,61 dinar i to isključivo kao honorar.

Posle Instituta u Sremskoj Kamenici, te 2015. godine najviše je dobio Medicinski fakultet u Beogradu i to 4.467.336 dinara kao donaciju.

A 3. "Let iznad kukavičjeg gnezda" u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac

Jovanka truje i u Kovinu

U dužem vremenskom periodu, Magazin Tabloid je pisao o neverovatnoj kriminalnoj mreži u psihijatarskoj bolnici u Novom Kneževcu, koju je organizovala i kontrolisala, sada već bivša direktorka ove ustanove, dr Jovanka Petrović. No, ona i nakon smene, i dalje iz senke, sa pozicije pomoćnice direktora Bolnice u Kovinu, upravlja zločinačkom organizacijom i po njenim instrukcijama nastavljaju se eksperimenti na pacijentima.

Još dva ključna člana njene kriminalne grupe, najsuroviji i najnezasitiji egzekutori, su u Novom Kneževcu i to: Jovan Milovanović psihijatar-na mestu doživotnog vršioca dužnosti direktora bolnice i Marica Radovanov neuropsihijatar-na mestu doživotnog pomoćnika direktora bolnice, koji su u svakodnevnom kontaktu sa Jovankom Petrović i po njenim instrukcijama nastavljaju sa eksperimentima na pacijentima.

Trenutno je psihijatrijska bolnica Novi Kneževac, koju u propast i rasulo vodi v.d. direktora Jovan Milovanović psihijatar, poligon za eksperimente fantomske firme "Alkermes INC" koja je "podizvođač" radova takođe fantomske firme "Optimapharm DOO". Po završetku prljavog posla, po ustaljenom scenariju, ovim će se firmama izgubiti svaki trag u Srbiji, ali će se zato registrovati nove. Saradnja sa stranim obaveštajnim službama se i dalje nastavlja na prikupljanju podataka o genetskom sastavu našeg naroda iz čega se dobijaju informacije o osetljivosti populacije Srbije na razne vidove hemijskog i biološkog oružja (virusi, bakterije otporne na antibiotike, razni bojni otrovi). Sve se to čini pod maskom tzv. "kliničkih proba lekova". Vrši se i eksperimentisanje raznim hemijskim supstancama kojima može da se kontroliše ponašanje ljudi, kao i da se potpuno zdrav čovek pretvori u pravog psihijatrijskog pacijenta, pošto se prethodno proglasi ludim. Tajnu sastava supstanci kojima se u psihijatrijskoj bolnici eksperimentiše zna samo novokneževačko i ostala groblja u kojima su pacijenti koji su umrli za vreme eksperimenata i ubrzo po njihovom završetku i isplati desetina hiljada evra na devizne račune lekara ove bolnice.

Smenjena direktorica Jovanka Petrović, sadašnji v.d. direktora Jovan Milovanović, njegova pomoćnica Marica Radovanov neuropsihijatar i njena rođena sestra Zora Stevanov neuropsihijatar-predsednik etičkog odbora bolnice koji papirološki pokriva eksperimente, ključni su ljudi ovog udruženog zločinačkog poduhvata, a ostali lekari su poslušni i stranim novcem plaćeni egzekutori. Ko će biti egzekutor odlučuje Jovanka Petrović, u pitanju je samo procenat koji će ona dobiti pored toga što se nalazi na stalnom platnom spisku neprijatelja Srbije.

A 3. Mračna budućnost

Iako Galenika ima unapred ugovorenu proizvodnju lekova za 2019. godinu i ima u svom portfoliu sve terapeutske grupe osim citostatika, rešeno je da se proda za evro! I tako, od svih srpskih fabrika, Hemofarm je nemački, Srbolek je uništen i ugašen, Jugoremedija je uništena i prodata zna se kome, uništena još malo i sad po nekad izbaci po neku kutijicu nečega, Zorku iz Šapca je davnih dana kupio Hemofarm, što znači da je sad to nemačko. Zdravlje Leskovac su kupili Finci, a danas je to Actavis. Dakle, Srbija (osim Galenike) nema nijednu domaću fabriku, da uspostavi balans cena. Kada prodaju i Galeniku, ko će sve te strance sprečiti da donesu odluku da na primer, lek Panrazol koji sad košta 134. dinara, poskupi na 1.450 dinara?