Druga strana

EKSKLUZIVNO: Američki predsednik Bajden zahteva hitne akcije protiv balkanskih kriminalaca, na čelu sa Vučićem

Zatvoreni Balkan

Američki predsednik Džozef Bajden 13. juna 2022. godine potpisao je nalog, kojim produžava važenje Izvršne naredbe o kaznenim merama za Balkan. Na „crnu listu" stavljeni su Milorad Dodik, Svetozar Marović, braća Zvonko i Žarko Veselinović, Milan Radoičić i dvadesetak njihovih saradnika i preduzeća. Sad su na redu Andrej Vučić, Nikola Petrović, Nenad Kovač, Aleksandar Vulin i njihovi politički i poslovni saradnici iz Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su osumnjičeni za kriminal i korupciju. Predsednik Bajden zahteva da se akcije na čišćenju Zapadnog Balkana ubrzaju do 26. juna i da se nastave dok ne budu kažnjeni svi krivci. Ovu odluku predsednika Bajdena u Srbiji nije objavio nijedan medij, što govori o strahu koji je izazvala među Vučićevim kartelom

P. Popović

Lideri zemalja Zapadnog Balkana poslednji samit inicijative „Otvoreni Balkan" održali su 7. juna u Ohridu. I pre nego što su izbledeli utisci s druženja s njihovim mentorom Aleksandrom Sorošem, pre nego što su izračunali koliko će ko zaraditi na sumnjivim poslovima, iz Vašingtona im je stigla vest o produženju roka Izvršne naredbe predsednika Džozefa Bajdena. Umesto u „Otvorenom Balkanu", većina učesnika u tom projektu uskoro će na svojoj koži osetiti šta znači „Zatvoreni Balkan".

Predsednik Bajden novim rešenjem zahteva da se preduzmu hitne akcije na sprovođenju Izvršne naredbe 14033, kojom su određeni nalogom za sankcionisanje svih političara i njihovih saradnika koji su odgovorni za kriminal, korupciju, ometanje demokratije, kršenje ljudskih prava i opstrukciju institucija i međunarodnih sporazuma. Izvršna naredba je ovlastila Ministarstvo finansija da, u saradnji sa Stejt departmentom, utvrdi „crnu listu" lica koja su „odgovorna, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje regije ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije".

Predsednik Bajden je produžio rok trajanja Izvršne naredbe, a očekuje se da do 26. juna bude dopunjena „crna lista" osoba i preduzeća, koji će se naći na udaru specijalnih mera američkih institucija.

Amerika je 8. decembra 2021. godine uvela sankcije za Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka, Milana Radoičića i još osam njihovih saradnika sa severa Kosova i Metohije, kao i dvadesetak njihovih firmi. Pod sankcije je stavljen i Svetozar Marović, bivši predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore. U odluci nije navedeno da li je Marović izložen američkom progonu zbog toga što se krije u Beogradu i odbija da ode u Crnu Goru na odsluženje zatvorske kazne, ili zato što je u poslovnim vezama sa Zvonkom Veselinovićem. Na „crnu listu" je stavljen i Milorad Dodik, član predsedništva Bosne i Hercegovine.

Aleksandar Vučić je u panici. Ne zna da li će se na „crnoj listi" prvo naći on ili njegov brat Andrej. Obojica su povezani i sa Veselinovićem i sa Dodikom. Još je značajnije što su povezani sa svim kriminalnim i korupcionaškim aferama, koje su bile predmet istrage američkih službi. Na teret im se stavlja proizvodnja i trgovina drogom, međunarodni šverc oružja, pranje novca stečenog kriminalom kroz projekat „Beograd na vodi", uvođenje monopola u infrastrukturnim poslovima, trgovini energentima, IT sektoru i medijima.

Pored toga, američke službe raspolažu informacijama i saznanjima o vezama braće Vučić s mafijaškim klanovima Veljka Belivuka i Darka Šarića. Uz ta, najteža krivična dela, Aleksandar Vučić je odgovoran i za ostala dela, koja su obuhvaćena kaznenim merama Izvršne naredbe: „Ozbiljno kršenje ljudskih prava, umešanost u korupciju, proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".

Na kraju, ali ne manje važno, Vučiću se na teret stavlja i „opstrukcija ili odbijanje primene bilo kog sporazuma ili institucije", uključujući i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, koji je nasledio praksu Haškog tribunala. Istražitelji Haškog tribunala krajem maja ove godine poslali su poziv za saslušanje Vojislavu Šešelju i grupi njegovih saradnika, među kojima su Ljiljana i Ognjen Mihajlović, Miljan Damjanović, Nemanja Šarović i Marina Raguš. Pošto Šešelj odbija da se odazove haškom pozivu, Aleksandar Vučić će uskoro morati da naredi njegovo hapšenje i sprovođenje pred Međunarodni mehanizam za krivične sudove. Ako to ne uradi, to će biti još jedan povod da se nađe pod američkim sankcijama.

Vučiću ništa manji problem ne predstavlja mogućnost da se na „crnoj listi" nađe njegov dvostruki kum Nikola Petrović. Kad se to desi, nema sumnje da će Petrović odgovornost za sve što mu se stavlja na teret prebaciti na Vučića. To je već uradio drugi Vučićev kum Slaviša Kokeza. Tri grupe američkih kongresmena još od 2017. godine, u više dopisa, objavljivale su spiskove pojedinaca iz vrha srpske vlasti, koji su osumnjičeni za kriminal i korupciju. Na tim spiskovima uvek se isticalo ime Slaviše Kokeze. Umesto da pruži otpor, Kokeza je pristao na saradnju s američkim službama. Preselio se u Ameriku, u Majami. Ne zna se kakve je dokaze o kriminalu Vučića i ostalih članova kartela oko Srpske napredne stranke dao američkim službama, ali sigurno je da ne bi dobio dozvolu za useljenje u SAD da informacije nisu bile tačne i korisne za razne istrage.

U američkim izveštajima pominju se imena Siniše Malog, Aleksandra Vulina, Maje Gojković, Rasima Ljajića, Nenada Kovača i Zlatibora Lončara. Ko god od njih padne, sa sobom će povući Aleksandra Vučića.

Od projekta „Open Balkan", koji je osmišljen kako bi se lakše sprovodile koruptivne poslovne kombinacije lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije, za ceo region je mnogo važnija američka akcija „Zatvoreni Balkan". Za dobrobit svih država Zapadnog Balkana najvažniji posao je čišćenje od kriminalaca iz vlasti. Tek kad Vučić i njegovi ortaci budu zatvoreni, otvoriće se mogućnost za normalan život na Balkanu.