Feljton

Klus Švab: Četvrta industrijska revolucija (3)

Prednost digitalnih mogućnosti

Na početku smo revolucije koja će suštinski promeniti način na koji živimo, radimo i komuniciramo jedni sa drugima. Po obimu, obimu i složenosti, četvrta industrijska revolucija je bez premca u svim prethodnim ljudskim iskustvima. Uskoro ćemo videti zapanjujuća tehnološka otkrića u najširem spektru oblasti, uključujući veštačku inteligenciju, robotiku, robotska vozila, 3D štampanje, nanotehnologiju, biotehnologiju i još mnogo toga. Klaus Švab, osnivač i dugogodišnji predsednik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, napisao je vodič koji će vam pomoći da se krećete kroz promene i izvučete maksimum iz njih. Ova knjiga je za one koji su zainteresovani za našu zajedničku budućnost i koji su odlučni da iskoriste mogućnosti revolucionarnih tehnologija da promene svet na bolje, piše u predgovoru autora. (Pr)osudite sami. Prevod: Pajo Ilić

Klaus Švab

Starenje

Prema nekim prognozama, svetska populacija bi trebalo da se poveća sa sadašnjih 7,2 milijarde na 8 milijardi 2030. godine i 9 milijardi 2050. godine. Ovo bi trebalo da izazove povećanje agregatne tražnje. Ali postoji još jedan snažan demografski trend - starenje. Opšte je prihvaćeno da se ovaj trend prvenstveno odnosi na bogate zapadne zemlje. Ali to uopšte nije slučaj. Plodnost pada ispod nivoa zamene u mnogim regionima sveta, ne samo u Evropi, gde je pad počeo, već i u Južnoj Americi i na Karibima, mnogim zemljama Azije, uključujući Kinu i južnu Indiju, pa čak i u nekim zemljama u Bliski istok, istočna i severna Afrika, posebno u Libanu, Maroku i Iranu.

Starenje je ekonomski problem, jer bez dramatičnog povećanja starosne granice za odlazak u penziju kako bi se stariji članovi društva vratili u radnu snagu (neophodnost sa mnogo ekonomskih koristi), radno sposobno stanovništvo će opadati istovremeno sa brojem stariji ljudi bez posla će ustati. Kako stanovništvo stari i broj mladih se smanjuje, opada i broj kupovine robe visoke vrednosti kao što su kuće, nameštaj, automobili i kućni aparati. Pored toga, mnogo manje ljudi će biti spremno da preuzme preduzetničke rizike, jer stariji radnici radije čuvaju svoju ušteđevinu, koja im je možda potrebna za udobno penzionisanje, nego da započnu nove poslovne poduhvate. Ovo se donekle kompenzira time što penzioneri troše svoju akumuliranu štednju, što zajedno smanjuje stopu štednje i ulaganja.

Naravno, takve navike i ponašanja se mogu promeniti kako se društvo koje starenje prilagođava, ali opšti trend je da je svet koji stari osuđen na usporavanje rasta osim ako tehnološka revolucija ne dovede do povećanja produktivnosti, što je određeno sposobnošću da se radi efikasnije od mnogo.

Četvrta industrijska revolucija pruža mogućnost da se živi duži, zdraviji i aktivniji život. Pošto živimo u društvu u kojem više od četvrtine dece rođene u razvijenim ekonomijama ima očekivani životni vek od 100 godina, moramo ponovo da razmislimo o pitanjima kao što su radno sposobno stanovništvo, starosna granica za odlazak u penziju i individualno planiranje života. Teškoće sa kojima se mnoge zemlje suočavaju u razgovoru o ovim pitanjima su još jedan znak naše nespremnosti za ove promene i potrebe da ih budemo svesni.

Produktivnost

Tokom protekle decenije, globalna produktivnost (merena kao produktivnost rada ili ukupna faktorska produktivnost) je ostala u stagnaciji uprkos eksponencijalnom rastu tehnološkog napretka i ulaganja u inovacije. Ova najnovija manifestacija paradoksa produktivnosti (očigledna nesposobnost tehnološke inovacije da pruži viši nivo produktivnosti) jedna je od velikih ekonomskih misterija koja je prethodila Velikoj recesiji i tek treba da bude na zadovoljavajući način objašnjena.

Uzmimo, na primer, Sjedinjene Države, gde je produktivnost rada porasla u proseku za 2,8% između 1947. i 1983. godine; za period od 2000. do 2007. godine - za 2,6% i samo za 1,3% - za period od 2007. do 2014. godine. Ovaj pad je u velikoj meri posledica pada ukupne faktorske produktivnosti (TFP), mere koja se najčešće povezuje sa povećanjem efikasnosti od tehnološkog razvoja i inovacija. Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada, rast TFP-a za period od 2007. do 2014. godine iznosio je samo 0,5%, što je značajno smanjenje u poređenju sa godišnjim rastom od 1,4% za period od 1995. do 2007. godine. Ovaj pad produktivnosti je od posebne zabrinutosti s obzirom na to da se dogodio u isto vreme kada je pedeset najvećih američkih kompanija akumuliralo više od triliona dolara u gotovini, uprkos realnim kamatnim stopama koje su skoro nule u poslednjih pet godina.

Produktivnost je najvažnija determinanta dugoročnog rasta i rasta životnog standarda, pa njeno odsustvo, koje traje kroz četvrtu industrijsku revoluciju, znači pad i prve i druge. Kako pomiriti podatke koji ukazuju na pad produktivnosti sa nadom u veću produktivnost, koja se obično povezuje sa eksponencijalnim rastom tehnološkog razvoja i inovacija?

Glavni argument se odnosi na problem merenja inputa i izlaza proizvodnog procesa i time određivanja produktivnosti. Inovativni proizvodi i usluge koje je stvorila Četvrta industrijska revolucija imaju veću funkcionalnost i kvalitet, ali se isporučuju na tržišta koja su fundamentalno drugačija od onih koja se tradicionalno mere. Mnoga nova dobra i usluge su „nekonkurentne", imaju nulte marginalne troškove i/ili ulaze na svoja visoko konkurentna tržišta putem digitalnih platformi. Istovremeno, svi ovi faktori obezbeđuju smanjenje cena. U takvim uslovima, tradicionalna statistika možda neće moći da obuhvati stvarni porast vrednosti, pošto se potrošačev višak još uvek ne odražava u ukupnoj prodaji ili povećanom profitu.

Glavni ekonomista Google-a, Hol Varijan, ukazuje na različite primere, uključujući uvođenje isplativijeg pozivanja taksija preko mobilne aplikacije ili iznajmljivanja automobila putem ekonomije na zahtev. Postoji mnogo drugih sličnih usluga koje mogu poboljšati isplativost i, shodno tome, produktivnost. Ali pošto su takve usluge uglavnom besplatne, one pružaju neizmerenu vrednost kod kuće i na poslu. Ovo stvara nesklad između vrednosti stvorene kroz uslugu i rasta koji se ogleda u zvaničnoj statistici. Takođe pretpostavlja da proizvodimo i trošimo efikasnije nego što pokazuju ekonomski pokazatelji.

Drugi argument je da, iako bi povećanje produktivnosti od treće industrijske revolucije takođe moglo da opada, svet će uskoro doživeti eksploziju produktivnosti kao rezultat talasa novih tehnologija rođenih u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Kao pragmatični optimista, uveren sam da tek počinjemo da osećamo pozitivan uticaj koji četvrta industrijska revolucija može da ima. Moj optimizam dolazi iz tri glavna izvora.

Prvo, četvrta industrijska revolucija pruža priliku da se nezadovoljene potrebe dve milijarde ljudi integrišu u globalnu ekonomiju, što stimuliše dodatnu potražnju za postojećim dobrima i uslugama osnaživanjem i povezivanjem pojedinaca i zajednica širom sveta.

Drugo, četvrta industrijska revolucija će značajno povećati našu sposobnost da se nosimo sa negativnim eksternim efektima, kao i stimulisati potencijalni ekonomski rast. Primer velikog negativnog uticaja su emisije ugljen-dioksida. Do nedavno, zelene investicije su bile atraktivne samo ako su bile značajno subvencionisane od strane vlada. Međutim, situacija se i dalje menja. Brzi tehnološki napredak u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, skladištenja i skladištenja energije ne samo da obezbeđuje rastući povraćaj ulaganja u ove industrije, podstičući rast BDP-a, već i doprinosi ublažavanju klimatskih promena, što je jedan od glavnih izazova našeg vremena.

Treće, kao što je navedeno u sledećem odeljku, poslovni, vladini lideri i lideri civilnog društva sa kojima sam razgovarao kažu da naporno rade na reformisanju svojih organizacija kako bi u potpunosti razumeli prednosti digitalnih mogućnosti. Nalazimo se na samom početku četvrte industrijske revolucije, a da bismo sagledali njen puni značaj, potrebne su fundamentalno nove ekonomske i organizacione strukture.

Po mom mišljenju, pravila konkurencije u privredi četvrte industrijske revolucije su drugačija od onih u prethodnim periodima. Da bi bile konkurentne, kompanije i zemlje moraju da inoviraju u svim svojim oblicima, što znači da će strategije koje se prvenstveno fokusiraju na smanjenje troškova biti manje efikasne od onih zasnovanih na inovativnijim načinima ponude proizvoda i usluga. Kao što se može videti, danas osnovana preduzeća su pod izuzetnim pritiskom novonastalih disruptivnih i inovativnih kompanija iz drugih industrija i zemalja. Isto važi i za zemlje koje ne prepoznaju potrebu za izgradnjom sopstvenih inovativnih ekosistema u skladu sa tim.

Ukratko, želim da kažem da će kombinacija strukturnih faktora (prezaduženost i starenje društva) i sistemskih faktora (usvajanje platforme i ekonomije na zahtev, sve veća hitnost smanjenja marginalnih troškova, itd.) naterati nas da prepišemo udžbenike ekonomije. Četvrta industrijska revolucija ima potencijal da podstakne ekonomski rast i ublaži neke od globalnih problema sa kojima se svi suočavamo. Međutim, takođe moramo prepoznati i upravljati njegovim mogućim negativnim efektima, posebno u pogledu nejednakosti, zapošljavanja i tržišta rada.

Zaposelnost

Uprkos potencijalnom pozitivnom uticaju novih tehnologija na ekonomski rast, važno je razmotriti njihov mogući negativan uticaj na tržište rada, barem u kratkom roku. Zabrinutost o negativnom uticaju tehnološkog razvoja na tržište rada danas se nije pojavila. Svi se sećaju kako je 1931. godine ekonomista Džon Mejnard Kejns upozorio na rasprostranjenu tehnološku nezaposlenost, „jer otkriće načina da se radna snaga koristi ekonomski nadmašuje tempo otkrivanja novih upotreba rada". Tada se njegovo upozorenje nije obistinilo, ali šta ako se ovoga puta obistini? Poslednjih godina ponovo se vodi debata o zameni računara za niz profesija, a posebno za računovođu, blagajnika i telefoniste.

Razlozi zbog kojih bi nova tehnološka revolucija mogla da izazove više preokreta od prethodnih industrijskih revolucija već su naznačeni u predgovoru. To su tempo promena (sve se dešava mnogo brže nego ikada ranije), širina i dubina (veliki broj radikalnih promena se dešava u isto vreme) i potpuna transformacija svih sistema.

U vezi sa ovim pokretačima, jedno ostaje sigurno: nove tehnologije i danas radikalno menjaju prirodu rada u svim industrijama i profesijama. Osnovna neizvesnost se odnosi na stepen do kojeg automatizacija zamenjuje rad. Koliko će to trajati i dokle će ići?

Da bismo ovo razumeli, moramo razumeti dva konkurentna efekta tehnologije na zapošljavanje. Prvo, postoji remetilački efekat jer tehnološki proboji i automatizacija zamenjuju rad kapitalom, lišavajući radnike njihove zarade ili ih primoravajući da svoje veštine primenjuju negde drugde. Drugo, ovaj remetilački efekat je praćen efektom kapitalizacije, kada potražnja za novim dobrima i uslugama raste i dovodi do otvaranja novih radnih mesta, kompanija, pa čak i industrija.

Ljudska bića su poznata po svojoj genijalnosti i jedinstvenoj prilagodljivosti. U ovom slučaju, glavni faktor je trajanje i stepen kompenzacije destruktivnog efekta efektom kapitalizacije, kao i stopa zamene.

Što se tiče uticaja novih tehnologija na tržište rada, postoje dva suprotstavljena tabora: oni koji veruju u srećan kraj, kada će radnici raseljeni tehnologijom naći nove poslove, a tehnologija će započeti novu eru prosperiteta; i oni koji veruju da će tehnologija dovesti do progresivnog društvenog i političkog Armagedona, stvarajući masovnu tehnološku nezaposlenost. Istorijsko iskustvo pokazuje da će stvarni rezultat ovog procesa biti negde između.

Postavlja se pitanje: šta je potrebno učiniti da se osigura pozitivan ishod i pomogne onima koji ne mogu da se nose sa promenama?

Tehnološki razvoj je uvek uništavao neke profesije, zamenjujući ih novim sa različitim delatnostima, možda na drugom mestu. Primer je poljoprivreda. U Sjedinjenim Državama početkom 19. veka ljudi zaposleni u ovoj oblasti činili su 90% radne snage, a danas njihov tržišni udeo ne prelazi 2%. I tako nagli pad se desio relativno glatko, bez mnogo društvenih nemira ili epidemija nezaposlenosti.

Ekonomija razvoja aplikacija je primer novog ekosistema zapošljavanja. Sve je počelo 2008. godine kada je Stiv Džobs, osnivač kompanije Apple, omogućio spoljnim programerima da kreiraju aplikacije za iPhone.

Do sredine 2015. očekivalo se da će globalna ekonomija aplikacija generisati prihod od 100 milijardi dolara, nadmašujući filmsku industriju, koja postoji već više od sto godina.

Tehnooptimisti postavljaju pitanje: ako gradimo na prošlom iskustvu, zašto bi bilo šta drugačije ovog puta? Oni priznaju da tehnologija može biti remetilačka, ali tvrde da ona neminovno povećava produktivnost i bogatstvo, što zauzvrat povećava potražnju za robom i uslugama i stvara nove vrste poslova kako bi se zadovoljila potražnja. Suština spora se svodi na sledeće: potrebe i želje čoveka nemaju granice, pa i proces njihovog zadovoljavanja mora biti neograničen. Osim uobičajenih ekonomskih padova i privremenih depresija, posla uvek ima dovoljno za sve.

Koji dokazi to podržavaju i šta nam to može reći o budućnosti? Rani znaci ukazuju na talas inovacija koje zamenjuju radnu snagu u svim industrijama i kategorijama zanimanja koji bi se mogli pojaviti u narednoj deceniji.

Automatizacija rada

Mnoge kategorije profesija, posebno one koje uključuju mehanički monoton i precizan ručni rad, već su automatizovane. Ostale kategorije će uslediti pošto računarska snaga nastavi eksponencijalno da raste. Profesije kao što su advokati, finansijski analitičari, lekari, novinari, računovođe, agenti osiguranja ili bibliotekari mogu biti delimično ili potpuno automatizovani mnogo ranije nego što mislite.

Danas je situacija sledeća: četvrta industrijska revolucija stvara manje radnih mesta u novim industrijama nego prethodne revolucije. Oksford Martin program za tehnologiju i zapošljavanje procenjuje da je samo 0,5% američke radne snage zaposleno u industrijama koje nisu postojale na prelazu veka; manje od 8% novih radnih mesta otvoreno je 1980-ih i 4,5% novih radnih mesta 1990-ih. To potvrđuje i najnoviji američki ekonomski popis, koji pruža zanimljive informacije o odnosu tehnologije i nezaposlenosti. Podaci pokazuju da inovacije u informacionim i drugim disruptivnim tehnologijama povećavaju produktivnost tako što zamenjuju postojeće radnike, a ne stvaraju nove proizvode koji zahtevaju dodatnu radnu snagu za proizvodnju.

PROFESIJE KAO ŠTO SU PRAVNICI, FINANSIJSKI ANALITIČAR, LEKTORI, NOVINARI, RAČUNOVOĐE, AGENTI ZA OSIGURANjE ILI BIBLIOTEKARI MOGU BITI DELIMIČNO ILI POTPUNO AUTOMATIZOVANI MNOGO RANIJE OD PREDLOŽENOG.

Prema rezultatima ove studije, oko 47% radnih mesta u SAD je u opasnosti od automatizacije, najverovatnije u naredne dve decenije, koje će karakterisati mnogo širi spektar poslova koji će biti uništeni mnogo brže nego tokom smena na tržištu rada koje dogodile tokom naredne dve decenije.prethodne industrijske revolucije. Pored toga, postoji trend sve veće polarizacije na tržištu rada. Zaposlenost će se povećati u kognitivnim i kreativnim zanimanjima sa visokim prihodima i u ručnom radu sa niskim primanjima, ali će se značajno smanjiti u monotonim standardnim zanimanjima sa srednjim prihodima.

Okvir A. Rodna nejednakost i četvrta industrijska revolucija

Deseto izdanje Izveštaja o globalnoj rodnoj nejednakosti Svetskog ekonomskog foruma za 2015. otkrilo je dva zabrinjavajuća trenda. Prvo, sadašnjim tempom napretka, za postizanje ekonomske rodne ravnopravnosti u svim zemljama sveta biće potrebno 118 godina. Drugo, kretanje ka postizanju ravnopravnosti je izuzetno sporo i, u stvari, gotovo da miruje.

S tim u vezi, važno je razmotriti uticaj četvrte industrijske revolucije na neravnopravnost polova. Kako će sve veća brzina tehnoloških promena koje obuhvataju fizički, digitalni i biološki svet uticati na ulogu žena u ekonomiji, politici i javnom životu?

Važno je razmotriti u kojoj meri su profesije u kojima dominiraju žene ili muškarci podložne automatizaciji. Izveštaj sa foruma Future of Jobs ukazuje da će značajno otpuštanje radnih mesta uticati na oboje. Dok je ranije postojao trend nezaposlenosti koji je rezultat automatizacije industrija u kojima dominiraju muškarci, uključujući proizvodnju, konstrukciju i instalaciju opreme, rastuće mogućnosti veštačke inteligencije i mogućnost digitalizacije zadataka u uslužnim industrijama ukazuju da je danas najširi spektar poslovi su u opasnosti.Od poslova u kol centrima na tržištima u razvoju (izvor egzistencije za veliki broj mladih žena koje prve u svojim porodicama dobiju posao) do poslova u maloprodaji i administrativnim poslovima u naprednim ekonomijama (glavni posao za niže -žene srednje klase).

Gubitak posla ima negativne posledice na mnogo načina, ali kumulativni efekat otpuštanja u čitavim kategorijama posla koji su tradicionalno omogućavali ženama pristup tržištu rada je stvar principa. Konkretno, to će ugroziti domaćinstva sa jednim izvorom prihoda koje obezbeđuju žene na niskokvalifikovanim poslovima, otežati život porodicama sa dva izvora prihoda i pogoršati situaciju rodne nejednakosti, koja je već ozbiljna zabrinutost širom sveta.

Šta se može reći o novim funkcijama i kategorijama poslova? Koje mogućnosti bi se mogle otvoriti ženama na tržištu rada transformisanom četvrtom industrijskom revolucijom? Teško je odrediti oblasti stručnosti i veština koje će biti tražene u industrijama koje tek treba da budu stvorene, ali se može razumno pretpostaviti da će biti povećana potražnja za profesijama koje vam omogućavaju da dizajnirate, kreirate i koristite tehnološke sisteme. ili rade u oblastima koje popunjavaju praznine nastale usled tehnoloških inovacija.

Kako muškarci nastavljaju da dominiraju informatikom, matematikom i inženjerstvom, povećana potražnja za specijalizovanim tehničkim veštinama može pogoršati rodne disparitete. Međutim, takođe može postojati rastuća potražnja za ulogama koje mašine ne mogu da ispune i koje se oslanjaju na intrinzične ljudske kvalitete i sposobnosti, kao što su empatija i saosećanje. Žene preovlađuju u profesijama ove prirode, uključujući psihologe, doktore, trenere, planere događaja, medicinske sestre i druge zdravstvene profesije.

Glavno pitanje u ovom pogledu ostaje povrat uloženog vremena i truda u tehnički zahtjevne funkcije, jer postoji rizik da će lične usluge i druge kategorije zanimanja u kojima sada dominiraju žene ostati potcijenjene. U ovom slučaju, četvrta industrijska revolucija će produbiti divergenciju između muških i ženskih uloga. Ovo će biti negativan rezultat četvrte industrijske revolucije, jer će povećati i opštu i rodnu nejednakost, a ženama će biti još teže da efikasno iskoriste svoje sposobnosti na budućem tržištu rada. Pored toga, to bi moglo da ugrozi vrednost stvorenu povećanom raznovrsnošću i koristi koje organizacije mogu da izvuku iz stimulisanja kreativnosti i efektivnosti rodno izbalansiranih radnih timova na svim nivoima. Mnogi kvaliteti i sposobnosti koji se tradicionalno povezuju sa ženama i ženskim profesijama biće još traženiji u eri četvrte industrijske revolucije.

Nemoguće je predvideti drugačiji uticaj koji bi četvrta industrijska revolucija mogla imati na žene i muškarce, ali se mora iskoristiti prilika za transformaciju ekonomije kako bi se preoblikovale politike rada i poslovne prakse kako bi se osiguralo da i muškarci i žene budu u potpunosti osnaženi i osnaženi.

Prednosti digitalne ekonomije za kompanije, posebno brzorastuće startape, su jasne. Pošto klaud platforme definišu radnike kao samozaposlene, od njih (od danas) nije potrebno da ispune minimalnu platu, porez na dohodak i uslove socijalnog osiguranja. Kao što Daniel Callaghan, šef MBA & Compani u UK, objašnjava u članku Financial Times: „Sada možete dobiti šta god želite, kad god želite, kako god želite. Pošto niste zaposleni, ne morate da se bavite formalnostima i uslovima zaposlenja.

Za ljude u oblaku, glavna prednost je sloboda (da rade ili ne rade) i mobilnost bez presedana koju dobijaju time što su deo globalne virtuelne mreže. Neki nezavisni izvođači smatraju da je to savršena kombinacija veće slobode, manje stresa i povećanog zadovoljstva poslom. Iako je ljudski oblak u povojima, već postoje brojni dokazi da je to zbog „tiho premeštanja posla na moru" („tiho" jer ljudske platforme oblaka nisu nigde navedene i od njih se ne traži da otkrivaju svoje podatke).

Da li je ovo početak nove fleksibilne radne revolucije koja donosi nezavisnost i nove mogućnosti svima koji su povezani na Internet i koja može eliminisati nedostatak profesionalaca? Ili će to izazvati nemilosrdnu trku u dubine sveta neregulisanog virtuelnog teškog rada? Ako je ishod revolucije poslednja opcija, svet prekarijata, društvene klase radnika koji zarađuju za život od posla do posla dok gube radna prava, ugovorna prava i sigurnost posla, da li će on postati izvor društvenih nemira i političke nestabilnosti? Konačno, da li bi uspon ljudskog oblaka mogao jednostavno da ubrza proces automatizacije radnih mesta?

Problem koji treba rešiti je razvoj novih oblika socijalnih i radnih ugovora koji su u skladu sa savremenom prirodom radne snage i promenljivom prirodom rada. Postoji potreba da se ograniče nuspojave ljudskog oblaka na moguću eksploataciju rada, uz zadržavanje izgleda za rast na tržištu rada i ne sprečavajući učesnike da rade kako im odgovara. Ako to ne uspemo da postignemo, četvrta industrijska revolucija može da nas odvede do mračne strane budućnosti tržišta rada, koju je opisala Linda Graton, profesor prakse menadžmenta na Londonskoj poslovnoj školi, u knjizi „Smena: Budućnost rada je sada": „povećani nivoi fragmentacije, izolacije i isključenosti u celom društvu".

U ovoj knjizi ne umaram se da ponavljam: izbor je naš. To u potpunosti zavisi od političkih i organizacionih odluka koje donosimo. Mora se biti svestan da može doći do regulatornog oporavka kada zakonodavci ponovo potvrde svoja ovlašćenja i kad adaptivne sile veoma složenog sistema postanu preplavljene.