Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (240)

Komesarima ne smeta Vućićev kartel i zločini

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milovan Brkić, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milovan Brkić

Viola fon Kramon izjavila je 27. aprila ove godine da Srbija neće biti primljena u EU, čak i da uvede sankcije Rusiji.

Svima je jasno da Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji. Zna to i srpski diktator, znaju to i njegovi gospodari iz Vašingtona i Brisela, ali ga pritiskaju da nas laže kako smo pred vratima Unije.

"Srbija mora jasno da pokaže gde joj je mesto i ako zaista želi da se pridruži Evropskoj uniji, mora da se uskladi sa sankcijama Rusiji. Međutim, nikakvo uvođenje sankcija neće zameniti naš nadzor nad medijskim slobodama ili ljudskim pravima", rekla je u intervjuu za Nova.rs poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon.

"U Briselu često možete čuti oštre kritike upravo na teme vezane za vladavinu prava ili medijske slobode. Ne možemo da prihvatimo ono što Telekom Srbija radi i nadamo se da će se nacionalne TV frekvencije dodeljivati na osnovu zasluga, kako bi i N1 i Nova S mogli da dopru do šire javnosti u Srbiji", naglasila je ona.

Evropski komesari, zahvaljujući psihopati Aleksandru Vučiću, zavrću nam ruke i uši, tretirajući nas kao običnu stoku. Bolje od nas nisu prošli ni oni koji su već godinama u Uniji, poput Bugarske, Rumunije, Poljske, Slovačke...

Istočno evropske zemlje služe vodećim zemljama EU za regrutovanje jeftine radne snage, izvoz prljavih tehnologija, za razne eksperimente...

Zemlje Zapadnog Balkana opljačkala je Nemačka. Zgazila je naročito Srbiju.

Prošle godine, 6. juna, američki predsednik Džozef Bajden, potpisao je Izvršnu naredbu kojom je naložio sekretarijatu Ministarstva finansija da u saradnji sa Stejt Departmentom sastavi tzv. Crnu listu ličnosti i kompanija zemalja Balkana, kojima će biti zabranjen ulazak u SAD-e i zamrznuti im svi računi.

I prođe 11 meseci, a vođe narko kartela, korumpirani vladari sa Balkana koji su svoje zemlje opljačkali za stotine milijardi evra i dolara, još su na slobodi.

Obaveštajna zajednica Amerike suočila se, očigledno, sa administracijom iz Bele kuće koju predvodi senilni predsednik Bajden, kojim, očigledno je, upravlja mala grupa opasnih kriminalaca iz Demokratske stranke, koja već duži period planira obračun sa celim svetom, preko Ruske Federacije. Crna lista je još bela!

Istrage koje su sprovodile DEA, FBI-a, Agencija za sprečavanje pranja novca, otkrile su da su balkanski diktatori prometnuli nekoliko stotina tona narkotika, da su pobili nekoliko stotina političkih protivnika u svojim zemljama...

Suočene sa opstrukcijom administracije iz Vašingtona, američke agencije su prepustile evropskim službama, koje nemaju takvu vrstu pritiska iz Brisela, da sprovedu akciju privođenja pravdi balkanskih diktatora i državne mafije.

Uz dosta muke, počelo se od Crne Gore, hapšenjem bivše predsednice Vrhovnog suda i Javne tužiteljke Vesne Medenice. Njen sin je, koji je sada na ''lečenju'' u Beogradu, bio među vrhom narko kartela, a ona je pružala sudsku zaštitu opakim kriminalcima iz vrha crnogorske vlasti. Prodavala je presude i oslobađala od zatvora u zamenu za ogromne svote novca, za stanove koje je volela da skuplja.

Europol dozirano pušta podatke o mafijašima sa Balkana.

Iz istrage Europola ''procurele'' su vesti da su dvojica policajaca MUP-a Crne Gore, Ljubo Milović i Lazović bili u klanu '' Škaljaraca", a jednom od njih je Europol pronašao račun na kome je 48 miliona evra!

Dakle, istraga se vrti oko ''sitnih'' riba. Glavni bosovi još ne dolaze pod udar. A stalno se najavljuje njihovo hapšenje. Oni obrću milijarde opljačkanog novca, uvećavaju bogatstvo i plaćaju zaštitu kongresmena, lobista, drugih šefova država i vlada...

Vojne operacije Rusije u Ukrajini došle su kao kec na deset i balkanskoj mafiji. Nemačka se ponovo ustremila na Srbiju. Kancelar Šolc, čiji deda je bio nacistički general, pao je u Ukrajini u drugom ratu, nastoji da opet okupira Srbiju.

Srpski diktator Aleksandar Vučić obećava Šolcu kule i gradove. Što što ova nemačka svinja bude tražila od Vučića, on će dati. Nije njegovo.

Da li od Srbije zavisi ishod nemačko-američkog rata protiv Rusije? Ko smo to mi, da nas Nemci guraju da izginemo umesto njih na istočnom frontu?

Hoće li nemački uticaj u Europolu sprečiti da pravda dođe po jednog od najopasnijih kriminalaca današnjice, Aleksandra Vučića i njegove kamarile?

Spisak ubijenih, koji su ostali iza vladavine ovog šizofreničara je impresivan. I nemački istražni organi su shvatili da pravda ne stanuje u Srbiji, kada su pre nekoliko godina pokušali da razbiju narko kartel iz Srbije, ali su ostali zaprepaščeni da je policija bila brža od policajaca iz Nemačke, te je blagovremeno obavestila sve sa tog spiska da nestanu i da se pritaje narednih dana.

I u poslednjoj akciji Europola uhapšeno je petoro ljudi, čije zatvaranje je Vučić dozvolio, preko tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, odbio je da se privedu tužiocu još tridesetak za koje je Europol dostavio dokaze!

Već je i vrapcima na grani jasno da u Srbiji nema više života, niti posla, ako to ne odobri šizofreni Vučić, njegov kartel i porodica.

Da Nemačka, njeni političari, ideolozi i stratezi, manipulišu evropskim institucijama, primera ima na pretek.

Ovih dana proširena je optužnica protiv bivšeg predsednika tzv Kosova Hašima Tačija i njegovih saradnika zbog ratnih zločina i zadržani su i dalje u pritvoru haškog tribunala. Tači je do hapšenja slovio za američkog jakog čoveka u Prištini. Pre Tačija optužnica je podignuta protiv Ramuša Haradinaja, pre Tačijeve optužnice je potvrđena, ali više od 18 meseci nema naloga za njegovim privođenjem. On je važan saradnik Nemačkih službi bezbednosti i državnih institucija. Tači je u zatvoru promenio i veru, rabin ga je primio u redove Jevrejske zajednice, ali uzalud, kada Nemačka drži u svojim šakama sudije i tužioce.

Ustavna ovlašćenja predsednika Srbije su vrlo ograničena, ceremonijalna. Ali, sa njim se pregovara kao sa vlasnikom Srbije, vlasnikom naše imovine, naših života, naše budućnosti.

I dok tumara po Srbiji i inostranstvu, agitujući svim srcem i dušom za Veliku Albaniju, pod parolom Otvoreni Balkan, što je projekat vlade iz Berlina, koji je podigao na noge američku diplomatiju, koja je zavrnula uši Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, da odustanu od te ideje, Vučić, kome je duša u nosu, nudi sve što nije njegovo: rasprodaje brašno pšenicu, ratne rezerve, uz procenat. On ničega nije vlasnik, ali sve daje.

Porodice žrtava koje su stradale od ruku Vučićevih dželata čekaju da se utvrdi čija ruka i po čijem nalogu je ubila njihove sinove, decu, majke...

Viši sud u Beogradu već nekoliko godina vodi postupak protiv izvesnog Zorana Marjanovića, pod optužbom da je ubio svoju suprugu Jelenu Marjanović 2. aprila 2016. godine. Zoran je uhapšen nekoliko meseci nakon ubistva Jelene, držan je u pritvoru više od devet meseci, kada je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu ukinut mu pritvor, uz obrazloženje da ''u spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji ukazuje i koji ga povezuje sa ubistvom...''

Sudski veštak, profesor dr Zoran Stanković, general-major u penziji, bivši načelnik VMA u svom nalazu isključio je svaku mogućnost da je Zoran ubio suprugu! To je i njega koštalo glave, jer je ''umro od korone'' u prisustvu onih koji su njegovu smrt tražili, a ministar zdravlja je prijatelj čoveka koji se sumnjiči da je ubio Jelenu i naručio njenu smrt.

Umesto da se ubice privode pravdi, ubijaju se oni koji su doprinosili rasvetljavanju slučajeva.

Vučićeve žrtve su prolazile prvo kroz ''mašinu za mlevenje mesa'' koju čine sudije Višeg suda u Beogradu, čije odeljenje za organizovani kriminal je zaduženo sa 326 predmeta. Toliko organizovanih grupa ne postoji ni u Sjedinjenim Državama.

Nijedan sudija ovog suda nije izveden pred sud što je godinama držao u pritvoru stotine ljudi, koje su potom oslobođene od krivične odgovornosti, a neki su bez presude i po nekoliko godina. Za to vreme sudije primaju dvostruko veću platu od sudija koji sude ''normalne'' predmete i izriču dvostruko veće kazne, imaju telohranitelje, vozače...

Upućena javnost, američka obaveštajna zajednica i kriminalističke policije evropskih država imaju dosijea Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja, sina Danila i kumova, koja dokazuju njihovu umešanost u šverc narkotika, oružja, belog roblja, pranja novca, naručenih ubistava....

Vučićev kartel uživa punu zaštitu srpske policije i bezbednosnih službi. Aktuelni direktor BIA je prijatelj i brat žestokim momcima.

Nigde u svetu oni koji su umešani u trgovinu narkoticima i prljavim poslovima, od kojih prihoduju milijarde evra, ne sede javno u kafanama sa šefom tajne službe!

Pod pritiskom inostranih policijskih službi, počelo je da se sudi i visokim funkcionerima srpske policije. Među prvima je ''pala'' Dijana Hrkalović, državna sekretara MUP-a Srbije, koja je, bez ikakvog policijskog iskustva, provere postavljena za sekretara Uprave kriminalističke policije. Kao Vučićeva ledi Di, ona je ostavila iza sebe more krvi. Obavljala je najprljavije poslove za porodicu Vučić.

Uz pomoć velike propagande laži i ona je puštena kroz ''mašinicu za mlevenje mesa'' u Višem sudu u Beogradu. Njoj je određen pritvor, uz luksuznu optužnicu - trgovima uticajem, a u sklopu pomoći koju je pružala Veljku Belivuku.

Velika propaganda laži, koju je predvodio advokat Vladimir Đukanović, poslanik i šef poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, saslušavala je javno one koji su optuživali Dijanu da im je izdavala naređenja da zloupotrebe službena ovlašćenja.

Kada je shvatio da će Dijana umreti sa tajnama, a njenu smrt je najavljivao Đukanović, tvrdnjom da će se obesiti u zatvoru, Vučić je naredio da je puste u kućni pritvor, mada je tužilac u optužnici tražio kaznu zatvora do pet godina, te ne može joj biti izrečena veća. Posle se predomislio, pa je Dijana vraćena u pritvor na ''dopunski tretman''. Sada je u kućnom pritvoru, a brani je, niko drugi do Vladimir Đukanović, Vučićev dželat, isti čovek koji je u svojoj emisiji nagovarao policijske službenike, koji su osuđeni, da Dijanu opisuju kao Kalamiti Džejn.

Đuka Bizon je čuvar porodice Vučić, da optuženi ne počnu da pevaju. Tako je, privremeno, ućutkao i Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, jer je, nakon višemesečnog najavljivanja, uhapsio i njihovog advokata Dejana Lazarevića, koga nije mogao ni da zastraši niti da podmiti da ''zaveže jezik'' Belivuku i Miljkoviću, koji najavljuju da će razvezati jezik i opisati šta su sve radili po nalogu Aleksandra Vučića i njegovog sina. Nudili su da će rešiti ubistvo Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana, slučaj Savamale.

Sve predmete, u kojima se vidi rukopis Vučićeve zločinačke ruke, sudije Višeg i Apelacionog suda stavljaju u ''stanje kontrole''. Dokle?

Visoki službenici i operativci Ministarstva unutrašnjih poslva su ''uvek na usluzi vođama mafije''. Nisu tgo obični rmkiminalci, već sede uz skute Aleksandra, Andreja i Danila Vučića i njihovih kumova, saradnika u kartelu.

Što si lojalniji vrhovima vlasti, lakše napreduješ.

Sadašnji zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije je Nevenko Marić. Umesto da je izdržavao kaznu zatvora, eto ga u policiji, ''ratuje'' sa organizovanim kriminalom.

Pomenuti policijski službenik je 29. oktobra 2002. godine u službenim prostorijama Policijske uprave Beograda (nekadašnjeg SUP-a) udavio poznatog slikara Dragana Malševića Tapija, stavivši mu kesu na glavu.

Slikar Tapi je priveden po nalogu ''sa najvišeg mesta'', pod sumnjom da je bio u timu koji je planirao ''ubistvo Zorana Đinđića''. Iako teško bolestan, slikar Tapi je priveden u policiju, čemu su se protivili inspektori koji su dobili takav nalog (na čelu sa kapetanom Pešićem), jer je Tapi imao u tom trenutku pritisak koji ga je doveo u životnu ugroženost. To nije smetalo inspektoru Nevenku Mariću koji mu je stavio kesu na glavu i on se odmah ugušio. Pešiću je usmeni nalog dao tadašnji načelnik UKP-a Jadranko Andrić.

Slučaj Tapi je šokirao srpsku javnost. Potpisani novinar objavio je u Politici čituju: Tapi, počivaj u miru i vodi računa o Kizi'', što je podiglo na noge Đinđićevu kamarilu. Kiza je njegov nadimak u kriminalnim krugovima, koji su mu kasnije došli glave.

Nevenko Marić još nije izveden pred sud.

Sudsko veće kojim je predsedavao Zoran Tatalović oslobodilo je 18. novembra 2004. godine optužene Željka Maksimovića Maksu, Nikolu Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića odgovornosti i optužnice za ubistvo generala Buhe. Optuženi su oslobođeni i optužbe da su se udružili u terorističku grupu radi likvidacije tada najviđenijih političkih ličnosti u Srbiji.

Članovi ove grupe su osuđeni samo zbog nelegalnog posedovanja veće količine oružja. Tako je Nikola Maljković koji je do danas bio optužen da je ubio Buhu osuđen na 3 i po godine zatvora, a njegovi saradnici Dragan Ilić Limar na 4 i Vladimir Jakšić Karlos i Dragan Alijević na godinu dana zatvora.

''Svi iz Makine grupe koji su u pritvoru od oktobra 2002. godine od danas su na slobodi, a optužbi su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Optužbi je oslobođen i ''vođa grupe'' Željko Maksimović koji je u bekstvu, a poternica koja je za njim raspisana sada je povučena. Predsedavajući sudskog veća Zoran Tatalović rekao je da sud na osnovu dokaza sa obe strane nije mogao da "ide dalje od pretpostavke da postoji samo sumnja da su optuženi odgovorni za ubistvo". Sud je Makinu grupu oslobodio i odgovornosti za zločinačko udruživanje i terorizam.

Jedan od branilaca, advokat Borivoje Borović, izjavio je: "Suđenje je moglo biti završeno i pre godinu dana sa obrazloženjem koje je danas izveo predsedavajući veća, a jedina izjava koja treba da označi kraj pritisaka na pravosuđe glasi: pravosuđe je počelo da se oslobađa. Imamo sigurnu sudsku odluku koja je potvrdila da u sumnji sud treba da tumači zakon povoljnije za okrivljene."

Podsetimo, general Boško Buha ubijen je 10. juna 2002. u Beogradu, na parkingu pored hotela Jugoslavija. Svi koji su bili optuženi tokom procesa tvrdili su da im je ubistvo Buhe namešteno i da su za njega odgovorni članovi zemunske kriminalne grupe. Optuženi su tvrdili i da su ih hapsili i isleđivali Milorad Ulemek Legija i bivši šef zemunskog klana Dušan Spasojević, ubijeni vođa zemunskog klana. Kao svedok na tom suđenju, Ulemek je i potvrdio da je uhapsio i tukao jednog od optuženih. Istovremeno bivši član "zemunskog klana", Zoran Vukojević-Vuk, izjavio je da ljudi Dušana Spasojevića nisu ubili policijskog generala Boška Buhu. Ko je ubio Boška Buhu možda će otkriti Vrhovni sud, kome će se na presudu specijalnog suda Makinoj grupi žaliti tužilaštvo, iz Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu javlja novinar B92 Milan Pavićević.

U okviru ove istrage priveden je bio i Dragan Malešević Tapi. Đinđić je kasnije izjavio da nema nikakve veze sa pivođenjem Maleševića, s kojim je, izjavio je, bio prijatelj!

Zbog ubistva Tapija Služba generalnog inspektora otvorila je, nakon oslobađajuće presude, istragu o načinu na koji su uhapšena lica kojima se sudilo.

Istragu je vodio Milorad Veljović sa kolegama iz SUK. Po nalogu Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu 23.5.2005. godine uhapšen je bivši načelnik SUP-a Beograda Milan Obradović, i još nekoliko lica, zbog mučenja privedenih, zbog sumnje da su iznudili iskaze pripadnicima takozvane Makine grupe, koji su prvobitno bili optuženi za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.

Tokom policijske akcije ''Sablja'' uhapšeni Dušan Krsmanović je priznao da je bio u društva Sretka Kalinića, danas višestruko osuđivanog zbog više teških ubistava, kada je on kod hotela Jugoslavija pucao u generala Buhu, a po nalogu bivšeg komandanta JSO-a.

Vrhovni sud Srbije je iz proceduralnih razloga ukinuo presudu tzv Makinoj grupi, a po nalogu Čedomira Jovanovića, koji je učestvovao u likvidaciji Zorana Đinđića, i koji je nestao sa politčke scene.

Viši sud u Beogradu već 15 godina ne drži suđenje u odsustvu, čekajući da optuženi pomru, a da tako spasu Jovanovića i one koji su odgovorni za montiranje ovog procesa.

Hoćemo li u ovoj godini dočekati da ubice i njihovi nalogodavci budu odgovorni za svoje zločine.